Sombor.info

Oko 66.000 zaposlenih u institucijama EU ponovo će dobiti veće plate od aprila. Ovo je sedmo povećanje plata od početka 2022. godine.

Prošle godine, plate zaposlenih u svim institucijama Evropske unije trebalo je da porastu za 8,5 odsto, ali je Evropska komisija iskoristila takozvanu klauzulu uzdržanosti i povećala plate „samo“ za 7,3 odsto, dok će preostalo povećanje od 1,2 odsto uslediti u aprilu, piše Bild, a prenosi tportal.

Najniža osnovna plata (bez neoporezivih paušalnih iznosa) porašće sa 3.361 evro početkom 2024. na 3.645 evra neto od aprila ove godine. Najviša plata povećaće se sa 23.262 evra na 25.229 evra.

Profitiraće i članovi Evropske komisije.

Osnovna plata predsednice Ursule fon der Lajen povećana je od početka 2024. za više od 2.700 evra i sada iznosi oko 34.800 evra mesečno. Evropski komesari sada će zarađivati oko 28.400 evra, što je za 2.200 evra više.

EU inače koristi prilično komplikovanu formulu za obračun plata svojih zaposlenih. U obzir se uzimaju inflacija u Briselu i Luksemburgu, ali i kretanja plata u javnim službama država članica.

Plate se obično povećavaju jednom godišnje retroaktivno od 1. jula. Međutim, zbog visoke inflacije poslednjih godina, iskorišćena je posebna odredba pa je deo povećanja isplaćen već od 1. januara. Zbog toga zaposleni u EU od 2022. godine dobijaju povećanje plata i 1. januara i 1. jula.

Kako piše Bild, ove godine su moguća čak tri povećanja plata. Ako inflacija ne opadne, prvo će se od aprila isplatiti dodatak za 2024. godinu, sredinom godine moglo bi doći do unapred određenog retroaktivnog povećanja od januara, a kasnije i do preostalog povećanja od 1. jula.

Devinder Bains je personalna trenerica iz Engleske koja godinama unazad

Bains je u tekstu za Glamour Magazine opisala svoje iskustvo sa kreatinom. Njenu priču prenosimo u celosti:

Kao personalni trener, kreatin je suplement koji već godinama pratim. Najpoznatiji je po tome što pomaže u povećanju mišićne mase i poboljšanju performansi, pružajući telu dodatnu energiju. Iako je godinama bio uglavnom namenjen muškarcima, u poslednje vreme sve se više promoviše i ženama, zbog potencijalnih koristi koje prevazilaze fizičku spremnost – poput boljeg funkcionisanja mozga, upravljanja raspoloženjem i podrške tokom menopauze.

Prvi put sam čula za kreatin pre desetak godina, kada su ga koristili uglavnom sportisti i ljudi iz sveta fitnesa. Sama sam ga uzimala od 2015. do 2017. godine, kada sam radila na snazi i mišićnoj definiciji. Kasnije sam prestala da ga koristim jer su mi se ciljevi promenili. Nedavno sam se ponovo zainteresovala, nakon što sam čula da ima koristi i za žensko zdravlje, naročito u periodu menopauze - piše Nova.rs.

Šta je zapravo kreatin

Kreatin je jedinjenje koje se prirodno nalazi u mišićima i mozgu i igra važnu ulogu u proizvodnji energije tokom kratkih, intenzivnih napora poput sprinta ili dizanja tegova. Telo dnevno zahteva 2–5g kreatina, ali samo deo toga može da proizvede samo. Preostalo moramo uneti ishranom, najviše kroz crveno meso i ribu. Vegani i vegeterijanci ga zato često uzimaju kao dodatak ishrani.

Za razliku od proteina, kreatin se ne koristi za izgradnju mišića direktno, već za stvaranje fosfokreatina, koji pomaže u regeneraciji ATP-a – glavnog izvora energije za telo. Više ATP-a znači bolji učinak u kratkim, snažnim pokretima.

Glavne prednosti kreatina tradicionalno su bile vezane za sport: povećanje snage, mase i brzine. Danas je dokazano da pomaže i trkačima na dužim stazama jer ubrzava oporavak i podstiče obnavljanje zaliha glikogena. To znači da telo može duže da izdrži napore pre nego što „udari u zid“.

Osim toga, kreatin ima i pozitivan uticaj na mozak. Mozak troši oko 25% ukupne energije tela, a kreatin pomaže u stabilizaciji raspoloženja, poboljšanju pamćenja i koncentracije, te borbi protiv depresije i mentalnog umora. Posebno je koristan kod osoba koje pate od stresa ili nesanice.

Zašto je kreatin dobar za žene

Zbog nižih prirodnih nivoa kreatina u ženskom mozgu, suplementacija može biti korisna tokom hormonalnih promena kao što su pubertet, trudnoća, menopauza. Pad estrogena u menopauzi utiče i na smanjenu proizvodnju kreatina, pa ga dodatak može nadomestiti i doprineti očuvanju mišićne mase i gustine kostiju, što je ključno u starijem dobu.

Šta mi se desilo posle dva meseca na kreatinu

Tokom svog dvomesečnog eksperimenta sa kreatinom, pratila sam promene u brzini trčanja, oporavku i energiji. Koristila sam čist kreatin monohidrat u prahu, koji je najistraženiji i najbezbedniji. Ključ je doslednost, jer se kreatin akumulira u telu vremenom.

Nisam osetila veće promene prve tri nedelje, pa sam uvela „fazu punjenja“ od 10g dnevno tokom nedelju dana. Već u petoj nedelji primetila sam napredak: trčala sam duže, imala više snage u HIIT treninzima i mogla da radim više ponavljanja. Bolovi u mišićima su se brže povlačili, a čak su i bolovi u kolenima popustili.

Najznačajniji pomak primetila sam na mentalnom planu. Fokus i jasnoća misli su se poboljšali, čak i kada sam bila neispavana. Simptomi perimenopauze kao što su magla u glavi i dekoncentracija, znatno su se smanjili. Čak mi se i vreme provedeno na telefonu smanjilo, što je znak bolje koncentracije.

Nisam imala nuspojave, iako sam ranije imala nadutost prilikom korišćenja. Danas se preporučuju niže doze nego pre deset godina. Ipak, osobe sa problemima sa bubrezima treba da se konsultuju s lekarom pre upotrebe.

Planiram da nastavim sa unosom od 3g dnevno, jer najviše cenim kognitivne efekte. Mislim da kreatin može biti koristan i za žene koje nisu sportistkinje, ali žele da sačuvaju mišićnu masu i mentalnu bistrinu, naročito u menopauzi. Naravno, pre bilo kakve suplementacije, savetujem konsultaciju sa stručnjakom.

Stručnjaci sve češće upozoravaju na svakodnevne navike koje mogu ozbiljno da ugroze zdravlje, a da mnogi toga nisu ni svesni.

Iako se preporuke za zdrav život stalno menjaju, neke opasnosti ostaju zanemarene upravo zato što su postale deo rutine – posebno za one koji rade u kancelariji.

Prema kardiologu dr Stefanu Viliamsu, to je navika koju mnogi smatraju bezopasnom, ali u stvari može biti jednako štetna, a možda čak i štetnija, od pušenja cigareta.

Navika u pitanju je sedeći način života. Mnogi ljudi misle da su aktivni samo zato što koriste sto dok rade, na primer, ali Vilijams ističe da to nije dovoljno.

„Sedeći način života se sada smatra novim pušenjem – toliko je opasno“, rekao je za Unilad.

Čak i ako osoba stoji veći deo dana, nedostatak stvarnog kretanja i dalje ima ozbiljne posledice.

Prekomerno sedenje može doprineti povećanju telesne težine, insulinskoj rezistenciji i opštem lošem zdravlju.

Šta je pokazalo istraživanje?

Kako navodi „Healthline“, istraživanje je pokazalo da je sedentarno ponašanje povezano sa više od 30 hroničnih bolesti, uključujući 112 odsto povećan rizik od dijabetesa tipa 2 i 147 odsto povećan rizik od srčanih oboljenja.

Iako nije svaka studija pronašla direktnu vezu između produženog sedenja i mortaliteta, jasno je da prekomerno sedenje može doprineti povećanju telesne težine, otpornosti na insulin i opštem lošem zdravlju.

Hodanje manje od 1.500 koraka dnevno i nedostatak fizičke aktivnosti mogu ozbiljno poremetiti metabolizam, čak i ako vaša ishrana ostane ista.

Promene ne moraju da budu drastične

„Ako vam je lekar dao zeleno svetlo za kretanje, ključno je da budete fizički aktivni svaki dan“, kaže dr Vilijams, dodajući da i kratka šetnja može imati pozitivan efekat.

„Healthline“ ističe da samo 22 minuta umerene do snažne vežbe dnevno može značajno smanjiti rizik od smrti, posebno kod osoba starijih od 50 godina, prenosi Index.hr.

Akcija „Mesec čistoće“ počela je ove nedelje.

Akcija obuhvata 321 ulicu u gradu, i tokom njenog trajanja, prema utvrđenom rasporedu saniraće se manje divlje deponije, a građani mogu potpuno besplatno da odlože kabasti, biorazgradivi, baštenski i manje količine građevinskog otpada.

Кako bi grad ostao uredan i nesmetano funkcionisao tokom trajanja „Meseca čistoće“, iz JКP „Čistoća“ apeluju na sugrađane da najranije 24 časa pre termina predviđenog rasporedom pripreme i iznesu otpad ispred svojih objekata. Prilikom odlaganja otpada neophodno je da se vodi računa o mogućnostima pristupa i manipulacije radnim mašinama sa otpadom, te da se otpad ne odlaže u šančeve, uz bandere, kao i na javne saobraćajnice i pešačke staze.

Akcija se sprovodi na teritoriji grada i potpuno je besplatna za sve stanovnike Sombora.

POGLEDAJTE SPISAK ULICA I DATUME ODVOZA SMEĆA

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 26. mart

Odbojkašice Volejstarsa u 22. kolu BPŠ Prve lige Srbije savladale su na gostovanju ekipu Novog Pazara sa 0:3 (14:25, 20:25, 18:25). Kljajićevčanke su bez problema izašle na kraj sa pretposlednjim timom lige. Ovom pobedom ostale su na šestom mestu sa 46 bodova. U sledećem kolu izabranice trenera Vladimira Karanovića odmeriće snage sa ekipom Kolubare koja je ovog vikenda poražena od ekipe Crno – Bele 011. Ovaj meč je na programu u nedelju, 30. marta od 19.30 časova. Susret je poveren sudijskom paru Strahinja Trišić/Milan Divijački.

U rangu niže (Druga liga Sever) ekipa CVS Elbraco Tehnolenda odmerila je snage sa Panonijom iz Bačke Palanke. Somborke su slavile sa 1:3 (12:25, 25:18, 10:25, 15:25). Trenutno su osmi tim lige sa 16 osvojenih bodova. Naredne rivalke biće im fenjeraš iz Pančeva koji je do sada osvojio samo jedan bod. Utakmica će se odigrati u nedelju od 16 časova u Gradskoj hali Mostonga.

Ekipa Goks In-a odigrala je dva meča tokom prethodnih dana. U zaostalom meču 12. kola Prve Vojvođanske lige Sever slavile su na gostovanju u Vrbasu sa 0:3 (20:25, 23:25, 19:25), da bi samo tri dana kasnije ugostile trećeplasiranu Suboticu od kojih su poražene sa 2:3 (25:16, 18:25, 25:15, 18:25, 15:11). Bio je ovo ujedno i prvi prvenstveni poraz lidera prvenstva.

U poslednjem kolu Goks In gostuje u Bačkom Dobrom Polju gde će odmeriti snage sa domaćom Sutjeskom. Meč je na programu u nedelju od 15.30 časova.

Muška ekipa Sombora gostovala je u zrenjaninskom Proleteru. Somborci su slavili u pet setova 2:3 (25:13, 21:25, 15:25, 25:18, 12:15). Ovom pobedom Sombor je napredovao jedno mesto na tabeli i trenutno zauzima devetu poziciju sa 21 bodom. U nedelju, od 14.30 časova u sali Sokolskog doma somborski tim će ugostiti trećeplasirano Stražilovo.

Izvor: somborsport.org

Otvaranje izložbe „S kraja na kraj Imperije. Put rimskog viteza” u četvrtak, 3. aprila u 18 časova, u okviru programa manifestacije „Godina arheologije 2025”.

U okviru programa manifestacije Godina arheologije 2025, Gradski muzej Sombor u saradnji sa Narodnim muzejom Srbije otvara izložbu S kraja na kraj Imperije. Put rimskog viteza, u četvrtak, 3. aprila u 18 časova.

Izložba je posvećena novootkrivenom epigrafskom spomeniku iz zbirke Narodnog muzeja Srbije koji svedoči o karijeri rimskog viteza Marka Ulpija iz druge polovine II veka.

Autori izložbe dr Adam Crnobrnja i mr Veselinka Ninković, muzejski savetnici, uz studiozne uvide prate značenja tragova istorije koje krije ovaj jedinstveni počasni natpis na prostoru Srbije.

Spomenik je slučajno otkriven u leto 2020. godine u Beogradu, u naselju Vinča, uz put ka istoimenoj deponiji, na području arheološkog nalazišta Ošljane, Ukraden i ubrzo potom pronađen, prenet je u Narodni muzej Srbije. Pre ovog važnog otkrića, mermerni blok je imao tri života. Prvi put je korišćen tokom I veka kao baza za statuu, krajem II veka je na njegovoj donjoj strani uklesan natpis na latinskom jeziku, a tokom druge polovine III veka poslužio je kao građevinski materijal. Počasni natpis govori o civilnoj i vojnoj karijeri Marka Ulpija, koji je verovatno bio poreklom iz Beneventuma u Italiji. Služio je kao konjički oficir u rimskoj vojsci i odlikovan je za hrabrost u pohodima imperatora Marka Aurelija i Lucija Vera. Nakon završetka vojne službe, koja ga je vodila s kraja na kraj Imperije, Ulpije je postao carski službenik visokog ranga — prokurator provincije Dakije Apulensis.

Pretpostavka autora izložbe da je Marko Ulpije službu nastavio i kao prokurator u susednoj provinciji Gornjoj Meziji, pruža jedan od mogućih odgovora na pitanje: zašto je ovaj javni spomenik, podignut za njegova života i u njegovu čast, otkriven u Vinči, na teritoriji rimskog Singidunuma?

Izložena je kopija spomenika koju je za ovu priliku izradio Marko Stamenković, konzervator Narodnog muzeja Srbije.

Svi zainteresovani posetioci moći će da pogledaju izložbu do 27. aprila 2025. godine.

Nedavna studija otkriva iznenađujuću vezu između dugovečnosti i verbalne elokvencije — sposobnosti efikasnog prisećanja i upotrebe rečnika.

Prethodna istraživanja otkrila su malo verovatnu mogućnost – da na dugovečnost utiče inteligencija. Međutim, inteligencija nije jednostavna karakteristika. Postoje mnoge osobine koje tome doprinose i koje se mogu testirati — od pamćenja do matematičke logike, piše Miss7.

U studiji iz 2024. godine, Paolo Gisleta sa Univerziteta u Ženevi povezao je dugovečnost sa jednom od tih osobina: verbalnom elokvencijom (merom nečijeg rečnika i sposobnosti da ga koristite).

Kako je dugovečnost povezana sa elokvencijom

Koristeći uzorke iz Berlinske studije starenja, koja je počela da prikuplja podatke neposredno pre pada Berlinskog zida 1989. godine, pratio je 516 ljudi starosti od 70 do 105 godina od registracije do smrti, u nekim slučajevima i do 18 godina.

Studija je merila faktore kao što su zdravlje zuba, nivo stresa i ekonomsko blagostanje, kao i kogniciju. To ga čini „bogatim i retkim skupom podataka“, rekao je Gisleta za Neuroscience News.

Istraživači su uzorkovali devet različitih kognitivnih testova da bi razumeli da li različiti aspekti inteligencije mogu biti bliže povezani sa dugovečnošću od drugih. Testovi su merili četiri kognitivne sposobnosti: verbalnu elokvenciju, perceptivnu brzinu, verbalno znanje i epizodno pamćenje.

Brzina percepcije je mera nečije sposobnosti da brzo uporedi, analizira ili izvrši zadatke evaluacije šablona koristeći vizuelne znakove. Verbalna sposobnost je mera nečijeg rečnika. Epizodična memorija je mera nečije sposobnosti da se priseti i pamti lična iskustva. Svaka od ovih kategorija je merena sa nekoliko testova. Jedan test je, na primer, merio verbalnu elokvenciju tražeći od učesnika da imenuju što više životinja u roku od 90 sekundi.

Prikupljajući podatke o različitim kognitivnim veštinama, Gisleta i njegov tim uključili su informacije o tome kako se učinak učesnika menjao i procenili rizik od smrti tokom vremena. Zatim su razvili model koji povezuje uočene promene sa rizikom od smrti. Ovo je zahtevalo doprinos istraživača sa više univerziteta sa ekspertizom u vrsti analize podataka koja se naziva zajednički multivarijantni longitudinalni model preživljavanja.

„Danas je postalo mnogo lakše raditi ovakvu vrstu istraživanja jer ima više dostupnih podataka. Ima više ljudi koji su voljni da sarađuju. Postoje bolji alati“, rekao je Gisleta. Primenjujući ove nove alate, istraživači su otkrili da je verbalna elokvencija sama po sebi značajno povezana sa dugovečnošću, iako objašnjenje za ovaj odnos nije jasno.

Jedna popularna teorija, objasnila je Gisleta, je da je fizičko telo neraskidivo povezano sa mentalnim, emocionalnim i kognitivnim procesima. „Svi ovi domeni jednostavno opadaju zajedno, bilo da se radi o spoznaji, ličnosti, emocijama ili generalno biološkom, medicinskom padu“, rekao je on.

Prema toj teoriji, verbalna elokvencija bi bila dobra mera blagostanja, objasnio je Gisleta, jer je to složen proces koji se oslanja na višestruke kognitivne sposobnosti. Ovo može uključivati dugoročnu memoriju, rečnik, efikasnost i vizuelno pamćenje. Dakle, kada testirate svoju verbalnu elokvenciju, „radite nešto veoma zanimljivo“, rekao je.

Mark Travers je doktor psihologije koji svakodnevno radi sa parovima. Glavni je psiholog u kompaniji Awake Therapy, koja pruža usluge onlajn psihoterapije, savetovanja i koučinga, ali i urednik popularnog sajta o mentalnom zdravlju i dobrobiti – Therapytips.org.

Travers je za portal CNBC Make It napisao autorski tekst o tome kojih 5 surovih istina o braku većina parova shvati prekasno. Njegovu analizu prenosimo u celosti:

Brak je jedno od najlepših, ali i najzahtevnijih životnih putovanja. U njega često ulazimo sa velikim očekivanjima, ali realnost je da je brak proces učenja koji traje čitav život.

Kao psiholog koji svakodnevno radi sa parovima, često viđam da ljudi važne lekcije o braku shvate tek nakon konflikata, razočaranja – pa čak i razvoda.

Ako već sada prihvatite ovih pet teških istina o braku, veće su šanse da ćete imati srećan i stabilan odnos:

1. Ljubav sama po sebi nije dovoljna da održi brak

Mnogi veruju da je ljubav sve što je potrebno. Ali ljubav ne rešava automatski razlike u komunikaciji, vrednostima ili životnim ciljevima.

Ono što zaista održava brak su posvećenost, trud i spremnost da se prilagodite. Ljubav je važna, ali svakodnevne odluke i ponašanja su ono što pravi razliku.

Kako reagujete u sukobima? Kako pokazujete podršku jedno drugom? Da li rastete zajedno? Odgovori na ova pitanja određuju čvrstinu vašeg braka.

2. Svađe su neizbežne – i biće ih mnogo

Velika zabluda je da se srodne duše ne svađaju. Sukobi nisu samo neizbežni – oni su i neophodni. Njihov izostanak često znači da se važne teme izbegavaju.

Nije svađa ta koja uništava odnos, već način na koji se parovi nose sa nesuglasicama. Zdravi sukobi mogu produbiti odnos, otvoriti iskrene razgovore i dovesti do rešenja.

Vežbajte da se svađate „pošteno“ – bez krivljenja, povlačenja i uvreda. Stvorite siguran prostor za otvoren i iskren razgovor bez osuđivanja.

3. Vaš partner ne može – i ne treba – da ispuni sve vaše potrebe

Mnogi ulaze u brak očekujući da će im partner biti „sve“ – najbolji prijatelj, terapeutska podrška, motivator i izvor sreće. Iako je normalno osloniti se jedno na drugo, očekivati da jedna osoba ispuni sve vaše potrebe nije realno.

Zdravi parovi neguju individualnost. To znači da održavaju lične interese, prijateljstva i ciljeve. Osećaj lične ispunjenosti van braka sprečava nezadovoljstvo i osećaj gušenja u vezi.

Dobar odnos čine dve celovite osobe koje se međusobno dopunjuju – a ne dve polovine koje pokušavaju da postanu celina.

4. Bez stalnog rada na njemu, brak se raspada

Parovi često potcene koliko truda je potrebno za zdrav odnos. Period „medenog meseca“ može delovati lako, ali vremenom svakodnevne obaveze – posao, deca, finansije, zdravlje – potisnu odnos u drugi plan.

Zato su važni redovni razgovori i zajedničko vreme. Kao što auto ne može da radi bez servisa, brak ne može da funkcioniše bez pažnje i održavanja.

5. Oboje ćete se menjati tokom godina

Ne možete očekivati da osoba s kojom ste se venčali sa 25 godina bude ista kada napuni 45. Ljudi se razvijaju, prioriteti se menjaju, okolnosti se preokrenu.

Ako prihvatite promene umesto da im se opirete, uočićete lepotu u tome da imate privilegiju da posmatrate kako vaš partner evoluira.

Najuspešniji parovi su oni koji rastu zajedno. I kada dođe do udaljavanja, oni pronalaze nove razloge da se svakodnevno zaljubljuju jedno u drugo. To zahteva otvorenost za nove iskustva i međusobni prostor za lični razvoj – bez straha i kontrole.

Banci Poštanske štedionice koja je prva u Srbiji uzela učešće u programu povoljnih stambenih kredita za mlade do danas u 11 časova je podneto 1.566 zahteva.
Prema podacima Ministarstva finansija dostavljenim Tanjugu, Poštanska štedionica je od prošlog utorka, kada su njeni predstavnici potpisali ugovor sa prvim potpredsednikom Vlade Srbije i ministrom finansija Sinišom Malim, dobili najviše zahteva od mladih između 33 i 35. godina. Oni, kako je precizirano, čine 23 odsto.

Deset odsto onih koji su aplicirali za stan su mladi od 20 do 22 godine, dok oni od 23 do 25 godina čine 16 odsto ukupnog broja prijavljenih.

Mladi od 26 i 27 godina starosti čine 11 odsto prijavljenih za povoljne stambene kredite, a oni koji su stari od 27 do 29 godina - 15 odsto. Mladi starosti od 30 do 32 godine čine petinu prijavljenih - piše RTV.

Među prijavljenima, 55 odsto ih je zaposleno na neodređeno vreme, nezaposlenih je 14 odsto, a 11 odsto radi na određeno vreme. Kreditno sposobnog jemca je 18 odsto.

U javnom sektoru radi trećina prijavljenih, u privatnom 53 odsto.

Među prijavljenima šest odsto je preduzetnika, a isto toliko i umetnika.

Skoro polovina mladih - 49 odsto njih podnela je zahtev da im se odobri kredit od 99.000 evra, 10 odsto je tražilo 90.000, 14 odsto 80.000, 10 odsto 70.000, sedam odsto 60.000. Najniži kredit od 50.000 evra tražilo je osam odsto mladih.

Otplatu na 15 godina tražio je jedan odsto mladih, na 20 godina osam odsto, na četvrt veka pet odsto, na tri decenije 34 odsto, a na 35 godina 15 odsto. Najveći broj prijavljenih - trećina njih tražila je otplatu na 40 godina.

Najtraženije lokacije za stan su Beograd - 36 odsto, i Novi Sad - 15 odsto. Za Niš je zainteresovano pet odsto mladih.

Pančevo i Kragujevac kao lokaciju za dom tražilo je po četiri odsto apliciranih, a Obrenovac i Inđiju i Valjevo po dva odsto.

Skoro 90 odsto mladih koji su podneli zahtev želi da dobije kredit za kupovinu stana, a 12 odsto kuću.

Nešto manje od polovine - 44 odsto mladih želi stambeni kredit za prostor od 45 do 60 metara kvadratnih. Za stan od 30 do 45 kvadrata apliciralo je 19 odsto mladih, a za one od 60 do 75 kvadrata 21 odsto mladih. Dom veći od 75 kvadrata želi 11 odsto mladih.

Maksimalan iznos kredita je 100.000 evra, a na njega imaju pravo svi mladi od 20 do 35 godina čije je prebivalište Srbija.