Sombor.info

Jedna od povređenih žena u padu nadstrešnice zgrade Železničke stanice u Novom Sadu preminula je danas, potvrdila je za RTS v. d. direktora Kliničkog centra Vojvodine Vesna Turkulov.

„Sa žaljenjem moramo da saopštimo da je danas, 17 dana nakon tragičnog događaja na Železničkoj stanici, preminula još jedna žrtva nesreće koja se dogodila u Novom Sadu. Radilo se o devojci koja je najteže povređena. Uprkos svim borbama lekara UKC Vojvodine došlo je do smrtnog ishoda“, rekla je prof. dr Vesna Turkulov.

Izrazila je saučešće porodici preminule devojke i navela da se nastavlja borba za živote preostalih preživelih.

U urušavanju nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra stradalo je 14 ljudi.

Zbog nadstrešnice koja se obrušila u Novom Sadu, premijer Miloš Vučević najavio je da se do kraja nedelje očekuju vesti o novim ostavkama i pozvao nadležno tužilaštvo da saopšti dokle se stiglo u istrazi.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić 5. novembra podneo je ostavku.

Istraga o nesreći na železničkoj stanici u Novom Sadu je u toku. Tužilaštvo u Novom Sadu do sada je saslušalo 71 osobu - piše danas.rs.

Nova studija povezuje zagađenje vazduha sa rizikom od ekcema, fokusirajući se posebno na čestice iz vozila i elektrana poznate kao PM2,5.

Zagađenje vazduha, posebno ti zagađivači veličine 2,5 mikrometra ili manje, mogu preterano aktivirati imunosistem, izazivajući upalu koja uzrokuje suvoću i svrab kože.

Kako bi istražili ovu vezu, Džefri Koen sa Medicinskog fakulteta Jejl i njegov tim analizirali su zdravstvene podatke više od 280.000 pojedinaca, uglavnom u pedesetim godinama života, koji su učestvovali u američkom Istraživačkom programu „Svi mi“, projektu koji daje prednost različitim, često slabo zastupljenim grupama širom SAD.

Koristeći podatke o zagađenju PM2,5 iz 2015. godine, koje je prikupio Centar za rešenja za vazduh, klimu i energiju, Koenov tim uporedio je kvalitet vazduha na 788 američkih lokacija sa dijagnozama ekcema zabileženim do sredine 2022. godine pa su otkrili jasan trend.

„U zagađenijim područjima SAD bilo je više ekcema“, istakao je Koen.

Njihova otkrića pokazuju da svaki porast koncentracije PM2,5 od 10 mikrograma po kubnom metru više nego udvostručuje slučajeve ekcema, a studija je objavljena u časopisu PLoS ONE.

Đuzepe Valaki sa Državnog univerziteta Severne Karoline, koji nije učestvovao u istraživanju, naglasio je da je studija naučno značajna zato što pokazuje jasnu korelaciju u velikoj populaciji.

On je napomenuo da bi PM2,5 mogao da izazove reakcije imunosistema slične reakcijama na polen ili grinje, utičući na kožu i potencijalno na celo telo putem udisanja.

Koen veruje da rezultati studije naglašavaju potrebu za strožom politikom protiv zagađenja vazduha. Za one koji žive u područjima sa visokim zagađenjem Valaki savetuje mere zaštite poput nošenja dugih rukava ili boravka u zatvorenom prostoru tokom perioda velikog zagađenja, piše New Scientist.

Izvor: nova.rs

Američka startap kompanija, „Heliospekt genomiks“, nudi pomoć bogatim parovima da im analizom embriona utvrde koliki će biti kvocijent inteligencije njihovog potomstva, koristeći kontroverznu tehnologiju koja otvara pitanja o etičnosti genetskog inženjeringa.

Najveća briga budućih roditelja obično je, da li će moje dete biti zdravo? Današnja tehnologija im omogućava da na to pitanje odgovore na različite načine, uključujući i genetsku analizu, prenosi rts.rs.

Genetski skrining embriona nije nova stvar, niti je kontroverzan, naročito ukoliko postoji porodična istoriju bolesti poput srpaste anemije ili Hantingtonove bolesti – i zato je potrebno proveriti embrione kako bi se osiguralo da te ozbiljne bolesti ne budu prenete na buduće potomstvo.

Međutim, kako je otkrila nova istraga udruženja „Hope Not Hate“ (Nada ne mržnja), američki tehnološki startup možda namerava da napravi korak dalje. Novinarka Gardijana imala je uvid u tajne video-snimke na kojima se vidi kako kompanija „Heliospekt genomiks“ nudi pomoć roditeljima da izaberu buduću decu na osnovu genetskih predviđanja inteligencije.

Tvrdili su da mogu rangirati embrione prema osobinama kao što su IQ, visina i rizik od mentalnih oboljenja. Gledajući te tajne sastanke gde prikazuju svojevrsne „menije“ osobina koje roditelji mogu odabrati i optimizovati, kao da biraju osobine lika za video-igricu.

„Heliospekt“ je američki startup koji još uvek ne radi javno, ali nudi parovima koji žele bebu mogućnost da provere embrione prema IQ-u, visini i čitavom nizu drugih fizičkih i mentalnih zdravstvenih stanja. Do sada u Sjedinjenim Državama nema drugih kompanija koje javno nude stvari poput skrininga IQ-a. Ipak, ova kompanija je nudila svoje usluge dok je bila u fazi prikrivene delatnosti ograničenom broju parova.

Kompanija nije klinika za plodnost, već više liči na tehnološku kompaniju. Sve je ovo izašlo na videlo zahvaljujući tajnoj istrazi grupe „Hope Not Hate“. Istraživač koji je prisustvovao nekoliko sastanaka sa „Heliospektom“ 2023. godine bio je u prilici da vidi ponudu za skrining do 100 embriona tokom petogodišnjeg perioda po ceni od 50.000 dolara.

Kako tačno funkcioniše ovaj skrining?

Osnovno je da se uzme par ćelija iz embriona, iz kojih se potom dobija genetska informacija. Klinika za veštačku oplodnju obezbeđuje te podatke ili se šalju trećoj strani specijalizovanoj za genetsku analizu embriona.

Zatim bi roditelji dobijene genetske podatke poslali „Heliospektu“. Oni bi koristili svoje prediktivne algoritme kako bi analizirali hiljade gena, sabrali doprinose za osobinu koja ih zanima i dali predviđanja za visinu ili IQ. U suštini, imali su prilično široku ponudu osobina koje bi roditeljima bile dostupne.

Kada je novinarka Gardijana kontaktirala kompaniju, rekli su da su u vreme kada su snimljeni tajni materijali imali 13 klijenata, od kojih je pet analiziralo embrione i koristilo ih u postupk vantelesne oplodnje. Generalni direktor Majkl Kristensen rekao je da su „bebe na putu“.

Od čega zavisi koeficijent inteligencije

Deo koji je prilično poznat i nesporan kada se govori o ovoj temi jeste da je inteligencija delimično nasledna. Postoji mnogo studija koje porede jednojajčane blizance sa dvojajčanim blizancima i pokazuju da su jednojajčani blizanci mnogo sličniji po pitanjima poput obrazovnih postignuća ili uspeha na testovima inteligencije, što ukazuje na to da deo toga dolazi od genetike, a deo od uticaja sredine, poput vaspitanja i školovanja.
Ono što je teže jeste pronaći stvarnih gena koji definišu inteligenciju i razumevanje njihovog delovanja. Postoje različiti geni koje nasleđujemo, a koji možda direktno ne utiču na našu inteligenciju. To može biti nešto poput imunog sistema, koji će nam, recimo, omogućiti da ne izostajemo iz škole, što omogućava da postignemo bolje rezultate na testovima.

Postoji još jedan sloj komplikacije, a to su geni povezani, na primer, sa dobrim roditeljstvom. Takvi efekti su vrlo teški za odvajanje u genetici, posebno kada se govori o složenim osobinama koje obuhvataju hiljade gena i kada se naučnici bave većim skupovima podataka, više gena izgleda ima uticaj.

Testovi inteligencije, njihova povezanost sa obrazovnim postignućima, i poređenje genetike kako bi se otkrilo koji geni mogu igrati ulogu i koliko su uticajni, često izazivaju polemiku. Testovi inteligencije su problematični, a isto tako, posmatranje obrazovnih postignuća propušta da prepozna koliko je inteligencija višeslojna. Svi poznajemo nekoga ko je uspešan na studijama, ali možda nije toliko dobar u drugim stvarima poput orijentacije, muzičkih sposobnosti, duhovitosti ili čak empatije – i obrnuto.

„Heliospekt“ u svojoj prezentaciji tvrdi da bi izbor „najpametnijeg“ od 10 embriona doveo do prosečnog povećanja IQ-a za više od šest poena, ali je potpuno nemoguće ispitati verodostojnost ovih tvrdnji. Postoje naučnici koji su se bavili pitanjem šta bi se moglo dobiti za predviđanje IQ-a u kontekstu skrininga embriona. Pre svega, njihovi rezultati ukazuju da je procenjeni dobitak otprilike duplo manji od onoga što „Heliospekt“ tvrdi.

Potom je potrebno osvrnuti se i na praktičnu stranu. Početak sa 10 embriona je relativno visok broj, ali ako se uzme u obzir stvarni proces vantelesne oplodnje, 10 embriona ne mora nužno rezultirati sa 10 održivih trudnoća, što za neke parove može značiti prolazak kroz veliki broj ciklusa za dobitak koji mnogi mogu smatrati marginalnim. Ako se na ovo gleda kroz prizmu konvencionalne medicinske etike, gde se obično meri rizik – postoji rizik vezan za ventelesnu oplodnju i on nije zanemarljiv za ženu – naspram ovako neizvesnog dobitka, postavlja se pitanje da li bi ovo zadovoljilo standarde za medicinsku proceduru.

Šta dobijamo povećanjem kvocijenta inteligencije

Čak i da je moguće postići povećanje IQ-a od 10 ili 20 poena, postavlja se pitanje da li je to zaista poželjno ili postoji li druga strana medalje koja nas može odvesti u opasnijem pravcu. Jedno od ključnih pitanja je, kada se radi nešto ovako eksperimentalno, ne zna se sa sigurnošću koji drugi efekti se mogu izazvati.

Ako biramo embrione na osnovu inteligencije, da li slučajno biramo i nešto drugo, neku drugu osobinu ili vrstu ličnosti? To je svakako nešto što bi mnoge ljude navelo na razmišljanje i oprez pre nego što se upuste u ovakve procese bez dubljeg razumevanja.

Da bi moglo biti nepredviđenih posledica genetske selekcije, možemo pogledati primere iz ostatka sveta i način na koji smo uzgajali životinje. Postoje neki uspešni primeri – na primer, krave koje daju više mleka. Ali ako pogledamo pse, one koji su intenzivno uzgajani zbog specifičnih osobina, poznato je da mnogi od njih imaju brojne zdravstvene probleme.

Kada se uđe dublje u oblast spekulacija o tome šta bi moglo da se desi ako bi se ovakvi postupci ponavljali kroz nekoliko generacija. Pojedini zagovornici ovih tehnologija prave paralele sa svetom poljoprivrede, gde je selektivno uzgajanje domaćih životinja donelo značajan napredak u produktivnosti, ali su postojali i eksperimenti koji nisu prošli dobro.

Tehno-eugenika

Ovo se svakako razlikuje o ideologije eugenike koja je promovisana u nacističkoj Nemačkoj. Ovde je reč o roditeljima koji sami donose odluke o načinu na koji mogu da utiču na genetiku svog deteta. Međutim, grupe koje su istraživale ovo pitanje, uključujući Centar za genetiku i društvo u Kaliforniji, koji se već duže vreme bavi ovom tematikom, istakle su da je ovo ipak korak ka onome što nazivaju tehno-eugenikom.

Oni navode da, iako ovde govorimo o vrsti dobrovoljne situacije u kojoj ljudi slobodno biraju da koriste ovu tehnologiju, i dalje postoji problem da bi to moglo normalizovati ideju da postoji superiorni i inferiorni genetike, odnosno da su neka deca genetski superiornija ili inferiornija u odnosu na drugu. Upozorili su da bi uvođenje ovakvih tehnologija moglo ojačati šire verovanje da nejednakost potiče iz biologije, a ne iz društvenih uzroka.

Izvor: n1info.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. novembar

Džudo i samba klub Bačka iz Sombora tokom vikenda uzeo je učešće na međunarodnom turniru u Gradišci (Bosna i Hercegovina). Turnir je okupio preko 700 takmičara iz pet zemalja, Somborski klub je nastupio sa sedam takmičara. Osvojene su po tri zlatne/srebrne/bronzane medalje. Klub je u generalnom plasmanu zauzeo visoko šesto mesto.

Uglješa Kerezović (38 kg) je proglašen za najuspešnijeg takmičara u uzrastu mlađih pionira. Njemu je pripala i zlatna medalju u uzrastu starijih pionira. Dve medalje osvojila je i Marija Sekulić (40 kg). Bila je prva u kadetskoj, a druga u konkurenciji starijih pionirki. Njena sestra Anđela (40 kg) je bila srebrna u kadetskom uzrastu, bronzana kod starijih pionirki.

Mirjana Štork se okitila bronzom u kadetskoj konkurenciji, a srebrom kod starijih pionirki. Bronzu je zaslužio i Luka Jež (90 kg) kod kadeta. Peta mesta pripala su Dimitriju Dušaniću (31 kg) i Ivanu Mrđanovu (81 kg).

Uz decu je bio trener Lazar Juhas, kao i IJF Kontinentalni sudija Nemanja Malbaški koji je delio pravdu na tatamiju.

Izvor: somborsport.org

U subotu 23.11.2024. sa početkom u 10h ponovo otvaramo ulaz u svet nauke na 14. Fizi Bizi festivalu, ove godine pod sloganom "Vasiona i mi"! Preko 200 učenika, studenata, profesora i ove godine se odazvalo da bude deo najvećeg naučno-obrazovnog dešavanja u gradu. Ove godine očekuje nas i veliki broj gostiju iz Beograda, Novog Sada, Stare Pazove, Osijeka, Đakova, Vinkovaca. Pored edukativnih postavki, kao i svake godine očekuje nas i 7 naučno-popularnih predavanja, kao i takmičarski deo programa - mali istraživački radovi starijih osnovaca. Ovogodišnji domaćin je Srednja tehnička škola Sombor gde će se odvijati sve festivalske aktivnosti. Projekte Fizi Bizi Fest i Sombor STEAM Stage podržali su Grad Sombor, Centar za promociju nauke i Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu.
Dobro došli na Fizi Bizi!

Konzumiranje vode u kojoj su se kiselili krastavci sigurno vam ne zvuči primamljivo, ali postoji razlog zašto sportisti često konzumiraju vodu od kiselih krastavaca, koja nakon vežbanja pomaže u ublažavanju grčeva.

Novinarka Ileana Pol Brone odlučila je da pokuša da pije vodu od kiselih krastavaca sedam dana i da sama proveri da li je zaista blagotvorna.

Navodne prednosti vode od kiselih krastavaca je to što ublažava grčeve u mišićima, a zahvaljujući natrijumu i kalijumu, nadoknađuje izgubljene elektrolite. Dakle, stručnjaci kažu da je voda od kiselih krastavaca bolji izbor za hidrataciju nakon vežbanja od kupovnih napitaka koji uz to imaju i šećer. Pored toga, voda od kiselih krastavaca puna je i antioksidanasa, a budući da je fermentisana, odlična je i za sistem za varenje. Pored toga, ova voda možda pože da pomogne i u regulisanju nivoa šećera u krvi. Studija objavljena u časopisu Journal of Diabetes Research pokazala je da je sirće konzumirano pre obroka pomoglo u regulaciji nivoa šećera u krvi nakon obroka kod osoba s dijabetesom tipa 2, pa bi isto moglo da važi i za ovu vodu.

Zbog svega toga je ova novinarka rešila da na nedelju dana da šansu ovoj vodi, a evo rezultata:

1. dan

- Volim kisele krastavce, ali neću da lažem, pomalo mi je gadna ideja da pijem vodu od kiselih krastavaca. Iskreno, morala sam da skupim hrabrost da je popijem - navodi Ileana.

Kaže i da se se prijatno iznenadila kad je shvatila da uopštee nije lošeg ukusa, samo je intenzivnog i slanog. Iako u vodi od kiselih krastavaca ima puno sirćeta, nije bilo toliko kiselo.

2. dan

- Drugog dana sam imala grčeve zbog menstruacije pa sam se nadala da će voda od kiselih krastavaca pomoći, budući da je poznato da ublažava grčeve u mišićima. Do kraja dana grčevi su nestali, a jesu li prošli sami od sebe ili zbog vode od kiselih krastavaca, nisam sigurna. U svakom slučaju, više ih nije bilo - priča Ileana.

3. dan

Ileana je sad već bez problema pila vodu od kiselih krastavaca. Nakon posla je otišla na trening i očekivala je grčeve u mišićima koji joj se gotovo uvek događaju.

- Trening je bio posebno težak pa sam bila sigurna da ću i sutradan osećati bolove - napominje Ileana.

4. dan

- Četvrtog dana sam bila gotovo sigurna da ću imati grčeve u mišićima od treninga , ali nisam - ističe Ileana.

Prijatno se iznenadila jer je ništa nije bolelo, ali zaboravila je da popije vodu od kiselih krastavaca u uobičajeno vrijeme pa je popila kasnije.

5. dan

- Obično me drugi dan nakon vežbanja telo najviše boli, ali još uvek nisam osećala grčeve, ne znam jesam li ušla u formu ili je voda od kiselih krastavaca učinila svoje. No, svakako mi je odgovaralo - rekla je Ileana.

6. dan

Dosadašnje dane testiranje je sprovodila na poslu, a šesti dan je prvi put popila vodu od kiselih krastavaca kod kuće.

- Moj dečko, koji mrzi kisele krastavce, imao je izraz gađenja. Ali, kada sam pokušala da ga poljubim, nije pobegao, što me navodi na verovanje u blagotvorne učinke vode od kiselih krastavaca na dah - istaknula je.

7. dan

Iako sam uživala u eksperimentu, bilo mi je drago što se približava kraju jer sam napokon mogla da jedem kisele krastavce kao normalna osoba.

Izvor: blic.rs

Iako su aktuelni rast troškova života, kao i rastuća inflacija i veće kamatne stope donekle delovale kao deflatori, nekoliko evropskih zemalja i dalje je tokom prošle godine beležilo više cene stanova po kvadratnom metru.
Prema studiji Deluxe Holiday Homes koja koristi podatke Banke međunarodnih poravnanja (BIS) i sajta Numbeo, Srbija zauzima prvo mesto po najvećem rastu cena stanova od 2023. do 2024.

Litvanija je na drugom mestu, a Rumunija na trećem.

Malta i Španija takođe su zabeležile značajno povećanje cena stanova u poslednjih godinu dana.

Iako je Srbija zabeležila najveći rast cena stanova tokom godine, Švajcarska je i dalje zadržala najvišu cenu kvadratnog metra, od 18.781 evra, ali i najviši prosečni prihod i troškove života.

Cene stanova u Srbiji

U Srbiji su cene stanova po kvadratnom metru porasle za 82,66 odsto od 2023. do 2024. godine, na oko 3.721 evro.

Međutim, prosečna primanja nisu ispratila taj rast i iznosila su u proseku 764 evra mesečno. Ipak, troškovi života su relativno niski u Srbiji i iznose 641 evra mesečno, što može donekle ublažiti eksponencijalni rast cena stanova, prenosi Euronews.

Jedan od glavnih razloga za snažan rast cena stanova u Srbiji je to što su kamate na stambene kredite i dalje prilično niske. Takođe, dosta se ulaže u imovinu građana koji pokušavaju da svoju deviznu štednju usmere u ovaj sektor.

Ovo je često jedan od najisplativijih načina za ulaganje u Srbiji, jer devizna štednja zarađuje vrlo malo u bankama. S druge strane, fluktuacije kursa i dalje predstavljaju veliku pretnju.

Direktno ulaganje u srpske nekretnine takođe ima smisla za ljude koji rade na netradicionalnim ili fleksibilnim poslovima, jer bez stalnog zaposlenja nemaju velike šanse da dobiju bankarske stambene kredite. Nedostatak drugih pogodnih investicionih mogućnosti takođe je doveo do dodatnog interesovanja za sektor nekretnina.

Veliki broj jeftinijih građevinskih i infrastrukturnih opcija u predgrađima i na periferiji gradova takođe je značio da nije potreban preveliki kapital da biste postali početni investitor u nekretnine u Srbiji.

Rat Rusije i Ukrajine je takođe doveo do velikog priliva ruskih i ukrajinskih građana u Srbiju, a oni obično plaćaju više kirije, što dovodi do toga da stanodavci često iseljavaju stare stanare kako bi smestili bolje platiše.

Litvanija

Cene stanova u Litvaniji su porasle za 75,78 odsto od 2023. do 2024. na 4.841 dolar, pri čemu su troškovi života u proseku bili nešto veći nego u Srbiji i iznosili su 828 dolara mesečno. Međutim, prosečne plate su bile skoro duplo veće od srpske stope i kretale se oko 1.624 dolara mesečno.

Iako su cene nekretnina u Litvaniji u poslednje vreme i dalje rasle, čini se da se ova inflacija još uvek nije previše prelila na troškove života, u poređenju sa ostatkom Evrope.

Cene stanova u Litvaniji su porasle iz više razloga u poslednjih nekoliko meseci. Jedan od glavnih faktora je relativno snažan rast plata u pojedinim sektorima.

U zemlji su takođe značajno porasli troškovi građevinskog materijala, kao i cena rada. U poslednjih nekoliko godina, mnogo više IT kompanija i kompanija iz drugog sektora postavilo je baze u Viljnusu i drugim većim gradovima, zbog relativno jeftinih operativnih troškova. Kao rezultat toga, došlo je do priliva zaposlenih i njihovih porodica koje traže stanove u tim područjima.

Tokom pandemije i kasnije, nekoliko litvanskih prodavaca nekretnina, za razliku od svojih zapadnoevropskih kolega, odlučilo je da sačeka pad, umesto da snizi cene.

Slično tome, tržište stambenog razvoja je takođe bilo značajno aktivno, dok je potencijalnim kupcima nudilo dodatne pogodnosti. Kao takva, zemlja je ipak uspela da izađe iz pandemije sa relativno jakim tržištem nekretnina.

Rumunija

Na trećem mestu je Rumunija, sa skokom cena stanova od 74,50 odsto, sa 3.185 dolara po kvadratnom metru. Međutim, troškovi života su i dalje bili znatno niski u poređenju sa stanovnicima zapadnoevropskih zemalja od 679 dolara. S druge strane, prosečan prihod je takođe bio umereno nizak i iznosio je 1.093 dolara.

Cene stanova u Rumuniji su zabeležile veliki porast u poslednjih nekoliko godina zbog povećane potražnje i nedostatka novih stanova. Ovo je uglavnom bilo zbog viših troškova izgradnje, kao i nedostatka radne snage i fiskalnih mera.

Porast razvoja infrastrukture u poslednjih nekoliko godina i rast plata donekle su doveli do povećanja potražnje u sektoru nekretnina u poslednje vreme.

Malta

Cene stanova na Malti su rasle relativno sporijim tempom od gore navedenih zemalja od 2023. do 2024. godine, na 47,54%, pri čemu je cena kvadratnog metra bila 3.700 dolara ili 3.397 evra. Međutim, Malta je takođe imala relativno visoke troškove života od 1.000 dolara ili 918 evra mesečno, dok su prosečni prihodi ostali samo malo ispred troškova od 1.257 evra mesečno.

Ovo bi moglo odražavati rastuću potražnju za imovinom na Mediteranu, imajući u vidu značajne poreske i zakonske promene u poslednje vreme u ključnim evropskim zemljama kao što su Velika Britanija i Francuska.

Ovo je dovelo do toga da pojedinci sa većim neto vrednostima iz ovih zemalja otvaraju svoje baze u drugim evropskim zemljama sa prihvatljivijim propisima kao što su Malta ili Italija.

Veličina zemlje i relativno visoka populacija takođe su doveli do velike potražnje i za zemljištem i za stanovima, što je dodatno povećalo cene. Zbog nekoliko dostupnih stanova koji se iznajmljuju u kratkoročni zakup za potrebe visokog turizma u zemlji, broj stanova za lokalno stanovništvo se dodatno smanjio. Ovo zauzvrat takođe doprinosi porastu cena.

Španija

Španija je rangirana na petom mestu, sa povećanjem cena stanova od 44,34 odsto, na 6.139 dolara ili 5.637 evra u prošloj godini. Troškovi života su i dalje ostali prilično niski i iznosili su 828 dolara ili 760 evra, što je skoro na nivou istočnoevropskih ekonomija, uprkos relativno jačoj ekonomiji Španije i snažnom turističkom sektoru.

Prosečne plate su i dalje bile visoke na 2.212 evra, što ukazuje da je zemlja možda na dobrom putu da se oporavi od udaraca pandemije.

Ključni razlog za skok cena stanova u Španiji je to što se veliki deo raspoloživih stanova nalazi u oblastima koje se smatraju turističkim. Među njima su gradovi San Sebastijan, Madrid, Valensija, Barselona, Palma, Alikante i Kosta del Sol.

Kao rezultat toga, kao i na Malti, nekolicinu tamo dostupnih stanova zauzimaju iseljenici ili ih koriste za kratkoročno iznajmljivanje, ostavljajući lokalno stanovništvo da plaća više cene za manju količinu.

Oporavak sektora nekretnina u poslednjih nekoliko godina, kao i procvat turizma i povratak na putovanja nakon pandemije, takođe su doprineli tome.

(Izvor: Euronews/EUpravozato)

WhatsApp, najpopularnija platforma za dopisivanje, dobio je funkciju za koju se pitamo kako je do sada nije imao.

U pitanju je funkcija Drafts (odnosno "Nacrti"), i nismo sigurni zbog čega se ovako dugo čekalo na prilično jednostavnu stvar,

U svakom slučaju, funkcija Drafts nudi "novi i lak način da pronađete svoje nedovršene poruke na WhatsApp aplikaciji", kako stoji u zvaničnom saopštenju.

"Samo potražite indikator 'Draft' na početku poruke. Nedovršene poruke stajaće na vrhu kako biste lakše mogli da ih nađete", dodaje se.

Nema ovde mnogo filozofiranja - ne znamo čak ni šta bismo mogli da objasnimo, jednostavno je u pitanju funkcija koja vam omogućava da nastavite nekada započete poruke, a njen nedostatak je bio dosta frustrirajuć.

Ažuriranje kojim se Drafts funkcija dodaje u WhatsApp tek je pokrenuto, pa ako ga još niste dobili sačekajte par dana (ili nedelja), ali bi svakako trebalo da bude globalno dostupno.

U proseku se na polovnim automobilima kilometraža vraća za skoro 80.000 pređenih kilometara, otkrilo je godišnje istraživanje popularnog sajta carvertical.com.

To je, između ostalog, i jedan je od najučestalijih vidova prevare kojim se prodavci polovnih automobila služe. Srećom, uz nekoliko trikova kupac može lako otkriti da je na vozilu koje želi da kupi kilometraža vraćena.

Zadnja vrata automobila kriju tajnu rupicu - retko ko zna čemu služi (FOTO)

Kupovina polovnog automobila je poput mačke u džaku: prevaranti prećutkuju kvarove, maskiraju oštećenja limarije i vraćaju kilometražu, tako da kupac često ni ne može da proceni da li je automobil vredan kupovine ili ne. Za procenu kvarova i otkrivanje problema sa limarijom najbolje bi bilo vozilo pregledati sa majstorom, dok je vraćanje kilometraže nekada moguće utvrditi i samostalno.

Prilikom kupovine "polovnjaka" sa malom pređenom kilometražom, naročito ukoliko je on star više od pet godina, posebno bi trebalo obratiti pažnju na delove enterijera, jer oni mogu otkriti koliko se automobil zaista koristio. Dobro pregledajte menjač i kožicu oko menjača, volan i tastere na komandnoj tabli, jer su to delovi koji se prilikom vožnje svakodnevno koriste.

Pogledajte i u kom je stanju pojas za vezivanje, da li je (i u kojoj meri) pohabano sedište vozača, kao i koliko je oštećena ručka za otvaranje, odnosno zatvaranje vrata. Stvarnu učestalost korišćenja i kilometražu mogu otkriti i nebo automobila kao i platneni paneli sa unutrašnje strane vrata, kao i držači za laktove između sedišta vozača i suvozača, prenosi portal AutoNjuz.

Da posumnjaju u broj pređenih kilometara vozači bi trebalo i ukoliko je vozilo isuviše staro, a brojač prikazuje neproporcionalno mali broj kilometara. Po proceni eksperata, prosečno vozači sa svojim četvorotočkašem pređu između 15 i 20 hiljada kilometara, a znači, ako je na brojaču manje od 75 hiljada kilometara, automobil je star 5 godina - postoji razlog za nepoverenje.

- Naravno, trebalo bi uzeti u obzir sve okolnosti. Možda je automobil vožen samo po malom mestu, gde je jednostavno nemoguće proći taj broj kilometara na godišnjem nivou, ili je korišćen samo u letnjem periodu kada je vožnja lakša zbog boljih uslova na putu. Svakako, ukoliko primetite da je broj pređenih kilometara manji od proseka, vlasnika bi trebalo da ispitate o istoriji korišćenja automobila - savetuju analitičari.

Još jedan način da se proveri pređena kilometraža automobila jeste uvidom u servisnu knjižicu vozila. Serviseri nakon svakog servisa vozila u nju upisuju sve komponente koje su bile zamenjene ili reparirane, kao i prateći podatak - na koliko pređenih kilometara je taj servis odrađen. Ovo je i direktan dokaz da je automobil redovno održavan, a može se ispratiti i promena kilomteraže kroz vreme.

Ukoliko vlasnik vozila odbije da vam pokaže servisnu knjižicu, to bi trebalo da bude "crvena zastavica" i pokazatelj da je vozilo ili neredovno održavano, a samim tim verovatno i u lošem stanju, ili da je sa podacima koje automobil skladišti u sebi sprovedena neka malverzacija. Svakako, prilikom kupovine automobila trebalo bi dobro se upoznati sa svom dokumentacijom i izvršiti proveru kod servisera, kako ne biste bacili novac - piše direktno.rs.