Sombor.info

Procenjuje se da će do 2035. godine, nažalost, porasti i broj umrlih od moždanog udara, ali i broj onih koji će preživeti uz dugotrajne posledice ove bolesti.

Oko 85 odsto svih moždanih udara uzrokovano je ishemijom, odnosno blokadom protoka krvi u mozak usled stvaranja plaka ili ugruška. Takvi udari najčešće su povezani sa srčanim oboljenjima, aterosklerozom ili bolestima malih krvnih sudova - piše N1.

Preostalih 15 odsto čine hemoragijski moždani udari, koji nastaju kada dođe do pucanja ili curenja moždane arterije.

S obzirom na to da moždani udar često ostavlja trajne posledice po psihičko, kognitivno i telesno zdravlje, i da se čak u 80 odsto slučajeva može sprečiti, potreba da se posebna pažnja posveti primarnoj prevenciji više je nego opravdana.

Farmaceuti, kao najdostupniji zdravstveni radnici, imaju ključnu ulogu u smanjenju rizika od moždanog udara kroz edukaciju pacijenata i podršku u kontroli faktora rizika. Njihova stručnost i svakodnevni kontakt s građanima čine ih važnim saveznikom u prevenciji, ali i sekundarnoj prevenciji moždanog udara kod pacijenata koji su ga već doživeli.

"Visok krvni pritisak najvažniji je i najčešći faktor rizika za moždani udar, jer nekontrolisana hipertenzija povećava verovatnoću i ishemijskog i hemoragičnog moždanog udara. Istraživanja pokazuju da snižavanje sistolnog krvnog pritiska za 10 mmHg i dijastolnog za 5 mmHg smanjuje rizik od moždanog udara za čak 40 odsto, a rizik od srčanog udara za 20 odsto. Posebno su ugrožene žene u četrdesetim godinama sa prekomernom telesnom masom, kod kojih već počinju hormonske promene karakteristične za perimenopauzu. Farmaceuti savetnici za hipertenziju, koji su dostupni u apotekama širom Srbije, imaju značajnu ulogu u pomoći pacijentima da pravilno mere krvni pritisak, redovno uzimaju terapiju i usvoje zdravije životne navike. Pored toga, prate neželjene efekte antihipertenzivnih lekova i sarađuju s lekarima primarne zdravstvene zaštite kako bi se doze i terapije prilagodile individualnim potrebama pacijenata. Iskustva iz prakse pokazuju da intervencije farmaceuta mogu značajno poboljšati kontrolu krvnog pritiska i dovesti do boljih ishoda lečenja", objašnjava Jasna Anđelković, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

Visok nivo LDL („lošeg“) holesterola još je jedan važan faktor rizika za moždani udar. Snižavanje LDL-a za 1 mmol/L uz pomoć terapije statinima smanjuje rizik od moždanog udara za 21%. Farmaceuti, pri izdavanju ovih lekova, informišu pacijente o značaju redovnog uzimanja statina i potencijalnim neželjenim efektima, poput bola u mišićima ili tegoba sa jetrom, te ih ohrabruju da redovno kontrolišu laboratorijske nalaze.

"Kod pacijenata koji su već doživeli moždani udar, cilj je sprečiti ponovni. U prvim mesecima nakon moždanog udara rizik od recidiva je najveći, pa je sekundarna prevencija presudna. Ključnu ulogu ima antitrombocitna terapija (aspirin, klopidogrel, kombinacije lekova, tikagrelor, cilostazol), koja sprečava stvaranje krvnih ugrušaka. Farmaceuti svakodnevno edukuju pacijente o značaju redovne primene ovih lekova, objašnjavaju potencijalne neželjene efekte poput gastrointestinalnog krvarenja, i savetuju o merama opreza. Pacijentima se najčešće preporučuje uzimanje jedne gastrorezistentne tablete acetilsalicilne kiseline (100 mg) 30 minuta pre obroka, uz dovoljno tečnosti. U slučaju pojave modrica, krvi u mokraći ili želudačnih tegoba, farmaceut savetuje obraćanje lekaru radi provere terapije", upozorava Anđelković.

Kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom, u sekundarnoj prevenciji primenjuje se antikoagulantna terapija, varfarin ili noviji lekovi kao što su rivaroksaban i apiksaban. Prisustvo farmaceuta savetnika u apotekama od posebnog je značaja jer pomažu u prepoznavanju mogućih interakcija lekova i sprečavanju grešaka u terapiji, naročito kod pacijenata sa složenim režimima lečenja.

"Mnogi pacijenti posle moždanog udara boluju i od drugih hroničnih bolesti poput hipertenzije, dijabetesa ili astme. Farmaceuti savetnici za ova stanja, u saradnji s lekarima, doprinose boljoj kontroli komorbiditeta i time dodatno smanjuju rizik od ponovnog moždanog udara. Prevencija moždanog udara, bilo primarna ili sekundarna, zahteva multidisciplinaran pristup i saradnju svih zdravstvenih radnika. Jačanjem partnerstva između farmaceuta, lekara i drugih stručnjaka, može se stvoriti efikasan, na pacijenta usmeren sistem podrške koji značajno smanjuje učestalost moždanog udara i poboljšava kvalitet života", kaže Anđelković.

Slušanje muzike u starijem dobu moglo bi da smanji rizik od demencije za skoro 40 odsto, pokazalo je novo istraživanje.

Ono se zasniva na podacima 10.893 Australijanaca starijih od 70 godina, koji su u vreme uključivanja u istraživanje živeli u domovima za penzionere i nisu imali dijagnozu demencije. Učesnici su odgovarali na pitanja o svojim navikama u slušanju muzike i o tome da li sviraju neki instrument, piše Science alert.

Oni koji su „uvek“ slušali muziku (za razliku od onih koji to čine retko, ponekad ili nikada) imali su 39 odsto manju verovatnoću da razviju demenciju tokom perioda praćenja od najmanje tri godine i 17 odsto manju verovatnoću da razviju blaže oblike kognitivnih oštećenja. Takođe su postizali bolje rezultate na testovima opšte kognicije i epizodične memorije, važne za prisećanje svakodnevnih događaja - prenosi N1.

Ispitanici koji su redovno svirali neki instrument imali su 35 odsto manju verovatnoću da obole od demencije, ali, za razliku od drugih istraživanja, u ovom nije zabeleženo značajno poboljšanje drugih oblika kognitivnih funkcija.

Osobe koje su i slušale i svirale muziku imale su 33 odsto manji rizik od demencije i 22 odsto manji rizik od drugih kognitivnih poremećaja. Nivo obrazovanja takođe je imao uticaja.

„Koristi od bavljenja muzikom bile su najizraženije kod osoba sa višim obrazovanjem (više od 16 godina školovanja), dok su rezultati bili neujednačeni kod srednje obrazovane grupe (12–15 godina)“, naveli su autori istraživanja.

Vodeća autorka rada, istraživač javnog zdravlja Ema Džafa sa Univerziteta Monash u Australiji, navodi da ovi rezultati ukazuju na to da bi „muzičke aktivnosti mogle biti pristupačna strategija za očuvanje kognitivnog zdravlja kod starijih osoba, iako se uzročno-posledična veza ne može sa sigurnošću potvrditi“.

Iako još nije sigurno da li slušanje muzike zaista može da spreči demenciju, poznato je da je gubitak sluha jedan od faktora rizika za njen razvoj, a istraživanja pokazuju da slušni aparati mogu usporiti kognitivno propadanje. Dakle, ne može da škodi ako omiljene melodije ostanu deo svakodnevice.

„Slušanje muzike aktivira čitav niz regija u mozgu“, objasnila je u radio-intervjuu neuropsihijatrijska epidemiološkinja i viša autorka studije Džoen Rajan sa Univerziteta Monash, „što obezbeđuje kognitivnu stimulaciju koja može doprineti smanjenju rizika od demencije.“

Somborska policija uhapsila je nemačkog državlјanina R. K. D. (30) zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvolјena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Policijski i carinski službenici su, juče, na Graničnom prelazu Bezdan, prilikom pregleda vozila marke „mercedes“ kojim je upravlјao osumnjičeni, pronašli startni pištolј sa sedam metaka u okviru, startni revolver sa šest metaka, kao i puščani metak nepoznatog kalibra.

R. K. D. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kuli uhapsili su L. G. (30) iz okoline ovog mesta zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga.

Kada je primetio patrolu, osumnjičeni je počeo da se kreće vozilom unazad, zatim je zaustavio automobil i pokušao da pobegne, saopšteno je iz Policijske uprave Sombor.

Policijski službenici su ga ubrzo sustigli i u „fijatu“ kojim je upravlјao pronašli četiri paketića sa oko 20 grama bilјne materije za koju se sumnja da je marihuana.

L. G. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu.

U Spomen muzeju Batinske bitke u utorak, 11. novembra otvorena izložbe povodom 81. godišnjice Batinske bitke.

Povodom 81. godišnjice Batinske bitke, u Spomen—muzeju Batinske bitke juče je svečano otvorena izložba Stratezi Batinske operacije, autorke Martine Malbaški, kustosa—istoričara.

Izložba osvetljava ulogu vojnih komandanata i strateške poteze koji su odredili tok jedne od najvećih operacija za oslobođenje Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Planirana isključenja struje u Kljajićevu u četvrtak i petak

Četvrtak, 13.11.

09:00 - 14:00
Кljajićevo: Lastina, Moravički put 25-35, 22-42

Petak, 14.11.

09:00 - 14:00
Кljajićevo: Lastina, Moravički put 25-35, 22-42

Ovog vikenda na programu je pretposlednje jesenje kola Područne fudbalske lige Sombor. Dva kola pre kraja vodeći ŽAK ima šest bodova prednosti u odnosu na najbližeg pratioca iz Bačkog Brega i bod više u odnosu na rivala iz Ruskog Krstura. „Željezničari“ će u subotu, 15. novembra ugostiti fenjeraša iz Pivnica. Sve sem domaće pobede bilo bi prvorazredno iznenađenje.

Brežani će u somborskom derbiju ugostiti Kordun iz Kljajićeva, dok Rusin dočekuje ČSK. Susret u Bregu poveren je Bojanu Cariću, dok će u Krsturu „pravdu“ delili“ Rodoljub Zeljković. Ekipa Radničkog će ugostiti Krivanj, dok će Ravangrad 2018 gostovati u Bačkom Brestovcu. Ove utakmice sudiće Nemanja Đurđević odnosno Denis Karimanović - piše somborsport.org.

Svi mečevi startuju u 13 časova.

Konzorcijum preduzeća „Vojput“, „Put-Invest“ i „Ekstra auto transport“ obaveštava javnost da će na deonici državnog puta između Kule i Crvenke doći do izmene režima saobraćaja, pa će isti biti potpuno obustavljen za vikend, u periodu od 15. do 17. novembra. Put se zatvara u subotu u 4 časa ujutru, a otvara u ponedeljak u 5 časova ujutru.

Razlog obustave su radovi na rehabilitaciji kolovoza koji počinju na osnovu ishodovanog Rešenja od nadležnog ministarstva. Definisan je alternativni putni pravac u ovom periodu, i to Kula-BačkaTopola-Bački Sokolac-Kljajićevo-Crvenka. Saobraćaj će putem saobraćajnih znakova biti preusmeren ka državnom putu do ulaska u Crvenku.

Gradu Somboru Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam dodelio je sredstva u iznosu od 37.500.000,00 dinara za radove na izgradnji tri sportska rekreativna terena na otvorenom i uređenje dečijeg igrališta u parku Miroslava Gucunje. Ugovor o dodeli sredstava gradonačelniku Sombora Antoniu Ratkoviću svečano je uručio pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević u prostorijama Privredne komore Novog Sada.

Ugovor je dodeljen na osnovu Javnog konkursa za finansiranje projekata od značaja za razvoj turističkog potencijala Autonomne Pokrajine Vojvodine u 2025. godini.

Ivanišević je istakao da su tokom tekuće godine, za ovu oblast, raspisana dva konkursa.

„Za turističke projekte lokalnih samouprava opredelili smo ukupno 250 miliona tokom ove godine. Prvi put u Pokrajinskoj vladi imamo konkurs koji je isključivo namenjen turističkim projektima lokalnih samouprava“, rekao je sekretar Ivanišević i dodao da je ideja bila da se u saradnji sa lokalnim samoupravama finansiraju projekti koje su istakli kao značajne za turizam na svojoj teritoriji.

Prema njegovim rečima, deo novca će biti iskorišćen za izgradnju i rekonstrukciju, dok će drugi deo biti opredeljen za izradu projektno-tehničke dokumentacije.