Sombor vesti

Gradsko veće grada Sombora održalo je juče 45. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 13 tačaka.

Između ostalog, prihvaćen je predlog za davanje ovlašćenja u vezi sa izradom tehničke dokumentacije za izgradnju marine za mala plovila kod Bezdana, kojom će biti obuhvaćeno idejno rešenje i urbanistički projekat. Za glavnog projektanta imenovana je Sofija Ruden, master inženjer arhitekture, a za odgovornog urbanistu Branka Radulović Vrtikapa, diplomirani inženjer arhitekture. Sofija Ruden je ovlašćena i za podnošenje dokumentacije i postupanje u postupku dobijanja lokacijskih uslova pred nadležnim organima.

Gradsko već dalo je saglasnost na zahtev „Elektrodistribucija Srbija“ d.o.o. Beograd, za polaganje kablovskog voda preko katastarskih parcela na prostoru КO Sombor 1. Takođe, data je i saglasnost na zahteve „Sombor – gas“ d.o.o. Sombor, za izgradnju priključnog gasovoda preko više katastarskih parcela na prostoru КO Sombor 1.

Sombor je 23. i 24. juna, bio domaćin tradicionalnoj regati „Vode Vojvodine 2025“, koja se odvija kanalima širom Bačke. Regataši su u ovaj grad pristigli posle plovidbe od Srpskog Miletića, a zatim dva dana proveli u Somboru, gde su uživali u bogatom kultuno – turističkom programu.

Po dolasku u Sombor, učesnici su imali priliku da posete Muzej, Galeriju „Milan Кonjović“, kao i druga znamenja. Drugog dana boravka, organizovana je poseta Muzeju Podunavskih Švaba, obilazak gradskog jezgra fijakerom, kao i program u Skupštini grada sa prezentacijom čuvene slike „Bitka kod Sente“.

Posebnu pažnju privuklo je i takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša, a događaj su, ispred Grada Sombora, posetili članovi Gradskog veća grada Sombora, Sanja Bojić i Igor Ćupurdija, koji su pozdravili učesnike i u razgovoru sa organizatorima istakli značaj ovakvih događaja za promociju grada i razvoj nautičkog turizma.

Regata „Vode Vojvodine“ traje od 20. do 30. juna i obuhvata jedanaest dana plovidbe duž kanala i reka u Vojvodini, sa brojnim stanicama i sadržajima za sve generacije, a učešće je uzelo oko 70 manjih brodova i više od 220 ljudi iz Srbije i regiona.

U okviru projekta prekogranične saradnje CALL4HER, koji se realizuje kroz program Interreg VI-A IPA CBC Croatia–Serbia 2021–2027, Dom zdravlja Apatin juče je organizovao javnu promotivnu kampanju posvećenu prevenciji raka dojke.

Kampanja je održana na šetališnom delu ulice Srpskih vladara, ispred Maxi prodavnice, gde su sugrađanke imale priliku da razgovaraju sa medicinskim i nemedicinskim osobljem Doma zdravlja, ali i sa saradnicima na projektu iz Republike Hrvatske.

Cilj akcije bio je da se ženama ukaže na značaj redovnih pregleda, samopregleda i rane dijagnostike, kao i da se poveća odziv na preventivne preglede. Stručni tim ukazao je da se rak dojke, kao vodeći malignitet kod žena, može efikasnije lečiti ako se otkrije na vreme.

– Uz nabavku modernog ultrazvučnog aparata vrednog oko 185.000 evra, koji je već isporučen Domu zdravlja Apatin, ova promocija zdravlja je još jedan korak ka boljoj zaštiti i većoj svesti o značaju prevencije – izjavila je Branka Bajić, pomoćnica direktora Doma zdravlja Apatin.

Projekat CALL4HER realizuje se u partnerstvu sa Domom zdravlja Županja i Opštom bolnicom Vinkovci, a ima za cilj unapređenje uslova za ranu dijagnostiku i lečenje karcinoma dojke kroz edukaciju, unapređenje opreme i jačanje saradnje u regionu.

Odbor Evropskog parlamenta za saobraćaj podržao je izmenu zakona o pravima avioputnika koja bi omogućila besplatno nošenje ručnog prtljaga do sedam kilograma, bez dodatnih troškova.

Ukoliko bude potvrđeno u daljim pregovorima sa državama članicama EU, putnicima će biti dozvoljeno da ponesu torbu težine do sedam kilograma, uz još jedan manji lični predmet koji može da stane ispod sedišta, piše briselski Politiko.

Ovoj izmeni snažno se protive avio lobi grupe, koje upozoravaju da bi uredba mogla da pritisne prevoznike da povećaju cene karata, čak i za putnike sa minimalnim prtljagom.

"Evropski parlament treba da dozvoli putnicima da sami odluče koje usluge žele, za šta su spremni da plate, ali i šta ne žele", navela je generalna direktorka lobija Avio-kompanije za Evropu (A4E) Uranija Jorgutsaku, u saopštenju pre glasanja.

Poslanici podsećaju da je novo pravo zasnovano na presudi Suda pravde Evropske unije iz 2014. godine, u kojoj je utvrđeno da je ručni prtljag "neophodan aspekt" prevoza putnika, pod uslovom da ispunjava "razumne zahteve" u pogledu težine i dimenzija.

Pored ograničenja od sedam kilograma, nova norma nalaže da dimenzije ručnog prtljaga ne smeju prelaziti zbir dužine, širine i visine od 100 centimetara.

Predviđa se da će najviše uticati na niskobudžetne avio-kompanije, koje trenutno naplaćuju samo nošenje veće torbe, dok se manja može uneti besplatno.

Pored finansijskih gubitaka, aviokompanije su zabrinute da bi dozvola za sve putnike da ponesu ručnu torbu do sedam kilograma mogla da izazove probleme pri ukrcaju i dodatna kašnjenja ako prtljag ne stane u kabinske ormariće.

Stiven Berger, viši pravni savetnik Evropske organizacije za zaštitu potrošača, pozdravio je "nedvosmislenu poziciju o ručnom prtljagu", ocenjujući da je time zadovoljen "fundamentalni zahtev potrošača" da mogu besplatno poneti lični predmet i ručni prtljag.

Izvor: n1info.rs

Snovi nisu samo puka avantura u svetu mašte – često kriju složene fenomene koji mogu biti uzbudljivi, ali i zastrašujući. Od paralize sna i lažnih buđenja do lucidnih snova i hipnagogijskih vizija, snovi otkrivaju skrivene dubine naše podsvesti. Prema rečima Džejn Terese Anderson, analitičarke snova i neurobiološkinje iz Australije, snovi su odraz svakodnevnih izazova i problema, ali nas istovremeno vode u dubine nesvesnog.

„Snovi odražavaju budni život, ali nas vode dublje, otkrivajući nesvesnu stranu naših dnevnih iskustava. Obično se bave problemima ili izazovima koji nisu rešeni“, objašnjava Andersonova.

I dok neki snovi pružaju utehu i inspiraciju, drugi mogu da izazovu strah i konfuziju. Naučnici su nedavno otkrili i šokantnu istinu o tome šta se događa ako sanjate sopstvenu smrt – ali hajde da istražimo najpoznatije i najbizarnije pojave vezane za san.

Paraliza sna: Najpoznatiji i najstrašniji fenomen

Jedan od najjezivijih fenomena je paraliza sna, koja pogađa oko 7,6% ljudi. To je stanje kada se probudimo i shvatimo da ne možemo da pomerimo telo ili govorimo, često uz osećaj pritiska na grudima i halucinacije zastrašujućih figura.

„Dok ulazimo u san, mozak aktivira mehanizam koji sprečava kretanje mišića, kako ne bismo fizički izvodili ono što sanjamo,“ objašnjava Andersonova. „Međutim, ponekad postoji kašnjenje između buđenja uma i oslobađanja tela iz te paralize.“

Ovo stanje se često javlja u REM fazi sna, kada je telo prirodno nepokretno. Kombinacija halucinacija i osećaja zarobljenosti može izazvati paniku, a često se povezuje sa nesanicom, jet legom, posttraumatskim stresom i narkolepsijom.

Zanimljivo je da je švajcarski slikar Henri Fuseli svoje remek-delo „Košmar“ iz 1781. godine inspirisao upravo paralizom sna, prikazujući je kao demonsku posetu.

Hipnagogijske i hipnopompijske vizije: Halucinacije između sna i jave

Hipnagogijske vizije su one bizarne slike i zvuci koji se pojavljuju dok tonemo u san, često poput kaleidoskopa svetlosti ili čudnih šumova. Andersonova ističe da ove pojave nisu pravi snovi, jer se dešavaju dok smo još u budnom stanju.

„To je prvi znak da napokon tonemo u san, što može biti olakšanje nakon dugog budnog stanja,“ kaže ona.

Suprotno tome, hipnopompijske vizije javljaju se pri buđenju, kada oči već vide okolinu, ali mozak još uvek „sanjaruje“. Ove iluzije često uključuju viđenje duhova ili čudnih figura u sobi, što može biti izuzetno zastrašujuće, posebno kod dece.

Lucidni snovi: Kada znate da sanjate

Oko petine ljudi ima sposobnost lucidnog sanjanja – stanja u kojem su svesni da sanjaju i mogu da preuzmu kontrolu nad radnjom sna. Andersonova, koja i sama povremeno ima lucidne snove, opisuje ih kao neverovatno oslobađajuće i uzbudljive.

„U takvim snovima imam osećaj da sam istovremeno u dva sveta – u snu i u svom krevetu,“ kaže ona.

Lucidni snovi su inspirisali i filmska ostvarenja, poput „Inception-a“, gde likovi svesno upravljaju nemogućim svetovima iz snova.

Parasomnije: Kada telo ne prati pravila sna

Parasomnije su fizičke aktivnosti koje se dešavaju dok je mozak još u snu, a najpoznatija je mesečarenje. Međutim, tu su i smeh, plač, agresivni pokreti poput udaranja, pa čak i bizarnije pojave poput vožnje automobila ili „seksomnije“ – nenamernog iniciranja seksualnih aktivnosti tokom sna.

Iako su ovi fenomeni često rezultat stresa ili konzumacije alkohola, mogu izazvati ozbiljne probleme, uključujući pravne posledice.

Lažna buđenja i „zajednički snovi“

Lažna buđenja su snovi u kojima mislimo da smo se probudili, ali zapravo sanjamo kako ustajemo i obavljamo jutarnje rituale. Ove epizode, iako zbunjujuće, obično nisu opasne.

„Zajednički snovi“, s druge strane, uključuju slične ili identične snove dve osobe tokom iste noći. Andersonova objašnjava da je ovo često rezultat zajedničkih dnevnih iskustava, posebno kod blizanaca, koji zbog biološke povezanosti češće doživljavaju ovakve fenomene.

Bez obzira na to da li nas snovi inspirišu ili plaše, jasno je da otkrivaju mnogo više od naše mašte – oni su prozor u nesvesno, gde se prepliću stvarnost i iluzija. Snovi nam možda nikada neće do kraja biti jasni, ali njihov misteriozni svet nastavlja da intrigira naučnike i sanjare širom sveta.

Izvor: zena.blic.rs

Obično se javlja u ranom odraslom dobu i može se razviti u hronični poremećaj iako periodi "normalnog" raspoloženja mogu potrajati i mesecima.

Ciklotimija predstavlja nestabilnost raspoloženja koje traje jedan duži vremenski period i uključuje brojne periode blage depresije i blage hipomanije.

Uzrok nastanka

Kako navodi za Stetoskop dečiji psihijatar, dr Tijana Antin Pavlović, ciklotimija je najčešće nasledna ali i uslovi sredine mogu imati veliki uticaj. Simptomi nisu izazvani psihološkim ili medicinskim problemima već usled klinički značajnog stresa ili nemogućnosti socijalnog funkcionisanja.

Klinička slika

Stanje je slično bipolarnom poremećaju samo što simptomi nisu tako izraženi (uglavnom manične, depresivne i mešane manično-depresivne epizode). Promene raspoloženja nisu povezane sa spoljašnjim (životnim) događajima.

Ciklotimija se nekada razvija u bipolarni poremećaj kod koga je intenzitet raspoloženja koja se javljaju, mnogo jači.

"Ciklotimični poremećaj je hronična fluktuacija raspoloženja koja traje duže od dve godine (jedna godina kod dece i adolescenata) i uključuje brojne depresivne simptome i hipomanične epizode", ističe ona.

S obzirom da periodi sa depresivnim i periodi sa hipomaničnim simptomima nisu tako intenzivni i onesposobljavajući kao kod bipolarnog poremećaja, ljudi koji imaju ciklotimiju često ne prepoznaju da imaju problem i ne potraže pomoć.

Takođe, ciklotimija je često nedijagnostikovana ili je pogrešno dijagnostikovana jer se mnogi simptomi ciklotimije preklapaju sa drugim poremećajima mentalnog zdravlja.

Simptomi hipomanije:

Povećana energija i manja potreba za snom,

Povećanje seksualnih aktivnosti, socijalnih, aktivnosti na poslu ili u školi,

Nivo samopoštovanja je viši od normalnog („naduvano” samopoštovanje ili grandioznost),

Ubrzan govor i ubrzane misli,

Osećaj nemira – osoba je stalno u pokretu, „ne drži je mesto“,

Razdražljivost,

Distraktibilnost (osobi sve lako ometa pažnju), nemogućnost koncentracije,

Učestvovanje u rizičnim aktivnostima ili aktivnostima kojima nedostaje dobro rasuđivanje, kao što su prekomerno trošenje novca, nepromišljeni seksualni odnosi ili impulsivne poslovne odluke.

Simptomi depresije:

Upornu tugu,

Umor ili bezvoljnost,

Prekomernu pospanost (hipersomnija) ili obrnuto, nemogućnost spavanja (insomnija),

Gubitak apetita i gubitak težine, ili prejedanje i povećanje telesne težine,

Gubitak samopoštovanja,

Osećaj bezvrednosti, beznađa i/ili krivice,

Poteškoće sa koncentracijom, pamćenjem ili donošenjem odluka,

Povlačenje od prijatelja,

Povlačenje iz aktivnosti u kojima je osoba nekada uživala i gubitak interesovanja za njih,

Misli o smrti ili samoubistvu.

Dijagnoza

Dijagnozu ciklotimije je teško postaviti bez dugotrajnijeg posmatranja. Dijagnozu postavljaju psihijatri na osnovu anamnestičkih podataka i heteroanamnestičkih podataka, često uz pomoć kliničkih psihologa koji obavljaju psihološko testiranje.

Pri dijagnostikovanju ovog poremećaja, važno je isključiti mogućnost da su simptomi posledica korišćenja određenih supstanci, kao što su droge ili lekovi, ili posledica somatskih bolesti. Osobe sa ciklotimijom obično ne završe kod lekara jer sami simptomi nisu previse izraženi.

Lečenje

Lečenje podrazumeva kombinaciju psihoterapije i farmakoterapije. S obzirom da je u pitanju hronični poremećaj, lečenje takođe mora biti kontinuirano i ima za cilj ne samo lečenje simptoma kada se pojave, već i preveniranje ponovnog javljanja simptoma.

Uz adekvatan tretman, većina ljudi sa ovim poremećajem može postići značajnu stabilizaciju raspoloženja i povezanih simptoma i mogu sasvim dobro fukcionisati. Od farmakoterapije se preporučuju male doze neuroleptika ( antipsihotika ) koji otklanjaju simptome i uvode osobu u fazu eutimije odnosno u stanje bez jakih oscilacija.

Zaspati u partnerovom zagrljaju je navika koja pomaže u jačanju veze i, između ostalog, smanjenju nivoa stresa.

Barem tako kažu rezultati studije objavljene u časopisu "Journal of Social and Personal Relationships", koja je istraživala navike spavanja više od stotinu heteroseksualnih parova.

Cilj studije bio je da se pokuša utvrditi da li položaj u krevetu, pre nego što zaspite, utiče na kvalitet sna i vezu para, prenosi Živim.hr.

Zaspati u zagrljaju...

Odavno je poznato da fizički kontakt poboljšava naše opšte psihofizičko zdravlje na različite načine, a u nekim slučajevima čak deluje i kao prirodni analgetik.

To je postalo više nego očigledno tokom pandemije kovida kada smo svi bili primorani da održavamo fizičku distancu.

U studiji sprovedenoj na 143 para starosti od 40 do 43 godine koji su bili zajedno u proseku 13 godina, naučnici su želeli da istraže kako fizički kontakt pre spavanja utiče na dobrobit veze i kvalitet noćnog sna.

Otkrili su da parovi koji utonu u san u bliskom fizičkom kontaktu osećaju se manje pod stresom i imaju sigurniju i stabilniju vezu.

Ali se razdvojiti u snu...

Zanimljivo je, međutim, da studija nije pronašla vezu između kvaliteta sna i fizičke bliskosti, koja, kako autori objašnjavaju, može čak i da pogorša kvalitet sna.

Dugotrajan boravak u zagrljaju može postati neprijatan, izazvati porast telesne temperature ili biti problem ako, na primer, jedan od partnera pati od poremećaja spavanja.

Prema rečima naučnika, stoga bi bilo najbolje da se nakratko grle pre spavanja, ali da se zatim razdvoje, svako na svoju plovinu kreveta, i zauzmu položaj koji im je najudobniji.

Na ovaj način, oboje biste imali koristi od bliskosti sa partnerom, ali biste izbegli situaciju u kojoj ta bliskost postaje prepreka.

Mnogi frižideri imaju odeljak za jaja u vratima, pa je logično pretpostaviti da je to najbolje mesto za njihovo čuvanje…

Ipak, istina je malo drugačija…

Zašto jaja ne treba držati u vratima frižidera

Stručnjaci su otkrili da su vrata frižidera zapravo najgore mesto za čuvanje jaja ako želimo da ostanu sveža, odnosno da traju što duže.

Vrata su najtopliji deo frižidera, pa će se jaja brže pokvariti nego ako ih čuvate na policama frižidera. Pored toga, vrata frižidera su podložna stalnim promenama temperature, kažu stručnjaci.

Kad otvorite i zatvorite frižider, predmeti u vratima će se više zagrejati nego oni u drugim delovima frižidera, piše Miss7.24sata.hr

Osim toga, iako se stručnjaci generalno slažu da bi jaja trebalo stalno držati u frižideru, ali jedan doktor tvrdi da je za neka jela bolje da ih držimo na sobnoj temperaturi.

Dr Stjuart Farimond tvrdi da čuvanje jaja u vratima frižidera može uništiti neka jela na bazi jaja „jer drhtanje od udarca vratima destabilizuje belanca“.

Takođe kaže da ako želimo kuvana jaja, možemo koristiti ona iz frižidera, dok je za prženje ili kajganu bolje koristiti ona sobne temperature. Tako jaja neće biti „žilava“ kad ih pržimo ili poširamo.

Ipak se preporučuje da jaja držite u frižideru tokom ovih vrelih dana. Napravite kompromis i držite ih u posudi na polici frižidera, a ne u vratima. I budite oprezni – držite ih dalje od namirnica koje imaju jake mirise, jer iako su u ljusci, jaja lako upijaju mirise.

Ako vam dani deluju kao beskrajna mešavina posla, obaveza i pokušaja da nekako pronađete snagu da se okrenete uveče, niste sami.

Neurolog sa sedištem u Oksfordu, majka dvoje male dece i autorka knjige, kaže da ni njoj nije lako. Ali ona ima trik koji koristi kad god oseti da joj mozak prelazi u „režim štednje“.

Ona ovaj trik naziva „pravilo pet minuta“ i toliko joj pomaže da ga sada preporučuje svojim pacijentima, prenosi Index.hr.

Šta je pravilo pet minuta?

Kada vam se ne da nešto da radite - trenirate, pišete, pripremate, šta god - recite sebi: „Radiću ovo samo pet minuta.“ A zatim odlučite da li želite da nastavite. U većini slučajeva - želite.

Mozak nas često vara. Kada smo mentalno umorni, preuveličava osećaj napora i navodi nas da biramo aktivnosti koje zahtevaju malo napora, ali pružaju brze nagrade - poput skrolovanja, ležanja ili gledanja TV serija.

Ali pravi problem nije fizička iscrpljenost, već mentalni otpor da se započne. Kada prođete tih prvih nekoliko minuta, često se nađete sa energijom za koju niste znali da je imate.

Neurolog ga koristi svaki dan

Autorka kaže da joj je pravilo od pet minuta pomoglo da završi stotine vežbi koje bi inače preskočila.

Koristila je isti princip dok je pisala knjigu dok je bila na porodiljskom odsustvu: sela bi, napisala nekoliko rečenica, a zatim krenula dalje.

Ako odlučite da stanete posle pet minuta - to je u redu. Niste propali, uradili ste više nego da niste ni počeli. Vaš mozak pamti trud, a ne savršenstvo.

Mali koraci menjaju vaš mozak

Ključ uspeha nije ni čelična snaga volje niti stalna motivacija. Ključ je ponavljanje.

Vremenom, ove mikro-akcije iz našeg prefrontalnog korteksa – dela mozga odgovornog za donošenje odluka i samokontrolu – premeštaju se u bazalne ganglije, gde se formiraju automatske navike. Drugim rečima, lakše vam je da nešto uradite nego da to izbegnete.

Zato ljudi koji treniraju godinama to ne vide kao žrtvu. To je jednostavno deo njihove svakodnevne rutine.

Ako čekate da se pojavi „volja“, verovatno nećete ni početi. Umesto toga, recite sebi: „Radiću ovo pet minuta. Ako i dalje ne mogu, prestaću“.

U većini slučajeva, samo tih pet minuta će napraviti razliku. I pomeriti vas dalje od mesta gde ste mislili da ne možete da idete.

U prostorijama Crvenog krsta Sombor, počela je isporuka treće tranše prehrambenih paketa za socijalno ugroženo stanovništvo. Tim povodom, početku isporuke paketa prisustvovala je članica Radnog tela za praćenje rada Saveta za unapređenje i razvoj socijalne politike na teritoriji grada Sombora Jovana Miljević, koja je izjavila da će Grad nastaviti sa socijalno odgovornom politikom prema svojim građanima.

„Grad Sombor nastavlja sprovođenje socijalno odgovorne politike prema svojim građanima. Do kraja godine planirane su još tri tranše prehrambenih paketa koje ćemo podeliti našim stanovnicima“, poručila je Miljević.

Кao i do sada, biće podeljeno 550 paketa koji sadrže po dva kilograma pirinča i pasulja, kilogram kuhinjske soli, tri kilograma šećera i pet kilograma brašna, tri litre suncokretovog ulja, testenine, konzerviranog voća i povrća, a koje će korisnici moći preuzeti u svojim mesnim zajednicama.