Sombor.info

Za ovo mesto kažu da je poput tuđe planete na našoj Zemlji i da su uslovi za život tamo gori nego u svemiru, a ipak život tamo cveta.

Zamislite mesto gde sunčeva svetlost nikada nije prodrla. Mesto gde je temperatura vode tik iznad tačke smrzavanja, a pritisak toliki da bi vas u sekundi smrskao poput prazne limenke.

To mesto postoji, nalazi se na zapadu Severnog Tihog okeana, istočno i južno od Marijanskih ostrva, blizu Guama, i zove se Marijanska brazda.

To je najdublja tačka svetskih okeana i najdublje mesto na površini Zemljine kore, čije dno, poznato kao "Challenger Deep", doseže gotovo 11.000 metara ispod površine mora. Kada bi se tamo spustio Mont Everest, njegov vrh i dalje bi bio više od dva kilometra ispod površine, prenosi Nova.rs.

Dugo se verovalo da je ova zona večnog mraka potpuno pusta. Međutim, savremene ekspedicije i robotske podmornice otkrile su neverovatan ekosistem pun stvorenja koja prkose zakonima biologije.

Život pod pritiskom od 1.000 atmosfera

Najveći neprijatelj života u ponoru nije mrak, već hidrostatski pritisak. Na dnu Marijanske brazde on iznosi više od 1.000 bara. To je ekvivalent situaciji u kojoj bi nekome na glavu naslagali 50 putničkih aviona.

Obične ribe ne mogu preživeti na tim dubinama jer bi im se membrane ćelija raspale, a kosti doslovno rastvorile pod hemijskim uticajem ekstremnog pritiska i hladnoće.

Na dnu okeana uslovi za život mnogo su gori nego u svemiru

Dok u svemirskom vakuumu letelica mora da izdrži razliku od samo jedne atmosfere, podmornica na dnu Marijanske brazde trpi zastrašujući spoljašnji pritisak od čak 1.100 atmosfera.

Takođe, za razliku od beskonačne vidljivosti i brzih radio-veza u svemiru, u ponoru okeana vlada potpuni mrak, dok voda blokira radio-talase i komunikaciju svodi na spori sonar.

I konstruktorski je neuporedivo lakše napraviti strukturu koja zadržava vazduh unutar vakuuma nego vozilo koje se brani od brutalne težine okeana koja pokušava da ga zdrobi.

Koliko je i dalje teško istraživati duboko more najbolje pokazuje podatak da se na dno Challenger Deepa spustilo manje od 30 ljudi, što je znatno manje u poređenju s brojem astronauta koji su putovali u svemir.

Pa ipak, evolucija je pronašla rešenje. Živa bića sa dna okeana koriste posebna jedinjenja koja im stabilizuju proteine i sprečavaju da budu zgnječena.

Bića koja žive na najdubljoj tački okeana

Neki možda zamišljaju da u Marijanskoj brazdi žive morske nemani s ogromnim zubima iz holivudskih filmova, ali tamo zapravo obitavaju mnogo suptilnija, prozirnija i neobičnija stvorenja.

Marijanska puž-riba (Pseudoliparis swirei)

To je zvanični rekorder - najdublje zabeležena živa riba, uočena na dubinama većim od 8.000 metara. Izgleda potpuno bezopasno, bledoružičaste je boje, nema krljušti, a koža joj je toliko prozirna da joj se vide unutrašnji organi.

Umesto čvrstih kostiju, njeno telo oslanja se na elastičnu hrskavicu koja savršeno podnosi pritisak.

Divovski amfipodi (račići-monstrumi)

Dok su amfipodi koji žive blizu površine dugi svega nekoliko milimetara, u dubinama Marijanske brazde vlada fenomen poznat kao dubokomorski gigantizam. Tamošnji amfipodi, nalik izduženim škampima, mogu narasti i do 30 centimetara.

Hrane se organskim otpadom koji tone s površine, uključujući drvo i plastiku, a u njihovim crevima žive posebne bakterije koje im pomažu da svare ono što je drugim bićima neupotrebljivo.

Ksenofiofore (divovske jednoćelijske amebe)

Zamislite jednu jedinu ćeliju koja može narasti do 10 centimetara u prečniku. Ksenofiofore su zapravo divovske amebe koje prekrivaju dno Marijanske brazde. One funkcionišu poput sunđera koji skupljaju sediment s morskog dna i iz njega izvlače hranljive materije. Izuzetno su otporne na visoke koncentracije teških metala, poput žive i olova, koje bi ubile bilo koje drugo biće.

Crvi i mekušci

Naučne ekspedicije otkrile su čitave kolonije dubokomorskih cevastih crva i školjki koje žive na dubinama većim od 9.000 metara.

Oni ne zavise od sunčeve svetlosti. Umesto fotosinteze, njihova osnova života je hemosinteza - proces u kojem mikrobi pretvaraju toksične hemikalije i metan, koji izbijaju iz podvodnih vulkana i pukotina, u čistu energiju i hranu.

Uticaj čoveka stigao je i do dna okeana - nažalost

Iako deluje kao svet tišine, Marijanska brazda zapravo je veoma bučna. Posebni hidrofoni spušteni na dno zabeležili su stalnu jeku - od zvukova kitova koji odjekuju odozgo, preko tutnjave podmorskih zemljotresa, pa sve do brodskih propelera koji prolaze kilometrima iznad.

I čak su na toj najdubljoj tački planete pronađene plastične kese i omoti od slatkiša. Mikroplastika je već u velikoj meri pronađena u telima malih stvorenja koja žive na dnu.

Najnovija genetska istraživanja hiljada novih mikrobioloških vrsta otkrivenih u Marijanskoj brazdi pokazuju da te bakterije kriju tajne koje bi mogle pomoći u stvaranju novih lekova protiv upala i raka ili pomoći u razvoju tehnologija za svemirska putovanja jer nam pokazuju kako ćelije mogu funkcionisati u najekstremnijim mogućim uslovima.

Povodom Evropske noći muzeja u subotu, 23. maja, organizovani su programi u Gradskom muzeju Sombor, Muzeju Batinske bitke i Muzeju Podunavskih Švaba

Subota, 23. maj 2026.

Gradski muzej Sombor

17.00 — 21.00 Izložba Animalia et Populus — životinje i ljudi — suživot posvedočen arheološkim zapisom

17.00 — 21.00 Stalna postavka Gradskog muzeja Sombor

17.00 Radionica inspirisana motivima životinja Tragovi životinja u glini

Radionica je namenjena deci uzrasta od 5 do 10 godina. Кroz rad sa glinom, oblikovanje, utiskivanje tragova i osmišljavanje simbola, deca će razvijati finu motoriku, koncentraciju, strpljenje i maštu, ali i učiti kroz neposredan rad rukama i čulno iskustvo materijala. Rad u manjoj grupi podstiče saradnju, komunikaciju i slobodno izražavanje, dok sama tema životinja prirodno podstiče dečju radoznalost i povezivanje sa svetom prirode.

Radionica, inspirisana aktuelnom izložbom, osmišljena je tako da deci omogući prijatno, podsticajno i opušteno okruženje u kojem će kroz igru i stvaranje razvijati osećaj sigurnosti, samopouzdanja i ličnog izraza.

Prijave na telefon 025/412-728 su obavezne zbog ograničenog broja mesta.

Muzej Batinske bitke

10.30 — 11.30 Radionica Muzejski tragači: Misija Batina

12.00 — 13.00 Vođenje kroz stalnu postavku Muzeja Batinske bitke

Muzej Podunavskih Švaba

10.00 — 11.00 Radionica Pronađi blago u muzeju

11.30 — 12.30 Vođenje kroz stalnu postavku Muzeja podunavskih Švaba

U Velikoj sali Kulturnog centra Apatin sinoć se tražila karta više. Koncert najlepših ljubavnih pesama, naziva „Кad srce zapeva“, oduševio je apatinsku publiku. Bilo je to veče puno emocija i dobre energije, u okviru kog je Nemanja Guzijan, u saradnji sa svojim kolegama Hanom Tompa, Duškom Mešinkovskim i Strahinjom Rašićem, prisutnima, na sebi svojstven i neponovljiv nači, predstavio neke od najlepših tradicionalnih pesama, ali bilo je i sevdaha, starogradske i narodne muzike.

Na koncertu je premijerno pušten spot za pesmu Zavet, Nemanjinu autorsku pesmu, a koja je svojevrsna najava za njegov prvi album, čiji izlazak se očekuje u septembru. Album će nositi naziv „Ne manji od svojih predaka“ i na njemu neće biti samo srpskih, već i bugarskih, makedonskih i bosanskih pesama.

Ako je suditi po reakcijama publike, kojoj se pesma Zavet izuzetno dopala, ne sumnjamo da će ceo album biti fantastičan i autentičan, te mu se od srca unapred radujemo - piše Radio Apatin.

Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor organizuje manifestaciju Multi Kulti Festival, koja će biti održana u petak, 29. maja 2026. godine, na platou ispred Županije u Somboru, sa početkom od 16 časova.
Festival je posvećen očuvanju kulturnog nasleđa i promociji različitosti kroz predstavljanje tradicije, muzike, igre i običaja kulturno-umetničkih društava sa teritorije grada Sombora.

Pod sloganom „Čuvamo prošlost, slavimo različitost“, manifestacija okuplja učesnike i posetioce sa ciljem negovanja multikulturalnosti i zajedništva.

Program festivala obuhvata:

16.00 – Bazar rukotvorina na platou ispred Županije
16.30 – Defile kulturno-umetničkih društava kroz grad
18.00 – Kulturno-umetnički program

Udruženje građana „Ravangradsko proleće“ i Кulturni centar „Laza Кostić“ Sombor, svake godine, a uz Dan slovenskepismenosti, dodeljuljuje Nagradu „Zlatno pero Ravangrada“.

Ovo priznanje je namenjeno poslencima pisane reči, piscima, novinarima, publicistima, književnim kritičarima istoričarima i teoretičarima književnosti, esejistima, putopiscima, dakle, stvaraocima različitih žanrovaskih opredeljenja, a čije delo je kvalitetom već našlo sebi primereno mesto u oblasti kojoj tematikom sadržajnošću već pripada. U obzir za dodelu priznanja dolaze autori koji su rođeni ili žive i stvaraju u ovoj sredini a delom svojim istovremeno doprinose njenoj afirmaciji u našoj zemlji ili na međunarodnom planu.

Tročlani žiri, u čijem su sastavu Dr Stojan Berber, književnik i univerzitetski profesor, Siniša Josić, bibliotekar, inače v. d. direktora КC „Laza Кostić“ Somboru (član) i David Кecman Dako, književnik i novinar (predsednik žirija), jednoglasan je u odluci da „Zlatno pero Ravangrada“ za 2026. godinu pripadne Dušanu Saviću, književniku i prevodiocu koji stvara u Beču i u Somboru.

Šire obrazloženje

Iz bogate bibliografije laureata izdvajamo ono najbitnije.

Кnjiževnik Dušan Savić je rođen 21. avgusta 1952. godine u Banjaluci. U svet književnog stvaralaštva ulazi objavljivanjem prve priče u dnevnim novinama „Politika“, Beograd, (2006), a godinu dana kasnije, banjalučki izdavač „Nezavisne novine“, objavljuje mu zbirku kratkih priča „Sedlo – Banjaluka iz kofera uspomena“ (2007). Roman „Bečki točak“ objavljen je na srpskom jeziku kod izdavača „Treći Trg“ – Beograd (2012), a ubrzo i na nemačkom (2012), makedonskom (2015) i na poljskom jeziku (2019).. Drugi roman pod nazivom „Porajmos“ objavljuje mu ugledni beogradski izdavač „Laguna“, Ovo delo se našlo u najužem izboru za književnu nagradu „Miroslav Dereta“ (2013). Objavljen je u prevodu na više jezika: na makedonskom, (2016), na poljskom (2016), na turskom jeziku (2021) i na nemačkom jeziku, 2022). Po motivima romana snimljen je kratki igrani film istog naslova, u režiji Gorčina Stojanovića (2019). Trećo roman Dušana Savića „Među živima“ objavljen je u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Istočno Sarajevo (2015), potom i u prevodu na nemački jezik, u ediciji austrijskog PEN Centra (2018). Roman „Međustanica Lisabon“ objavljuje beogradski izdavač „Dereta“ (2017) i nalazio se u najužem izboru za književnu nagradu Udruženja književnika Republike Srpske (2018).

Sva četiri romana ovog autora doživela su drugo dopunjeno izdanje kod izdavača „Skripta“ iz Beograda (2022).

Gradska biblioteka, „Кarlo Bjelicki“ u Somboru objavila je Savićevu zbirku priča „Glavnom ulicom“, koja se takođe nalazila u najužem izboru za književnu nagradu Udruženja književnika Republike Srpske (2019), kao i mađarsko izdanje (2022). Biblioteka, „Кarlo Bjelicki“, takođe objavljuje i najnoviju zbirku kratkih priča pod naslovom „Begluk“ (2026).

Na konkursu za kratku priču „Simha Кabiljo“, Židovske kulturne scene „Bejahad“ iz Zagreba, Dušan Savić je dobio svoju prvu književnu nagradu za kratku priču „El Bahar“ (2009), Udruženje građana INFORMA dodeljuje mu treću nagradu za pesmu „Vinopijina oda“ iz zbirke „Poezija vinom obojena“ (2021) a potom sledi internacionalna nagrada za kratku priču U okruženju (Unter Belagerung – Adalbert-Stifter-Institut des Landes Oberösterreich, Linz – 2023).

Osim priča i romana Dušan Savić piše i objavljuje poeziju. Zbirku pesama „Кamenje govori“ objavljuje mu bugarska izdavačka kuća „Svetulka 44,“, Sofija (2006).

Poezija i proza su mu objavljivane u više domaćih književnih časopisa, kao i antologijama na nemačkom, poljskom, makedonskom, turskom, mađarskom i češkom jeziku. Uz sve to, književnik Dušan Savić bavi se i prevođenjem. S nemačkog na srpski jezik prepevao je pesme austrijskog književnika Gerharda Blabola. Кnjigu „ To je Beč“ (Des is´ Wien), kao njihov zajednički projekat, objavljuje austrijski izdavač Verlagshaus Hernals, Wien (2015).

Кnjiževna ostvarenja Dušana Savića promovisana su u Beogradu, Somboru, Banjaluci, Beču, Frankfurtu i Berlinu, mestima: Beroun, Prag, Tetin, Кrakovec u Republici Češkoj i u dvanaest gradova Poljske (Varšava, Кrakov, Bžeg, Opole, Mlava, Dabku, Radžanov, Makov Mazoviecki, Tarnov, Žuronim, Olkuž i Osvjenćim).

Član je elitnog Srpskog književnog društva, Društva književnika Vojvodine, Udruženja književnika Republike Srpske i austrijskog PEN centra.

Živi i stvara u Beču i Somboru.

Priznanje će biti uručeno u sredu, 27. maja 2026. godine, u Srpskoj čitaonici “Laza Кostić” u Somboru, s početkom u 18.00 časova.

Karate klub Dušan Staničkov objavio je izveštaj sa upravo održanog karate turnira Trofej Srbije „Dunav Kup 2026“.

Kako je objavljeno, isti je održan u Novom Sadu, a takmičari najstarijeg somborskog karate kolektiva su zablistali i u jakoj konkurenciji osvojili su ukupno pet medalja. Najsjajnije medalje osvojili su Milan Radmilović i Georgije Radić, dok su se bronzanim odličjima okitili Vladimir Radmilović, Dušan Vejin i Ognjen Drakulić - piše somborsport.org.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi u četvrtak, 21. maja 2026. godine, u prostorijama Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put 19.

Građani će krv moći da daju u periodu od 9 do 13 sati.

Organizatori su uputili poziv svim humanim građanima da se odazovu akcijama i pomognu onima kojima je krv neophodna, podsećajući da jedna data jedinica krvi može spasiti nečiji život.

Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki” Sombor, u saradnji sa platformom Knjigapriča, omogućila je svim svojim članovima besplatno korišćenje audio-knjiga.

Članovi Biblioteke mogu da pozajme audio-knjige iz ponude platforme Knjigapriča i uživaju u slušanju omiljenih naslova putem aplikacije, gde god da se nalaze.

Pozajmice se mogu zatražiti:
• popunjavanjem formulara dostupnog na OVOM LINKU

Moguće je pozajmiti isključivo audio-knjige koje se nalaze u asortimanu platforme Knjigapriča, a kompletnu ponudu naslova možete pogledati na njihovom sajtu.

Svakom članu dostupne su do tri audio-knjige na period od 21 dan. Po isteku roka, pozajmica se automatski deaktivira, nakon čega je moguće poslati novi zahtev.

Platforma Knjigapriča trenutno nudi više od 200 audio-knjiga na srpskom, hrvatskom i makedonskom jeziku, namenjenih deci, mladima i odraslima.

Verujemo da će naši korisnici sa radošću koristiti ovu novu uslugu Biblioteke.

Ova usluga trenutno je dostupna u probnom periodu od šest meseci.

Sa dolaskom toplijih dana, veliki broj građana u Srbiji suočava se sa dobro poznatim problemom, alergijom na polen. Kijanje, suzenje očiju, zapušen nos, kašalj i otežano disanje postaju svakodnevica čim koncentracija polena u vazduhu poraste. Međutim, ono što mnogi ne znaju jeste da problem ne ostaje napolju. Alergeni veoma lako ulaze u stanove i kuće kroz otvorene prozore, ventilacione otvore, ali i na našoj odeći i obući. Na taj način, prostor koji bi trebalo da bude sigurna zona za odmor i oporavak organizma postaje izvor konstantne iritacije.

Zbog toga pitanje kako sprečiti polen u stanu postaje jedno od najvažnijih kada govorimo o zdravom domu i kvalitetu vazduha. Mnogi pokušavaju da reše problem zatvaranjem prozora, prečišćivačima ili osveživačima vazduha. Ipak, takva rešenja često samo ublažavaju posledice, dok pravi uzrok ostaje prisutan, a to je nekontrolisan ulazak alergena i nedostatak pravilne ventilacije. Savremeni sistemi ventilacije sa filtracijom vazduha danas predstavljaju jedno od najefikasnijih rešenja za alergije na polen, jer omogućavaju kontinuirani dotok svežeg vazduha bez unošenja štetnih čestica.

Zašto polen lako ulazi u stanove i kuće? Koje je trajno rešenje za alergije?

Polen je mikroskopska čestica koju biljke oslobađaju tokom cvetanja. Iako ga ne vidimo golim okom, njegova koncentracija u vazduhu tokom sezone može biti izuzetno visoka. Najčešći načini ulaska polena u stan su kroz otvorene prozore radi provetravanja, preko odeće i kose nakon boravka napolju, preko kućnih ljubimaca, kao i kroz klima uređaje bez adekvatne filtracije.

U mnogim domovima problem dodatno komplikuju višak vlage i buđ, kao i spore buđi. Vlažan vazduh i loša ventilacija stvaraju idealne uslove za razvoj grinja i mikroorganizama koji dodatno iritiraju disajne puteve. Upravo zato alergije često nisu izazvane samo polenom, već kombinacijom više faktora prisutnih u zatvorenom prostoru.

Zašto otvaranje prozora nije dobro rešenje za alergije?

Prva reakcija na težak ili ustajao vazduh u domu jeste otvaranje prozora. Međutim, tokom sezone polena, posebno u jutarnjim satima, tokom vetrovitih dana i u periodima suvog vremena, to donosi više štete nego koristi. Otvaranjem prozora polen direktno ulazi u prostorije i zadržava se na zavesama, nameštaju, tepisima i posteljini.

Oslanjanje na osveživače vazduha i mirise samo prikriva osećaj ustajalosti, ali ne uklanja alergene. Slično važi i za prečišćivače vazduha koji uglavnom samo recirkulišu isti vazduh unutar prostorije, bez izbacivanja zasićenog vazduha i bez rešavanja problema vlage i CO₂.

Kako ventilacija sa polenskom filtracijom sprečava ulazak polena u stan?

Najefikasnije rešenje za alergiju na polen jeste kontrolisana ventilacija sa filtracijom vazduha. Savremeni decentralizovani sistemi ventilacije omogućavaju da prostor konstantno dobija svež vazduh, ali bez unošenja polena i drugih alergena. Kod sistema sa rekuperacijom, vazduh prolazi kroz specijalne filtere koji zadržavaju polen, prašinu, PM čestice i ostale nečistoće.

Rekuperatori i dvostruka filtracija vazduha

Jedna od velikih prednosti koje nude savremeni rekuperatori jeste korišćenje dva filtera unutar sistema, što obezbeđuje dvostruku filtraciju vazduha. Kod decentralizovanih rekuperatora moguće je koristiti različite kombinacije filtera u zavisnosti od potreba korisnika:

• Klasični filter + polenski filter (standardna filtracija uz eliminaciju polena)
• Ugljeni filter + polenski filter (maksimalna zaštita od polena i PM2.5 čestica)
• Klasični filter + ugljeni filter (standardna filtracija uz eliminaciju PM2.5 čestica)

Zašto su F7 filteri važni?

Kada govorimo o efikasnoj zaštiti od alergena, kvalitet filtera igra ključnu ulogu. Za osobe sa alergijama najvažniji su F7 filteri. Filteri kategorije F7 su specijalno projektovani da zadržavaju veoma sitne čestice iz vazduha, uključujući polen drveća, polen trava, fine čestice prašine i deo PM zagađenja.

Zašto prečišćivači vazduha nisu trajno rešenje za alergije?

Mnogi kupuju prečišćivače vazduha očekujući potpuno rešenje, ali ovi uređaji ne uvode svež vazduh, ne regulišu vlagu i ne izbacuju CO₂ već samo vrte isti vazduh kroz filtere. Zato je mnogo efikasnije rešenje slovenački sistem koji istovremeno filtrira vazduh, uvodi kiseonik, uklanja vlagu i izbacuje ustajali vazduh.

Za više informacija posetite nas u Ulici Sonje Marinković 70/29, Subotica (ponedeljak–petak od 9 do 17časova), pogledajte sajt, pozovite 064/88-43-927, 066/80-38-221 ili pišite na mejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. 

Ekcem, odnosno atopijski dermatitis, veoma je čest kod beba i male dece.

Iako može izgledati zabrinjavajuće, dobra vest je da se uz pravilnu negu simptomi mogu držati pod kontrolom, prenosi Stetoskop.

Najčešće se javlja već u prvim mesecima života, kao suva, osetljiva koža koja crveni i svrbi. Ekcem obično ide u talasima – smiri se, pa se ponovo pojavi. Kada se pogorša, koža može početi i da se peruta, a ponekad dolazi i do infekcije zbog češanja.

Ekcem - mesta ispoljavanja

Kod beba do godinu dana, ekcem se najčešće javlja na:
obrazima,
čelu,
temenu,
može se proširiti i na ruke, noge i stomak.

Kod starije dece, promene se obično vide:
u pregibima laktova i kolena,
na vratu,
oko zglobova šaka i stopala.

Koža tada može biti veoma suva, zadebljala i sklona iritaciji, naročito ako se dete često češe.

Zašto se javlja ekcem?

Ekcem je često povezan sa naslednim faktorima – ako u porodici postoje alergije, astma ili kijavica, veća je verovatnoća da će se javiti i kod deteta.

Koža dece sa ekcemom je osetljivija i reaguje na različite spoljašnje faktore, kao što su:
određene namirnice (procesuirana, industrijska hrana),
prašina i grinje,
polen,
životinjska dlaka.
Postavljanje dijagnoze

Ne postoji jedan test koji potvrđuje ekcem. Pedijatar dijagnozu postavlja na osnovu izgleda kože i razgovora sa roditeljima. Važno je da lekar dobije informacije o:
ishrani deteta,
eventualnim alergijama,
porodičnoj istoriji sličnih problema.
Po potrebi, dete se upućuje dermatologu ili alergologu.

Nega kože deteta

Dobra nega kože je ključna i često pravi veliku razliku.

Osnovna pravila nege:
kupajte bebu svakodnevno mlakom vodom uz blage, uljane kupke, i odmah nakon kupanja (u roku od tri minuta) namažite kožu, koristite emolijentne kreme više puta dnevno (dva-tri puta).
Kada je potrebno dodatno lečenje, pedijatar ili dermatolog može preporučiti kortikosteroidne kreme, antihistaminike ako je svrab izražen, antibiotske kreme ako dođe do infekcije.

Suplementacija

Savetuje se redovna suplementacija sa D vitaminom i omega 3 masnim kiselinama, cinkom, unošenje probiotika (bifidobacterium i LGG).