Sombor.info

Najavljeno poskupljenje cigareta u Srbiji, kao i donošenja Zakona o zabrani pušenja u zatvorenom prostoru mogu imati veliki uticaj na smanjenje korišćenja duvanskih proizvoda među mladima u Srbiji.

Podaci su pokazali da većina pušača svoju prvu cigaretu popuši pre 18. godine života, a među mladima koji su ikada probali da puše, svaki peti učenik u Srbiji je to učinio pre 13. godine života, pokazuju nalazi Evropskog školskog istraživanja o upotrebi psihoaktivnih supstanci među učenicima, saopšteno je danas na radnom doručku koji je organizovao ambasador Australije Danijel Emeri sa ključnim akterima u domenu prevencije pušenja.

Predstavnica Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ Katarina Boričić naglasila je da je konzumiranje duvanskih i nikotinskih proizvoda najznačajniji faktor rizika koji se dovodi u vezu sa mnogim oboljenjima.

„Jačanje zdravstvene, digitalne i medijske pismenosti mladih u našoj zemlji ima utemeljene pozitivne efekte, jer je prevencija koja se sprovodi sa mladim ljudima, posebno od ranog perioda, efikasna i naučno opravdana“, rekla je Boričić, a u saopštenju prenela organizacija Propulsion koja u sardnji sa ambasadom Australije sprovodi akciju „Mission Oxygen“ čiji je cilj jačanje zdravstvene, digitalne i medijske pismenosti mladih u našoj zemlji.

Direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Srbiji Fabio Skano dodao je da je duvan vodeći uzrok mnogih nezaraznih bolesti, odgovoran za oko 18.000 smrti svake godine u Srbiji i da Svetska zdravstvena organizacija u Srbiji podržava borbu protiv upotrebe duvana i duvanskih proizvoda, kroz zajednički angažman na javnom prihvatanju novog Zakona i postizanju 100 odsto zatvorenog okruženja bez duvana.

Izvor: n1info.rs

Često se vodi debata o tome u kojim godinama je najbolje da žena rodi dete. Mađarski naučnici su izneli svoje mišljenje nakon sprovedene studije.

Studija o više od 31.000 porođaja pokazala je da su deca žena koje su se porodile između 23 i 32 godine imala najmanji rizik od urođenih mana.

Tinejdžerke i žene u ranim dvadesetim godinama češće su rađale decu sa defektima centralnog nervnog sistema, koji utiču na razvoj mozga i kičme, dok su trudnoće žena u zrelim godinama najčešće povezane sa deformitetima glave, vrata, očiju i ušiju.

Naučnici sa Univerziteta Semelvajs u Mađarskoj analizirali su podatke o 31.128 trudnoća sa potvrđenim nehromozomskim defektima zabeleženim u zvaničnoj mađarskoj bazi podataka između 1980. i 2009. godine. Oni su te podatke uporedili sa više od 2,8 miliona rođenih u zemlji tokom istog 30-godišnjeg perioda.

Sve u svemu, rizik od urođenih mana se povećao za oko petinu za žene mlađe od 22 godine u poređenju sa onima unutar idealnog starosnog raspona od 23 do 32 godine. Takođe, rizik od urođenih mana kod žena starijih od 32 godine bio je veći za 15 odsto.

Nalazi se odnose na nehromozomske i negenetske urođene defekte na koje ne utiču geni majke. Ne-genetski, nehromozomski uzroci urođenih mana uključuju konzumaciju alkohola i duvana tokom trudnoće, prisustvo određenih zdravstvenih stanja i upotrebu određenih lekova tokom trudnoće, prenosi klix.ba.

„Možemo samo da pretpostavimo zašto je veća verovatnoća da će se nehromozomske anomalije pri rođenju razviti u određenim starosnim grupama. Za mlade majke, to uglavnom mogu da budu faktori načina života poput pušenja, konzumiranja droga ili alkohola, i činjenica da često nisu pripremljene za trudnoću. Među majkama u poodmakloj dobi, akumulacija uticaja kao što su izloženost hemikalijama i zagađenje vazduha, propadanje mehanizama popravke DNK, starenje jajnih ćelija i endometrijuma takođe može da ima značajnu ulogu“, kaže dr Boglarka Peto, docent. na Univerzitetu Semelvajs i autor studije.

Izveštaj je objavljen u BJOG: International Journal of Obstetrics & Gynaecology.

Izvor: n1info.rs

U subotu i nedelјu – 08. i 09. jula, SAKS – Sportski auto i karting savez uz podršku Turističke organizacije grada Sombora, organizuje auto trke na Čonoplјanskom putu – između Sombora i Čonoplјe.

Sportski automobili startovaće oba dana u 12 h sa trkama ubrzanja 201. Očekuje se učešće oko 50 takmičara, sa atraktivnim četvorotočkašima. Pripremlјen je ograđeni prostor za sve posetioce i gledaoce, ulaz je besplatan.

Oba dana, na Tgru sv. Đorđa, biće upriličena dodela priznanja za najuspešnije takmičare, sa početkom u 18 h, a u nedelјu, 09. jula, na istom mestu, za najmlađe sugrađane biće upriličene različite edukativne aktivnosti – radionice, „pijane naočare“, crtanje, kvizovi. Ovaj program za decu startuje u 15 h.

Blizu 90 miliona dinara uloženo je u rekonstrukciju fiskulturne sale srednje Tehničke škole u Somboru, koju će đaci od 1. septembra moći da koriste. Ova sala nekada je bila izgrađena od cementno azbestnih ploča i nastava u njoj se nije održavala godinama u nazad.

Pokrajinska Vlada zajedno sa gradom Somborom uložili su 76 miliona dinara za izgradnju nove fiskulturne sale srednje Tehničke škole u Somboru , 2,8 miliona dinara uloženo je u njeno opremanje ,dok će 12 miliona biti uloženo u kompletnu sanaciju rukometnog terena i dvorišta škole.

"Nismo završili sa svim radovima što se tiče Tehničke škole,u narednom periodu očekuje nas rekonstrukcija dvorišta,rukometnog terena koji se nalazi pored sale.Zajedno sa Sekretarijatom za sport i omladinu i Sekretarijatom za obrazovanje i iz budžeta grada Sombora izdvojeno je oko 12 miliona dinara za kompletnu rekonstrukciju terena.Biće kompletno presvučen asfalt ,biće stavljena podloga i celo dvorište biće rekonstruisano", rekao je gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković.

Ubuduće 1100 metara kvadratnih na dva nivoa koristiće 800 učenika ove srednje škole.

"Na ovom nivou je sama sala sa gabaritima košarkaškog terena i odbojkaškog, tu su svlačionice za dečake i devojčice i kancelarija za nastavnike. U donjem suterenu su dve gimnastičke sale i jedna manja prostorija koja može da se iskoristi za pomoćne svlačionice", rekla je Suzana Vukićević, direktorka Srenje tehničke škole u Somboru.

Nova sala namenjena je pre svega đacima Tehničke škole,ali će slobodne termine moći da koriste sportski klubovi i rekreativci.

Izvor: RTV

Uspešno je realizovan još jedan projekat Grada Sombora iz programa participativnog budžetiranja, koji su u prošloj godini većinski izglasali stanovnici naselјenog mesta Kolut. Član Gradskog veća za oblast finansija i privrede, Sava Dojić, danas je, zajedno sa zamenikom predsednikom Saveta mesne zajednice „Kolut“, Markom Ercegom, obišao novopostavlјenu teretanu na otvorenom u Ciglanskoj ulici u Kolutu.

Stanovnici Koluta su, završetkom radova na ovom projektu, dobili novu sportsku jedinicu za treniranje i rekreaciju na otvorenom, a JKP „Zelenilo“ je u sklopu ovog projekta postavilo i mobilijar.. Ovim Grad Sombor u kontinuitetu nastavlјa sa ulaganjem novčanih sredstava iz participativnog budžeta kojima se za svaku mesnu zajednicu svake godine izgradi po jedan projekat po većinskom izglasavanju stanovnika te mesne zajednice.

Predstavnik Odelјenja za privredu, turizam i lokalni ekonomski razvoj Grada Sombora, Saša Milić, danas je u potisao Ugovor o dodeli sredstava za organizaciju manifestacije „Miholјski susreti sela“ sa Ministarstvom za brigu o selu.

Planirano je da ove godine, manifestacija bude organizovana u mesecu oktobru, u naselјenom mestu Čonoplјa, a tačni datumi će biti naknadno definisani. Za organizaciju manifestacije Grad Sombor je dobio finansijska sredstva u iznosu od 489.840,00 dinara, putem Javnog konkursa koji je raspisalo Ministarstvo za brigu o selu.

Aktivnosti „Miholјskih susreta sela“ će i ove godine biti održane u trajanju od tri dana, a učešće će uzeti i ostala naselјena mesta iz okruženja. Program je sačinjen od nastupa raznih folklornih ansambala, pevačkih grupa i orkestara uz organizovani sajam rukotvorina i lokalnih gastro-specijaliteta. „Susreti“ već tradicionalno imaju afirmativni karakter kroz naša naselјena mesta pogotovo za decu i omladinu.

Iz Opštinske uprave opštine Apatin pozivaju sve zainteresovane poljoprivrednike na prezentaciju kreditnih linija Razvojnog fonda Vojvodine. Ovaj događaj zakazan je za ponedeljak, 10. jul, sa početkom u 10 sati, u Velikoj sali SO Apatin, a prezentacija će se odnositi na:

- dugoročne kredite za poljoprivrednike,

- kredite za nabavku mehanizacije,

- kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta,

- kredite za obrtna sredstva u poljoprivredi,

- kredite za ruralni turizam,

- kredite za IPARD i dr.

Organizatori naglašavaju da su trenutno ove kreditne linije najpovoljniji na našem tržištu.

Izvor: radioapatin.com

Juče popodne, posle 1 časova izbio je požar u vozu na relaciji Novi Sad - Sombor, koji je iz Novog Sada krenuo u 15.30. Nema povređenih a svi putnici su evakuisani iz voza. Brzom intervencijom konduktera vatra je ugašena a putnici čekaju na otvorenom na izlazu iz Karavukova prema Bogojevu.

Prema najnovijoj, nezvaničnoj informaciji, pomoć putnicima stići će iz Sombora. Voz je iz Sombora krenuo za Novi Sad, voz u kome je izbio požar, odguraće do Železničke stanice Karavukovo a putnicima preostaje da čekaju dva sata novi voz iz Novog Sada ili da sami traže alternativni prevoz do krajnjeg odredišta.

Izvor: https://www.facebook.com/danijela.mirceta

Kada su u aprilu 2021. godine postavlјena bela plastična „zvona“ namenjena prikuplјanju staklene ambalaže, ovdašnji stanovnici, tradicionalno skeptični, nisu bili previše ushićeni realizacijom ovog regionalnog projekta pod nazivom „Upravlјanje staklenom ambalažom na zapadnom Balkanu”.

Ipak, dve godine kasnije za najveći broj Somboraca je postala gotovo rutina da staklenu ambalažu odlažu upravo u te kontejnere, pa su se i napori organizatora ove akcije pokazali kao opravdani. Za Sombor su lokalna samouprava, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), NALED i kompanija „Sekopak“ uz finansijsku podršku „Apatinske pivare“ obezbedili 150 „zvona” za odlaganje stakla.
Mada su se sami Somborci i na ovaj način pokazali kao privrženici reciklaže, pošto uvek može i bolјe kada je u pitanju zaštita životne sredine, „Sekopak“ koji je operater za upravlјanje ambalažnim otpadom, u saradnji sa Gradom Somborom i Javnim komunalnim preduzećem „Čistoća“ organizovao je još jednu akciju prikuplјanja staklene ambalaže. Tako je u glavnoj gradskoj Ulici Kralјa Petra Prvog, ispred lokala „Buda bar“, pod sloganom: „Donesi staklenu ambalažu i osvoji poklon“, uspešno završena akcija prikuplјanja staklene ambalaže na koju su se građani u većem broju odazvali, a u zamenu za ambalažni stakleni otpad su im uručeni prigodni pokloni. U okviru ove ekološke akcije, održana je i interaktivna radionica za najmlađe koja je imala edukativno-zabavni karakter.

- Firma „Sekopak“ je na konkursu dodelila gradu Somboru 150 zvona-kontejnera za odlaganje staklene ambalaže i ovom uspešno sprovedenom akcijom naš grad nastavlјa saradnju sa njima. Tokom proteklih godina, Sombor je mnogo toga uradio po pitanju uklanjanja divlјih deponija, pošto smo do danas uspeli da očistimo oko 80 odsto ovakvih nerezonskih i nelegalnih odlagališta otpada, pa sad imamo sliku novih zelenih površina na mestima gde su bile deponije - naglasio je Slobodan Stanić, gradski većnik zadužen za zaštitu životne sredine, vidno zadovolјan odzivom pre svega mladih ovoj eko-akciji čiji je cilј da poveća stepen zaštite životne sredine kao i podstakne društveni aktivizam i edukaciju Somboraca.

Ovo je bila samo jedna u nizu ekoloških aktivnosti koje uvek podržava grad Sombor, pa je tako tokom prošlog meseca u saradnji sa ovdašnjom Polјoprivrednom stručnom službom „Sombor“ i Udruženjem SECPA koje okuplјa najveće proizvođače i distributere pesticida, uspešno obavlјena akcija prikuplјanja ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilјa, utrošenih u polјoprivrednoj proizvodnji. Tokom te akcije prikuplјeno je 10.772 kilograma plastične ambalaže koja je, umesto na njivama ili otvorenom plamenu, završila na reciklaži, što je za čak dve tone više u odnosu na prošlu godinu, a najveće količine otpada prikuplјene su u jednom od najmanjih sela somborskog atara, Doroslovu

Izvor: dnevnik.rs

I posle 27 godina od uspešnog kloniranja poznate ovce Doli javljaju se brojne kontroverze koje se tiču moralne prihvatljivosti, kao i da li je moguće sprovesti ga nad ljudima.

Naučnici na Roslin institutu u Edinburgu u Škotskoj implantirali su ćelijsko jezgro ovce u jaje koje je naknadno oplođeno da bi se stvorio klon. Ovca Doli rođena je 5. jula 1996. godine i živela je šest godina do 14. februara 2003. godine. Imala je šifrovan naziv „6LL3“, međutim ime su joj dali farmeri koji su pomogli njenom porođaju.

Dolin život nije bio nimalo lak. Prerano je ostarila, bolovala od artritisa i bolesti pluća i eutanazovana je 2003, a njeni preparirani ostaci čuvaju se u Škotskom nacionalnom muzeju.

Dolin debi iako je bio jedan od najvećih otkrića u nauci, izazvao je buru oko praktične vrednosti i etike kloniranja, uključujući mogućnost kloniranja ljudi. Trenutno više od 40 zemalja – uključujući Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku i Japan – zvanično zabranjuje kloniranje ljudi. U drugim zemljama, uključujući Ameriku i Kinu, ne postoji zakonska zabrana.

Niko nikada nije klonirao ljudsko biće, međutim posle ovce Doli naučnici nisu stali, klonirani su psi, mačke, svinje, krave, konji. Deo razloga je to što kloniranje može dovesti do dubokih genetskih grešaka, koje mogu dovesti do rane i bolne smrti. U isto vreme, laboratorije u raznim zemljama uspešno su klonirale ljudske embrione u svrhu proizvodnje matičnih ćelija koje se mogu koristiti u medicinskim terapijama.

Brojna istraživanja su i nakon toliko godina pokazala da većina ljudi smatra da je kloniranje životinja moralno neprihvatljivo, samim tim odbijaju da se taka vrsta eksperimnta izvrši i na ljudima.

Međutim, stručni izveštaj za Evropsku komisiju dopušta „mogućnost“ da se hrana potekla od potomaka kloniranih životinja nađe na tanjiru evropskih potrošača. Razlog tome je uvoz mesa i mlečnih prerađevina iz trećih zemalja, kao i uvoz živih životinja i genetskog materijala za životinjsku reprodukciju u Evropskoj uniji.

Kloniranje je proces koji u najširem smislu označava stvaranje identične kopije nečega. U biologiji se odnosi na procese kojima se stvaraju kopije fragmenata DNK (molekularno kloniranje), stanica (stanično kloniranje) ili organizama.

Od Dolinog rođenja, naučnici su klonirali više od 20 vrsta, uključujući konje i kućne ljubimce. Ali, oni su ustuknuli od kloniranja ljudskog bića.

„Mislim da je ono gde povlačimo crtu ako ćemo koristiti genetske manipulacije, moramo da budemo izuzetno oprezni i moramo da tražimo teške posledice bolesti koje bismo kontrolisali. Zato što, sa mnogo ovih stvari, nije samo osoba na kojoj radite genetsku manipulaciju, već to potencijalno utiče na sve generacije koje su pred nama“, rekao je ranije za Al Džaziru Keri Braun iz Centra za bioetiku Univerziteta u Torontu.

Ali naučnici se i dalje nadaju da će koristiti tehnologiju kloniranja koja je dovela do Dolinog rođenja kako bi izlečili razorna stanja, kao što su Parkinsonova bolest ili povrede kičmene moždine.

Rad na medicini matičnih ćelija u prošlosti je bio otežan tehničkim izazovima, kao i etičkim pitanjima, ali je dobio podsticaj pre tri godine kada su biolozi konačno stvorili ljudske matične ćelije koristeći isti proces koji je proizveo Doli.

Do tada, najprirodniji izvor ljudskih matičnih ćelija bili su ljudski embrioni preostali nakon IVF tretmana, čija je upotreba u istraživanjima kontroverzna.

Izvor: n1info.rs