Sombor vesti

U Somboru će u subotu 5. jula biti održan 5. Međunarodni memorijalni turnir "Dušan Grba" u boćanju. Učestovaće šesnaest ekipa - iz naše zemlje, Hrvatske i Crne Gore.

"Reč je o najvećem turniru u boćanju u našoj zemlji na koji se se odazvale sve naše domaće ekipe. Posebno nas raduju gosti iz Hrvatske i Crne Gore sa kojim imamo izuzretnu saradnju i prijateljeke odnose. I ove godine će biti velika borba za trofej, a najbliži njemu su boćarski klubovi "Maini" iz Budve, "Gornja Vrućica" sa Pelješca, "Povljana" sa Paga, "Novi Beograd" i "Dinara" iz Zemuna, kaže predsednik tehničkog organizatora turnira Boćarskog kluba "Ravangrad" Goran Leković.

Turnir će biti održan u subotu 5. jula na Gradskom stadionu u Somboru od 9 časova.

Izvor: rtv.rs

Na sednici Vlade je usvojena Uredba o prestanku važenja Uredbe o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica.

Kako stoji u obrazloženju Vlade, Uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica je ukinuta, pošto je tržište žitarica i brašna stabilizovano, zahvaljujući povoljnim vremenskim prilikama i većoj zasejanoj površini zemljišta.

Uredba se primenjivala od 1. marta 2024. u cilju sprečavanja i otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja, ograničavaju proizvođačke cene i cene u trgovini na veliko i malo osnovnih životnih namirnica prenosi blic.rs

Za kršenje Uredbe bile su propisane novčane kazne za pravna lica i preduzetnike od 5.000 do 2.000.000 dinara, a mogla je da se izrekne i zaštitna mera zabrana vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.

Dženifer Aniston igraće glavnu ulogu u novoj seriji inspirisanoj memoarima Dženet MekKardi "Drago mi je da je mama mrtva" (I'm Glad My Mom Died), koja će se emitovati na platformi Apple TV+, objavio je Variety.

Apple je odobrio snimanje desetodelne serije koja donosi dirljivu, ali i duhovitu priču o borbi bivše dečje glumice sa svojom zahtevnom i dominantnom majkom. Prema zvaničnom opisu, serija će se fokusirati na odnos osamnaestogodišnje glumice iz popularne dečje serije i njene narcisoidne majke (koju tumači Aniston).

Dženet MekKardi je postala poznata zahvaljujući ulozi u seriji iCarly na Nickelodeonu, a pojavila se i u brojnim drugim filmovima i serijama. Njena knjiga "Drago mi je da je mama mrtva", objavljena 2022. godine u izdanju izdavačke kuće Simon & Schuster, odmah je postala bestseler i našla se na prvom mestu Njujorške Tajmsove liste najprodavanijih knjiga, gde je ostala više od godinu dana.

Osim što će tumačiti glavnu ulogu, Dženifer Aniston će biti i izvršna producentkinja putem svoje producentske kuće Echo Films. MekKardi će, zajedno sa Arijem Kačerom (poznatim po serijama Ramy i Jerrod Carmichael Reality Show), učestvovati u pisanju scenarija, izvršnoj produkciji i vođenju serije - piše B92.

Među izvršnim producentima su i Šeron Horgan i Stejsi Grinberg iz kuće Merman, zatim Dani Gorin, Tom Akerli i Džouzi MekNamara iz LuckyChap produkcije, kao i Džerod Karmihael i Erika Kej. Produkciju vodi Apple Studios.

Aniston i Apple TV+ već sarađuju na seriji The Morning Show, čija četvrta sezona počinje sa emitovanjem u septembru. Za svoj rad u toj seriji Aniston je bila dvaput nominovana za Emi i Zlatni globus.

Skoro svi smo barem jednom doživeli taj neprijatan osećaj kada se čini da se svet oko nas okreće.

Iznenadna vrtoglavica može biti zastrašujuća, naročito ako vam se dešava prvi put. Ali šta je zapravo vrtoglavica i šta možemo učiniti da je sprečimo ili ublažimo?

Šta je zapravo vrtoglavica

Vrtoglavica ili vertigo nije bolest sama po sebi, već skup simptoma koji ukazuju na probleme sa ravnotežom. Iznenađujuće je koliko je ovaj problem rasprostranjen - istraživanja pokazuju da će čak 40 procenata ljudi starijih od 40 godina doživeti vrtoglavicu barem jednom u životu.

Naša sposobnost održavanja ravnoteže zavisi od složenog sistema koji uključuje nekoliko ključnih komponenti: senzomotorni sistem koji kontroliše naša čula poput vida i sluha, propriocepcijski sistem koji je odgovoran za dodir, i vestibularni sistem koji nam pomaže da se krećemo bez padanja.

Unutrašnje uho igra ključnu ulogu u vestibularnom sistemu. Osim što nam omogućava da čujemo, ono nam pomaže da odredimo gde se nalazimo u prostoru. Kada delikatni delovi ušiju prestanu da šalju tačne informacije mozgu o našem položaju, razvija se vrtoglavica.

Jeste li znali da žene imaju dvostruko veće šanse od muškaraca da razviju vrtoglavicu? Razlozi za ovo još uvek nisu definitivno utvrđeni, ali je činjenica koja zaslužuje pažnju.

Glavni tipovi vrtoglavice

Postoji više od 12 različitih poremećaja ravnoteže koji mogu izazvati vrtoglavicu, ali tri su najčešća:

Benigna paroksizmalna poziciona vrtoglavica (BPPV) - najčešći uzrok poremećaja ravnoteže u unutrašnjem uhu, koji pogađa oko dva procenta populacije svake godine.
Menierova bolest - retka vrsta vrtoglavice koja pogađa samo oko 0,2 procenta populacije između 40 i 60 godina starosti.
Vestibularni neuritis - zapaljenje vestibularnog nerva koje često nastaje nakon virusne infekcije.
BPPV je posebno zanimljiv jer je uzrokovan malim kristalima kalcijuma koji se nakupljaju u kanalima unutrašnjeg uha. Ove naslage ometaju normalan protok tečnosti koja pomaže u održavanju ravnoteže.

Kako prepoznati vrtoglavicu

Kako znati da li ste doživeli vrtoglavicu ili je u pitanju nešto drugo? Glavne karakteristike vrtoglavice uključuju:

Osećaj da se prostorija oko vas okreće
Gubitak ravnoteže ili nestabilnost
Mučnina, ponekad praćena povraćanjem
Zujanje u ušima ili privremeni gubitak sluha
Poteškoće u fokusiranju pogleda
Ako doživite ove simptome, posebno ako se pojavljuju iznenada ili su praćeni drugim zabrinjavajućim znakovima poput jake glavobolje, poteškoća u govoru ili slabosti u rukama i nogama, važno je odmah potražiti medicinsku pomoć.

Prirodni načini za ublažavanje vrtoglavice

Dobra vest je da postoji mnogo načina da se borimo protiv vrtoglavice i ublažimo njene simptome. Evo nekoliko efikasnih strategija:

Vežbe vestibularne rehabilitacije

Za osobe koje doživljavaju ponovljene epizode vrtoglavice, vestibularna rehabilitacija može biti izuzetno korisna. Ova vrsta fizikalne terapije fokusira se na vestibularne organe i pomaže u ponovnom uspostavljanju veze između unutrašnjeg uha i centralnog nervnog sistema.

Program vestibularne rehabilitacije obično uključuje vežbe za:

Poboljšanje koordinacije ruku i očiju
Jačanje ravnoteže
Jačanje zglobova i mišića
Povećanje ukupne kondicije i izdržljivosti
Ove vežbe mogu značajno smanjiti učestalost i intenzitet epizoda vrtoglavice, a takođe mogu pomoći u ublažavanju bolova i poboljšanju kvaliteta sna.

Procedura repozicioniranja kanala

"Procedura repozicioniranja kanala" ili CRP predstavlja niz specifičnih pokreta glave i tela koji pomažu u pomeranju naslaga kalcijuma iz problematičnih područja unutrašnjeg uha. Ovu tehniku preporučuje i Američka akademija za neurologiju.

CRP je impresivno efikasan, sa stopom uspešnosti od oko 80 procenata kod ljudi koji pate od BPPV vrtoglavice. Procedura obično uključuje zadržavanje četiri različita položaja u trajanju od 30 do 45 sekundi, a zatim držanje glave u fiksnom položaju oko 20 sekundi nakon čega simptomi obično nestanu.

Iako ove vežbe možete naučiti da radite sami kod kuće, važno je da vam zdravstveni stručnjak prvo pokaže pravilnu tehniku.

Kontrola stresa

Jeste li ikada primetili da se vrtoglavica češće javlja tokom stresnih perioda? Nije slučajnost - stres može smanjiti imunitet, povećavajući verovatnoću infekcija uha, otoka i drugih problema vezanih za vestibularni sistem.

Neki efikasni prirodni načini za ublažavanje stresa uključuju:

Redovnu fizičku aktivnost
Jogu ili meditaciju
Tople kupke sa aromaterapijom
Korišćenje eteričnih ulja poput lavande ili kamilice
Provođenje više vremena u prirodi
Zdrava ishrana i hidratacija
Ishrana bogata hranljivim materijama može značajno doprineti smanjenju upale i sprečavanju dehidracije, dva faktora koja mogu pogoršati vrtoglavicu.

Fokusirajte se na namirnice bogate kalijumom koji pomaže u regulaciji krvnog pritiska, kao što su:

Lisnato zeleno povrće
Banane i avokado
Zdrave masti (riba, kokosovo ulje, maslinovo ulje)
Nemasni proteini (organsko meso, jaja)
Čak i blaga dehidracija može izazvati vrtoglavicu, pa vodite računa da pijete dovoljno vode tokom dana. Takođe, razmotrite smanjenje unosa kofeina i alkohola, koji mogu pogoršati simptome.

Čaj od đumbira se pokazao kao efikasan prirodni lek za ublažavanje simptoma vrtoglavice. Jednostavno potopite nekoliko kriški svežeg đumbira u vrućoj vodi 5-10 minuta i pijte ovaj čaj kada osetite prve znakove vrtoglavice.

Suplementacija vitaminom D

Istraživanja su pokazala da suplementacija vitaminom D može biti efikasna u borbi protiv vrtoglavice. Ako vam se često vrti u glavi, razmotrite proveru nivoa vitamina D i eventualno uzimanje suplemenata prema savetu lekara.

Spavanje i fizička aktivnost

Nedostatak sna i fizička neaktivnost mogu povećati učestalost i intenzitet vrtoglavice. Evo nekoliko saveta:

Nastojte da spavate 7-8 sati svake noći
Spavajte sa blago podignutom glavom na dva jastuka
Ustajte polako iz kreveta i sedite na ivici minut-dva pre nego što potpuno ustanete
Redovno vežbajte da biste poboljšali cirkulaciju i snizili krvni pritisak
Izbegavajte hodanje po mraku bez adekvatnog osvetljenja

Kada potražiti medicinsku pomoć

Iako su mnogi slučajevi vrtoglavice bezopasni i prolazni, neki mogu ukazivati na ozbiljnije zdravstvene probleme. Potražite medicinsku pomoć ako:

Vrtoglavica se javlja često ili je intenzivna
Simptomi traju duže od nekoliko dana
Vrtoglavica je praćena drugim simptomima poput glavobolje, poteškoća u govoru, dvostrukog vida ili slabosti u ekstremitetima
Imate problema sa sluhom ili zujanje u ušima
Lekar može preporučiti test krvi da bi proverio potencijalne uzroke vrtoglavice, poput nedostatka vitamina B12, anemije ili problema sa srcem. Takođe, neki lekovi mogu pogoršati vrtoglavicu, uključujući lekove za krvni pritisak i anksioznost, pa je važno razgovarati sa lekarom o svim lekovima koje uzimate.

Vrtoglavica može biti frustrirajuća i ograničavajuća, ali sa pravim strategijama možete značajno smanjiti njenu učestalost i intenzitet. Uvođenje zdravih navika, poput redovnog vežbanja, uravnotežene ishrane i adekvatnog odmora, može vam pomoći da povratite kontrolu nad svojim životom i smanjite uticaj vrtoglavice na svakodnevne aktivnosti.

Zapamtite, kada osetite vrtoglavicu, najbolje je da sednete ili legnete i sačekate da simptomi prođu. Izbegavajte opasne aktivnosti poput vožnje ili vežbanja dok osećate nestabilnost, i dajte svom telu vreme da se oporavi i povrati ravnotežu prenosi n1info.rs

Tržište nekretnina u Srbiji 2025. godine prolazi kroz fazu prilagođavanja nakon intenzivnog rasta cena u prethodnom periodu. Potražnja postoji, ali je znatno selektivnija, a kupci sve češće razmišljaju dugoročno – bilo da je reč o rešavanju stambenog pitanja, bilo o investicionom ulaganju. Faktori koji najviše utiču na kretanje tržišta su lokalna ponuda i potražnja, urbanizacija, dostupnost kredita i kvalitet infrastrukture. Dok cene u prestonici stagniraju, ostali gradovi beleže drugačije trendove – od uzlaznih kretanja do stabilizacije, što stvara prilike za one koji traže najbolji trenutak za ulaganje.

Beograd – širenje ka prigradskim opštinama

Beograd ostaje najskuplje i najdinamičnije tržište nekretnina u zemlji. Prosečne cene u širem centru kreću se oko 3.000 evra po kvadratu u novogradnji, dok se u centralnim zonama cene penju i do 4.500 evra. Međutim, ono što se menja jeste interesovanje kupaca. Sve više ljudi traži stanove na periferiji – u naseljima kao što su Mirijevo, Altina, Resnik i Zuce – gde se za znatno nižu cenu dobija veći prostor i često bolji kvalitet života. Investitori su to prepoznali i sve češće razvijaju manje stambene komplekse koji zadovoljavaju potrebe porodičnog života. Povećana potražnja u ovim krajevima pokazuje da tržište postaje decentralizovano i fleksibilnije prema kupovnoj moći stanovništva.

Novi Sad – kontinuiran rast i veliko interesovanje

Tržište u Novom Sadu zadržava stabilan rast cena, ali i konstantnu tražnju. Grad beleži veliku aktivnost kako domaćih kupaca tako i kupaca iz dijaspore, a stanovi u novogradnji često se prodaju i pre završetka radova. Lokacije kao što su Liman, Grbavica i Telep drže visoke cene, dok se šire gradske zone razvijaju i postaju atraktivne zbog nižih cena i dobrih saobraćajnih veza. Prodaja stanova Novi Sad jedna je od najtraženijih fraza na sajtovima za oglašavanje, što jasno govori o intenzitetu interesovanja. Novi Sad je postao jedno od glavnih čvorišta za ulaganje u nekretnine – kako zbog univerziteta i IT sektora, tako i zbog blizine granice i razvijene saobraćajne povezanosti sa Evropom.

Niš i Kragujevac – rast regionalnih centara

Niš i Kragujevac sve više privlače one koji žele da investiraju van dva najveća grada. U Nišu, stanovi u novogradnji koštaju između 1.000 i 1.300 evra po kvadratu, dok je u Kragujevcu prosečna cena nešto niža. Zajedničko im je to da beleže porast gradnje, naročito u zonama bližim centru i univerzitetskim ustanovama. Studenti, mladi parovi i zaposleni u novootvorenim fabrikama traže stanove za iznajmljivanje, što stvara povoljan ambijent za investitore. Ulaganja u manje stanove, površine do 50 kvadrata, pokazuju se kao isplative jer je njihova mesečna kirija često proporcionalna sa investicijom. Lokalna samouprava podstiče gradnju subvencijama i uređenjem infrastrukturnih zona.

Subotica, Pančevo, Sombor – pristupačnost i mirniji stil života

U manjim gradovima na severu i jugu Srbije vlada znatno drugačiji trend – cene su niže, ali je sve izraženiji trend doseljavanja iz urbanih sredina u potrazi za mirnijim životom. U Subotici i Somboru stanovi u novogradnji dostižu cene od 800 do 1.000 evra po kvadratu, dok je u Pančevu moguće naći nekretnine i za manje. Blizina Beograda, u slučaju Pančeva, dodatno doprinosi atraktivnosti ove lokacije za one koji žele kompromis između posla u prestonici i života u manjoj sredini. Porast interesovanja za kuće sa dvorištem, vikendice i stanove u prizemlju govori u prilog sve većem broju ljudi koji žele prirodnije okruženje, sigurnost i funkcionalnost.

Turistički centri – apartmani kao vid ulaganja

Zlatibor, Kopaonik i Vrnjačka Banja i dalje drže visoke cene, ali se promet usporava. Investitori i dalje grade apartmanske komplekse, ali kupci sve više biraju manje kvadrature – do 40 m², koje su lakše za izdavanje i održavanje. Na Zlatiboru, kvadrat se u luksuznijim kompleksima prodaje i po ceni od preko 2.000 evra. Međutim, povraćaj investicije nije više tako brz kao ranije, pa se kupci sve više informišu o realnim prihodima i troškovima održavanja. Izdavanje preko sezonskih platformi i dalje je isplativo, ali pod uslovom da je lokacija odlična i objekat kvalitetno upravljan.

Šta očekivati u narednim mesecima?

Prognoze za 2025. godinu ukazuju na blagi rast cena u većini gradova, uz povećanu selektivnost kupaca. Najveću stabilnost pokazuju Novi Sad i Niš, dok Beograd prolazi kroz fazu prilagođavanja. Ulaganja u manja mesta i prigradske opštine sve više dobijaju na značaju, naročito kada je reč o porodičnom životu i radu na daljinu. Očekuje se nastavak rasta gradnje u zonama sa pristupačnom infrastrukturom i blizinom velikih gradova. Kupci koji planiraju dugoročno i pažljivo biraju lokaciju i kvalitet gradnje imaju dobre šanse za očuvanje ili povećanje vrednosti svoje investicije - prenoci saveti.rs

Talas ekstremnih vrućina pogađa Evropu. Posebno su pogođeni veliki gradovi poput Beograda i sve se češće pominju takpzvana „urbana toplotna ostrva“. Šta je to?

„Urbanatoplotna ostrva“ su područja u gradovima koja su znatno toplija od ruralnih okolina zbog zgrada, popločanih površina i ljudskih aktivnosti kao što je vožnja automobila, prenosi DW.

Kao rezultat toga, toplotni talasi se u gradovima intenziviraju.

Taj takozvani efekat urbanog toplotnog ostrva može da poveća temperature za 10 do 15 stepeni Celzijusa.

S obzirom na to da više od polovine svetske populacije već živi u urbanim područjima – a očekuje se da će taj broj dostići skoro 70 odsto do 2050. godine – mnogi ljudi se guše od vrućine.

Šta uzrokuje urbana toplotna ostrva?

Ruralna područja su obično prekrivena travom, usevima ili šumama, što pomaže u hlađenju vazduha, dok tamni beton i asfalt grada apsorbuju toplotu.

Biljke rade kao prirodni klima uređaji tako što upijaju vodu iz zemlje kroz korenje, a zatim je oslobađaju u vazduh kao vodenu paru. Nepropusne tvrde, tamne površine, poput trotoara, parkinga i ulica ne dozvoljavaju da voda prodre unutra i zato ne pružaju isti efekat hlađenja.

Neke zemlje pokušavaju da taj nedostatak nadoknade prskanjem vode po trotoarima radi hlađenja. U Japanu je to vekovna tradicionalna praksa koja čak ima i svoje ime: „Učimizu“.

Visoke zgrade i uske ulice mogu da „zarobe“ i zagreju vazduh. Ti „urbani kanjoni“ blokiraju prirodni tok vetra koji bi inače mogao da pomogne u hlađenju.

Zagađenje iz automobila ili sagorevanje fosilnih goriva može da stvori svojevrsni minijaturni sloj staklene bašte iznad grada, držeći vruć vazduh zarobljenim.

Toplotna ostrva se često stvaraju tokom dana, jer trotoari i krovovi emituju više sunčeve toplote. Vrhunac se dostiže od tri do pet sati nakon zalaska sunca.

Od izlaska sunca, do kasnog popodneva, te površine su izložene intenzivnom sunčevom zračenju i apsorbuju toplotu kroz brojne slojeve. Nakon zalaska sunca, ta uskladištena toplota se zatim polako oslobađa.

Gde je efekat urbanog toplotnog ostrva najjači?

Veći gradovi imaju tendenciju da skladište više toplote nego manji. Urbani centri Londona i Pariza, pa i Beograda, često beleže temperature oko četiri stepena Celzijusa više nego u ruralnim sredinama noću.

Urbana područja su „ranjivija“ na toplotu, jer je količina globalnog zagrevanja zbog klimatskih promena pojačana efektom toplotnog ostrva.

Prošla 2024. je bila najtoplija godina u istoriji sa oko 1,55 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa. Očekuje se da će, pri trenutnom stanju stvari, globalni rast temperature biti 2,7 stepeni Celzijusa. To je uzrokovano sagorevanjem fosilnih goriva koja zagrevaju planetu, a koja oslobađaju emisije gasova staklene bašte u atmosferu.

Posledica toga su toplotna ostrva i ona bi takođe mogla da podstaknu klimatske promene, jer potražnja za klima uređajima koju pokreće sagorevanje uglja, nafte i gasa raste tokom toplotnih talasa.

Da li postoje rešenja za hlađenje gradova?

Da – rešenja podrazumevaju ozelenjavanje gradova sađenjem u urbanim centrima više drveća, žbunja i druge zelene vegetacije otporne na sušu, kao i uz više fontana i jezera, zelenih ili takozvanih „hladnih krovova“ koji apsorbuju i prenose manje sunčeve toplote do zgrade.

Takvi hladni krovovi odbijaju više sunčeve svetlosti od konvencionalne površine i ne zagrevaju se toliko. Beli krovovi su najhladniji i mogu da odbiju od 60 do 90 odsto sunčeve svetlosti, ali i druge slične površine su opcija za odbijanje nevidljivog zračenja.

Gradovi poput Njujorka počeli su da farbaju krovove u belo još 2009. godine kako bi pomogli u suzbijanju efekta toplotnog ostrva. Takvi hladni krovovi mogu da smanje unutrašnje temperature zgrada do 30 procenata i da smanje zagađenje vazduha i emisiju gasova staklene bašte smanjenjem potražnje za energijom za hlađenje zgrade.

Dodatne mere uključuju postavljanje „hladnih trotoara“ koji koriste propusne materijale da odbijaju više sunčevog zračenja i poboljšaju isparavanje vode, kao i mešanje stambenih, komercijalnih i rekreativnih prostora.

Megagradovi poput Los Anđelesa i Tokija već imaju takve hladne trotoare uz pomoć kojih pokušavaju da dodatno hlade urbane sredine. Studija sprovedena u jednom od najtoplijih naselja Los Anđelesa otkrila je da premaz za kolovoz koji odbija sunčevo zračenje može da smanji efekat toplotnog ostrva.

Gradska uprava Tokija do sada je postavila oko 200 kilometara takvih trotoara, a prioritet su im bila područjima u centru grada. Do 2030. godine, glavni grad Japana ima za cilj da pokrije 245 kilometara gradskih ulica.

Mali azijski grad-država Singapur postao je jedan od najzelenijih gradova na svetu. Više od 40 odsto njegove površine je ozelenjeno. Prostor su dali rezervatima prirode i parkovima, baštama i zelenilu.

Grad planira da do 2030. godine razdaljina od svakog domaćinstva da najbližeg park bude najviše deset minuta hoda. Singapur takođe strogo ograničava broj automobila na svojim ulicama kroz sistem ograničenih i skupih kvota za vozila koja se mogu registrovati.

Letnje temperature u poslednjih nekoliko godina ne ostavljaju mnogo prostora za dilemu – klima-uređaj je od luksuza postao apsolutna potreba. I dok se osveženje čini neprocenjivim, dolazak računa za struju ume da nas ozbiljno rashladi, ali ne na prijatan način. Zato mnogi pokušavaju da pronađu zlatnu sredinu između udobnosti i uštede.

Da li je pametnije da klima radi non-stop ili da se uključuje i isključuje po potrebi?

Odgovor nije sasvim jednostavan, ali jeste jasan – i zavisi od nekoliko faktora, piše Danas.

Paliti i gasiti ili ostaviti da radi – šta više troši?

Mnogi veruju da klima troši više struje kada je stalno uključena, ali zapravo najviše energije se potroši upravo pri uključivanju uređaja iz stanja mirovanja. Kada se klima tek uključi, motor kompresora radi punom snagom da brzo postigne željenu temperaturu, a to je trenutak kada uređaj troši najviše električne energije.

S druge strane, ako klima radi neprekidno i održava stabilnu temperaturu, kompresor se povremeno isključuje ili prelazi u režim niže potrošnje. To znači da uređaj radi ravnomerno i efikasnije, bez naglih skokova u potrošnji.

Dakle – učestalije paljenje i gašenje može na kraju dovesti do veće potrošnje nego konstantan rad, pogotovo ako klima svaki put mora da rashladi prostor iz početka.

Koliko klima zapravo troši struje?

Zavisi od modela, snage i načina upotrebe, ali prosečan klima-uređaj snage 2.5 kW potroši:

oko 0.8–1.2 kWh po satu rada u hlađenju,

što znači da osam sati rada dnevno može da potroši oko 8–10 kWh dnevno,

ili čak 240–300 kWh mesečno, ako radi svakog dana.

Kada se to pomnoži sa trenutnom cenom električne energije, nije zanemarljivo – ali ni alarmantno, pogotovo ako uzmete u obzir komfor koji pruža.

Kako da klima radi efikasno, a da vam ne stigne mnogo uvećan račun

Da bi klima bila vaš saveznik, a ne neprijatelj u julu i avgustu, dovoljno je da usvojite nekoliko pametnih navika:

Postavite temperaturu na 25–26 °C – svaka niža vrednost značajno povećava potrošnju.

Koristite “eco” režim ako ga klima ima – automatski podešava rad za manju potrošnju.

Zatvorite vrata i prozore dok klima radi – svaki prodor toplog vazduha znači više posla za uređaj.

Redovno čistite filtere – zapušeni filteri otežavaju rad i troše više struje.

Iskoristite roletne, zavese ili reflektujuće folije na prozorima – manje sunca u prostoriji, manje potrebe za hlađenjem.

Koristite tajmer – podesite da se klima isključi kad zaspite ili kada napuštate stan.

Klima ne mora da bude neprijatelj računa za struju

Ukoliko želite da klima-uređaj bude efikasan i ekonomičan, nije poenta u stalnom paljenju i gašenju, već u stabilnom režimu rada i pametnoj upotrebi. Održavanje konstantne temperature, dobra izolacija prostora i redovno održavanje uređaja su ključni faktori koji čine razliku na računu za struju – i na vašem raspoloženju.

Dakle, ako birate između “stalno uključena” i “palim po potrebi”, pobedu ipak odnosi – kontrolisano, ali neprekidno hlađenje, uz pažljivo podešavanje temperature.

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje za 3. i 4. jul, kada se prognoziraju veoma visoke temperature.

Na području Bačke tokom četvrtka, 3. jula očekuje se da će maksimalna dnevna temperatura biti veća od 35°C, dok se za petak, 4. jul prognoziraju dnevne temperature koje mogu preći čak i 38°C. Ova pojava je okarakterisana kao opasna pojava i nosi oznaku crvenog meteoalarma.

Institut za javno zdravlje Srbije „Batut“ izdao je preporuke za ponašanje tokom toplotnog talasa gde se savetuje rashlađivanje prostora, unošenje dosta tečnosti, lagana ishrana bogata vodom, izbegavanje izlaganja suncu tokom najtoplijeg dela dana i nošenje lagane odeće.

Upozorenje Republičkog hidrometeorološkog zavoda možete pogledati ovde.