Sombor vesti

U okviru projekta uređenja seoskih ambulanti Doma zdravlja „Dr Đorđe Lazić“ Sombor, završeni su radovi na rekonstrukciji ambulanti u Staparu i Gakovu. Tim povodom, obnovljene objekte danas su obišli potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Milan Popov, sekretarka u Pokrajinskoj vladi Dušanka Golubović, gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković i direktorica Doma zdravlja dr Emeše Uri.

Radovi na objektu ambulante u Staparu obuhvatali su zamenu stolarije, sanaciju krova i uređenje fasade, postavljanje kompletne termoizolacije i zamenu rasvete sa ciljem postizanja energetske efikasnosti i boljih uslova rada.

Pokrajinski sekretar Popov istakao je tom prilikom da Pokrajinska vlada ulaže znatna sredstva u zdravstvo, ali da će se nastaviti sa ulaganjem kako bi se u narednom periodu dodatno unapredili uslovi u zdravstvu.

„Prošle i ove godine je uloženo 24 miliona u obnovu dva objekta Doma zdravlja u Staparu i Gakovu. To su sredstva Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, odnosno Pokrajinske vlade. Poslednjih devet godina u zdravstvo je na području Grada Sombora uloženo oko 644 miliona dinara. Puno se uložilo, puno se i ulaže, godišnje oko 3 milijarde dinara izdvajamo u zdravstvo u Vojvodini. Кao što vidite ovo su fenomenalno rekonstruisani objekti i jako lepo izgledaju“, rekao je Popov.

Rekonstrukcija ambulante u Gakovu podrazumevala je zamenu stolarije, zamenu keramičkih pločica, zamenu rasvete i uređenje unutrašnjih zidova i fasade objekta.

Gradonačelnik Ratković se po završetku obilaska ambulanti zahvalio Pokrajinskoj vladi na izdvojenim sredstvima kojima su ove dve ambulante uređene i dodao da će Grad nastaviti sa unapređenjem uslova u kojima naši zdravstveni radnici rade i borave.

„Želim da se zahvalim pokrajisnkom sekretaru za zdravstvo na svoj pomoći koju je Grad Sombor i Dom zdravlja imao i koju imaju i ove godine. Mi smo pre nekoliko godina započeli jedan veliki projekat rekonstrukcije seoskih ambulanti. Reč je o 15 seoskih ambulanti i zahvaljujući Pokrajinskom sekretarijatu 13 smo rekonstruisali i ostalo nam je još da završimo Stanišić i Rastinu. Očekujemo da ćemo, da li u ovoj ili idućoj godini, rekonstruisati i preostale dve ambulante. Naš glavni cilj je da omogućimo što bolje uslove kako za zdravstvene radnike koji rade i borave u ovim ambulantama, tako i za stanovništvo koje koristi usluge Doma zdravlja“, rekao je Ratković.

Grad Sombor je projektom uređenja ambulanti u naseljenim mestima rekonstruisao 13 ambulanti koje će pružiti građanima znatno kvalitetniju zdravstvenu zaštitu, dok će medicinsko osoblje raditi u prijatnijem i funkcionalnijem okruženju.

Obilasku su prisustvovali i Marija Jerković, načelnica Odeljenja za društvene delatnosti, te predstavnici mesnih zajednica „Stapar“ i „Gakovo“.

Tretmani protiv komaraca sa zemlje i iz vazduha na području opštine Apatin biće izvedeni u periodu od 24. juna do 09. jula, u prvom terminu sa povoljnim meteo uslovima, saopštila je novosadska „Ciklonizacija Logistika“.

Кako se navodi, tretmani će se izvoditi preparatima na bazi lambda-cihalotrina i deltametrina. Upozoravaju se pčelari da je preparat toksičan za pčele, te da košnice zatvore ili uklone najmanje pet kilometara od navedenih mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje jedan dan.

Izvor: radiodunav.com

Mnogi veruju da vreme utiče na zdravlje – i u tome ima istine. Ali u čemu je razlika između osetljivosti na vreme i meteoropatije? I koliko zapravo možemo verovati biometeorološkim prognozama?

Od napada migrene, preko problema sa krvnim pritiskom, pa sve do upale slepog creva – lista simptoma koji se često pripisuju vremenskim uslovima je duga, piše Dojče vele.

Prema jednoj anketi sprovedenoj po nalogu Nemačke meteorološke službe (DWD) iz 2021. oko polovine ljudi u Nemačkoj(46%) smatra sebe meteoropatama.

Zato mnogi sajtovi pored klasičnih vremenskih prognoza nude i takozvane biometeorološke izveštaje. Međutim, ko pogleda više različitih sajtova, brzo će primetiti da se prognoze često znatno razlikuju.

Pored toga, svaki sajt može imati sopstvenu listu simptoma koje povezuje sa vremenom. Dok se Nemačka meteorološka služba (DWD) ograničava na podatke o astmi, reumi, kardiovaskularnim problemima i opštim tegobama, prema sajtu Donnerwetter.de, vreme može biti odgovorno čak i za upalu slepog creva i neuroze.

Osetljivost na vreme ili meteoropatija?

U osnovi treba praviti razliku između meteoropatije i osetljivosti na vreme, kaže biometeorološkinja Katrin Grao iz Centra za medicinsko-meteorološka istraživanja Nemačke meteorološke službe (DWD).

Ljudi osetljivi na vreme imaju neku osnovnu bolest koja je naučno dokazano pod uticajem vremenskih uslova.

Tu spadaju, na primer, bolesti kardiovaskularnog sistema koje se pogoršavaju pri ekstremnim temperaturama, kao što je pokazala jedna studija urađena po nalogu DWD-a još 2012. Takođe, veza između pojačanog prisustva polena i alergija, kao i hladnoće i simptoma astme, smatra se naučno potvrđenom.

Meteoropate, s druge strane, uglavnom prijavljuju opšte tegobe kao što su malaksalost ili migrena.

„Tu ima mnogo toga što zavisi od ličnog osećaja ljudi, ali se ne može jasno dokazati studijama", objašnjava Grao.

Neke studije uspevaju da dokažu efekte, dok druge ne. To je, između ostalog, zato što se mnoge studije fokusiraju samo na pojedinačne vremenske faktore kao što su pritisak, vlažnost, temperatura ili zagađenje. Zbog toga je, prema Grao, teže uočiti veze. Dodatno, metodologija se razlikuje od studije do studije, a i opšte zdravstveno stanje učesnika nije uvek isto.

Sve u svemu, nauka se slaže da na „zdravlje utiče kombinacija različitih vremenskih faktora", kaže biometeorološkinja.

Neki uzročno-posledični odnosi nisu dokazani

Ali kada je reč o biometeorološkim prognozama koje se odnose na šizofreniju, upalu slepog creva ili neuroze, treba biti oprezan, kaže Andreas Macarakis, bio- i ekometeorolog sa Univerziteta u Frajburgu.

„Tu su podaci veoma oskudni", kaže Macarakis. Govoriti o pouzdanoj vezi i davati prognoze u tim slučajevima, prema njegovim rečima, bilo bi neodgovorno.

Prikupljanje pouzdanih podataka o vezi između vremena i simptoma predstavlja izazov, jer je vreme samo jedan od mnogih faktora – pored prethodnih bolesti, stresa, ishrane i hormona – koji utiču na naše stanje.

Ko treba a ko ne treba da prati prognoze?

U osnovi, ljudi ne bi trebalo slepo da veruju biometeorološkim prognozama, jer one ne važe jednako za sve ljude, smatra Katrin Grao. „Zdravstveno stanje je individualno, pa tako svaka osoba reaguje drugačije na iste vremenske uslove."

Zato ona ne bi preporučila svakome da svakodnevno prati biometeorološke izveštaje. To bi kod nekih ljudi moglo da izazove tegobe, zbog psiholoških faktora kao što su negativna očekivanja. „I onda možda dobijete glavobolju koju inače ne biste imali."

Za osobe osetljive na vreme, s druge strane, naučno potvrđene prognoze mogu biti korisne kako bi planirale svakodnevne aktivnosti i izbegle opterećenja.

Osobe koje su zdrave, ali imaju osećaj da se lošije osećaju pri promeni vremena, mogu svesno trenirati sposobnost tela da se prilagodi vremenskim promenama, kaže Andreas Macarakis.

U to spadaju pre svega fizička aktivnost, dovoljno sna i zdrava ishrana. Takođe, tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom, kao i Knajpove kupke, mogu pomoći, prema rečima ovog biometeorologa.

Vrućina kao zdravstveni rizik

Zdravstvene tegobe koje nastaju usled veoma visokih temperatura razlikuju se od meteoropatije.

Vrućina je trenutno najopasnija posledica klimatskih promena u Nemačkoj, sa direktnim uticajem na zdravlje, kaže Julija Šojerer koja vodi radnu grupu za globalno zdravlje i klimatske promene u Kliničkom centru LMU u Minhenu. Prema njenim rečima, hronične bolesti se pogoršavaju tokom vrućina.

„Primećujemo, na primer, češće intervencija hitne pomoći, više prijema u bolnice i poseta lekarima opšte prakse", kaže Šojerer.

Vrućina negativno utiče i na trudnoće i težinu novorođenčadi, piše Dojče vele.

„Takođe beležimo povećanu smrtnost tokom toplotnih talasa – naročito kod starijih osoba."

Promene vremena izazvane klimatskim promenama imaju i druge posledice.

„Zbog promenjenih i produženih vegetacionih sezona, povećano je opterećenje za osobe koje pate od alergije na polen", objašnjava Šojerer.

„Takođe imamo veće opterećenje za osobe sa bolestima pluća zbog sve većeg zagađenja vazduha."

Kako bi se zaštitili od posledica ovih promena, pogođene osobe mogu preduzeti različite mere. „Na primer, mogu sa svojim lekarom pre početka leta razgovarati o tome da li je potrebno prilagoditi terapiju u slučaju velikih vrućina."

Za razliku od meteoropatije, Julija Šojerer ne preporučuje da se telo trenira fizičkom aktivnošću ili boravkom na otvorenom tokom vrućina. Naprotiv, važno je što manje izlagati se toploti.

„Dakle, pokušati da se prostor u kome se boravi održi hladnim, prilagoditi aktivnosti, izbegavati napore i unositi dovoljno tečnosti."

Kako nastaju biometeorološke prognoze?

Prema rečima portparolke sajta wetter.com, njihove prognoze o biometeorološkim uslovima zasnivaju se na meteorološkim podacima (kao što su temperatura, vazdušni pritisak, vlažnost vazduha, UV zračenje i prisustvo polena), u kombinaciji sa medicinsko-fiziološkim saznanjima, kakva objavljuje i Nemačka meteorološka služba (DWD).

Prema Katrin Grao, prognoze DWD-a zasnivaju se na aktuelnim medicinskim studijama. Pomoću posebnog modela svakodnevno se izračunavaju prognoze za različite regione Nemačke, a zatim ih proverava biometeorolog.

Karsten Brant, direktor sajta Donnerwetter.de, navodi da se njihove prognoze oslanjaju na opsežnu i delimično istorijsku zbirku biometeorološke literature, kao i na podatke prikupljene putem Gugl Trends.

Američka kompanija Amazon se sprema da proizvodi do 10.000 automatizovanih robotskih taksija godišnje u prostranoj fabrici kraj Silikonske doline u SAD i ulazi na tržišni megdan sa Vejmom koji predvodi na tom polju, a toj trci želi da se priključi i Ilon Mask, šef Tesle.

Fabrika površine 20.440 kvadratnih metara za proizvodnju "robotaksija" najavljena je danas i označava novu fazu Amazonovog nastojanja da se probije u tehnologiji koja je počela 2009. godine, u vreme kada je Vejmo pokrenut kao tajni projekat u sklopu Gugla.

Amazon je počeo da se zanima za ovo tržište pre pet godina kada je uložio 1,2 milijardu dolara u startap Zuks za automatsko upravljanje vozilima, što će biti naziv brenda planiranog Amazonovog "robotaksija".

Zuks bi, kako je planirano, trebalo da počne da prevozi u putnike u Las Vegasu krajem ove godine i da se sledeće proširi na San Francisko.

Vejmo je pre gotovo pre pet godina počeo da radi kao "robotaksi" u Finiksu, u Arizoni. Došao je u San Francisko 2023. godine, pa u Los Anđeles i naposletku u Ostin, u Teksasu.

Vejmo tvrdi da je do sada imao više od 10 miliona plaćenih vožnji tim automatizovanim vozilom.

Izvor: n1info.rs

Mnogi ljudi danas pate od nesanice, što može ozbiljno da naruši kvalitet života. Nedostatak dobrog sna dovodi do hroničnog umora, slabe koncentracije i opšteg lošeg raspoloženja, a može imati i ozbiljnije posledice po zdravlje. Zbog toga jedan lekar preporučuje jednostavan napitak koji može značajno poboljšati vaše zdravlje i opšte blagostanje.

Reč je o vodi s karanfilićem, za koju specijalista tvrdi da ima brojne blagotvorne efekte: detoksikuje jetru, podstiče varenje, smanjuje upale, ublažava žudnju za hranom i poboljšava san. Takođe, ovaj napitak je poznat po svojim antivirusnim i antibakterijskim svojstvima, piše Mirror.

Karanfiliće u celom obliku lako možete pronaći u gotovo svakoj prodavnici. Dr Erik Berg, autor bestselera "The Healthy Keto Plan" i stručnjak za zdravu ketozu i povremeni post, podelio je svoja zapažanja o vodi sa karanfilićem na TikToku, gde ga prati više od dva miliona ljudi.

On objašnjava da svakodnevna konzumacija ovog napitka pred spavanje može pomoći pri uspavljivanju, smanjiti noćnu potrebu za hranom, poboljšati varenje i podstaći prirodno čišćenje jetre.

"Šta bi se desilo kada biste svake večeri pre spavanja pili vodu sa karanfilićem? Karanfilić sadrži jedinjenje zvano eugenol, koje deluje kao prirodni sedativ i može vam pomoći da utonete u miran i kvalitetan san", kaže dr Berg.

Pored toga, ima snažno protivupalno dejstvo, pa se možete probuditi sa manje ukočenosti u telu. Takođe, doprinosi jačanju imunog sistema.

Kako se pravi voda sa karanfilićem?

Potrebno vam je:

- 4 do 5 celih karanfilića

- 1 šolja vode

Priprema:

Stavite karanfiliće u vodu i prokuvajte. Kada voda provri, sklonite s ringle i ostavite da lagano krčka još oko 5 minuta (poželjno je da poklopite kako bi se sačuvala isparenja). Nakon toga ostavite napitak da odstoji sat vremena da se prohladi. Možete ga čuvati i u frižideru. Po želji, dodajte pola kašičice meda za blaži i prijatniji ukus.

Ovaj jednostavan napitak može postati vaš večernji ritual - prirodan, pristupačan i bez neželjenih efekata, a uz to i izuzetno koristan za zdravlje i dobar san, prenosi Večernji list.

Redovna i pravilna upotreba kreme za sunčanje, uz dodatnu fizičku zaštitu, ključna je za izbegavanje opekotina i dugoročnih oštećenja kože.

Sa temperaturama koje rastu svakodnevno, stručnjaci upozoravaju građane da ozbiljno shvate zaštitu od sunca, prenosi Večernji.hr.

Dermatolog dr Skot Voker podelio je važne savete o upotrebi kreme za sunčanje u videu na TikTok-u, praktično demonstrirajući koliko je proizvoda zapravo potrebno za efikasnu zaštitu:

„Ovo je količina kreme za sunčanje potrebna za celo telo tokom dana na plaži – cela čaša! Ali budimo iskreni, da li neko zaista koristi toliko?“.

Dr Voker naglašava da većina ljudi koristi premalo kreme za sunčanje, što smanjuje stvarnu efikasnost SPF navedenog na pakovanju: „Zato SPF na bočici često nije ono što na kraju dobijemo.“

On se takođe poziva na studiju sprovedenu na skijalištu u kojoj su učesnici koristili SPF 50 ili SPF 100 „na uobičajen način“. Rezultati su pokazali da su oni koji su koristili SPF 50 imali veću verovatnoću da će izgoreti od sunca, upravo zbog nedovoljne količine nanete kreme.

Dakle, prema rečima dr Vokera, potrebno je da nanesemo više kreme za sunčanje, a viši SPF faktori mogu biti korisniji - posebno tokom celog dana provedenog na suncu.

On takođe upozorava na važnost fizičke zaštite, zaključujući:

„Krema za sunčanje nije savršena. Najbolja odbrana od UV zraka je fizička zaštita - boravak u hladu i nošenje odeće sa UV zaštitom (UPF)“, smatra on.

Korisnici su se složili sa preporukama u komentarima, deleći svoje strategije: „Svi koje poznajem koriste SPF 20, možda 30. Moj skandinavski prijatelj koristi samo SPF 50 ili više – i uvek izgleda belo, nikada nije izgoreo“.

„Uvek koristim viši SPF nego što mi je potreban – ako ne nanesem dovoljno, bar sam bolje zaštićen.“

Drugi korisnik je dodao:

„Znam da bi trebalo da nanosim kremu za sunčanje svaka dva sata, ali zaboravim – čak i kada sam veći deo dana u hladu.“

Prema zvaničnim britanskim smernicama NHS-a, odrasli bi trebalo da nanesu oko šest do osam kašičica kreme na celo telo. Ako se nanese previše tanak sloj, zaštita se značajno smanjuje. Ako sumnjate da ne koristite dovoljno SPF 30, preporučuje se upotreba većeg SPF-a.

Kada i kako nanositi kremu?

NHS savetuje:

Nanesite kremu 30 minuta pre izlaska na sunce.

Zatim ponovo neposredno pre izlaska.

Pokrijte svu izloženu kožu, uključujući lice, uši, vrat i teme ako imate proređenu kosu.

Nosite šešir širokog oboda za dodatnu zaštitu.

Ponovo nanesite kremu za sunčanje:

Svaka 2 sata.

Odmah nakon plivanja, čak i ako je „vodootporna“.

Nakon brisanja peškirom, znojenja ili ako se iskidala sa kože.

Limun je voće koje duže traje od jagoda ili bobičastog voća, ali ako nije u frižideru može da se pokvari već nakon sedam dana.

Iako se i tad može koristiti za čišćenje zahvaljujući limunskoj kiselini, postoji vrlo jednostavan način da limunu produžite svežinu, i to do mesec dana, prenosi N1 Zagreb.

Najvažniji saveti:

Hladiti ga u zatvorenoj posudi: Čuvajte limune u hermetički zatvorenoj posudi ili kesi sa zatvaračem u fioci za povrće. Ovo sprečava njihovo isušivanje i produžava njihou svežinu.

Izbegavajte posudu sa drugim voćem: Držite limune dalje od banana i jabuka, koje emituju gas etilen koji ubrzava kvarenje.

Pažljivo čuvajte isečene limune: Polovine i kriške limuna čuvajte u frižideru u hermetički zatvorenim posudama do sedam dana. Možete ih i umotati u plastičnu foliju.

Zamrzavanje za dugotrajno skladištenje: Ako imate višak limuna, zamrznite ih. Prvo ih operite, dobro osušite, a zatim ih zamrznite cele ili isečene na kriške.

Zamrznite isečene limune na papiru za pečenje kako biste sprečili da se slepe i obavezno uklonite koštice.

Brzi savet: Da biste odmrzli limun, dovoljno je nekoliko minuta u posudi sa vodom.

Produžite svežinu limunu bez mnogo napora i imaćete ga pri ruci kad god vam zatreba, bilo da je u pitanju priprema obroka, piće ili čišćenje.

U Velikoj sali Gradske kuće u Somboru, dodelom priznanja za jubilarna davanja krvi, obeležen je Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi.

Prisutnima se obratio gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković koji je čestitao dobrovoljnim davaocima na jubilarnim nagradama i istakao da je želja da se pomogne drugima jedna od najhumanijih gestova koje čovek može da učini.

„Danas imam priliku i čast da vas pozdravim i da vam se zahvalim jer ste ljudi vrline, spremni da u svakom trenutku i svakoj situaciji drugom pomognete, bez očekivanja da za uzvrat nešto dobijete. Humanost je vrlina koja čoveka čini čovekom, a dobrovoljnim davanjem krvi na najdirektniji način činimo dobro drugima i to, ne razmišljajući da li će Tečnost koja život znači, jedina koja ne može da se kopira adekvatnom zamenom, pomoći da preživi naš bliski rođak, prvi komšija, ili pak neko ko živi na drugom kraju zemlje, sa potpuno suprotnim ubeđenjima, druge vere i nacije. Ono što vi učinite dolaskom da date jednu jedinicu krvi, spasiće tri ljudksa i na taj način se vaše dobro delo utrostručuje. Na kraju, želeo bih da se zahvalim efikasnoj i uigranoj ekipi Crvenog krsta Sombor koja je organizovala današnju proslavu i po ko zna koji put dokazala svoju sposobnost i spremnost za pravo i istinsko partnerstvo sa Gradom. Svima vama čestitam Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi“, rekao je gradonačelnik Ratković.

Prisutne su pozdravili i predsednik Crvenog krsta Sombor dr Miloš Petrović, te pomoćnik direktora za medicinska pitanja Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Milisav Vujović.

Priznanje za 35. put datu krv dobili su Milan Кosanović, Radomir Malobašić, Branislav Savić, Emil Ladocki, Bojan Banić, Branko Čubrilo, Кristijan Lukač, Saša Boca, Miloš Petrović, Dragan Arlov, Milovan Cimeša, Dušan Кnežević, Darko Glušac i Boro Glumac, a priznanja im je dodelila Zorica Bjelić, predstavnica Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine.

Priznanje za 50. put datu krv dobili su Nikola Mergl, Milan Njakić, Duško Sekulić, Dragoslav Lakanović, Milan Filipović, Zoran Ćuruvija, Đorđe Vukičević, Mladen Dimitrijević, Milovan Topić, Miloš Jandrić i Žarko Mitić, a priznanja im je dodelio pomoćnik direktora za medicinska pitanja Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Milisav Vujović.

Priznanje za 75. put datu krv dobili su Dušan Кosanović i Saša Lukić, a priznanje im je dodelio predsednik Crvenog krsta Sombor dr Miloš Petrović.

Priznanje za 100. put datu krv dobili su Đorđe Кovač i Milenko Vasić, a priznanje im je uručio gradonačelnik Antonio Ratković.

Svečanost su svojim nastupom uveličali nastupi GКUD „Sombor“, a događaju su prisustvovali i pomoćnik gradonačelnika Uroš Buzadžić, članica Radnog tela za praćenje rada Saveta za unapređenje i razvoj socijalne politike na teritoriji grada Jovana Miljević, Marija Jerković i Mirela Ivanković ispred Odeljenja za društvene delatnosti, te predstavnici sveštenstva i brojni sugrađani.

Meštani Sombora zabrinuti su zbog trenutnih urbanističkih planova u ovom gradu, a posebno zbog posledica izgradnje višespratnica na istorijski karakter, kvalitet života i životnu sredinu u Vojvođanskoj ulici, koja je odnedavno pod zaštitom Pokrajinskog zavoda za spomenike kulture. Jedna kuća je već srušena, a za još dve se planira isto. S toga su organizovane i peticije kako bi se očuvala i estetika ulice Sombora

Ulica koja je u Somboru prva dobila kaldrmu, danas bi mogla biti zabetonirana. Nekadašnji Bajski sokak, a današnja Vojvođanska ulica, poznata je u Somboru upravo po svojim čuvenim drvoredima i kućama iz 19. veka, a između ostalog i po kući Laze Kostića.

Međutim, meštani Sombora zabrinuti su zbog trenutnih urbanističkih planova. Mogu se videti i trenutne ruševine, a ovde se nekada nalazila kuća koja je imala, kako meštani kažu, istorijsku vrednost.

Od 7. marta, deo ove ulice nalazi se pod zaštitom Pokrajinskog zavoda za spomenike kulture. Ali, kako meštani takođe navode, nije sve u planu, odnosno nije sve pravno regulisano i oni se boje da će ova ulica izgubiti svoju estetiku, a samim tim i da će izgubiti to kulturno-istorijsko nasleđe.

O svemu ovome, ja dalje razgovaram sa skupštinskom odbornicom ispred Zeleno-levog fronta. Sa mnom je Jovana Đurović. Jovana, pre svega, dobro vam dan i hvala vam što govorite za televiziju N1.

"Trenutno se nalazimo ispred broja 12, gde je nekada bila kuća porodice Bugarski. I ono što je specifično ovde, kuća je srušena iz razloga što je zaštita Pokrajinskog zavoda došla nešto kasnije, odnosno u toku procedure, kada su investitori već dobili određenu dokumentaciju. Građevinska dozvola je nastupila nakon zaštite, i sad je to jedna vrsta pravne zavrzlame - da li su oni smeli to da urade ili ne. U svakom slučaju, u tom pravnom vakumu desilo se da je kuća srušena," objašnjava odbornica ispred Zeleno-levog fronta Jovana Đurović.

Ona napominje da kuće u ovoj somborskoj ulici nisu samo lepe, već da imaju istorijsku vrednost.

"Imamo mi u Somboru jako mnogo lepih kuća iz tog perioda. Ove kuće imaju istorijsku vrednost. Konkretno u kući pod brojem 12 živela je porodica Bugarski. Kosta Bugarski je bio veliki somborski župan, on je bio glavni urednik novina Sloga. Tu kuću, kao i mnoge kuće u ovoj ulici, gradile su arhitekte iz perioda secesije. Konkretno tu kuću je radio arhitekta Laslo Sabo. Svaki ornament na kući je umetnička vrednost - vrata, prozori... Tako da mi ovde ne štitimo samo nečije lepe kuće, već su to zaista kulturno-istorijske vrednosti, na koje Somborci jesu ponosni i treba da budu ponosni, i koje, nažalost, evo vidimo, nestaju pod talasom investitorskog urbanizma."

U Somboru su trenutno dva projekta u toku, pa se meštani pribojavaju da bi još dve kuće mogli da sruše i da na njihovom mestu podignu višespratnice.

"Počevši od ove kuće, čitava ulica je sada pod zaštitom kao jedna kulturno-istorijska celina. I uprkos tome, dešava se to da je gradska vlast, odnosno Odeljenje za urbanizam i prostorno planiranje, pokušalo da u ovom periodu pravnog vakuma provuče još dva urbanistička projekta, reč je o parcelama na broju 18 i brojevima 31 do 33, koji se nalaze u zaštićenom delu. Pravni problem, ukratko da objasnimo, u tome što zvanična zaštita, koja je zakonski oglašena u javnom glasilu somborskih novina, mora da bude uvedena u gradski urbanistički plan. Somborski gradski urbanistički plan kasni već mesecima, i nikome nije jasno zašto, odlaže se njegovo donošenje. I sada to odeljenje ima pravni argument da kaže da ta zaštita nije u generalnom urbanističkom planu i mi ne moramo to da poštujemo," objašnjava Đuričićeva.

Ona smatra situaciju kontradiktornom i za rešenje problema postoje dve opcije.

"Postoji opcija da Gradska uprava i Odeljenje misle o opštem i javnom dobru i da zaustave te projekte, i postoji opcija da oni prosto podilaze investitorima koji su te parcele već kupili. Koliko znamo, neki su nažalost već prodali određene stanove, i sada je to neproverena informacija.

Građani su prisustvovali vanrednoj javnoj sednici Komisije za planiranje grada, jer su se kao Zeleno-levi front, uz grupu udruženja građana Prijatelji somborske baštine, a uz pomoć zbora u Somboru. Oni su prikupili potpise i više od 200 primedbi koje su predali i omogućili sebi učešće na javnoj raspravi.

"Javna rasprava je tekla dosta dobro. Juče je izašao izveštaj Komisije na kojem kažu da su projekti zaustavljeni, u smislu - da nisu još uvek odobreni, ali nisu ni odbijeni. Tako da mi sada čekamo da vidimo šta će se desiti. Borba ne prestaje. Ja se nadam, apelujem na Komisiju da prihvati naše primedbe, iako kažu zvanično da ih nisu prihvatili, ali da probamo da sačuvamo ovaj ambijent. Pošto je prva celina ulice, kao što možete da vidite, u potpunosti devastirana - hajde da sačuvamo ono što je ostalo."

Ukoliko primedbe ne budu usvojene, Đurović kaže da će građani biti prinuđeni da alarmiraju više institucije, poput građevinske inspekcije i na kraju da idu na sud.

"Naši advokati jesu našli određene proceduralne nesuglasice, tako da ni oni nemaju potpune argumente da smeju to da rade, kao što ni pitanje zaštite nije u potpunosti sprovedeno. Ja zato apelujem da ovaj pravni vakuum završimo time što će se pauzirati sva gradnja, što dozvoljava jedan oblik tzv. plana detaljne regulacije koji Grad izbegava da upotrebi. Možemo da zaustavimo gradnju dok se to sve pravno ne reši i onda da se napravi dogovor sa investitorima da se urbanistički projekti prilagode ulici. Dakle, niko ne kaže da investitori neće smeti da kupuju kuće, ali neće smeti da grade ove zgrade od četiri sprata sa potkrovljem, koje u potpunosti narušavaju ambijent ove ulice. To više nije ista ulica."

Čitavu priču zaštite Vojvođanske ulice u Somboru uspeli su da pokrenu peticijama, koje je potpisalo preko 2.000 građana.

"Građani sada vide da postoji način. I ja sam jako srećna zbog toga, sve više ljudi nam se javlja da pita kako mogu da pomognu. A dokaz je i to što je nekih 120 ljudi došlo da potpiše te primedbe, koje smo mi zajedno predali i što nam je omogućilo prisustvo na vanrednoj sednici. Tako da, stvari se menjaju, zaista. Ja sam zbog toga srećna."

Izvor: n1info.rs