Sombor vesti

Državno prvenstvo u drumskom biciklizmu za sve kategorije je održano 22. juna na stazi autodroma u Beranovcu kod Кraljeva, a trku su organizovali Biciklistički savez Srbije i BК „Metalac“ iz Кraljeva. Na najvrednijem takmičenju koje Srbija ima ovog puta su dominirali su biciklisti iz Sombora.

Članovi „Lotus Tima“ iz Sombora koji su i takmičari profesionalne ekipe „Tem United Shipping“ iz Mađarske Veljko Stojnić i Mihajlo Stolić su osvtvarili istorijsku duplu pobedu u konkurenciji seniora. Njih dvojica su se vrlo brzo odvojili od ostalih takmičara i gotovo svih 130 kilometara koliko se vozilo, žargonski rečeno su „bili u begu“. Titula prvaka Srbije pripala je Stojniću a odmah za njim, gotovo bez zaostatka drugo mesto je zauzeo Stolić. Somborski biciklizam je na ovaj način dobio prvu seniorsku titulu.

Somborski „Lotus“ je izdominirao i u juniorskoj trci, jer su nakon „duplog bega“ Gavrilo Marković i Marko Čičkarić takođe ostvarili dvostruku pobedu. Prvi kroz cilj je prošao Gavrilo koji je uzeo zlato, dok je njegov klupski drugar Marko postao juniorski vicešampion države. U pionirskoj konkurenciji Matija Sudarić je „na drumu“ završio kao treći.

„Lotus Tim“ je među retkim klubovima iz Srbije koji su uspeli da zabeleže dve duple pobede na Šampionatu države.

Izvor: radiodunav.com

Apatin će početkom jula ugostiti najbolje mlade sportiste iz cele Srbije – naš grad je domaćin državnog finala Sportskih igara mladih! Svečano otvaranje biće održano u sredu, 2. jula, na Trgu Nikole Tesle, sa početkom u 20:30 časova. Uz svečani program i predstavljanje gradova učesnika, ovo veče najaviće dan pun sportskih emocija, takmičarskog duha i drugarstva.

Četvrtak, 3. jul, rezervisan je za sportska nadmetanja. Od 9 časova, mladi sportisti će se takmičiti u tri discipline:

Odbojka na pesku – gradska plaža,

Rukomet – hala Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“,

Basket 3x3 – otvoreni tereni iste škole.

U svim disciplinama učestvuju i ekipe iz Apatina, što finalu daje posebnu dimenziju i priliku da podržimo našu decu na domaćem terenu.

Koordinator Sportskih igara mladih za opštinu Apatin, Radomir Radujko, uputio je poziv sugrađanima:

– Pozivam sve Apatince da u sredu uveče dođu na Trg Nikole Tesle i budu deo svečanog otvaranja, a već sutradan da ispratimo sva takmičenja i pružimo podršku našoj deci. Njima to mnogo znači, a mi ćemo im time pokazati da stojimo uz njih – poručio je Radujko.

Apatin i ovog puta pokazuje da zna da bude domaćin – grad sporta, mladosti i zajedništva.

Turistička sezona na Jadranu je zvanično počela, a kao i svake godine, lokalci i zaposleni u turizmu već beleže svoja prva iskustva – neka pozitivna, neka manje prijatna, a neka sasvim neobična.

Svaka sezona donosi talas posetilaca iz raznih delova sveta, a sa njima i različite navike, mentalitete i ponašanja – neka domaćinima deluju simpatično, a neka, sudeći po objavama na Redditu, ne mogu da podnesu, prenosi Nova.rs.

Turistički radnik koji je ovog leta aktivan na jadranskoj obali odlučio je da svoja zapažanja podeli na Redditu, gde je bez uvijanja izneo svoje mišljenje o turistima različitih nacionalnosti koji posećuju hrvatsku obalu:

„Turistički radnici – koji su vam najgori turisti? Kinezi koji su bučni, Indijci koji stavljaju tabasko na jagnjetinu, Amerikanci koji ne znaju da jedu ribu ako nije filetirana, Holanđani koji broje svaki cent, Italijani koji uvek traže popust, Britanci koji uriniraju po UNESCO lokalitetima, i tako dalje i tako dalje.“

Tema je jako brzo postala popularna, a korisnici su i sami podelili svoja iskustva iz prve ruke.

Kada su u pitanju Indijci – utisci su podeljeni. Dok ih jedni vide kao radoznale i druželjubive goste, drugi ističu da znaju biti naporni sa hiljadu pitanja i specifičnim načinom poručivanja hrane, koju najčešće dele među sobom.

Amerikanci su opisani kao srdačni i razgovorljivi, uglavnom bez problema, dok se Nemci opisuju kao tihi i rezervisani – do te mere da ugostitelj često ne zna da li su zadovoljni ili nisu.

Poljaci su „seme razdora“ – odrasli često važe za „teške“ i škrte goste, dok su porodični turisti navodno uvek korektni.

Francuzi su nekima „pravi užitak za usluživanje“, dok je jedna korisnica, koja se bavi naukom, rekla da su joj Francuzi prava noćna mora kada su u pitanju saradnje na kongresima.

Slovence opisuju kao „pristojne, ali rezervisane“ – kako kaže jedan korisnik, ponašaju se kao da dolaze na Divlji zapad, prisvajaju plaže kao da su privatne i zaboravljaju da su zapravo udaljeni svega sat vremena od kuće.

U raspravi nisu zaobiđeni ni domaći gosti – Hrvate opisuju kao „mač sa dve oštrice“ – ili su arogantni, ili potpuno normalni.

Gosti iz Bosne i Hercegovine često su ocenjeni kao pomalo grubi, ali vrlo iskreni i srdačni, dok se za Srbe kaže da su otvoreni, veseli i zabavni, ali da umeju biti i veoma zahtevni.

Mlade zapadne turiste mnogi opisuju kao kulturne i nenametljive, ali logistički izazovne – naručuju sve odvojeno, što stvara pravi haos kada se pojave u grupi od desetak ljudi u već punom restoranu.

Autor objave na kraju ističe da, uprkos povremenim frustracijama, iskreno uživa u kontaktu sa ljudima i želi svakom gostu savršeno iskustvo.

Najveći izazov, kaže, nije kultura ili poreklo gostiju, već sama količina ljudi koja se pojavi odjednom – tada više nije moguće svakome se posvetiti onako kako bi trebalo.

Ipak, neki komentatori otišli su i korak dalje. Jedna korisnica iz Istre iznela je posebno oštre kritike na račun Slovenaca i Italijana – kaže da se Slovenci ponašaju kao da su kod kuće i znaju postati bahati, dok su Italijani, prema njenim rečima, „toliko glasni da poludiš“.

Nemci i Austrijanci joj nisu naročito antipatični, ali u saobraćaju, priznaje, „najradije bi se namerno zakucala u njih“. Dodatno je nervira i to što joj „pokupuju svo meso iz prodavnice, pa posle posla nema šta da se kupi“.

Mađari su dobili zasebnu „kategoriju“ – opisuju ih kao goste koji ne znaju nijednu reč engleskog jezika i odbijaju da koriste Google Translate, već uporno ponavljaju istu rečenicu, kao da će njihov sagovornik odjednom progovoriti mađarski.

Ozempik predstavlja grupu takozvanih GLP-1 receptorskih agonista lekova i on je prvenstveno namenjen za lečenje osoba sa tipom 2 dijabetesa.

To je lek koji deluje na nivou pankreasa tako što pospešuje lučenje insulina i dovodi do normalizacije glukoze u krvi, jer sa druge strane deluje na insulinsku rezistenciju, smanjuje apetit, pojačava sitost i na taj način dovodi do gubitka u telesnoj težini.

Kome je semaglutid namenjen?

Osoba sa tipom 2 dijabetesa, koja ima BMI minimum 28 i više. Znači, da je predgojazna i gojazna.

Ko ima prava u Srbiji da dobije lek Ozempik o trošku fonda?

Lek Ozempik je prisutan kod nas, u Srbiji od 2021. godine, određeni pacijenti mogu da dobiju na teret fonda.

Kako za Stetoskop navodi doc. dr Milicom Marjanović Petković, endokrinolog iz KBC Zvezdara, to su pacijenti koji su do tada bili na dva oralna antihiperglikemijska agensa ili jedan oralni antihiperglikemijski agens u kombinaciji sa bazalnim insulinom, bilo analogom, bilo, humanim insulinom, i do tada nisu dostigli ciljne zadate vrednosti glikemija i tu vrednost nama jako bitnog parametra koji se zove glikozilirani hemoglobin, a da bude vrednost ispod 7.

Pri tome moraju da budu ili predgojazni, znači da BMI bude 28 i preko 28, uz prisutno neko kardiovaskularno oboljenje, ili da budu gojazni ukoliko je BMI preko 30.

Ostali pacijenti kojima lekar prepiše Ozempik, naravno ako ispunjavaju indikacije, mogu da uzimaju Ozempik, ali o sopstvenom trošku.

Koje su dodatne koristi leka Ozempik, osim snižavanja šećera u krvi?

Ozempic je postao simbol jedne inovativne i savremene medicine. Mi se više tu ne fokusiramo samo na lečenje dijabetesa i da kažemo da naši pacijenti budu normoglikoregulisani, već sa druge strane da imaju i određene kardio i nefroprotektivna dejstva, odnosno benefite.

Znači, lek Ozempik dovodi do dobre regulacije šećerne bolesti, sa druge strane dovodi do gubitka u telesnoj težini, sa treće strane dovodi do kardio protekcije.

"Samo da podsetim da svaki treći pacijent sa tipom 2 dijabetesa ima tri puta veći kardiovaskularni rizik. Znači, tako da, apsolutno, i njima je potreban lek sa kardio protektivnim dejstvom kao što je Ozempik", kaže doktorka.

Da li uz propisivanje leka planirate razgovor o ishrani i stilu života, i kako te navike utiču na dejstvo leka?

Kada lekar odluči da je Ozempik idealan za pacijenta, mi moramo prvo i zbog nekih drugih neželjenih dejstava, koje su, da kažem, sam sastavni deo dejstva Ozempika, da uputimo pacijenta i kako se on daje, i kako se titrira, ali postoje neki određeni koraci, tako da uz to ide i, naravno, ideja o fizičkoj aktivnosti, koja je neophodna, i određen način ishrane, koje već pacijenti naši i znaju, obzirom da već dugo traje ta šećerna bolest pre nego što dođu kod nas.

Kakva su iskustva o efikasnosti i bezbednosti ovog leka?

On mora prvo da prođe ozbiljna klinička istraživanja. Lek Ozempic je prošao ogromne randomizovane kliničke studije sa preko deset hiljada uključenih pacijenata. I dan danas neke studije traju, jer prosto se sada efikasnost tog leka širi na različita druga polja, pa su u toku studije i na masnoj jetri.

Tako da kada prođu određene studije, i kada se u tim studijima najbitnije prijava neželjenih dejstava tog leka. Tako da ispitanici koji su uključeni, se pomno prate i svaki simptom se prijavi, određenim na kraju regulatornim telima, kao što su EMA, kao što je naš ALIMS, i onda se prosto procene i benefiti i rizici leka.

Koja su najčešća neželjena dejstva?

Najčešća neželjena dejstva su gastrointestinalna. Najčešća su mučnina, dijareja i malo ređe povraćanje. Ono što je jako bitno jeste da su ta neželjena dejstva kratkotrajna i prolazna i blagog do umerenog karaktera. Mi nešto iz iskustva smo shvatili da intenzivnije ta neželjena dejstva su prisutna kod onih koji inicijalno imaju manju telesnu težinu.

Što je osoba gojaznija, manje je prisustvo tih neželjenih dejstava. I kada gledamo na globalu i taj veliki broj pacijenata koji prima Ozempik, mi otprilike do sada imamo informaciju da do pet odsto pacijenata je odustalo, zbog tih neželjenih dejstva, prekinulo u stvari terapiju, jednostavno odustalo od leka Ozempik. Tako da, mislim, oni su prolazni obzirom na benefit koji lek daje.

Uopšte, znači, kad mi uključujemo lek Ozempik, mi objasnimo pacijentu. Lek Ozempik se postepeno uključuje. Znači, on se daje jednom nedeljno, startuje sa 0,25 mg, na četiri nedelje se poveća na 0,5 mg i maksimalna doza je 1 mg.

Pri tom titriranju moguća je pojava neželjenih dejstava. Naravno, kažemo da uvek može, znači, da uzmu nešto i da pojedu između ili da popiju neki lek protiv mučnine ili inhibitor protonske pumpe, nešto da im prođe.

Uticaj Ozempika na mentalno zdravlje

Nedavno su se u medijima pojavile zabrinutosti u vezi sa mogućom konekcijom leka i mentalnog zdravlja, konkretno veza između leka i suicidalnih misli. Koliko je ovo opravdano, šta to znači za nas i da li postoji opravdani strah u javnosti?

Zabrinutost se pojavila zbog nekoliko prijava na Islandu gde je njihova agencija za lekove evidentirala tri slučaja povezivanja suicidalnih misli i samopovređivanja kod korisnika Ozempika ili drugih GLP-1 receptor agonista.

To je dovelo do reakcije Evropske agencije za lekove (EMA), koja je zatražila dodatne informacije i analize sigurnosti. Evropska agencija za lekove (EMA) je zatražila od svih proizvođača koji plasiraju GLP-1 receptorske agoniste da dostave podatke o mogućim neželjenim efektima povezanima sa suicidalnim mislima i samopovređivanjem.

Međutim, nakon detaljne analize podataka EMA je u decembru 2023. objavila preliminarni zaključak da nema dokaza o uzročno-posledičnoj vezi između ovih lekova i pomenutih psihičkih simptoma. Dakle, prema dostupnim podacima, ne postoji opravdani razlog za zabrinutost kod pacijenata koji pravilno koriste lekove.

Pozitivni efekti leka Ozempik na mentalno zdravlje

S druge strane, pojavljuju se i studije koje govore o pozitivnim efektima GLP-1 agonista na mentalno zdravlje. Možete li nam reći nešto više o tome? Grupa stručnjaka je na kongresu o gojaznosti u Španiji predstavlja vrlo zanimljive zaključke koji se tiču pozitivnog uticaja gubitka telesne mase na mentalno zdravlje, a u kontekstu terapije GLP-1 agonistima, poput Ozempika (semaglutid).

Oni su kroz kliničke i psihološke parametre pokazali da se kod pacijenata ne menja samo broj na vagi, već i samopouzdanje, telesna slika, raspoloženje i socijalna funkcionalnost.

„To je veoma važno, jer su gojaznost i depresija često povezani u takozvanom. dvosmernom odnosu - jedno pogoršava drugo”, ističe doktorka.

Kada se telesna težina smanji na zdrav način, pacijent se zaista oseća „sebi lepše“, društveno prihvaćenije, i to često dovodi i do poboljšanja mentalnog stanja.Takođe, možemo da kažemo da je GLP-1 agonist terapija jednostavnija – koristi se jednom nedeljno, nije vezana za obroke, za razliku od insulina.

Ta jednostavnost primene je jedan od faktora koji dodatno podiže kvalitet života. Pacijenti ne moraju svakodnevno da razmišljaju o dozama ili obrocima. Injekcija se daje samo jednom nedeljno, i to olakšava terapijsku rutinu, što je za mnoge velika prednost u odnosu na insulin.

Kada dodamo i činjenicu da kod velikog broja pacijenata dolazi do značajnog smanjenja telesne mase, to ima dodatni motivacioni i psihološki efekat.

Da li usled korišćenja leka Ozempik dolazi do smanjenja mišićne mase?

Ali u javnosti se sve više priča o gubitku mišićne mase kod osoba koje koriste Ozempik. Da li je to tačno? Jedan od ključnih efekata Ozempika, pored regulacije šećera, jeste i gubitak telesne težine.

Kada govorimo o gubitku težine kod osoba koje koriste Ozempik, najvažnije je naglasiti da se dominantno gubi masno tkivo – čak 2 do 3 puta više masnoće u odnosu na nemasno tkivo.

To uključuje i visceralnu mast, onu koju ne vidimo spolja, ali koja se nalazi oko jetre, creva i drugih organa. To je upravo ona masnoća koja najviše doprinosi insulinskoj rezistenciji i metaboličkim komplikacijama.

Dakle, pacijenti ne gube zdrave mišiće, već višak koji je najštetniji po zdravlje. Smanjuje se i stepen masne jetre (steatoze), što dodatno doprinosi boljim rezultatima.

Ali važno je istaći: da nema dokaza o direktnom oštećenju mišića kod osoba koje koriste Ozempik.

Nijedno regulatorno telo, uključujući EMA i FDA, nije pronašlo povezanost sa sarkopenijom ili mišićnom atrofijom. Ono što jeste preporuka jeste da pacijenti koji su na ovoj terapiji uključe fizičku aktivnost i unose dovoljno proteina kako bi sačuvali mišićnu masu.

Kako prepoznati neželjene reakcije zbog kojih bi trebalo da se jave lekaru?
"Pri samom uvođenju Ozempika, mi njima kažemo šta mogu da očekuju, koja neželjna dejstva. Ukoliko se intenzitet neželjenih dejstava pojača i ukoliko oni ne mogu da se izbore, obavezno da se jave lekaru. S druge strane, ono čega se mi bojimo i plašimo, u stvari je taj bol koji može da se javi u abdomenu, praćen skokom laboratorijskih amilaza i lipaza, odnosno akutnog pankretitisa", kaže doktorka.

Ona dalje objašnjava da je u pitanju ozbiljno oboljenje koje zahteva hospitalno lečenje i po nekim preporukama, ako osoba navodi da je imala prethodne tri do četiri godine akutni pankretitis, oni nisu kandidati za Ozempik.

Ukoliko ih uključimo, obazrivije se njima, znači češće kontrole i češće provera određenih laboratorijskih analiza.

Šta biste poručili pacijentima koji se plaše da počnu terapiju zbog straha od neželjenih efekata?

"Njima bih poručila da imaju lek koji je stvarno najsavremeniji lek i simbol savremene medicine i inovativne medicine, da mi više ne lečimo samo dijabetes, već i lečimo i preveniramo mikro - i makrovaskorne komplikacije koje sama šećerna bolest nosi. Tako da, apsolutno imaju najmoderni i sigurni lek i ako se jave ta neželjena dejstva, neka izdrže jer su benefiti leka ogromni", zaključuje doktorka.

Izvor: n1info.rs

Ove navike potkrepljene naukom iskorišćavaju način na koji funkcioniše vaš nervni sistem, držanje, disanje i čula.

Osećate se preopterećeno? Niste sami. Između sastanaka, obaveza i beskrajnog pomeranja svakodnevnog života, stres se brzo nakuplja

To ne utiče samo na vaše raspoloženje. Može da poremeti vaš san, ubrza otkucaje srca i oslabi vaš imuni sistem.

Istraživanja pokazuju da čak i male akcije koje zahtevaju malo napora mogu pomoći vašem telu da se resetuje, piše National Geographic.

Postoji šest stvari koje možete da uradite odmah i koje je nauka potvrdila kao efikasne.

Udahnite pet puta duboko

Malo stvari utiče na vaš nervni sistem tako brzo – ili tako snažno – kao vaše disanje.

Studije pokazuju da duboko disanje može sniziti krvni pritisak, usporiti otkucaje srca i povećati varijabilnost srčanog ritma – ključni marker otpornosti.

Takođe smanjuje kortizol, hormon stresa povezan sa nizom problema, uključujući loš san i maglu u mozgu. Kontrolisano disanje je čak povezano sa boljom emocionalnom regulacijom i pamćenjem – još jedan razlog za pauzu i izdah.

Nemate vremena? Probajte koherentno disanje. Udahnite šest sekundi, izdahnite šest – bez pauza, samo stabilan ritam. Pomaže u smirivanju nervnog sistema i ublažavanju stresa za samo nekoliko minuta.

Zagrlite se – ili držite svoju ruku

Dodir je važan – čak i u mikrodozama. Brz zagrljaj ili nežan dodir mogu pokrenuti oslobađanje oksitocina, hormona koji pomaže u regulisanju stresa i negovanju osećaja povezanosti.

U jednoj studiji, parovi koji su se grlili 20 sekundi pre stresnog zadatka imali su niži otkucaj srca i krvni pritisak od onih koji to nisu činili.

Za to vam nije potrebna druga osoba. Istraživanja pokazuju da samododir – poput stavljanja ruke preko srca, trljanja ruku ili nežnog dodirivanja lica – takođe može sniziti nivo kortizola.

Samo 20 sekundi dodira – bilo da zagrlite kućnog ljubimca ili držite sopstvenu ruku – može pokrenuti hormonske promene koje brzo smanjuju stres.

Izađite napolje na sunčevu svetlost i svež vazduh

Samo nekoliko minuta na prirodnom svetlu može vam pomoći da resetujete cirkadijalni ritam, podržite proizvodnju vitamina D i poboljšate varijabilnost srčanog ritma.

Vreme provedeno u zelenim površinama donosi još više koristi, kao što su smanjenje upale, snižavanje nivoa kortizola i poboljšanje raspoloženja.

Jedna analiza je otkrila da se najdramatičnija poboljšanja raspoloženja i varijabilnosti srčanog ritma dešavaju u prva dva minuta napolju.

Ako nemate park u blizini, i sunčevi zraci koji ulaze u vaš stan mogu da budu od koristi.

Brzo petominutno hodanje

Ispostavlja se da hodanje nije samo za fizičko zdravlje. To je dokazani alat za jasnije razmišljanje.

Ovaj jednostavan pokret poboljšava protok krvi i kiseonika do prefrontalnog korteksa, dela mozga odgovornog za fokus, planiranje i donošenje odluka.

Istovremeno, aktivira mrežu podrazumevanog režima rada – moždani sistem koji se aktivira tokom aktivnosti sa malim naporima, ponavljajućih aktivnosti i snažno je povezan sa sanjarenjem i kreativnim uvidom.

Hodanje je takođe povezano sa poboljšanom izvršnom funkcijom, poboljšanom radnom memorijom i pozitivnijim raspoloženjem.

U jednoj studiji koju je sproveo Stanford, učesnici su generisali znatno više kreativnih ideja dok su hodali nego dok su sedeli – a porast kreativnosti je trajao čak i nakon što su prestali da se kreću.

Sedite uspravno, ali ozbiljno

Dobro držanje nije samo pitanje poravnanja kičme – to je dvosmerni razgovor između tela i mozga. Istraživanja u otelovljenoj kogniciji ukazuju na to da način na koji sedite ili stojite može oblikovati to kako mislite i osećate.

Pogrbljenost je povezana sa nižim samopoštovanjem, smanjenom energijom i negativnim stvarima.

S druge strane, pokazalo se da uspravno sedenje povećava budnost, povećava samopouzdanje, podržava emocionalnu regulaciju, pa čak i povećava istrajnost tokom stresnih zadataka.

Čak i provera držanja od 30 sekundi može vam pomoći da ponovo fokusirate. Pokušajte da zabacite ramena unazad, podignete grudi i zamislite kanap koji nežno povlači teme vaše glave prema plafonu.

Pustite svoju omiljenu pesmu

Vaša plejlista može biti najlakši recept koji ćete ikada ispuniti. Slušanje muzike koju volite može pomoći u snižavanju nivoa kortizola, povećanju nivoa dopamina, pa čak i poboljšanju vašeg imunog odgovora.

Muzika takođe može smanjiti anksioznost, poboljšati kvalitet sna i ublažiti percepciju bola – ponekad se može meriti sa lekovima koji se izdaju bez recepta.

Takođe aktivira regione mozga povezane sa pamćenjem i emocijama, što je možda razlog zašto prava pesma može trenutno promeniti vaše raspoloženje.

Zbog izuzetno visokih temperatura u Srbija klima uređaji biće uključeni tokom čitavog dana. Shodno tome, možemo očekivati i znatno veće račune za struju.

Prosečno domaćinstvo u Srbiji na mesečnom nivou troši oko 400 kilovat-časova električne energije, što je iznad zelene zone potrošnje, u kojoj je struja najjeftinija, piše Nova.rs.

Ipak, kada nastupe tropski dani, tokom kojih temperatura dostiže i do 40 stepeni, veliki broj građana koristi klimu i po 12 sati dnevno, a u tom slučaju, neminovan je prelazak u plavu i crvenu zonu, u kojoj su kilovati skuplji.

Koliko struje troši klima?

Klima uređaji ne troše konstantno istu količinu struje, i to jer imaju ugrađen uređaj koji reguliše kojom snagom radi klima. To znači da klime imaju dva režima rada, a od toga zavisi i potrošnja.

U plavoj (srednjoj) zoni potrošnje, klima u proseku troši 1,2 kW, i to dok dostiže temperaturu, što je ukupno 16,4 dinara po satu. Samo održavanje temperature troši oko 4,7 dinara po satu.

U crvenoj zoni, u koju ulaze građani koji potroše najveću količinu struje, a koja je ujedno i najskuplja, klima će, tokom postizanja željene temperature, trošiti 32,79 dinara po satu. Takođe, ako klima samo održava temperaturu, to će koštati oko 9,56 dinara za sat vremena.

Noću, kada se struja obračunava po nižoj tarifi, situacija je dosta povoljnija.

Konkretno, u plavoj zoni će klima za postizanje temperature trošiti nešto više od četiri dinara po satu, a za održavanje temperature dva.

U crvenoj zoni, klima će za postizanje temperature potrošiti u proseku 8,2 dinara, a za njeno održavanje 2,39 po satu.Koliko će biti veći račun?

Kako bismo proverili koliko će računi biti veći, računali smo da je klima uređaju potrebno oko sat vremena da postigne željenu temperaturu, a to znači da će, ukoliko radi 12 sati, samo prvi sat raditi najjačim intenzitetom, dok će preostalih 11 održavati temperaturu.

Dakle, ako klima radi od 10 ujutru do 22 sata uveče, prvi sat u plavoj zoni, tokom kojeg se postiže temperatura, koštaće 16,4 dinara, a za svaki sat koštaće po 4,7 dinara – dakle 51,7 ukupno.

To je, dakle, 68,1 dinar dnevno, a na mesečnom nivou, kada se uračuna i PDV – 2.451 dinar.

Domaćinstva koja, nevezano za korišćenje klima uređaja, na mesečnom nivou troše više struje, pa ulaze u crvenu zonu potrošnje, platiće još više.

Za isti režim rada klime, to će koštati 137,95 dinara dnevno, odnosno 4.966 mesečno, sa porezom.

Ukoliko neko koristi klimu kraće, osam sati tokom dana, to će ga, ukoliko je u plavoj zoni, na mesečnom nivou koštati u proseku 1.775, a u crvenoj 3.589 dinara.

Koliki će biti račun ako klima radi samo noću?

Naravno, kako je klima noću jeftinija nego danju, uvećanje računa zbog klime neće biti toliko drastično.

Dakle, ako klima uređaj hladi prostor od ponoći do osam sati ujutru, kada je struja jeftinija, u plavoj zoni, to će biti mesečni trošak od 648 dinara sa porezom. U crvenoj zoni, mesečni trošak za klimu koja radi tokom noći biće 897 dinara sa PDV-om.

Ipak, u vreme ovako visokih temperatura malo ko pali klimu samo noću.

Kada je struja jeftinija?

Struja po nižoj tarifi se obračunava od ponoću do osam ujutru, u Beogradu.

U Vojvodini, jeftiniji obračun počinje u 23 i traje do sedam časova, a u centralnoj Srbiji su kilovati jeftiniji od 22 do šest sati.

Izvor: n1info.rs

Odlazak na letovanje može biti izazovan za one koji kod kuće ostavljaju svoje biljke.

Da ne bi uvenule dok ste vi na plaži, dovoljno je malo planiranja i nekoliko trikova koje preporučuju baštenski stručnjaci širom sveta.

Biljke mogu da prežive vaš odmor bez da nekoga obavezujete da se brine o njima. Potrebna je samo dobra priprema.

Zalivanje pre puta – ali pametno

Dan pre odlaska dobro je zaliti sve biljke, ali ne preterivati. Zemlja treba da bude ravnomerno vlažna, ali ne natopljena.

Saksije koje imaju tanjiriće ispod mogu da se napune vodom – biljka će povući tečnost po potrebi. Ovo naročito važi za glinene saksije koje brže isparavaju.

Skloniti ih sa sunca

Biljke treba pomeriti dalje od prozora, pogotovo ako su okrenuti ka jugu. Jaka svetlost i toplota ubrzavaju isušivanje zemlje.

Grupisanje biljaka zajedno na jednom mestu u polusenci stvara mikroklimu sa većom vlagom, pa će se i sporije sušiti, piše The Guardian.

Napravite sistem za samonavodnjavanje

Postoji nekoliko načina da biljke same dobijaju vodu dok vas nema:

Fitilj sistem: Uzmite pamučni kanap i jedan kraj stavite u činiju s vodom (koja je postavljena više od saksije), a drugi kraj u zemlju. Biljka će polako upijati vodu preko fitilja.

Flaša sa vodom: Uzmite plastičnu flašu, napravite male rupice na čepu, napunite je vodom i okrenite je naopako u saksiju. Voda će kapati postepeno.

Mini staklenik za biljke koje vole vlagu

Za biljke koje traže više vlage, poput paprati ili spatifiluma (peace lily), možete napraviti jednostavan mini staklenik: pokrijte ih providnom plastičnom kesom koju pričvrstite na štapiće zabodene u zemlju, tako da plastika ne dodiruje listove.

Ovo stvara efekat staklene bašte i zadržava vlagu u vazduhu.

Koristite prirodne dezinfekcione efekte sunca (kad se vratite)

Po povratku, biljke treba postepeno vratiti na svetlo. Pregledajte listove i zemlju, odstranite suve delove i ostavite ih neko vreme na prozoru (ali ne direktno u podne) kako bi UV zraci prirodno dezinfikovali eventualne gljivice ili vlagu.

Saveti za konkretne biljke

Sanseverija (svekrvin jezik) i zamija: Vrlo otporne, preživeće i dve nedelje bez vode ako ih pre odlaska dobro zalijete i stavite u senku.

Spatifilum i paprat: Vole vlagu – obavezno im napraviti mini staklenik ili koristiti fitilj. Idealno je da ih ostavite u kupatilu, ako ima dovoljno svetla.

Sukulenti i kaktusi: Nije im potrebno zalivanje tokom 10 dana – samo ih sklonite sa direktnog sunca.

Fikus i monstera: Zaliti pre odlaska i obavezno skloniti sa prozora. Mogu podneti suvlju zemlju neko vreme.

Izvor: n1info.rs

Ministarstvo za brigu o selu, danas je dodelilo Ugovore o sufinansiranju kupovine seoske kuće sa okućnicom za još osam porodica sa teritorije Grada Sombora. Tim povodom, ispred lokalne samouprave, potpisivanju i dodeli Ugovora prisustvovala je članica Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja Sanja Bojić.

Ugovore o sufinansiranju kupovine seoske kuće sa okućnicom potpisali su Samanta Petrović i Janko Balog iz Bačkog Monoštora, Nemanja Racić Berić iz Sombora, Branko Кatić iz Bačkog Monoštora, Zoltan Кeseg iz Telečke, Valentino Popović iz Ugrinovaca, Sintija Pastor iz Bezdana i Rade Pastor iz Bačkog Brega, Renata Jurković i Кristijan Novaković iz Riđice, te Vanesa Blaževac iz Sombora i Miloš Vukadinović iz Stanišića.

Gradska većnica Bojić je ovim povodom izrazila zahvalnost Ministarstvu za brigu o selu koje još od 2021. godine dodeljuje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća na teritoriji grada Sombora i time podstiče ostanak ljudi na selu sa svim prednostima i mogućnostima koje ono nudi, kako za mlade bračne parove, decu, tako i za samohrane roditelje.

Javni konkurs za realizaciju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2025. godinu, otvoren je do utroška budžetskih sredstava predviđenih za ovu namenu, a najkasnije do 30. novembra, do kada svi zainteresovani mogu da dostave prijave.

U cilju smanjenja rizika od požara tokom predstojeće letnje sezone, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, Odeljenje u Somboru, izdalo je nalog za sprovođenje preventivnih i operativnih mera zaštite i spasavanja u periodu od 1. jula do 30. oktobra 2025. godine.

Na sastanku Okružnog štaba za vanredne situacije Zapadnobačkog upravnog okruga, kojim je predsedavao načelnik ZBUO Goran Nonković, naglašena je potreba da se održe sednice štabova i analiziraju potencijalni rizici od požara na otvorenom prostoru, posebno u poljoprivrednim i šumskim područjima. Predloženo je angažovanje svih nadležnih lokalnih i republičkih inspekcija, lovačkih udruženja i drugih relevantnih subjekata, kao i aktiviranje operativnih timova i specijalizovanih jedinica zaštite i spasavanja.

Na sastanku je predstavljen novi Poslovnik o radu Okružnog štaba ZBUO kako bi se isti pregledao i uskladio sa Sektorom za vanredne situacije i usvojio.

Pored toga, posebna pažnja usmerena je na kontrolu i zabranu spaljivanja biljnih ostataka, organizaciju edukativnih kampanja kroz lokalne medije i društvene mreže, te obezbeđivanje dovoljne količine vode za eventualno gašenje požara.

Svim opštinama i gradovima u ZBUO naloženo je da redovno izveštavaju o stanju na terenu, broju ugroženih domaćinstava i eventualnim tehničkim problemima u vodosnabdevanju, te da blagovremeno preduzimaju mere za otklanjanje potencijalnih opasnosti.