Zakazivanje specijalističkih pregleda pacijentima u Srbiji zadaje najviše glavobolje. Iako se, bar u teoriji, zakazuje svakodnevno, pa oboleli više ne moraju da jurcaju u domove zdravlja od 1. do 5. u mesecu, termina uglavnom – nema. Iz tog razloga Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) dužan je da pacijentu refundira troškove za određene usluge, ukoliko ih obavi privatno.
Čekanje na pregled kod specijaliste duže od mesec dana, neretko i do pola godine, na klinikama je uobičajena pojava. Međutim, pacijenti, čak ni u domovima zdravlja, u kojima rade specijalisti, ne mogu lako do termina, pa se dešava da čekaju duže od nekoliko nedelja.
„Moja majka ima 80 godina i dva meseca sam pokušavala da joj zakažem pregled kod interniste i na kraju sam morala da povučem neke veze. Imamo odličnu internistkinju u domu zdravlja i ne želimo da idemo privatno, da papreno plaćamo nekog nepouzdanog, ali do pregleda je regularnim putem nemoguće doći“, kaže za Nova.rs Bojana Malocković, sa kojom smo razgovarali u Domu zdravlja Voždovac.
Kod privatnika zakažu „za odmah“
Građani masovno čekaju na dijagnostiku, skener, snimanje magnetnom rezonancom, ali i na brojne preglede od kojih zavisi dalja terapija.
U strahu od pogoršanja bolesti, ali i zbog simptoma koji su često veoma bolni, građani ne mogu mesecima da čekaju termine u državnim ustanovama, pa odlaze u privatne klinike na preglede gde budu primljeni odmah, ali po „određenoj ceni“.
Ono što mnogi, međutim, ne znaju, je da deo dijagnostičkih pregleda, na koje pacijenti u državnoj ustanovi moraju da čekaju duže od 30 dana, imaju pravo da urade privatno, a da im RFZO refundira troškove.
Naime, Pravilnik RFZO podrazumeva povraćaj novca, ali samo za određenu dijagnostiku i ako ispunite tražene kriterijume: da je zdravstveno stanje bilo hitno (da je život bio u opasnosti) ili da ste trudni.
„Kada pacijenti donesu potvrdu lekara da ne mogu da ostvare zdravstvenu uslugu u državnoj ustanovi u roku od 30 dana i da su je ostvarili u privatnoj, njihova kompletna papirologija ide pred Komisiju. Tamo se utvrđuje da li je zdravstvena usluga koju su dobili privatno bila ‘hitna’, da li im je život bio u opasnosti ili su ‘mogli još da čekaju’. Dešava se da ukoliko nije bilo hitno, refundacija bude odbijena. Osim kriterijuma ‘hitna medicinska pomoć’ , možda bi trebalo uvesti i ‘neophodna pomoć’ za zdravlje. Jedini pacijenti kojima se uvek odobravaju refundacije su – trudnice“, kaže za Nova.rs radnica u RFZO, koja je zamolila da ostane anonimna.
Utvrđene liste čekanja
Pomenuti Pravilnik međutim nalaže da „zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova ne može da pruži u roku od 30 dana, osiguranici mogu da obave u drugoj ustanovi, a da troškove refundiraju u filijali zdravstvenog osiguranja”. To zapravo znači da građani mogu da traže refundaciju za sve zdravstvene usluge za koje nije propisano “utvrđivanje liste čekanja”.
“To su dijagnostički pregledi, laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučni i drugi pregledi, medicinska rehabilitacija i specijalističko-konsultativni pregledi, ukoliko nisu pruženi u roku od 30 dana od dana javljanja zdravstvenoj ustanovi, a čije troškove je osigurano lice platilo privatnoj praksi”, objašnjavaju za Nova.rs u RFZO.
Kako do refundacije troškova u RFZO?
Po Pravilniku Fonda, da bi osiguranik ostvario pravo na refundaciju, neophodno je da mu zdravstvena ustanova, koja nije u mogućnosti da u roku od 30 dana pruži potrebnu zdravstvenu uslugu, izda potvrdu o nemogućnosti pružanja te usluge. Osiguranici imaju mogućnost da o svom trošku tu uslugu potom dobiju u privatnoj praksi, a da novac refundiraju od zdravstvenog osiguranja.
Građani koji obave pregled kod privatnika, zahtev za refundaciju podnose u matičnoj filijali RFZO, na “pdf obrascu REF1”. Uz zahtev prilažu potvrdu o nemogućnosti pružanja usluge “obrazac PZ”, kompletnu medicinsku i računsku dokumentaciju (originalni fiskalni račun i račun na ime i prezime).
Rok za donošenje rešenja je 30, odnosno 60 dana od dana podnetog zahteva.
I tu nije kraj, jer ovi zahtevi idu na procenu komisije u filijalu, koja donosi krajnju odluku.
“Ukoliko filijala utvrdi da je zahtev za refundaciju osnovan, novac će osiguranom licu biti vraćen. Osigurano lice RFZO nema pravo na refundaciju troškova za usluge koje nisu hitne. Hitna medicinska pomoć je neposredna-trenutna pomoć koja se pruža da bi se izbegla životna opasnost, kao i pomoć koja se pruži u roku od 12 sati od momenta prijema osiguranog lica u zdravstvenu ustanovu, odnosno privatnu praksu da bi se izbeglo oštećenje zdravlja ili smrt”, kažu u Fondu.
Neznatan broj građana, pre svega iz neznanja, uspe da refundira troškove usluga kod lekara u privatnoj praksi, a prema podacima RFZO, tokom 2022. godine refundirano je tek nešto više od 410.000 dinara.
Problem je što je ljudima često skuplja šetnja od lekara do lekara i prikupljanje papirologije, nego plaćanje privatnoj klinici.
„Ustanovama koje daju papir pacijentu da nemaju termin za određeni pregled, nakon čega oni isti obave privatno, novac koji država refundira, skida sa budžeta bolnice, pa se direktorima ne isplati da često izdaju pomenute potvrde“, objašnjava naša sagovornica iz Fonda.
Izuzetak u Pravilniku Fonda su, nažalost, one medicinske usluge na koje najduže čekamo, snimanja i pregledi, za koje refundacije – nema. To su sve zdravstvene usluge za koje je propisano “utvrđivanje lista čekanja”, a u njih spadaju magnetna rezonanca, skener dijagnostika, koronarografija srca, revaskularizacija miokarda bajpas hirurgijom, ugradnja endoproteza kuka, na koju pacijenti neretko godinama čekaju. Refundacija ne važi ni za redovne kontrolne preglede, kao ni za neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize potrebne za taj pregled.
Izvor: nova.rs
