Da li ste nekada pomislile da biste volele da jedete picu sedam dana bez prestanka? Sigurno ste bar jednom pomislile kako bi bilo lepo živeti na testu i siru. Ali evo kako to zapravo izgleda.
Kristine Gasbare Kaderi je novinrka koja duže od 20 godina piše o zdravlju i sveobuhvatnim stavkama koje utiču na bolji i smisleniji život. Ovog puta je isprobala eksperiment tokom kojeg je sedam dana jela picu. Svoje iskustvo je podelila u magazinu Health.
„Kada sam prihvatila izazov da jedem picu svaki dan tokom sedam dana, činilo mi se da je to san svakog ljubitelja hrane. Ko ne voli toplu, hrskavu koricu, mnogo sira i sočan preliv? Mislila sam da će to biti lako i zabavno, ali kako su dani prolazili, shvatila sam da preterivanje u picama ima svoje posledice. Evo šta se desilo mom telu, koži i raspoloženju.
U početku je bilo zabavno…
Prvi dan izazova počeo je bezbrižno. S prijateljicom sam uživala u margarita pici u jednom restoranu, uz dodatak pečenog povrća i osvežavajuće limunade. Bila je to mala pica s tankim testom, nešto što me podsetilo na Italiju, gde sam nekada živela. Pomislila sam kako bi ovo mogla biti prava poslastica za mene – pica svaki dan!
Međutim, ubrzo nakon što sam pojela prvu picu, iako sam se osećala sito i zadovoljno, primetila sam osećaj težine u stomaku. Nisam tome pridavala previše pažnje jer je to bio tek početak. Te noći, dok sam se vraćala u hotel, ponovo sam ogladnela, pa sam naručila još jednu picu – ovog puta – peperoni. Bila je to klasična njujorška pica, velika i masna. Pojela sam dva parčeta pre nego što sam odlučila da sačuvam ostatak za sledeći dan.
Problemi sa probavom
Već sledećeg jutra, moje telo je počelo da pokazuje prve znakove otpora. Probava mi je bila usporena, osećala sam se naduto i nelagodno. Moja prijateljica, koja je nutricionistkinja, objasnila mi je da kombinacija glutena i mlečnih proizvoda, pogotovo u velikim količinama, može izazvati probleme sa varenjem, posebno ako jedete kasno uveče. Takođe, pica je bogata zasićenim mastima i natrijumom, što može dodatno opteretiti varenje.
Pored toga, kasni obroci, kao što je bila moja pica u hotelu u 11 uveče, nisu najbolji izbor za probavni sistem.
„Kad jedemo kasno noću, to može poremetiti proces varenja, jer telo nije u optimalnom stanju da pravilno prerađuje hranu,“ rekla je moja prijateljica. Dodala je da je važno praviti pauze između obroka i dati organizmu dovoljno vremena za regeneraciju, što ja očigledno nisam činila.
Koža se puni aknama
Ako ste skloni aknama, kao što sam ja, znate koliko i mala promena u ishrani može izazvati haos na vašoj koži. Nakon trećeg dana izazova, počela sam da primećujem promene. Na bradi su mi se pojavile dve velike, bolne akne. Bile su to one cistične, uporne akne koje ne možete ignorisati. Bila sam svesna da preterivanje s mlečnim proizvodima može biti uzrok, jer je poznato da sir i mlečni proizvodi kod mnogih ljudi izazivaju pojavu akni.
Dermatolog mi je pre nekoliko godina objasnio da mleko i sir mogu povećati nivo insulina i hormona koji stimulišu lojne žlezde, što vodi do začepljenja pora i nastanka upala. Uz dodatni stres od putovanja i neredovne ishrane, moje lice je bilo u potpunom haosu. Osećala sam se kao da moje telo vapi za balansiranom ishranom, bogatom voćem, povrćem i vlaknima – što pica definitivno nije pružala.
Gubitak energije i neuravnotežena ishrana
Kako su dani odmicali, primećivala sam da mi nedostaje energije. Iako je pica kalorična i zasitna, ona ne pruža dugotrajan osećaj sitosti i energiju koja je potrebna za naporan dan. Počela sam osećati umor i letargiju, što je bilo posebno izraženo tokom mojih svakodnevnih šetnji po gradu.
Pored toga, moja ishrana postala je potpuno neuravnotežena. Iako sam pokušavala da obrok od pice kombinujem s povrćem i salatama, pica je uvek dominirala. Bila sam svesna da unosim previše zasićenih masti i soli, a premalo vlakana i vitamina. „Previše natrijuma može izazvati zadržavanje tečnosti i osećaj nadutosti,“ objasnila mi je nutricionistkinja.
Emotivni uticaj – zadovoljstvo ili kazna
Još jedan zanimljiv aspekt ovog izazova bio je emotivni uticaj. U početku, svaki obrok s picom bio je zadovoljstvo, uživanje u ukusu i teksturi. Ali, kako su dani prolazili, počela sam da se pitam da li zaista uživam u pici ili je jedem samo da ispunim zadatak. Počela sam da osećam krivicu nakon svakog obroka i pitala se da li šetam toliko samo da „izgubim“ kalorije koje sam unela.
Jedna psihoterapeutkinja iz Njujorka mi je objasnila da mnogi ljudi imaju takav odnos prema hrani – da uživanje u obroku može postati kazna ako osećamo grižu savesti zbog prejedanja. Iako sam šetnje koristila kao priliku za opuštanje, ponekad sam se pitala da li preterujem u pokušaju da „ispravim“ ono što sam pojela.
Balans je ključ
Na kraju mog sedmodnevnog eksperimenta, bilo je jasno da preterivanje u bilo kojoj hrani, pa i u pici, nije najbolja ideja. Iako je pica divna poslastica i uživala sam u svakom parčetu, moje telo mi je slalo jasne signale da mu je potrebna raznovrsnija i balansiranija ishrana.
Nakon završetka izazova, trebalo mi je skoro dve nedelje da ponovo poželim picu. Kada sam se konačno odlučila za nju, uživala sam u svakom zalogaju – ali ovog puta s merom. Picu sada posmatram kao poseban obrok, a ne kao svakodnevnu hranu. Iz ovog iskustva sam naučila važnu lekciju: balans u ishrani je ključ za dugoročno zdravlje i dobrobit.
Izvor: nova.rs
