Sombor.info

Domaća radinost predstavlja oblik poslovanja u kojem fizičko lice obavlja delatnost izrade, prerade ili pružanja usluga u manjem obimu, najčešće u okviru svog domaćinstva. Ove delatnosti se zasnivaju na ličnom radu, bez angažovanja većeg broja zaposlenih i bez formiranja preduzetničke radnje ili privrednog društva. Najčešće obuhvataju izradu rukotvorina, suvenira, prehrambenih proizvoda, umetničkih predmeta, kao i različite zanatske i uslužne poslove.

Važno je razlikovati domaću radinost od preduzetničke delatnosti – dok preduzetnici posluju kroz registrovanu radnju i podležu punim poreskim i fiskalnim obavezama, domaća radinost ima olakšan režim poslovanja i često uživa određene poreske olakšice. Ipak, sa rastom obima posla i prometa, domaća radinost može preći u obavezu da pređe u status preduzetnika i time postane deo sistema fiskalizacije.

Kada je obavezno uvođenje fiskalne kase?

Zakon o fiskalizaciji nalaže sledeće, svi obveznici koji prodaju robu ili pružaju usluge krajnjim potrošačima uz naplatu gotovinom, karticama ili elektronskim putem dužni su da promet evidentiraju preko fiskalne kase.
Kada je reč o domaćoj radinosti, obaveza zavisi od obima i načina poslovanja. Ako se proizvodi prodaju povremeno, iz domaćinstva ili na lokalnim pijacama, obično nije neophodno posedovati fiskalnu kasu.
Međutim, ukoliko se prodaja obavlja redovno, putem interneta, u okviru prodajnog objekta ili ako se prihod ostvaruje u većem obimu, domaća radinost postaje obveznik fiskalizacije i mora evidentirati promet kroz elektronski fiskalni uređaj.

Ovaj sistem omogućava veću transparentnost i kontrolu poslovanja, ali i usklađenost sa poreskim propisima, čime se izbegavaju eventualne kazne ili nepravilnosti u vođenju evidencije.

Zakonski okvir i propisi o fiskalizaciji

Zakon o fiskalizaciji uređuje način evidentiranja prometa preko elektronskih fiskalnih uređaja i obaveze svih poreskih obveznika koji posluju sa fizičkim licima. 

Ovim zakonom propisano je da svaka naplata mora biti zabeležena putem fiskalne kase povezane sa sistemom Poreske uprave, čime se obezbeđuje tačnost i transparentnost podataka o prometu. Poreski obveznici su dužni da koriste odobreni softver i bezbednosni element, kao i da redovno dostavljaju fiskalne izveštaje u elektronskom obliku. Na ovaj način država ima uvid u stvarno ostvarene prihode, dok se istovremeno smanjuje mogućnost zloupotreba i neregistrovanog prometa.

Tehnički uslovi za uvođenje fiskalne kase

Da bi se fisklana kasa uspešno uvela u poslovanje, potrebno je ispuniti određene tehničke uslove propisane Zakonom o fiskalizaciji. Pre svega, obveznik mora da poseduje uređaj ili softversko rešenje koje je povezano sa sistemom Poreske uprave putem interneta.Neophodno je instalirati bezbednosni element (tzv. BE sertifikat) koji obezbeđuje osiguran prenos podataka o prometu. Takođe korisnik mora imati čitač kartica i instalirane odgovarajuće programe kako bi mogao da se prijavi u sistem i koristi elektronske servise Poreske uprave.
Softverska fiskalizacija omogućava da se kasa koristi i na mobilnim uređajima, tabletima ili računarima, bez potrebe za klasičnim fiskalnim aparatima. Posebno praktična opcija je mobilna fiskalna kasa za preduzetnike, koja omogućava evidentiranje prometa direktno sa terena ili u pokretu. Važno je da izabrani softver bude u skladu sa tehničkim specifikacijama i da omogućava izdavanje fiskalnih računa, prijavu prometa i čuvanje podataka u skladu sa propisima.

Postupak implementacije 

Proces implementacije započinje registracijom obveznika u sistem elektronske fiskalizacije putem portala Poreske uprave. 

Nakon dobijanja bezbednosnog elementa (BE sertifikata), potrebno je odabrati odgovarajući fiskalni uređaj ili softversko rešenje koje je odobreno od strane Ministarstva finansija. 
Sledeći korak je instalacija uređaja kao i povezivanje sa internetom i sistemom Poreske uprave, čime se omogućava automatsko slanje podataka o svakom izdatom računu.

Da li postoje troškovi održavanja fisklane kase?

Da, korišćenje fiskalne kase podrazumeva određene troškove održavanja, iako oni mogu značajno varirati u zavisnosti od tipa uređaja ili softverskog rešenja. Kod klasičnih fiskalnih kasa, troškovi obično uključuju redovno servisiranje, zamenu papira i povremene tehničke provere. Sa druge strane, kod softverskih fiskalnih kasa, troškovi su najčešće vezani za mesečne ili godišnje licence, tehničku podršku i ažuriranja sistema.

Najčešća pitanja i nedoumice

1. Da li svaka domaća radinost mora imati fiskalnu kasu?
   Ne, obaveza zavisi od obima i načina poslovanja. Ako domaća radinost povremeno prodaje proizvode ili usluge bez stalne prodavnice ili online prodaje, fiskalna kasa obično nije potrebna. Međutim, ako se promet obavlja redovno i u većem obimu, potrebno je ući u sistem fiskalizacije.
2. Da li se fiskalna kasa mora fizički posedovati?
   Ne nužno. Danas je omogućena i tzv. softverska fiskalizacija, gde se fiskalna kasa koristi putem računara, tableta ili mobilnog telefona, bez potrebe za klasičnim uređajem.
3. Koliko košta uvođenje fiskalne kase?
   Cena zavisi od izabranog rešenja. Softverske kase su obično jeftinije i plaćaju se kroz mesečnu pretplatu (od nekoliko evra mesečno), dok klasične kase zahtevaju početno ulaganje u uređaj i periodično servisiranje.
4. Šta se dešava ako domaća radinost ne uvede fiskalnu kasu iako je obavezna?
   Nepridržavanje propisa o fiskalizaciji može dovesti do novčanih kazni, privremene zabrane obavljanja delatnosti ili gubitka prava na poreske olakšice.
5. Da li je potrebna posebna obuka za korišćenje fiskalne kase?

Nije obavezna, ali se preporučuje da korisnici prođu kratku obuku ili uputstvo koje nudi proizvođač softvera, kako bi se izbegle greške u radu i prijavi prometa.

Ako ste pokrenuli brend ili nudite određenu uslugu, važno je da na vreme razmislite o pravnoj zaštiti. Tržište je dinamično, konkurencija nikad veća, a slični ili čak identični nazivi brenda više nisu retkost. Upravo zato je registracija žiga prvi i najvažniji korak u izgradnji stabilnog poslovnog identiteta. Registracijom žiga stičete isključivo pravo da koristite određeni znak, kao i da sprečite druge da ga neovlašćeno upotrebljavaju, čime efikasno štitite svoju reputaciju i brend. U nastavku teksta detaljno objašnjavamo kako registrovati žig u Srbiji, od pripreme dokumentacije i podnošenja prijave, do postupka ispitivanja, objave i konačnog upisa u registar.

Pretraga i izbor klasa

Kako biste izbegli konflikte i kasnija osporavanja, pre podnošenja prijave, savet je da proverite da li već postoje isti ili slični žigovi za slične proizvode ili usluge. Proveru možete uraditi u E-registru žigova ili kroz javno dostupne baze (npr. TMView, Global Brand Database, Madrid Monitor). Paralelno sa tim, odaberite klase roba/usluga prema Ničanskoj klasifikaciji (npr. hrana, softver, konsultantske usluge i sl.).

Šta je žig i zašto Vam je potreban?

Žig predstavlja pravno priznato industrijsko-svojinsko pravo koje štiti znak koji se koristi u privredi za razlikovanje robe ili usluga jednog pravnog ili fizičkog lica od robe ili usluga drugog lica. Takvo pravo stiče se upisom tog znaka u Registar žigova kod Zavod za intelektualnu svojinu (ZIS) – pri čemu je taj upis konstitutivan, tj. pravo nastaje upisom. U praktičnom smislu to znači da bez registracije nijedan subjekt nema pravo da isključivo koristi dat znak u prometu robe ili usluga na teritoriji Republike Srbije niti da pouzdano spreči druge da koriste identičan ili sličan znak za istu ili sličnu robu ili usluge.

Koraci registracije žiga

Detaljno objašnjenje koraka sledi u nastavku, gde ćete jasno videti kako registrovati žig u Srbiji, od pripreme dokumentacije i podnošenja prijave, pa sve do konačnog upisa u registar.

• Priprema dokumentacije: Prijava sadrži podatke o podnosiocu, prikaz znaka (reč, logo ili kombinacija), spisak roba/usluga razvrstan po klasama, kao i punomoć ako Vas zastupa punomoćnik. Obrasci i uputstva dostupni su na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu (ZIS).
• Podnošenje prijave ZIS-u: Prijava se podnosi pisarnici/poštom ili elektronski (e-Prijava). Za e-podnošenje potreban je kvalifikovani elektronski potpis (JP Pošta, PKS, MUP, Halcom, e-Smart). Elektronsko podnošenje štedi vreme i u praksi često umanjuje troškove taksi.
• Formalno i suštinsko ispitivanje: ZIS proverava da li znak ispunjava uslove i, ako prijava prođe ispitivanje, objavljuje se u Službenom glasniku ZIS-a. Od datuma objave počinje da teče rok od tri meseca u kome nosioci ranijih prava mogu podneti opoziciju (prigovor).
• Odluka i upis: Ako nema osnovanih prigovora (ili su odbijeni), ZIS donosi rešenje o priznanju žiga. Po uplati propisane takse za prvih 10 godina zaštite, žig se upisuje u Registar i od tog trenutka imate puno pravo raspolaganja (licenciranje, prenos, zabrana trećima itd.)

Ukoliko komunikaciju planirate da vršite preko mejla, vodite računa o hakerskim napadima. Na Gmailu je otkriveno curenje podataka, pa obavezno proverite svoje naloge.

Koliko košta registracija žiga?

Cena registracije žiga u Srbiji zavisi od nekoliko faktora.  Pre svega, zavisi od broja klasa roba i usluga koje želite da zaštitite, jer osnovna taksa pokriva do tri klase, gde se svaka dodatna posebno doplaćuje. Takođe, trošak varira i u zavisnosti od toga da li je žig verbalni (samo reč ili naziv) ili sadrži i grafičke elemente poput logotipa. Nakon što se žig odobri, potrebno je platiti i taksu za njegovo važenje u prvih deset godina. Pošto se iznosi periodično ažuriraju, najbolje je da tačan iznos izračunate putem zvaničnog kalkulatora taksi dostupnog na sajtu ZIS-a.

Važno: Elektronsko podnošenje prijave najčešće je povoljnije od podnošenja u papirnoj formi, jer Zavod za intelektualnu svojinu odobrava popust na e-prijave.

Koliko traje zaštita i kako se obnavlja?

Registrovani žig važi 10 godina, računajući od datuma podnošenja prijave, i može se produžavati neograničen broj puta na nove desetogodišnje periode, uz blagovremeno podnošenje zahteva i uplatu taksi. Ako propustite rok, zakon predviđa grace period (dodatni rok uz uvećane takse), ali ovakve situacije je svakako pametnije izbeći dugoročnim planiranjem.

Kako registrovati žig u Srbiji: Najčešće greške

Najčešće greške pri registraciji žiga javljaju se već u prvim koracima, mahom kod definisanja klasa i provere postojećih žigova. Mnogi podnosioci naprave grešku tako što previše prošire ili, suprotno, preusko definišu spisak roba i usluga. Ako prijava obuhvati preveliki broj klasa koje realno ne koristite, povećavate rizik od prigovora, dok previše ograničen obim može dovesti do toga da ne dobijete stvarnu zaštitu u delatnostima koje su Vam najvažnije. Druga česta greška je podnošenje prijave bez prethodne detaljne pretrage postojećih žigova, stoga obavezno proverite postoje li slični znakovi u E-registru žigova i međunarodnim bazama pre prijave. Nadamo se da će Vam ovaj tekst biti od pomoći!

U nedelju 02. novembra 2025. godine održano je 54. izdanje maratona u Njujorku - najprestižnije trke na svetu koja se održava od 1970. godine. Ovogodišnji Njujork maraton po broju finišera nadmašio je sve dosadašnje rekorde - čak 59.226 trkača uspešno je prešlo ciljnu liniju u poznatom ‘’Central Parku’’.

Jedna od skoro šezdeset hiljda učesnica bila je i članica ARK "Somaraton" Sombor Tijana Kabić, kojoj je ovo bio četvrti maraton iz mejdžor serije najvećih svetskih maratona. Tijani je ostalo da istrči još tri preostala mejdžor maratona kako bi zaokružila krug najvećih i najprestižnijih svetskih trka.

“Ovo je definitivno bio najzahtevniji i najteži maraton koji sam do sada trčala, a s obzirom na povredu sa kojom se borim nekoliko meseci - za mene i najbolniji i jedan od najsporijih. Ipak, atmosfera na stazi je neopisiva, a celokupan doživljaj i energija su nešto što zaista vredi iskusiti: staza obuhvata svih pet delova Njujorka, prelazi se preko pet mostova, a ukupna elevacija iznosi blizu 300 metara.’’ – izjavila je Tijana Kabić nakon završetka ove trke.

U okviru Njujork maratona održano se i ovogodišnje “Age Group World Champioships”, na kom je Tijana Kabić učestvovala kao jedna od (na osnovu prošlogodišnjih rezultata) 150 odabranih i pozvanih žena iz njene starosne kategorije iz celog sveta. Ovo svetsko takmičenje se 2026. godine održava u Kejp Taunu u Južnoj Africi, a našoj sugrađanki je nekoliko dana pre Njujorka stigao poziv za učešće.

‘’Samim rezultatom istrčanim u Njujorku nisam zadovoljna (3 sata i 28 minuta), ali ovo je definitivno veliki uspeh, kako za mene, tako i za moj klub i moj grad” - izjavila je na kraju najčuvenija gradska maratona Tijana Kabić.

Alkohol određeno vreme ostaje u organizmu, a samim tim raste opasnost u saobraćaju. U Velikoj Britaniji je u periodu od pet ujutro do 11 ujutro kažnjena četvrtina vozača zbog vožnje u pijanom stanju (a tamo je dozvoljeno 0,8 promila, što je više nego kod nas).

Šta nam to govori? Nakon noćnog pijanstva, alkohol se zadržava u organizmu određeno vreme i vozači još nisu spremni da sednu za volan automobila. Dakle, sa alkoholom budite oprezni, a posebno sa procenom kada možete da vozite.

Kako će alkohol delovati na vas? Zavisi to od pola, starosne dobi, metabolizma, telesne mase, vrste alkohola, onoga što ste jeli pre konzumacije, kao i od nivoa stresa kojem ste izloženi, piše Revijahak

Britanska organizacija za bezbednost saobraćaja Road Respect analizirala je konzumaciju alkohola i sposobnost za vožnju i izdala je preporuke koliko bi trebalo da čekate nakon pića, odnosno koliko dugo alkohol ostaje u organizmu.

Savetuju da se pridržavate ovih uputstava kako biste izbegli sve moguće probleme u saobraćaju, od onih tragičnih do finansijskih.

Čaša vina (13,5 procenata alkohola)

Jedno piće – 3,5 sati
Dva pića – 7 sati
Tri pića – 10,5 sati
Četiri pića – 14 sati
Pet pića – 17,5 sati

Čašica žestokog pića (40 procenata alkohola)

Jedno piće – 1,5 sati
Dva pića – 3 sata
Tri pića – 4,5 sati
Četiri pića – 6 sati
Pet pića – 7,5 sati

Pivo, lager (5 procenata alkohola)

Jedno piće – 2,5 sati
Dva pića – 5 sati
Tri pića – 7,5 sati
Četiri pića – 10 sati
Pet pića – 12,5 sati

Direktor elitne privatne škole i njegov sin tinejdžer preminuli su nakon napada divovskih azijskih stršljena tokom odmora u popularnom odmaralištu u Laosu.

Daniela Ovena (47) i njegovog petnaestogodišnjeg sina Kupera stršljeni su izbole stotinak puta dok su se spuštali zip-lajnom iznad reke Mekong u Laosu, saopštile su lokalne vlasti. Nakon uboda, hitno su prevezeni u obližnju bolnicu, piše Večernji list.

„Cela su im tela bila prekrivena crvenim mrljama. Bilo je veoma, veoma bolno. Puno uboda, više od stotinu, po celom telu“, rekao je lekar klinike Fakan Arokavet, Fanomsaj Fakan.

Eko-park, koji nudi luksuzno kampovanje i avanturističke aktivnosti, opisao je tragediju kao događaj bez presedana. „Green Jungle Park izražava najdublje saučešće porodici i prijateljima Danijela i Kupera Ovena. Nakon ovog incidenta, prošli smo kroz sve postojeće bezbednosne procedure“, izjavio je portparol parka.

Dan Oven, poreklom iz Ajdaha u SAD, bio je direktor škole Quality Schools International u Vijetnamu. Godinama je živeo u inostranstvu sa suprugom i sinom. „Duboko žalimo zbog iznenadne smrti Dana Ovena, direktora QSI International School of Haiphong, i njegovog sina Kupera“, navodi se u saopštenju škole.

Mnogi pacijenti osećaju nelagodu kada im lekar predloži snimanje putem CT skenera, jer su čuli da ovi uređaji emituju zračenje.

Pitanje bezbednosti medicinskih procedura uvek izaziva zabrinutost. Mnogi pacijenti osećaju nelagodu kada im lekar predloži snimanje putem CT skenera, jer su čuli da ovi uređaji emituju zračenje.

Ova zabrinutost je razumljiva – reč "zračenje" zvuči zastrašujuće za većinu ljudi. Ali koliko je zapravo CT skener opasan? Da li koristi od njega nadmašuju potencijalne rizike? Hajde da razmotrimo činjenice - piše N1.

Šta je CT skener i kako radi?

CT skener (kompjuterizovana tomografija) je dijagnostički uređaj koji kombinuje rendgenske zrake sa naprednom računarskom tehnologijom. Za razliku od običnog rendgena koji daje dvodimenzionalnu sliku, CT stvara detaljne trodimenzionalne slike unutrašnjosti tela.

Ova tehnologija omogućava lekarima da vide unutrašnje organe, kosti, meka tkiva i krvne sudove sa izuzetnom preciznošću.

Kada ležite u CT skeneru, uređaj emituje niz uskih rendgenskih zraka kroz vaše telo iz različitih uglova. Detektori sa druge strane mere količinu zračenja koja prolazi kroz različite delove vašeg tela i šalju ove informacije računaru. Računar zatim stvara detaljne slike preseka koje lekarima pomažu da vide abnormalnosti koje drugim metodama možda ne bi primetili.

Koliko zračenja emituje CT skener?

Da, CT skeniranje zaista uključuje izlaganje zračenju. Ali važno je razumeti kontekst ove izloženosti. Doza zračenja koju primite tokom CT skeniranja varira u zavisnosti od dela tela koji se skenira i razloga za pregled.

Svi smo svakodnevno izloženi prirodnom pozadinskom zračenju iz izvora kao što su sunce, tlo i čak hrana koju jedemo. Jedno CT skeniranje abdomena ekvivalentno je otprilike izlaganju prirodnom pozadinskom zračenju tokom jedne do dve godine. To nije zanemarljivo, ali važno je uporediti ovu dozu sa potencijalnom medicinskom koristi.

Stvarni rizici CT skeniranja

Kada govorimo o rizicima zračenja, glavni dugoročni rizik je povećana mogućnost razvoja kancera. Međutim, ovo povećanje rizika je zapravo veoma malo za pojedinačni CT pregled.

Pojedini stručnjaci navode da bi za mnoge afričke zemlje koje su siromašne bilo veoma teško da kupe i instaliraju ove skupe uređaje. Čak i da bogate zemlje poklone te skenere, i dalje bi bila otvorena pitanja zdravlja. Rizik izlaganja zračenju mogao bi da bude veći u zemljama u razvoju gde bi održavanje i rukovanje moglo da bude komplikovanije, kažu neki.

Ova zabrinutost postoji i kod nas. Svaki medicinski uređaj koji koristi jonizujuće zračenje mora biti pravilno održavan i kalibrisan.

"Kao što radimo sa takvim skenerima u bolnicama, gde se rade redovne provere kako bi se osiguralo da su nivoi zračenja u zadovoljavajućim granicama. To je veoma važno jer uvek postoji mogućnost da nešto krene naopako kod skenera i oni počnu da emituju veće zračenje. Kako bi se to izbeglo, moramo periodično da ih proveravamo", objašnjava Maheš.

Većina medicinskih stručnjaka se slaže da je rizik od CT skeniranja minimalan u poređenju sa njegovom dijagnostičkom vrednošću. Kada lekar preporučuje CT skener, to je zato što smatra da će informacije dobijene pregledom biti od veće koristi nego potencijalni rizik od izlaganja zračenju.

Ko bi trebalo da bude posebno oprezan?

Ipak, postoje grupe ljudi koje bi trebalo da budu posebno oprezne kada je u pitanju CT skeniranje:

Deca i trudnice

"Deca su mnogo osetljivija od odraslih na zračenje, a embrion u razvoju i fetus u trudnoći su najosetljiviji", upozorava Brener. Ovo je zato što se ćelije dece brže dele i imaju više vremena tokom života da razviju potencijalne probleme povezane sa izlaganjem zračenju.

Kod trudnica, zabrinutost je prvenstveno usmerena na fetus. Kada je CT skeniranje neophodno trudnici, lekari često koriste metode za zaštitu stomaka ili razmatraju alternativne dijagnostičke metode kao što su ultrazvuk ili magnetna rezonanca MRI, koji ne koriste jonizujuće zračenje.

Ljudi koji su imali višestruka skeniranja

Rizik od zračenja se akumulira tokom vremena. Osobe koje su imale više CT skeniranja ili drugih medicinskih procedura koje uključuju zračenje imaju veći ukupni rizik.

Zato je važno voditi evidenciju o svim vašim radiološkim pregledima i informisati lekare o prethodnim skeniranjima.

Kako se medicinske ustanove brinu o bezbednosti?

Medicinska zajednica je svesna rizika povezanih sa CT skeniranjem i preduzela je korake da minimizira izlaganje pacijenata zračenju:

Protokoli sa nižim dozama

Savremeni CT skeneri koriste sofisticirane tehnologije koje omogućavaju kvalitetne slike sa manjim dozama zračenja. Mnoge ustanove sada koriste protokole skeniranja koji su prilagođeni individualnim pacijentima, uzimajući u obzir njihovu veličinu i specifične dijagnostičke potrebe.

Stroži kriterijumi za preporuku skeniranja

Lekari su postali oprezniji pri preporučivanju CT skeniranja, posebno za mlađe pacijente. Mnoge medicinske organizacije razvile su smernice koje pomažu lekarima da odluče kada je CT skeniranje stvarno neophodno, a kada se mogu koristiti alternativne metode.

Redovno održavanje i kalibracija

Kao što radimo sa takvim skenerima u bolnicama, gde se rade redovne provere kako bi se osiguralo da su nivoi zračenja u zadovoljavajućim granicama. To je veoma važno jer uvek postoji mogućnost da nešto krene naopako kod skenera i oni počnu da emituju veće zračenje.

Medicinske ustanove imaju stroge protokole za održavanje opreme kako bi osigurale da CT skeneri rade optimalno i emituju najmanju moguću dozu zračenja potrebnu za dobijanje dijagnostički korisnih slika.

Balansiranje koristi i rizika

Kao i kod mnogih medicinskih procedura, odluka o CT skeniranju treba da uključi procenu koristi i rizika. Evo nekoliko pitanja koja možete razmotriti zajedno sa svojim lekarom:

Da li je ovo skeniranje zaista neophodno?

Ponekad lekari preporučuju CT skeniranje iz predostrožnosti ili zbog pritiska pacijenata. Ne ustručavajte se da pitate da li bi druga metoda snimanja, poput ultrazvuka ili MRi, mogla da pruži potrebne informacije.

Da li sam nedavno imao slično skeniranje?

Ako ste nedavno imali CT skeniranje istog dela tela, pitajte da li su ti rezultati još uvek relevantni ili da li bi mogli biti korišćeni umesto novog skeniranja.

Kako će ovo skeniranje uticati na moje lečenje?

Važno je razumeti kako će rezultati CT skeniranja uticati na odluke o vašem lečenju. Ako rezultati neće promeniti pristup lečenju, možda skeniranje nije neophodno.

Šta kažu stručnjaci?

Iako mnogi stručnjaci izražavaju uverenje da izlaganje zračenju od skenera za celo telo neće predstavljati rizik za kancer, neki pozivaju na oprez.

Većina radiologa i medicinskih fizičara se slaže da koristi od pravilno indikovanog CT skeniranja daleko prevazilaze potencijalne rizike od izlaganja zračenju. Oni naglašavaju da je neobavljanje neophodnog CT skeniranja često mnogo rizičnije nego izlaganje zračenju tokom procedure.

Stručnjaci kažu da su potrebne dodatne studije. Naučnici kontinuirano istražuju efekte medicinskog zračenja i rade na razvoju tehnologija i protokola koji će dodatno smanjiti doze zračenja, istovremeno održavajući kvalitet dijagnostičkih informacija.

Kako da smanjite svoj rizik?

Ako vam je preporučeno CT skeniranje, evo nekoliko koraka koje možete preduzeti da smanjite potencijalne rizike:

Otvoreno razgovarajte sa svojim lekarom

Pitajte svog lekara o razlozima za preporuku CT skeniranja i da li postoje alternative. Objasnite svoje zabrinutosti i tražite jasna objašnjenja koja će vam pomoći da donesete informisanu odluku.

Održavajte evidenciju o vašim medicinskim snimanjima

Vodite evidenciju o svim radiološkim pregledima koje ste imali, uključujući datume i vrste pregleda. Ove informacije mogu pomoći vašim lekarima da izbegnu nepotrebna ponavljanja skeniranja.

Birajte akreditovane ustanove

Odaberite medicinske ustanove koje imaju akreditacije za radiološke usluge. Ove ustanove obično slede strože protokole za kontrolu kvaliteta i održavanje opreme.

CT skeniranje i dijagnostička moć

Uprkos svim razgovorima o rizicima, ne možemo zanemariti ogromnu dijagnostičku vrednost CT skeniranja. Ova tehnologija je revolucionarizovala medicinu, omogućavajući lekarima da vide unutrašnjost tela sa neverovatnom preciznošću bez potrebe za invazivnim procedurama.

CT skeneri su posebno vredni u hitnim situacijama, gde brza dijagnoza može spasiti život. Kod povreda glave, moždanog udara, unutrašnjeg krvarenja ili kompleksnih preloma, CT skeniranje pruža kritične informacije koje drugim metodama možda ne bi bile dostupne.

Takođe su neophodni za dijagnozu i praćenje mnogih vrsta kancera, kardiovaskularnih bolesti i neuroloških stanja. U ovim slučajevima, rizik od neobavljanja skeniranja daleko nadmašuje potencijalne rizike od izlaganja zračenju.

Napredak tehnologije smanjuje rizike

Dobra vest je da tehnologija CT skeniranja nastavlja da se razvija, sa novijim modelima koji koriste napredne tehnike za smanjenje doza zračenja. Moderne tehnike rekonstrukcije slike omogućavaju kvalitetne dijagnostičke slike sa značajno manjim dozama zračenja nego što je to bilo moguće pre samo nekoliko godina.

Proizvođači CT skenera takođe razvijaju nove funkcije koje automatski prilagođavaju dozu zračenja veličini i obliku tela pacijenta, dalje optimizujući balans između kvaliteta slike i doze zračenja.

Na pitanje da li je CT skener opasan, odgovor nije crno-beli. CT skeniranje zaista nosi određeni rizik zbog izlaganja zračenju, ali za većinu pacijenata, kada je procedura medicinski opravdana, koristi daleko prevazilaze potencijalne rizike.

Ključ je u informisanom donošenju odluka. Razgovarajte sa svojim lekarom o razlozima za skeniranje, potencijalnim alternativama i kako će rezultati uticati na vaše lečenje. Zajedno možete doneti odluku koja najbolje balansira medicinske koristi sa potencijalnim rizicima.

Zračenje, iako zvuči zastrašujuće, je alat koji je, kada se koristi odgovorno i sa razumevanjem, doneo ogromne koristi modernoj medicini i spasio nebrojeno života kroz poboljšanu dijagnostiku i lečenje.

Sa kontinuiranim napretkom tehnologije i protokola, CT skeniranje postaje sve bezbednije, dok održava svoju vitalnu ulogu u savremenoj medicinskoj dijagnostici.

Kada je reč o usporavanju starenja i smanjenju rizika od hroničnih bolesti, ishrana ima mnogo veću ulogu nego što mislimo.

Prema rečima nutricionistkinje i dijetetičarke Hajdi Moreti, koja ima više od 25 godina iskustva, mnoge uobičajene namirnice u zapadnjačkoj ishrani zapravo ubrzavaju starenje iznutra prema spolja.

„Ove vrste hrane podižu nivo šećera u krvi, podstiču upale i oštećuju ćelije koje naše telo održavaju mladim i otpornim“, kaže Moreti za SheFinds.

Ona je istakla četiri vrste hrane koje uzrokuju bolesti povezane sa starenjem, a koje većina ljudi jede svakog dana, prenosi Index.hr.

Peciva i mafini

„Takve prerađene žitarice gotovo da nemaju nutritivnu vrednost“, objašnjava Moreti.

Podižu nivo šećera u krvi, što povećava insulin i izaziva upale u celom telu. S vremenom te upale oštećuju tkiva, ubrzavaju starenje i povećavaju rizik od bolesti poput dijabetesa i srčanih oboljenja.

Sendviči (brza hrana, delikatesi)

Kombinacija rafinisanih žitarica i prerađenog mesa recept je za upalu, upozorava Moreti.

„Ove vrste sendviča pune su prerađenih sastojaka koji izazivaju nagle skokove šećera u krvi i sadrže neželjene hemikalije“, navodi ona.

Posledica su manji unos hranljivih materija, viši nivo insulina i oksidativni stres – svi faktori koji ubrzavaju starenje ćelija.

Testenina

Većina komercijalne testenine visoko je rafinisana, što dovodi do naglih skokova šećera u krvi i podstiče upale.

„Redovno konzumiranje prerađene testenine doprinosi visokom nivou šećera i hroničnoj upali – dva ključna pokretača starenja“, ističe Moreti.

Čak i integralna testenina može biti problematična ako se jede u prevelikim količinama, jer i dalje utiče na nivo glukoze.

Beli pirinač

Iako se male količine pirinča mogu uklopiti u uravnoteženu ishranu, svakodnevno konzumiranje belog pirinča može vremenom naneti štetu.

„Beli pirinač izaziva nagle skokove šećera u krvi i ima malu nutritivnu vrednost. Ponavljani skokovi dovode do oštećenja tkiva i bržeg starenja“, naglašava Moreti.

Usporavanje starenja ne počinje kremama ni dodacima ishrani, već onim što stavljamo na tanjir.

„Visok šećer u krvi, upale i oštećenje mitohondrija najveći su ubrzivači starenja. Smanjenjem unosa prerađenih i rafinisanih namirnica možemo pomoći svojim ćelijama, crevima i dugovečnosti“, zaključuje stručnjakinja.

U Somboru, gradu koji od davnina spaja razne kulture i tradicije, Osnovna škola "Avram Mrazović" stoji kao primer multinacionalnosti i multikulturalnosti.

Zahvaljujući savremenim migracijama, ta škola je postala pravi mali svetski mozaik – tu se mešaju deca iz Rusije, Kine, Francuske, Španije i mnogih drugih zemalja, deleći klupe, igre i snove sa somborskom decom - piše RTV.

Kako su se organizovali da bogati mozaik pretvore u harmoničnu zajednicu?

Kako podržavaju jezičke barijere, kulturne razlike i integraciju novopridošlih učenika, a sve to uz očuvanje srca somborske tradicije?