Sombor.info

Svako kome je bar jednom u životu obijen stan, pomislio je na video nadzor kao način da zaštiti svoju imovinu. Međutim, postoje pravila kada je u pitanju postavljanje kamera u stambenim zgradama i objektima kako ne bi došlo do ugrožavanja prava na privatnost i povezana prava stanara.

Postavljanje video-nadzora nije konkretno uređeno nijednim propisom, ali se svakako shodno primenjuju opšta načela i odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, objašnjava za N1 Bojan Perkov iz Share fondacije.

„Imajući u vidu da u slučaju postavljanja video-nadzora u stambenim zgradama i objektima nije samo tehničko pitanje, već da se video-nadzorom mogu značajno ugroziti pravo na privatnost i povezana prava stanara, obično je pravilo da se za donošenje ovakve odluke traži kvalifikovana većina stanara“, navodi naš sagovornik.

Napominje da je važno uzeti u obzir koji se prostori odnosno delovi zgrade snimaju.

„Na primer, treba voditi računa da postavljanje video-nadzora ne zadire neproporcionalno u privatnost stanara, poput snimanja unutrašnjosti zajedničkih prostorija ili kabina liftova, dok u nekim državama nije dozvoljeno snimanje ulaska i izlaska iz individualnih stanova“, objašnjava naš sagovornik.

Zato je, kaže, važno proceniti da li je sa stanovišta svrhe obrade neophodno određeni prostor pokriti video-nadzorom, odnosno da li se svrha obrade podataka o ličnosti putem video-nadzora može ostvariti na manje invazivan način, tako da ne ugrožava prava i slobode ne samo stanara, već i lica koja im dolaze u posetu.

„Ključno je da se svuda gde se vrši snimanje, pa i u stambenim zgradama, postavi jasno vidljivo obaveštenje o video-nadzoru, koje na jednostavan način i u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predstavlja sve relevantne informacije građanima, uključujući svrhu obrade, pravni osnov, kao i kontakt kome se mogu obratiti povodom ostvarivanja prava“, navodi Perkov.

Šta stoji u Zakonu o privatnom obezbeđenju

Planiranje sistema tehničke zaštite vrši se na osnovu procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja koju je izradilo pravno ili fizičko lice sa odgovarajućom licencom u skladu sa ovim zakonom.

Kada se poslovi zaštite objekta ili prostora koji se koriste za javnu upotrebu vrše uz upotrebu uređaja za snimanje slike, pravno lice i preduzetnik za privatno obezbeđenje dužni su da na vidljivom mestu istaknu obaveštenje da je objekat ili prostor zaštićen video obezbeđenjem, a korisnik usluga je obavezan da to prihvati i arhivirane snimke čuva najmanje 30 dana i da ih, na zahtev, stavi na uvid ovlašćenom policijskom službeniku.

Izvor: n1info.rs

Povodom negovanja nacionalne memorije i kulture sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, u organizaciji SKUD „Đurđevak“, sinoć je održan istorijsko – književni skup „Sećanjem u vreme buduće“, u Domu kulture „Sava Mrkalj“ u Kljajićevu.

Posle intoniranja srpske himne „Bože Pravde“, u izvođenju hora „Teslini slavuji“, Osnovne škole „Nikola Tesla“ iz Kljajićeva, predsednica organizacionog odbora i pomoćnica gradonačelnika Jovana Miljević, u svom uvodnom obraćanju, pozdravila je prisutne goste, te rekla nešto više o samom događaju.

„Poštovani gosti, poštovani predstavnici grada, dragi sugrađani, u želji da damo svoj doprinos kulturi nacionalnog sećanja, čemu pripada i trajni spomen na srpska stradanja kroz istoriju, priređujemo 4. istorijsko – književni skup, Spomen na srpska stradanja u slavu Svetih srpskih novomučenika Jasenovačkih. Cilj ovog skupa nije da sudimo nekom, niti da tražimo krivce, već nam je namera da sa sebe skinemo generacijski greh ćutanja. Dužnost nam je da se istinom borimo protiv prekrajanja istorije“, izjavila je Miljević.

Prisutnim gostima, obratio se i pomoćnik gradonačelnika za oblast kulture i turizma, Uroš Buzadžić, koji je izjavio da priča o srpskim stradanjima u Jasenovcu i tokom Drugog svetskog rata nikada neće biti suvišna i da danas, više nego ikad, treba tu priču pričati novim generacijama, kako bi sačuvali sećanje na naše pretke i na sve ono što nam se dešavalo tokom ratnog perioda kada smo kao narod pretrpeli preveliku žrtvu.

Po završetku uvodnog dela programa, tokom promocije Zbornika radova o životu i delu Save Mrkalja, govorili su Milorad Buha i pukovnik Mirko Radaković, koji su predstavili zbornik, nakon čega je usledila beseda „Sećanjem u vreme buduće – Spomen na srpska stradanja Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih“, tokom koje je govorio Ilija Kajtez, srpski sociolog, filozof, pedagog, književnik i pukovnik u penziji.

U svečanom programu, učestvovali su hor „Teslini slavuji“ iz OŠ „Nikola Tesla“ i SKUD „Đurđevak“.

U Srbiji je značajno povećan broj priključaka na internet ali je zabeležen i nešto manji broj ljudi koji koriste računar.

U Srbiji, 85,6 odsto domaćinstava poseduje internet priključak, što čini povećanje od 2,4 procentnih poena u odnosu na 2022. godinu, a 4,1. u odnosu na 2021. godinu. Prema istraživanju, sva domaćinstva koja poseduju internet priključak u Srbiji poseduju širokopojasnu internet konekciju.

Zastupljenost internet priključka najveća je u Beogradu i iznosi 93,1 odsto. U Regionu Vojvodine ona iznosi 84,6 procenta, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 83,3 odsto i u regionu Južne i Istočne Srbije 80,3 procenta.

Razlike između gradova i ostalih naselja

Značajne razlike postoje i kada uporedimo zastupljenost internet priključaka u gradskim i ostalim naseljima Srbije: 88,9 odsto naspram 79,8 odsto. U poređenju sa 2022. godinom, u gradskim naseljima Srbije zabeležen je rast od 1,3 p. p., dok u ostalim delovima Srbije stopa rasta iznosi 4 p. p. Isto kao i kod zastupljenosti računara u domaćinstvima, veliki jaz postoji u pogledu posedovanja internet priključaka prema visini prihoda domaćinstva.

Internet priključak većinom poseduju domaćinstva koja imaju mesečni prihod koji premašuje 90 000 dinara 99,1 odsto, dok učešće domaćinstava sa prihodom do 30 000 dinara iznosi svega 48,6 odsto.

Internet je, u poslednja tri meseca, koristilo 85,4 odsto lica. Na pitanje koliko su često, u proseku, koristili internet tokom poslednja tri meseca, 91,3 odsto ispitanika odgovorilo je više puta u toku dana.

Najviše se naručuje sportska oprema

U vezi s načinom pristupanja internetu prema tipovima konekcije, domaćinstvima je bilo omogućeno da odaberu da li poseduju fiksnu ili mobilnu širokopojasnu internet konekciju.

Na osnovu dobijenih rezultata, od ukupnog broja domaćinstava koja poseduju internet priključak, fiksnu širokopojasnu konekciju poseduje 89,3 odsto domaćinstava, dok mobilnu širokopojasnu internet konekciju poseduje 76,9 odsto domaćinstava.

Za potrebe poslovanja, internet koristi 100 odsto preduzeća, dok veb-sajt poseduje 85,1 odsto. Tokom 2022. godine 28,2 odsto preduzeća prodavalo je proizvode/usluge putem interneta.

Ukupno je 51 odsto korisnika interneta je posetilo online prodavnicu i obavilo kupovinu ili poručilo nešto u poslednja tri meseca. Najveći broj korisnika putem interneta kupuje/naručuje odeću i sportske proizvode – 69,7 odsto.

Laptop u svakoj drugoj kući

Zastupljenost računara u domaćinstvima je 75,9 odsto, što predstavlja smanjenje od 1,1 p.p. u odnosu na prethodnu godinu, a 0,8 p. p. u odnosu na 2021. godinu.

Laptop poseduje 55,0 odsto domaćinstava, što predstavlja smanjenje od 1,1 procentnog poena u odnosu na 2022. godinu i povećanje od 1,1 p. p. u odnosu na 2021. godinu.

Zastupljenost računara u domaćinstvima varira u zavisnosti od teritorijalne celine: u Beogradu iznosi 88,1 odsto, u Vojvodini 72,4 odsto, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 75,6 odsto i u Južnoj i Istočnoj Srbiji 65,8 odsto.

Razlike se mogu uočiti kada se uporedi zastupljenost računara u gradskim i ostalim delovima Republike Srbije: 81,5 odsto naspram 66,1 procenat. U gradskim delovima Republike Srbije zabeleženo je smanjenje od 1,4 p. p., a u ostalim 1,1 p. p.

Razlika u pogledu zastupljenosti računara u domaćinstvima vidljiv je kod strukture domaćinstava prema mesečnom prihodu. U kategoriji prihoda od 70.000 do 90.000 dinara, 91,3 odsto domaćinstava poseduje računar, odnosno 83,5 u kategoriji domaćinstava koja imaju prihod od 50.000 do 70.000 dinara.

Kada su u pitanju pojedinci u Srbiji je 75,4 odsto lica koristilo je računar u poslednja tri meseca, 3,2 odsto pre više od tri meseca, a 5,9 pre više od godinu dana, dok 15,5 lica nikada nije koristilo računar. Za 0,5 p. p. se smanjio broj korisnika računara u poslednja tri meseca u odnosu na 2022. godinu, a za 0,6 p. p. Se povećao u odnosu na 2021. godinu.

Kada se pogleda nivo obrazovanja korisnika računara u poslednja tri meseca, 92,9 odsto lica sa višim i visokim obrazovanjem, 77,3 odsto lica sa srednjim obrazovanjem; a 49,0 odsto lica sa obrazovanjem nižim od srednjeg obrazovanja.

Svaki student koristi računar

Gledajući udeo korisnika računara u poslednja tri meseca, prema radnom statusu, najviše ga koriste studenti 100 odsto, zaposleni 95,7, nezaposleni 70,4 odsto a ostali poput penzionaera ili onih na služenju vojnog roka 49,0 odsto.

Na pitanje koliko su često, u proseku, koristili računar u poslednja tri meseca, 85,5 odsto ispitanika odgovorilo je da računar koristi svakog dana ili skoro svakog dana, 10,2 odsto najmanje jednom nedeljno, 3,6 odsto najmanje jednom mesečno, a 0,7 odsto ređe nego jednom mesečno.

Izvor: n1info.rs

Narodna banka Srbije pripremila je izmene dva finansijska zakona, prema mišljenju pojedinih, istorijska.

Građani i stručna javnost i svi oni koji su zainteresovani mogu da u okviru javne rasprave dostave svoje sugestije. Pitanje svih pitanja - da li će nam to poskupeti i rate za stan, piše Blic.

Narodna banka Srbije menja dva važna zakona kojima se reguliše poslovanje bankarskog sektora i po svemu sudeći zateže odnos sa bankama. Prvi, koji garantuje zaštitu korisnika, iščekuju klijenti, ali ne i bankari. Drugi se bavi samim poslovanjem, akcionarima i poveriocima banaka.

Plafoniranje kamatnih stopa

Ono što najviše interesuje građane jesu predložena rešenja u pogledu ograničavanja maksimalnih iznosa kamatnih stopa i novi Nacrt zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga to i sadrži. Najpre, zanima ih uticaj na stambene kredite.

Kada je reč o stambenim kreditima na novoodobrene kredite sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom primenjivalo bi se ograničenje koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za te kredite uvećanoj za 1/5 (20 odsto, 0,2 procentna poena).
"Budući da je zahvaljujući privremenoj meri NBS prosečna ponderisana kamata stopa na evro indeksirane stambene kredite oborena na 4,53 odsto (stanje u julu ove godine), to znači da prilikom odobravanja novih stambenih kredita nominalna kamatna stopa ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto", ističu iz NBS.

Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od pet odsto sve do 31. decembra 2026. godine (prelazna odredba Nacrta zakona), nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene – prosečna ponderisana stopa uvećana za 20 odsto (0,2 procentna poena).

Da li će onda ova razlika u promilima uticati na rate?

"NBS, za još dve godine, praktično do kraja 2026. godine, produžava administriranje kamatnih stopa. Kakav će biti uticaj u tom trenutku, kada istekne ograničenje, to će zavisiti od preovladavajuće referentne kamatne stope u tom trenutku.

Znači, kolika će biti referentna kamatna stopa, koliki će biti tromesečni ili šestomesečni euribor od toga će zavisiti kolika će biti rata kredita. Ako je pretpostavka da idemo u pravcu smanjivanja kamatnih stopa, tendencija je, i centralna banka je verovatno to proračunala, da u momentu kada istekne ograničenje, da će tržišta ili generalno ekonomija u celini biti na tom nivou, gde će kamatne stope se vratiti u neki prihvatljiv nivo za zdrave ekonomije, a to su vrednosti od oko 1,5-2%", rekao je za "Blic Biznis" Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singidunum.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku, dve godine unapred je teško proceniti.

"Moratorijum ističe krajem ove godine i NBS je to predvidela, zbog toga u pravom trenutku uvodi i ograničenje. Dakle, sa ovih negde 4,5 odsto, postojao bi značajan prelazak sa administrativne na tržišnu stopu i to bi zaista uticalo na novčanike građana koji su uzeli stambene kredite. Donesena je zbog toga ta dodatna mera da se napravi vrsta tranzicije, da bi se građani eventualno na kraju lakše prilagodili tržišnim kamatama", kaže naš sagovornik.

"To povećanje će opet biti manje nego kada bi bilo da smo direktno prešli na tržišne kamatne stope. Koliko tačno, zavisi od toga kakav je kome kredit. Može značajno da napravi razliku, naročito ako je na početku otplate kredita jer je udeo kamate u tom celokupnom procesu tada najveći", rekao je Stakić.

Gruba računica je da bi to, u zavisnosti od kredita moglo da bude do 12 odsto, odnosno oko 40 evra (na primeru kredita od 50.000 evra i uticaja na ratu, na period otplate od 25 godina i ako je klijent na početku otplate).

Izvor: b92.net

Znamo da je dobar seks jedna od ključnih stvari u zdravoj vezi, ali isto tako znamo i da interesovanje partnera opada što ste duže u vezi.

Ukoliko se pitate šta je to pošlo po zlu, obratite pažnju na znakove koji ukazuju na to da niste vešt ljubavnik u krevetu.

1. Ne masturbirate

- Postoji direktna povezanost između toga koliko često ljudi masturbiraju, koliko orgazama imaju i koliko uživaju u seksu - kaže Trejsi Koks, stručnjakinja za seks iz Velike Britanije.

- Znati kako sebi priuštiti zadovoljstvo znači da razumete svoje telo i kako reagujete na seksualne nadražaje, a znate i koje tehnike vam najbolje odgovaraju. Redovni orgazmi pomažu u održavanju snažnog i stabilnog libida - dodala je.

2. Niste baš iskusni

- Ne kaže se uzalud: 'Vežbom do savršenstva'. Razgovarajte i pregovarajte o svojim željama i potrebama. Takođe edukujte se više o seksu čitanjem ili onlajn istraživanjem - savjetuje Koks.

3. Polni nagon je nizak ili ga nema

"Ako niste previše zainteresovani za seks, malo je verovatno da ćete u njega uneti znatiželju i želju koje inače krase velike ljubavnike."

4. Previše ste fokusirani na orgazam

Procenjujete li uspešnost polnog odnosa prema tome koliko je orgazma imao svako od vas, promašili ste poentu svega. Seks je celo putovanje, a ne samo stizanje do cilja. Pravi ljubavnik će partnera što je duže moguće držati blizu orgazma, ali mu neće dozvoliti da dođe do vrhunca.

Umesto da jurišate prema cilju, setite se da orgazam traje nekoliko sekundi, a vođenje ljubavi može trajati satima.

5. Preskačete predigru

Za sjajan seks oboje morate biti zagrejani - fizički i psihički. Naravno, ponekad ste oboje toliko uzbuđeni da ne možete dočekati polni odnos, i to je dobro.

- No, većinu vremena predigra je nužna, posebno ženama. Vagina se mora navlažiti ​​i raširiti kako bi seks bio prijatan, a do toga se dolazi predigrom - napominje ova stručnjakinja.

- U tome ne uživaju samo žene. Istraživanja sprovedena na muškarcima pokazuju da što više vremena potroše na predigru, više uživaju u seksu, a orgazmi su im intenzivniji - dodala je.

6. Imate lošu sliku o sopstvenom telu

Ako se tokom seksa ne možete opustiti, verovatno nećete biti dobar ljubavnik. Morate se osećati prijatno u svojoj koži i ne sramiti se da pokažete telo partneru da biste mogli uživati u vođenju ljubavi, dodirima... Problemi s lošom slikom o sopstvenom telu kvare seks za oboje.

7. Ne uzvraćate oralni seks

- Jedna stvar je reći partneru da ne uživate u davanju ili primanju oralnog seksa, a sasvim drugo očekivati da partner vas oralno zadovolji, a vi njega nećete - kaže Koks.

- Pružanje oralnog seksa bez pitanja, s entuzijazmom i zato što volite partneru da pružate užitak, zaštitni su znakovi svakog velikog ljubavnika. To je vrlo seksi - dodala je.

8. Odrasli ste u kući u kojoj se seks smatrao "lošim"

Ako su vaši roditelji bili duboko religiozni ili konzervativni, o seksu se verovatno retko razgovaralo. U tom slučaju je normalno odrasti u uverenju da je to nešto sramotno.

- Ljudi tokom detinjstva upijaju takve negativne seksualne poruke bez da su toga zapravo svesni. Ako se osećate nespokojno zbog seksa i osećate se kao loša osoba nakon njega, velika je verovatnoća da ste odrasli u takvom okruženju - pojasnila je.

9. Bojite se da isprobate nove stvari

- Ako se osećate neprijatno zbog malo eksperimentisanja u krevetu i to izbegavate jer se bojite da ne ispadnete loši, a zapravo to želite, tad se ne možete nazvati dobrim ljubavnikom. Pogodite šta? Bolje je upustiti se u to uprkos početnom osećaju neprijatnosti, nego biti potpuno predvidiv i dosadan u krevetu - savetuje stručnjakinja.

- Ako želite da budete dobri u krevetu, morate ponekad malo rizikovati. Ugodno ćete se iznenaditi češće nego to mislite - dodala je.

10. Ne tražite ono što želite (ili ne znate šta želite)

Očekivati ​​da će vam partner čitati misli i tačno znati šta želite je pomalo nezrelo i nerealno.

- Znanje o seksu nije nešto s čime se rađate. Seksualne veštine učite kroz iskustvo i komunikaciju sa svojim partnerom. Ako ne znate šta vas vodi do orgazma, kako bi vaš partner to mogao znati? Ako znate šta želite, ali to ne govorite partneru, u čemu je poenta? Seks ne bi trebalo da bude kviz u kojem partner pokušava da pogodi vaše želje - kaže Koks.

11. Ne pitate partnera šta mu se sviđa

Još gore od toga da partneru ne govorite šta želite je to da se ne trudite da saznate šta bi njega radovalo u seksu.

- Svi imamo svoje posebnosti. Pretpostaviti da jedna tehnika radi kod svih je uobičajeno razmišljanje, ali pogubno za dobar seks - objasnila je.

- Nemojte se plašiti da pitate partnera da li radite nešto 'kako treba'. Između epizoda stenjanja možete još puno toga izgovoriti ili osetiti. Na primer, ako dobro reaguje na nešto što se napravili, znači da mu se to sviđa. Ali, najbolji i najefikasniji način kako da saznate šta vaš partner zaista želi jeste da ga to i pitate - dodala je.

12. Uvredite se na povratnu informaciju

- Nema nikakvog smisla ljutiti se ako vam partner daje povratne informacije i izražava ono što želi. Na primer, ako mu zamerite što je tokom seksa sugerisao da se pomerite malo ulevo, idete brže ili sporije itd. ne možete se nazvati velikim ljubavnikom - napomenula je Trejsi.

- Takve stvari ne smatrajte kritikom, već budite srećni što govori šta mu se i kako sviđa - dodala je.

13. Partner je povučen nakon seksa

- Ako vaš partner nakon seksa utihne i 'potone', velika je verovatnoća da je nešto pošlo po zlu. Većina parova su dobre volje i pomalo luckasti nakon dobrog seksa, osećaju se bliže i povezanije, a ne udaljenije i nezadovoljnije - kaže Koks.

14. Partner želi sve manje seksa

- Normalno je da broj seksualnih odnosa opada što ste duže zajedno, ali razmislite o tome koliko brzo dođe do tog pada u vašim odnosima. Po tome možete lako zaključiti koliko je partneru seks s vama prijatan ili neprijatan, dosadan - napomenula je.

"Što je seks bolji, to će duže ostati redovan u vašoj vezi", dodala je.

15. A može biti i ovaj scenario

Nikad vam ni jedan bivši partner nije predložio da budete "prijatelji s povlasticama", odnosno da ste povremeno intimni bez ikakve obaveze.

- Ako na lageru imate značajan broj ljubavnika, a niti jedan od njih vas nikada nije nazvao i pijan predložio da se 'malo prodrmate' ili vas pokušao nagovoriti da nastavite sa seksom iako više niste u vezi, to nije dobar znak - kaže Koks.

- Nije li i vama pomalo neobična činjenica da vas baš niti jedan nije pitao/pitala: 'Šta kažeš na to?'. Znači, ili seks nije bio sjajan ili su vaši prekidi toliko dramatični i iscrpljujući, da bivši jednostavno više ne želi da ima posla s vama - dodala je, a prenosi Daily Mail.

Izvor: direktno.rs

U pustinji Sahara nema mnogo zelenila, ali nakon neobičnog priliva kiše, iz svemira se može videti kako se zelenilo uvlači u delove jednog od najsušnijih mesta na svetu.

Sateliti su nedavno snimili biljni svet koji buja u delovima tipično sušne južne Sahare nakon što su se olujne kiše pojavile kada im vreme nije. To je takođe izazvalo katastrofalne poplave. Naučnici kažu da zagrevanje planete zbog zagađenja fosilnim gorivima čini da i jedno i drugo postane uobičajeno, piše sajt RTS.

Padavine severno od ekvatora u Africi se obično povećavaju od jula do septembra kada se aktivira i zapadnoafrički monsun.

Fenomen je obeležen povećanjem olujnog nevremena koje nastaje kada se vlažan, tropski vazduh iz blizine ekvatora susreće sa vrelim, suvim vazduhom sa severnog dela kontinenta. Centar ovog olujnog vremena – poznatog kao Intertropska zona konvergencije – pomera se severno od ekvatora u letnjim mesecima severne hemisfere. Veliki deo pada južno od ekvatora tokom toplih meseci južne hemisfere.

Ali već negde od sredine jula, ova zona se pomerila dalje na sever nego što bi obično trebalo, šaljući oluje u južnu Saharu, uključujući delove Nigera, Čada, Sudana, pa čak i na severu do Libije, prema podacima Centra za predviđanje klime Nacionalne agencije za okeane i atmosferu (NOAA).

Posledica je da su ovi delovi pustinje Sahare od dva do više od šest puta vlažniji nego što bi trebalo da budu.

Postoje dva moguća uzroka za ovo čudno pomeranje na sever, kaže Karsten Hauštajn, istraživač klime sa Univerziteta u Lajpcigu u Nemačkoj.

Prelazak iz El Ninja u La Ninju uticao je na to koliko se ova zona pomerila na sever ovog leta, kaže Hauštajn. El Ninjo – prirodni klimatski obrazac topliji od prosečnih temperatura okeana u ekvatorijalnom Pacifiku – obično dovodi do sušnijih od normalnih uslova u vlažnim delovima zapadne i centralne Afrike. La Ninja, ili čak i neka nova, može imati suprotan efekat.

Drugi značajan faktor je zagrevanje planete.

„Zona intertropske konvergencije, koja je razlog za ozelenjavanje (Afrike), pomera se severnije što planeta postaje toplija“, objašnjava Hauštajn.

„Barem, to je nešto na šta većina modela ukazuje.“

Studija objavljena u časopisu Nejčer u junu ove godine otkrila je da bi se dalje pomeranje prema severu u ovoj zoni moglo dešavati češće u narednih nekoliko decenija kako se nivoi ugljen-dioksida – nusproizvoda zagađenja fosilnim gorivima – povećavaju i planeta se zagreva.

Mračne prognoze

Ova promena ne samo što je proizvela posledicu da pustinja ozeleni, već je poremetila sezonu uragana na Atlantiku i imala je velike posledice u poslednjih nekoliko meseci na nekoliko afričkih zemalja.

Zemlje koje bi trebalo da imaju više padavina postaju sve sušnije kako se oluje pomeraju na sever. Delovi Nigerije i Kameruna obično imaju padavina najmanje 50 do 70 kubnih centimetara od jula do septembra, ali je od sredine jula palo samo između 50 i 80 odsto od uobičajene količine, prema podacima Centra za predviđanje klime.

Dalje na severu, u tipično suvljim oblastima, uključujući delove Nigera, Čada, Sudana, Libije i južnog Egipta, palo je 400% više od uobičajene količine kiše od sredine jula, prema podacima istog Centra.

Na primer, severni deo Čada, koji je deo pustinje Sahare, obično padne samo do 2,5 kubnih centimetara kiše od sredine jula do početka septembra. Ali u istom vremenskom okviru ove godine, prema podacima Centra, palo je od 8 do 30 kubnih centimetara.

Ova prevelika količina padavina izazvala je razorne poplave u Čadu. Skoro jedan i po milion ljudi je pogođeno, a najmanje 340 je poginulo u poplavama u zemlji ovog leta, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija.

U strašnim poplavama je takođe poginulo više od 220 ljudi i raseljeno stotine hiljada u Nigeriji, uglavnom u tipično suvljem severnom delu zemlje.

Smrtonosne poplave su takođe potresle Sudan krajem avgusta, ubivši najmanje 132 osobe i uništivši više od 12.000 domova.

Poplave poput ovih verovatno imaju naznake klimatskih promena, napominje Hauštajn, koji radi na istraživanju u kojoj meri su klimatske promene uticale na određeni vremenske prilike.

Kako se planeta zagreva, moći će da zadrži više vlage, objašnjava naučnik. To bi moglo dovesti do vlažnijih monsuna i razornijih poplava poput ovih koje su bile ove sezone.

Biće potrebno više istraživanja da bi se utvrdila kolika je uloga klimatskih promena u svakoj poplavi, ali to bi mogao biti znak onoga što nas čeka.

„Na svaki pojedinačni događaj utiču klimatske promene“, navodi Hauštajn. „(Čak i ako) nijedna poplava nije (direktno) uzrokovana klimatskim promenama, ona je postala verovatnija.“

Izvor: danas.rs

Pomračenje 18.9. u znaku Riba prekriće vas talasom sećanja iz prošlosti, jer tradicionalno ovo sazvežđe upravlja iskustvom naše duše i emocijama. Biće i onih koji će upoznati novu osobu!

Budući da znak Riba upravlja osećanjima i ljubavlju, pomračenje 18.9. mnoge će u potpunosti prekriti, pogotovo ako ste neku vezu započeli u martu 2024. godine. Stvar je u tome da se pomračenje od 18. septembra odnosi na mladi Mesec od 10. marta, i to je suštinski jedan ciklus.

Biće i onih koji će upoznati novu osobu, zato što su pre toga “sazreli” zbog teških duhovnih transformacija u 2024. godini.

Devica

Pomračenje se događa u vašem sektoru odnosa pa biste mogli da proverite osećanja drugih ljudi prema vama. Inicijativa neće biti vaša, već će najverovatnije doći spolja.

Vaš budući partner mogao bi biti stariji od vas – i to najmanje 7 godina, budući da će Saturn u vreme pomračenja biti u konjunkciji s Mesecom, a to obično “donosi” dolazak zrelih osoba u naše živote.

Budite sigurni da je karmički ovu osobu posebno poslao Svemir, njegov zadatak je da vas usmeri na lični rast. Očekujte da će njegove reči odražavati ono što je trebalo da čujete pre mnogo vremena.

Dozvolite sebi, naime, da uronite u ona osećanja koja ste pažljivo izbegavali. Tokom pomračenja možete osetiti svoju ranjivost pa će biti lakše analizirati reči i postupke osobe ako još niste spremni da preduzmete korake, piše Atma.

Škorpija

Pomračenje se dešava u ljubavnom sektoru, ali u slučaju Saturnovog uticaja može nametnuti neke teške obaveze vašoj zajednici.

Na primer, vaš partner možda nije slobodan ili će od vas zahtevati ulogu koja vam je prijatna, ali nije laka. Na primer, on može govoriti o detetu, ali vi još niste spremni za to.

Važno je da shvatite da je 18.9. samo “prvi znak” promena koje će se dogoditi u vašoj ljubavnoj sferi.

U proleće 2025. godine biće teško izbeći promene – one će vas bezglavo prekriti, zato gledajte šta će se sada dogoditi. Ova situacija će se razvijati!

Rak

Pomračenje se dešava u vašem sektoru vere, pogleda na svet, religije i širenja svesti. Ali Saturn, vladar vašeg bračnog sektora, učestvuje u tome.

To znači da u vaš život može ući osoba iz druge zemlje ili možda kroz obuku.

Budite sigurni da će vam ona postati mentor i, čak i ako vaša romansa ne dobije ozbiljan nastavak, nakon ove ljubavi zauvek ćete se promeniti!

Izvor: nova.rs

Rano ustajanje ušlo je u poslovice, pa smo svi od malih nogu učili da "ko rano rani dve sreće grabi". Ali da li nas ustajanje pre svih kako bi se "ugrabile dve sreće" stvarno čini produktivnijim i fokusiranijim?

Da „ko rano rani, dve sreće grabi“ tvrdi i Timoti Feris, američki preduzetnik, investitor, autor, podkaster i guru životnog stila.

Biti ranoranilac je sve je popularnije među bogatima i poznatima.

Svi, od Dženifer Lopez, Dženifer Aniston i Kardašijanovih, do tehnoloških giganata kao što su vlasnik „Mete“ Mark Zakerberg, direktor „Epla“ Tim Kuk i osnivač Tvitera Džek Dorsi, članovi su ranoranilaca „Klub 5 ujutru“. Kao i Ana Vintur i Mišel Obama.

Gvinet Paltrou je dugogodišnji član, i na Instagramu deli objave kako ustaje u 5 ujutru. Najpre 30 minuta struže jezik ajurvedskim uljem (ritaul oralne higijene), pre nego što nastavi sa 20 minuta transcendentalne meditacije, nakon čega sledi plesni trening koji je osmislila njena prijateljica, fitnes guru Trejsi Anderson.

Kulturni fenomen ekstremno ranog ustajanja prvi put je eksplodirao na društvenim mrežama, inspirisan knjigom Robina Šarme „Klub 5 ujutru“ i drugim naslovima prilagođenim haštagovima na društvenim mrežama kao što su Čudesno jutro i Moćan sat.

Krilatica vođe pokreta Šarme „Posedujte svoje jutro, unapredite svoj život“ inspirisala je čitave legije samozadovoljnih ljudi – ili veoma disciplinovanih pojedinaca – da podele svoje impresivne rutine #5amClub (17,5 miliona objava na Tik-toku).

Skeptik bi u ovoj praksi mogao da prepozna izvesnu dozu magijskog razmišljanja. Ako možete da uradite samo jednu stvar – ustanete iz kreveta dok drugi spavaju – imaćete vremena da se rekreirate, zdravo jedete i postignete sve svoje dnevne ciljeve.

Može li nas rano ustajanje i strukturirana rutina učiniti produktivnim

Profesor Rasel Foster, direktor Instituta za neurologiju spavanja i cirkadiju na Univerzitetu Oksford, prilično je uzdržan u pogledu navika koje predlaže Klub 5 ujutru.

„Ne postoji ništa suštinski važno u tome da ustanete u 5 ujutro. To je samo užasna samodopadnost ranog ustajanja. Bendžamin Frenklin je ‘krivac’ za ovo jer je tvrdio: ‘Rani odlazak na spavanje, rano ustajanje čini čoveka zdravim, bogatim i mudrim’ – i to traje od tada do danas. Vraća nas na protestantsku radnu etiku – rad je dobar, a ako ne možeš ili nećeš da radiš, to je, po definiciji, loše. Nespavanje čini čoveka dostojnim i produktivnim“, napominje prof. Foster.

Mnogo je istraživanja koja pokazuju da nas rano ustajanje može učiniti srećnijim, pa čak i da počnemo da jedemo zdravije. Međutim, prof. Foster ukazuje na veliku zamku.

„Da biste se dovoljno naspavali, onda bi morali da odete u krevet u 9 sati uveče. Nažalost, većina nas to nije u stanju da uradi jer imamo hrpu stvari koje treba da uradimo, bilo da je to pomoć deci oko domaćih zadataka ili kućni poslovi i obaveze. Dakle, opasnost je u tome što zapravo ne idemo u krevet kada bi trebalo, a drugi razlog je i to da će ukućani i komšije i dalje da prave buku, pa kako ćete da zaspite?“

Profesor takođe ističe da su najentuzijastičniji eksponenti ovih režima ljudi koji sebi mogu da priušte pomoćnike u svim životnim aspektima.

„Ovi gurui produktivnosti i preduzetnici imaju novca da plate ljude da urade sve ostalo umesto njih. Nametanje ovog rasporeda drugim ljudima je ne samo okrutno, već i arogantno: ‘Oh, zar nisam sjajna osoba; zašto ne postaneš kao ja?’ Istina je da većina nas to sebi ne može da priušti“, kaže on.

Psihoterapeutkinja Heder Darvil Smit, takođe nije sigurna u prednosti koje promoviše Klub 5 ujutru.

„Svako od nas ima hronotip koji određuje naš telesni sat. Svi znaju da postoje ljudi koji su ranoranioci i drugi koji su noćne ptice“, napominje ona. „Ali zapravo, većina ljudi je negde između. Dakle, ima ljudi koji mogu da odu na spavanje u 22 i probude se prirodno u 5, i to je rutina koja se uklapa u njihov hronotip. Ali mnogi od nas nisu takvi. I da ne zaboravimo, ima mnogo ljudi kojima je buđenje u 5 ujutro nametnuto njihovim radnim smenama“.

Prednosti ranog ustajanja

Kolumnistkinja Gardijana razgovarala je sa nekolicinom ljudi koji su članovi Kluba 5 ujutru, a ne pripadaju svetu slavnih i bogatih.

Terapeutkinja Dženi Vilson ustaje svakog jutra u 4.55, i dok članovi njene porodice spavaju, brzo se istušira i povlači u slobodnu sobu da započne dan.

„Zovem to svojim čarobnim satom, jer sve dok imam ovo vreme samo za sebe, ostatak dana mi izgleda magično.“ Njen jutarnji ritual je uvek isti – 30 minuta joge praćeno sa 20 minuta meditacije, koja se završava glasnim izgovaranjem obaveza za taj dan.

„Posle toga, spremna sam da napravim doručak za svoju decu i nastavim sa svojim životom. To znači da počinjem dan sa osećajem postignuća, da sam već uradila neverovatne stvari pre nego što je bilo ko drugi ustao.“

Socijalna radnica Kvin Nguen-Dang prati ranojutarnju rutinu nekoliko meseci, otkako je pročitala knjigu Klub 5 ujutru. Svakog jutra podesi svoj pametni sat da vibrira u 4.30, a zatim ponovo u 5. Oblači opremu za vežbanje, ulazi u auto i vozi se u lokalnu teretanu da odradi 30 minuta kardio treninga.

„To je prelepa vožnja, tako mirna. Pre neko jutro sam stala da se divim ružičastim oblacima. Dok hodam na traci u teretani, šaljem mejlove i ažuriram društvene mreže. Dan je kratak i ovo je odličan način da budem produktivnija. Mi smo kao neko tajno društvo. Svakog jutra vidim istu grupu žena. Posle treninga, sve se postrojimo pred ogledalom, friziramo i spremamo za posao“.

Međutim, usvajanje ovakvog spartanskog režima ima svoju cenu. „U 21 više ne mogu da funkcionišem“, priznaje. „Uvek mi je žao kad odbijem prijatelje da se vidimo posle posla, ali vikendom ležem nešto kasnije.“

Međutim, izgleda da je ključ u tome kako ćemo provesti vreme, posebno ujutru. Nije presudno kada smo ustali – već kako smo iskoristili dragoceno vreme koje imamo.

Izvor: nova.rs

Za utorak, 17.septembra planirana su u Somboru isključenja struje u sledećim ulicama:

Od 8:00 do 10:00
Štrosmajerova, Stanka Opsenice, Josifa Pančića 3-25, 8-22, Staparski put 13, Jovana Cvijića, Filipa Kljajića 17-41, 6-38, Vujadina Sekulića 37-51, 32-38, Banatska 25-53, 20-52, Svetog Save 1-7, 2-10

Od 10:00 do12:00
Filipa Kljajića 1-15, 2-4, 21.oktobra 17-35, 20-34B, Sonje Marinković 13-31, Podgorička, Staparski put 4-54

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 16. septembar