- Vi ste ovde:
-
Home
-
Vesti Sombor
U Apatinu je u subotu, 23. oktobra 2021. godine održan sada već treći po redu Biciklistički festival na kojem je učestvovalo oko 50 učesnika iz Apatina i drugih naselja naše Opštine. Festival je održan u svrhu promocije uspostavljene i opremljene sa novih 7 odmorišta i stotinjak saobraćajnih znakova i putokaza, Biciklističke rute Evropski Amazon, koja dužinom od oko 60 km prolazi kroz područje Opštine Apatin. Ruta povezuje zaštićena područja prirode uz reke Muru, Dravu i Dunav u pet zemalja: Austrija, Slovenija, Mađarska, Hrvatska i Srbija.
Početkom prošlog meseca prvi turisti biciklisti su obišli deo ove rute na našem području i imali prilike uživati u ugostiteljskoj i turističkoj ponudi Apatina, koja je našla svoje mesto na jedinstvenom rezervacionom sistemu – Amazon of Europe Bike Trail Booking Centru.
Program Festivala započeo je prijavom učesnika u centru grada, odakle su započeli vožnju kroz Apatin i delove Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlje“, uz policijsku pratnju, sve do lovačke kuće Mesarske Livade, gde se u predivnom prirodnom ambijentu i koloritu jesenjih boja, govorilo o projektu, o prirodnim i rečnim bogatstvima Opštine Apatin i rezervatu prirode „Gornje Podunavlje“. Za sve učesnike pripremljeni su brojni pokloni u vidu osveženja, voća, slatkiša, biciklističkih pumpi i svetala, kao i biciklističkih kaciga za najmlađe i najstarije učesnike Festivala.
izvor:soapatin.org
Knjiga, dramski tekst, pod naslovom „Strah od aplauza“, autora Dušana Gladića, izašla je u izdanju Centra za kulturu i obazovanje (Cekos) iz Sonte, koji vodi Nikola Dobrijević. Ovo je 13 knjiga Gladića, od kojih je najviše iz oblasti poezije.
Sam autor kaže da je reč o dramskom tekstu sa elementima komedije ili obrnuto, što je i podnaslov ove knjige. Opus interesovanja ovog autora je takođe impresivan.
- Moja interesovanja vezana su isključivo za različite vrste umetnosti. Pored pisanja bavim se muzikom, slikarstvom, glumom, režijom, književnom i likovnom kritikom. U Dramskom studiju Kulturnog centra iz našeg grada posebno sam vezan za pedagoški rad sa decom i omladinom - objašnjava ovaj svestrani stavaralac.
On nerado govori o nagradama ali mi dodajemo da je reč o 150 značajnih nagrada kako iz drmaskog stvaralaštva tako i zbog knjiga poezije, posebno haiku, koje su prevođene na mnoge svetske jezike, i objavljivane u mnogim zemljama. Uz to objavljivane su kratke priče i aforizme. Gladić je član prestižnog Društva književnika Vojvodine.
izvor:apatinskenovine.rs
U velikoj sali SO Apatin sinoć su potpisani ugovori sa 72. naših sugrađana koji su se prijavili na konkurs, te su im bila odobrena sredstva za koja su aplicirali, a kojima će zameniti dotrajalu stolariju u svojim domovima.
Svi koji su potpisali ugovore, od sutra mogu da krenu u realizaciju radova. Nakon završenih radova, komisija će izlaskom na teren i uvidom u završene radove od krajnjih korisnika pomoći uzimati račun koji su dobili prilikom izmirivanja obaveza ka izvođaču, kao i broj tekućeg računa korisnika na koji će mu kroz dva do tri dana biti refundirano 50% sredstava a najviše 100.000,00 dinara, rekao je ovom prilikom pomoćnik predsednika opštine za komunalnu oblast i ruralni razvoj Tomislav Silađi.
izvor:apatinskenovine.rs
Košarkaši Denver Nagetsa poraženi su od Klivlend Kavalirsa u noći između ponedeljka i utorka sa 99:87.
U netipično neefikasnom meču za tim iz Kolorada Nikola Jokić je ubacio 24 poena i imao je čak 19 skokova u moćnom dabl-dablu.
Nikola nije mnogo šutirao, ali ono što je upućivao ka košu tima iz Ohaja – uglavnom je ulazilo pa je iz igre imao 9/15.
Nisu ga ispratili i ostali saigrači, pa su Aron Gordon i Vil Barton imali po 12 poena, upola manje od centra iz Sombora.
Uz to, Majkl Porter Džunior se propisno ispromašivao sa četiri pogođena šuta iz 14 pokušaja, slično je prošao i Gordon, pa su se Kavsi radovali pobedi na krilima Džereta Alena.
Alen je bio gotovo nepogrešiv u polju, a ubacio je 21 poen i imao je 16 skokova. Kevin Lav je bio za poen efikasniji sa 22 poena, ali je imao deset skokova manje od Džereta.
Jokić je loše krenuo, neobično lošim dodavanjem i izgubljenom loptom, posle koje je Lauri Markanen zakucao za uvodne poene Klivlenda.
Poništio ih je Porter Džunior ranom trojkom i slutilo je na bolji meč od onog koji je imao. Već u trećem minutu Jokić je napravio faul u napadu, Darijus Garland je ubacio nove poene za Kavse i oni su poveli sa 6:3.
Nagetsi su se držali na posed zaostatka tek do sredine prve deonice, kada se poenterski aktivirao i Kevin Lav, a Klivlend otišao na +7.
U drugoj četvrtini se Denver ponovo približio poenima Džamajkla i Džefa Grina, kao i Bounsa Hajlanda, ali nije mogao da preokrene.
Tako je Klivlend na poluvreme otišao sa 50:46. U nastavku je Nikola izgubio još nekoliko lopti da bi došao do ukupno šest, a protivnik ga je u više navrata izvlačio iz reketa izolacijama ili na druge načine.
To je otvaralo prostor za Alena i unutrašnju igru Kavalirsa, koji su do kraja uspeli da sačuvaju prednost, iako su Nagetsi konstatno bili blizu.
Denver sada ima dve pobede i poraz na petom mestu zapadne konferencije, dok Klivlend sa po dve pobede i poraza na istoku zauzima deveto mesto.
izvor:nova.rs
U galeriji je tim povodom urađena 15. stalna postavka i izdata knjiga dnevničkih beleški Irme Lang, dugogodišnjeg prvog saradnika umetnika i prvog direktora galerije
Sombor – Kada se stupi u prelepo zdanje Galerije „Milan Konjović” u centru Sombora, posetilac se odmah sreće sa čuvenim slikarom. Na fotografiji, u punoj veličini, Milan Konjović na omiljenom vojvođanskom prevoznom sredstvu, biciklu. U predvorju, ispod slike, stoji i njegov bicikl, kao da će svakog časa maestro da sedne na njega i napravi jedan krug. Utisak pojačava i deo postavke namenjen njegovom privatnom životu sa nežnim detaljima njegovog odrastanja i potom školovanja.
Ovog septembra navršilo se 55 godina od kako je formirana Galerija „Milan Konjović” i tim povodom urađena je i 15. stalna postavka „Stepenice ka nebu”. Uz odabir nekih od njegovih najpoznatijih dela, ova galerija raspolaže sa više od hiljadu Konjovićevih radova kroz sve njegove faze, sada su izložena i dela iz njegove Vizantijske faze.
„Stalna postavka traje tri godine, a povremeno je zamenjujemo određenim tematskim izložabama, koje traju mesec dana”, objašnjava za „Politiku” Milena Rackov Kovačić, direktorica galerije.
Vizantijski period Milana Konjovića traje od 1985. do 1990. godine i to je faza kojom zatvara svoje stvaralaštvo.
„U ovom poznom kontemplativnom periodu, fasciniran srednjovekovnim vizantijskim slikarstvom i pikturalnim bogatstvom, kao i savršenstvom vizantijske ikone, Konjović je svoje divljenje pretvorio u novi stvaralački izazov. Vizantijsko slikarstvo i odabrane predloške religioznog značenja, strogih pravila i principa, transponuje u svoj autentični ekspresionistički izraz. U ovom poznom periodu nastalo je oko tridesetak slika, između ostalih: „Beli anđeo”, 1986. godina, „Dva ratnika na konju”, 1986. godina, „Blagovesti”, 1986. godina itd. Ovom poslednjom slikarskom fazom, Konjović je ukazao na duhovnu vertikalu koja nas uzdiže iznad svakog zla, koja nam je ujedno i smernica na svim putevima i stranputicama i čini da nikada ne zaboravimo ko smo i odakle smo. Poslednjim crtežom 1993. godine, Konjović je simboličkim krugovima zatvorio svoj izuzetan stvaralači opus”, napisao je u tekstu uz 15. stalnu izložbu kustos Nebojša Vasić.
Navodi i da je Konjović jedan od retkih slikara koji je u sebi gotovo osam decenija uspeo da održi i sačuva svetlo i strast stvaralačkog rada. Sve što ga je u životu zadesilo, radost, tuga, ljubav, bol, stanja razočarenja ili poniženja, uvek je sve prebrodio, ostajući čvrsto na nogama i reagujući svojom umetnošću. Na delima Milana Konjovića upisani su tragovi vremena, iskrene i duboko preživljene emocije koje je prenosio na svoja platna. Svojim impozantnim delom, gradeći umetničku i duhovnu vertikalu, Konjović je obeležio gotovo čitav 20. vek.
Godišnjicu, 55 godina od osnivanja, galerija je obeležila ne samo novom stalnom postavkom već i objavljivanjem izuzetno značajne knjige, kaže direktorka Milena Rackov Kovačić. Reč je o dnevničkim beleškama Irme Lang, žene koja je prve 42 godine bila direktorka galerije, a poslednjih 26 godina umetnikovog života i njegov prvi saradnik. Knjiga „Milan Konjović – U poznim godinama kroz čitav život” izašla je u izdanju galerije, a sadrži beleške iz dnevnika koji je Lang vodila od 1983. do 1993. godine, odnosno poslednje decenije umetnikovog života. Reč je, kao navodi Milena Rackov Kovačić, o dragocenom štivu.
„Dragocene podatke o dnevnoj rutini slikara ove dnevničke beleške daju u razgovorima o uobičajenom dnevnom rasporedu koji gotovo da je ličio na svakodnevni službenički život, samo što su rezultati Konjovićeve svakodnevice bili drugačiji od rezultata običnih ljudi. Posebno tokom poslednje decenije života rado se vraćao prošlosti, uživajući u procesu razgledanja fotografija koje su podsticale sećanja na različite etape umetnikovog dugog i plodnog života i stvaralaštva; istovremeno se prisećao kako su nastajale njegove najznačajnije slike, pamtio detalje njihovog kasnijeg života, učešća na izložbama, zanimljive opaske o novim vlasnicima; često se vraćao objašnjavanju procesa sopstvenog stvaralačkog impulsa, i mada je bio autor koji je visoko cenio svoj rad, povremeno se takođe kritički osvrtao na sopstveno slikarstvo. I takođe, što inače nije imao običaj da radi u javnosti i za javnost, komentarisao je radove drugih umetnika, upoređujući sebe s njima i određujući i na taj način svoje mesto u istoriji slikarstva. Ništa manje značajan segment ovih sećanja namenjen je i ljudima koje je Konjović sretao, sa kojima je sarađivao ili se družio i koji su sakupljali njegove slike, poput kolekcionara Pavla Beljanskog. Zahvaljujući pojedinim od ovih iskaza, dnevničke beleške Milana Konjovića koje je zabeležila Irma Lang, kao slikareva dugogodišnja saradnica, bacaju novo svetlo na mnoge ljude i događaje, pa samim tim i na jedan period srpske istorije umetnosti” ocenjuje Rackov Kovačić.
izvor:politika.rs
SOMBOR - Prema poslednjim podacima Zavoda za javno zdravlje, u Somboru je 805 obolelih od korona virusa, u Kuli 383, u Odžacima 278, dok je u Apatinu 231.
Na nivou Zapadnobačkog okruga 65.565 građana je revakcinisano, dok je ukupno 17.715 primilo treću, odnosno buster dozu, a revakcinu drugom dozom čeka 1.773 građana.
kovid, vakcinacija, vakcina, vakcine, pandemija, covid, korona, karantin, izolacija, antigenski, test, testiranje, virus, soj, prevencija, pixabay, 2
Izvor: Pixabay
Kako za RTV navode u OB “dr Radivoj Simonović” u Somboru, na Odeljenju za kovid leči se 28 pacijenata zaraženih korona virusom, od kojih je jedan na mehaničkoj ventilaciji.
izvor:rtv.rs
U GRADSKOJ kući u Somboru dodeljeni su ugovori korisnicima koji su ostvarili pravo na subvencije po Konkursu za dodelu bespovratnih sredstava za subvencionisanje poljoprivredne proizvodnje i unapređenje funkcionisanja individualnih poljoprivrednih gazdinstava, koji je sproveo Agrobiznis centar.
СУБВЕНЦИЈЕ ЗА 28 ГАЗДИНСТАВА: У Сомбору додељени су уговори корисницима који су остварили право на додатна средстаGrad Sombor
Za ovaj konkurs obezbeđeno je 4.4 miliona dinara, što je raspoređeno na 28 gazdinstava koja su ostvarila pravo na subvencije po ovom konkursu.
- Ovo je treći uspešno završen konkurs ove godine u Somboru i u planu Agrobiznis centra za sledeću godinu je da, pored konkursa za dotacije, informisanja i obaveštavanja korisnika, svoju delatnost proširi i na oblast modernih tehnoloških rešenja u poljoprivredi - najavio je direktor Karlo Puškarica.
Grad Sombor je u protekle dve godine obezbedio ukupno 20 miliona dinara, kojima je do sada subvencionisano ukupno 130 poljoprivrednih gazdinstava.
izvor:novosti.rs
Izlazim na peron gde dobijam odgovor na moje pitanje. Osamdesetak migranata sa rancima, plastičnim kesama, mobilnim telefonima u rukama tiska se oko autobusa na peronu označenom za polazak ka Somboru. Uredno pokazuju karte i brzo se ukrcavaju vidno izmoreni i okupani hladnoćom provedene noći očigledno na otvorenom. Mimo njih u autobus se na prva dva sedišta ukrcava dvoje putnika koji nisu iz „ešalona“ ovih nesrećnih ljudi.
Bez reči vozač mi nemoćno sleže ramenima. Zauzimam mesto iza šofera, a ostatak autobusa se puni umornim ljudima. Čujem kašalj iz dubine autobusa. Retko ko koristi masku. Ka Novom Sadu je i nekoliko putnika koji pristaju da skoro dva sata prestoje u autobusu kako bi stigli na svoje odredište.
Autobuska stanica u Somboru. Subotnje kasno pre podne. Na autobuskom stajalištu nekoliko taksi prevoznika. Migranti koji su četiri sata puta prespavali u većini prekidaju taj svoj polusan i izlaze na zubato sunce.
Odmah kreće telefoniranje. Engleska konverzacija sa taksistima. U grupama od po petoro ukrcavaju se u vozila koja ih odvoze na destinacije za smeštaj. Sve deluje dosta organizovano i bez uočljivih problema. Izlazim iz autobusa punog ustajalog vazduha i memljivog mirisa na prljavštinu i garež kada vam ni maska ne pomaže.
Slika treća: Nedelja podne u centru Sombora. Somborci su već obavili sve pripreme za odavno tradicionalni Bački porodični ručak. Bašte kafića u pešačkoj zoni poluprazne. Sa pijace promiču zabrađene žene u arapskom stilu odevanja. Muškarci sa plastičnim kesama u kojima je voda za piće i hrana.
Kiosci brze hrane rade punim kapacitetom. Vraća mi se slika kada smo nedeljom kao pripadnici Jugoslovenske narodne armije imali izlazak u grad, pa žurili da se dohvatimo što pre nekog od somborskih restorana i osetimo ukus piva i vrele bečke šnicle. Sada su tu neki drugi ljudi, bez vedrine u očima i sa telefonima u rukama koji kao da im je nekakav kompas na putu njihove životne nade i spasa.
Slika je nepromenjena samo nekoliko dana nakon što su pripadnici neformalne grupe Pokret za slobodan Sombor organizovali protest protiv naseljavanja migranata u mestu Šikara. Tihomir Milanović, jedan od organizatora protesta navodi da su razočarani institucijama koje kako kaže „ne rade svoj posao“.
– Pitamo se zašto nadležni pokušavaju od Sombora da naprave stanicu za migrante. Da li postoji ijedna zemlja na svetu gde stranci šetaju slobodno, bez bilo kakvih dokumenata, i čine krivična dela za koja ne odgovaraju. Odgovor nadležnih je uvek isti, a to je da su nemoćni i da ne mogu ništa da urade. Da li smo zbog toga besni? Jesmo jer se plašimo za naše porodice i decu – objasnio je Milanović.
Na protestnom okupljanju građani su govorili o napadima migranata i krivičnim delima koja su počinili a da niko nije bio sankcionisan. Nedelju dana ranije Sombor je bio oblepljen plakatima sa fotografijama ljudi sa imenom i prezimenom i navodima da su „profiteri“ koji ilegalno iznajmljuju stanove migrantima.
Isti sadržaji su objavljeni i na društvenim mrežama kao i na Fejsbuk stranici „Narodne patrole Sombor“. Nezvanično od građana se može čuti da za iznajmljivanje stana migranti plaćaju i do 700 evra, a da u njima borave cele porodice kao i veće grupe „bez bilo kakvih dokumenata“.
Siniša Ševo jedan od vlasnika privatnih apartmana našao se na plakatu u kome je označen kao „profiter“. On novinarima kaže da je dvadeset godina privrednik i da mu je teško palo kada su mu prijatelji javili da se njegov lik našao na plakatima.
– Korona virus je desetkovao poslovanje i tražio sam način kako da preživimo porodica i ja. Renovirali smo staru kuću i registrovali je kao hostel u koji su dolazili migranti. Ništa nisam radio protiv zakona i pitam se gde je nestala humanost po kojoj su moji sugrađani čuveni. Plakati sa mojim likom su sklonjeni sa drveća, ali će do kraja mog života ostati u mojoj duši. Za sugrađane sam meta, a migrantima sam prijatelj i mnogi su mi se javili nakon odlaska iz Sombora. Ja se ne plašim, ali zbog moje porodice sam morao da se javim policiji – objašnjava celu situaciju Ševo.
Iz policije su Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru dostavili izveštaj o pojavljivanju plakata i javnim optužbama na račun pojedinih građana. Iz tužilaštva su saopštili da su 13. oktobra dobili dva policijska izveštaja u kojima je navedeno objavljivanje fotografija lica koja navodno vrše usluge iznajmljivanja prostora za smeštaj migranata.
Tužilaštvo će „postupiti u skladu sa policijskim navodima i obaviti razgovore sa sa licima navedenim u dokumentima, kao i sa licima za koje se ukaže potreba, te preduzimanja i svih drugih zakonom propisanih radnji“.
Da je situacija sa dolaskom migranata izvan kontrole, govore i podaci policije u Somboru koja navodi da je „od početka godine u šest akcija u kojima nije zabeležen ni jedan incident izmešteno 2.122 iregularna migranta“.
U poslednje dve akcije u septembru i oktobru izmešteno je 914 iregularnih migranata, a većina njih je vraćena u Prihvatni centar u Preševu u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice. Blizina granice sa Republikom Hrvatskom je „mamac“ i „slamka nade“ za ove nesrećne ljude na njihovom putu kao zemljama EU.
U razgovoru sa migrantima iz Sirije u centru Sombora, novinar Danasa saznaje da oni „nemaju namere da se zadržavaju u ovom gradu i da je njihov cilj Nemačka“.
Priznaju da nisu svi „podjednakog imućnog stanja te da oni koji dobijaju novac od rođaka obezbeđuju sebi bolje uslove života i smeštaja i da to uredno plaćaju“. Navode da u Prihvatnom centru Šikara u Somboru „nemaju adekvatne higijenske uslove zbog velikog broja ljudi i sve hladnijeg vremena“.
– Ja sam im prva komšinica i nisam imala nikakvih neprijatnosti, ali se neuredni i ne možemo da se opustimo od taksi vozila koja ih neprestano odvoze i dovoze. Ovde je pravi taksi auto reli. Kada je nama taksi vozilo potrebno ne možemo ih dobiti, a iskreno ne znam kako bih posle migranata i sela u taksi. Neuredni su i plašimo se bolesti. Imam osmoro unučića i ne smem da ih na igralište odvedem – požalila se novinarima „Somborskih novina“ Gordana Krasić koja živi tik uz prihvatni centar, zaključujući: „nismo srećni mi sa njima, ali ni oni sa nama“.
U Prihvatnom centru u Šikara prema zvaničnim podacima trenutno je smešteno 872 lica od kojih su 95 odsto Sirijci, a preostali su iz Iraka, Egipta i Jemena. Centar je otvorenog tipa i u njemu borave isključivo muškarci. Kapacitet ovog centra je 250 lica i ne postoji maksimum jer niko ne zna kada će uslediti novi masovniji dolazak.
– U samom centru uslovi su značajno bolji od boravka van njega na površinama u njegovoj okolini. Obezbeđena su tri obroka, higijenski uslovi a postoji i lekarski nadzor – navodi Mihajlo Tomašević koji devet meseci radi u ovom prihvatnom centru.
On kaže da nije bilo incidenata, sem nekih sporadičnih slučajeva seče drveća u Šikari. Kaže da je većina Sirijaca obrazovano da govore engleski, ali i da znaju i srpski jezik, te da među migrantima ima profesora i inženjera.
– Oni ovde borave, najduže dve nedelje, jer njihov cilj nije ostanak u Somboru i Srbiji već da pređu granicu – zaključuje Tomašević.
SOMBOR - U Somboru se od 28. do 31. oktobra 2021 održavaju devete Somborske muzičke svečanosti.
Naš najstariji muzički festival, osnovan davne 1961.godine na inicijativu pijaniste Dušana Trbojevića, pripremio je kvalitetan i raznovrstan program – od renomiranog italijanskog klavirskog dua Markeđani/Skjavo do večeri velikih solista, predvođenih makedonskim pijanistom Simonom Trpčeskim.
Publika u Somboru imaće priliku da uživa u dva premijerna izvođenja koncerata za neobičan ansambl – klavir četvororučno i orkestar. Svetski poznatim pijanistkinjama Lidiji i Sanji Bizjak pridružiće se Kamerni orkestar Muzikon.
U narednim danima, SOMUS će slaviti muziku i život kroz pozorišnu predstavu ’’Eks/odus radosti’’ Slovenačkog kamernog muzičkog pozorišta, Betovenovu simfoniju za dva klavira i osam ruku i omaž Dušanu Trbojeviću, uz specijalan koncert i promociju njegove knjige, kao i izložbu fotografija.
Inspirisan tradicijom i klasikom, spreman da ugosti svetske zvezde i podrži nove nade, SOMUS je jedan od onih festivala koje ne treba propustiti – jer su kvalitet i hedonizam imperativ, a publika njegov sastavni deo, u savršenoj sinergiji sa izvođačima.
izvor:rtv.rs
U subotu, 23. oktobra u Somboru je održano Prvenstvo Srbije u krosu. U konkurencij seniorki u trci na 8.000m prvo mesto i titulu šampiona Srbije u krosu, osvojila je Olivera Jevtić članica Atletskog kluba „Mladost“ iz Užica. Olivera je stazu pretrčala za odličnih 30:25, drugo mesto pripalo je Aleksandri Konstantinović iz Sremske Mitrovice rezultatom 31:46, dok je treća kroz cilj prošla Nora Trklja članica Ak „Crvena Zvezda 32:54.
Ovim rezultatom Olivera Jevtić je obezbedila učešće na Prvenstvu Balkana u krosu koje će se 8. novembra održati u rumunskom gradu Ploiesti. Na ovom takmičenju reprenzentaciju Srbije upavo će predvoditi Olivera, koja će biti kapiten.
izvor:uzieoglasnatabla.com
Slobodno vreme
Lifestyle
Iako ulazak Venere u znak Ovna 30. aprila nekim znacima donosi obilje snažne ljubavne energije, drugima će doneti pomalo...
Kutak za roditelje
Lifestyle
Disclaimer I
Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.
Disclaimer II
Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.
Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.