Sombor.info

Postoji nekoliko namirnica koje se često smatraju prirodnim „antibioticima“ zbog svojih antibakterijskih, antivirusnih i antiinflamatornih svojstava. Iako ove namirnice ne mogu zameniti lekove koje propisuje lekar, one mogu doprineti jačanju imunološkog sistema i pomagati u borbi protiv infekcija.

Antibiotici nam pomažu u lečenju bakterijskih infekcija, a među prirodnim namirnicama ima i onih koje deluje slično.

Med: Osim što je veoma ukusan, med je jedan od najboljih prirodnih lekova i ljudi ga koriste hiljadama godina za ublažavanje zdravstvenih tegoba. Poznat je po svojim antiinflamatornim i antibiotskim svojstvima. I to pre svega zbog prisustva dva sastojka – vodonik peroksida i velike količine prirodnog šećera, koji inhibiraju rast i reprodukciju štetnih bakterija.

Med sa niskim pH oduzima vlagu bakterijama, zbog čega s vremenom dehidriraju i umiru. Ljudi su ga takođe dugo koristili za lečenje i dezinfekciju površinskih rana.

Crni luk: Luk nam suzi oči i mnogima je neprijatnog ukusa, ali može biti odlično rešenje u borbi protiv štetnih bakterija. Najefikasniji je ako ga iseckate i ostavite da odstoji neko vreme kako biste povećali količinu fitonutrijenata koji se iz njega oslobađaju.

Fitonutrijenti su hranljive materije koje se nalaze samo u biljkama i koje povrću, voću, začinima i bilju daju karakteristične boje. Imaju veoma jaka antibiotska svojstva i takođe deluju kao antioksidansi.

Luk može pomoći u smanjenju upale i bolova, ali je najefikasniji kada se jede sirov.

Beli luk: Kao i crni luk, preporučuje se da se sitno isecka čen belog luka i da se ostavi da odstoji neko vreme kako bi se oslobodilo što više fitonutrijenata. Beli luk je dugo bio poznat kao jedan od najboljih prirodnih hranljivih sastojaka sa snažnim antibakterijskim i antimikrobnim dejstvom.

Može uspešno da se bori protiv mnogih sojeva bakterija i virusa, kao i protiv infekcija i upala poput prehlade, gripa i zubobolje.

Jabukovo sirće: Jabukovo sirće ima visokokvalitetna antibiotska svojstva zbog visokog sadržaja jabučne kiseline. Sprečava i ublažava probleme sa upalom grla i uspešno ubija bakterije koje izazivaju infekcije.

Cimet: Cimet se uklapa u mnoge ukusne recepte, dezerte i tople napitke, a ima i snažan antibiotski efekat u borbi protiv bakterija. Najbolje deluje u lečenju gljivičnih infekcija, koje su jedan od glavnih uzroka gastrointestinalnih infekcija.

Najefikasnije će biti ako skuvate koru cimeta u kipućoj vodi, a zatim je pijete ohlađenu nekoliko dana zaredom. Pored toga, cimet takođe pomaže u snižavanju prekomernog nivoa šećera u krvi na prirodan način

Ulje origana: Ulje origana je snažan antioksidans sa dobrim antiinflamatornim svojstvima, a istovremeno pozitivno utiče na jačanje vašeg imunološkog sistema. Zahvaljujući tome što ima dva sastojka – karvakrolu i timolu, može da se uspešno bori protiv štetnih bakterija i gljivica. Takođe protiv onih vrsta bakterija koje su postale otporne na antibiotike.

Ulje origana je takođe najbolje konzumirati tako što ćete staviti nekoliko kapi u vodu i piti smešu nekoliko dana zaredom. Možete ga nabaviti i u želatinskim kapsulama kao dodatak ishrani.

Karanfilić: Karanfilić je posebno efikasan u borbi protiv štetnih bakterija koje se akumuliraju u usnoj duplji. Ovo je omogućeno sastojkom koji se zove eugenol.

Ehinacea: Ehinacea, poznata i kao američka ili ljubičasta slama, često se koristi za lečenje različitih vrsta infekcija i površinskih rana. Ima dobru sposobnost da ubije bakterije koje izazivaju upalu grla, ali takođe uništava druge vrste bakterija i bori se protiv upale izazvane ovim bakterijama.

Ostale prirodne namirnice koje imaju antibiotska svojstva i mogu vam pomoći da ubijete štetne bakterije su ren, koren đumbira, vitamin C i hrana koja sadrži velike količine ovog vitamina, kao i ekstrakti eukaliptusa.

Naravno, pre svega, uvek se konsultujte sa svojim lekarom pre nego što uzmete bilo koji prepisani ili prirodni lek, jer čak i prirodni lekovi mogu imati neprijatne nuspojave, piše n1info.rs.

Kejt Midlton poznata je po svom zdravom načinu života i strogoj rutini vežbanja. Princeza od Velsa čak započinje svoj dan prilično neočekivanim hranljivim napitkom, piše The Mirror.

Naime, dok većina ljudi ujutru prvo popije kafu ili šolju čaja, Kejt Midlton navodno bira zeleni smuti koji sadrži sedam „moćnih“ sastojaka: kelj, spanać, zelenu salatu, borovnice, spirulinu u prahu, maču (zeleni čaj u prahu) i korijander.
Svakako zvuči veoma zdravo, ali koje koristi ovaj napitak zapravo pruža? Svoje mišljenje o smutiju iznela je nutricionistkinja Helen Bel.

„Prema mom iskustvu, pojam ‘superhrana‘ često se preterano koristi, ali se obično odnosi na hranu bogatu hranljivim materijama koja ima pozitivan efekat na zdravlje. U Kejtinom smutiju nekoliko sastojaka može se smatrati superhranom. Na primer, kelj, spanać i spirulina obiluju vitaminima, mineralima i antioksidansima. Borovnice su još jedan primer, poznate po visokom sadržaju antioksidanasa. Mača, vrsta zelenog čaja, poznata je po koncentraciji katehina, koji su prirodni antioksidansi“, rekla je.

Objasnila je da dodavanjem određene superhrane ishrani možete primetiti pozitivan uticaj na nivo holesterola. Lisnato povrće, poput kelja i spanaća, posebno se ističe sposobnošću snižavanja nivoa „lošeg holesterola (LDL)“.

„Borovnice takođe imaju ulogu u zdravlju srca, potencijalno poboljšavajući nivo holesterola i kardiovaskularno zdravlje. Iako nijedna pojedinačna namirnica ne može drastično promeniti nivo holesterola, uravnotežena ishrana bogata ovim sastojcima može značajno doprineti zdravlju srca“, smatra nutricionistkinja.

Istakla je da kelj, spanać i zelena salata povećavaju unos vitamina, posebno vitamina A, C i K, koji su važni za imunitet, kao i za zdravlje kože i kostiju.

Ipak, upozorila je da, uprkos prednostima, zeleni smuti može imati i određene nedostatke.

„Iako su sastojci u smutiju generalno korisni, važno je voditi računa o individualnim prehrambenim potrebama. Na primer, osobe sa problemima štitne žlezde možda bi trebalo da smanje unos sirovog kelja i spanaća zbog sadržaja goitrogena. Spirulina i mača su veoma jaki, pa savetujem da počnete s manjim količinama kako biste bili sigurni da odgovaraju vašem organizmu. Prema mom iskustvu, ravnoteža je ključna, i uvek je mudro konsultovati se sa lekarom, posebno ako imate specifične zdravstvene probleme“, zaključila je.

Izvor: nova.rs

Alhemija bombe – Slobodan Bubnjević, naučni novinar i pisac, održaće predavanje o istoriji nuklearne ere, u četvrtak, 21. novembra 2024. godine, 18.00 časova, u sali Dečjeg odeljenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ (Trg cara Lazara 3, Sombor).

Njihova imena, naime, izazivaju strah. Nije neophodno da poznajete strukturu atomskog jezgra ili da razumete silinu lančane reakcije, dovoljno je samo da neko u prostoriji izgovori jednu od tih zastrašujućih reči – Hirošima, Černobilj, Fukušima – zli dusi nuklearne fizike odmah će izviriti iz mračnih uglova. Knjiga Slobodana Bubnjevića, “Alhemija bombe”, prikazuje uzbudljivu istoriju nuklearne ere kroz dvadeset takvih strašnih toponima – lokacija na planeti gde je korišćenje energije atoma ostavilo trajne ožiljke i preraslo u svojevrsne simbole savremenog doba. Alhemija bombe je objavljena u izdanju Lagune prošle godine i naišla je na značajnu pažnju javnosti i čitalaca. U okviru ovog predavanja, autor će predstaviti nuklearne toponime, uzbudljive obrte iz istorije nuklearne ere, osvrnuće se i na domaću istoriju, ali i na aktuelnu situaciju u današnjem svetu sa devet nuklearnih sila.

Program organizuju Centar za razvoj obrazovanja Planeta u saradnji sa Gradskom bibliotekom „Karlo Bijelicki“ Sombor, a u sklopu projekata „Sombor STEAM Stage“ i „Fizi Bizi Fest 14“ koga podržavaju Grad Sombor, Centar za promociju nauke i Pokrajisnki sekratarijat za sport i omladinu, a realizuje Centar „Planeta“.

Režim saobraćaja izmenjen je na pojedinim deonicima u Vojvodini zbog radova.

Deonica Irig - Maradik

Do 29. novembra, tokom svetlog dela dana, obnavlja se kolovoz na deonici Irig - Maradik.

U zoni radova, u toku svetlog dela dana, saobraćaj se odvija naizmeničnim propuštanjem vozila uz ručnu regulaciju, u dužini od 8,8 km, dok se tokom noći saobraćaj odvija dvosmerno na suženom delu kolovoza.

Deonica Sombor - Kula

Do 22. novembra, u periodu od 7 do 15 časova, radovi se izvode i na deonici od Sombora do Kule.

Za vreme radova saobraćaj se odvija naizmeničnim propuštanjem vozila.

Deonica Kuzmin - granica Srbije i BiH

Do 1. aprila 2025. godine na deonica Kuzmin (Sremska Mitrovica) - granični prelaz Sremska Rača, izmenjen je režim saobraćaja zbog izgradnje novog graničnog prelaza.

Za vreme radova postavljena je signalizacija koja blagovremeno upozorava na opasnost zbog spajanja sporednog puta sa državnim putem i na suženje kolovoza.

Na deonici Čenta - Baranda

Produžena je obustava saobraćaja do 15. decembra zbog rekonstrukcije mosta preko reke Tamiš, na deonici Čenta - Baranda.

Alternativni putni pravac je put Čenta - Dunavac, zatim opštinski put Opovo - Baranda.

Svi ovi radovi su obeleženi adekvatnom saobraćajnom signalizacijom i opremom.

YouTube je trenutno jedan od najvećih i najposećenijih sajtova na svetu, ali mnogo je drugačije sve izgledalo u njegovim začecima.

Iako se platforma suštinski promenila od videa "Ja u zoološkom vrtu" koji je objavio osnivač Džaved Karim u aprilu 2005. godine, prvobitna namena je bila dosta drugačija od onoga što vidimo danas.

U postu na subredditu r/youtube, jedan reditor je koristio Wayback Machine internet arhivu da otkrije i možda podseti druge na društvenim mrežama da je YouTube nekada bio - sajt za upoznavanje.

Osnovan na Dan zaljubljenih 2005. godine, YouTube je tada imao potpuno drugačiji interfejs od onog koji sada poznajemo.

Možemo, odmah ispod polja za korisničko ime i lozinku, videti odeljak koji detaljno opisuje element za upoznavanje, tražeći od posetilaca sajta da unesu svoj pol, koga "traže", kao i preferencije kada je u pitanju starosna grupa.

Takođe možemo videti kartice za "Omiljene", "Poruke", "Video snimke" i "Moj profil", što su sve odeljci koji mnogo više liče na one koje viđamo na dejting sajtovima, nego na YouTube kakav danas znamo.

Najraniji unos na Wayback Machine pokazuje da je od 28. aprila do 29. aprila 2005. godine izbor pola, preferencija i starosnog opsega nestao.

Tek 14. juna 2005. vidimo "tradicionalniju" YouTube početnu stranicu, koja ne sadrži nijedan od aspekata sličnih sajtu za upoznavanje koji su bili prisutni u najranijoj formi sajta.

Izvor: b92.net

Naučnici su otkrili da žene koje piju najmanje 400 mililitara (ml) mleka dnevno imaju veću verovatnoću da dožive srčani ili moždani udar. U riziku su i žene koje konzumiraju obrano, odnosno mleko sa manje masti.

Istraživači studije Univerziteta Upsala u Švedskoj, koja je objavljena u BMC Medicine, ustanovili su da mlečni šećeri - laktoza, mogu da izazovu upalu u ćelijama tela tokom vremena, i da stvore dodatno opterećenje za srce.

Studija je razmatrala dve velike studije na populaciji od 101.000 ljudi - skoro 60.000 žena i oko 40.000 muškaraca. Učesnici popunjavali upitnik o svom načinu života i ishrani, a praćeni su 33 godine.

Konkretno, oni koji su svakodnevno konzumirali mleko sa manje masti tokom cele studije imali su pet odsto veći rizik od koronarne bolesti srca - uključujući srčanu insuficijenciju, srčani udar i moždani udar.

Utvrđeno je da što su žene više pile mleka, to se rizik povećavao.

Žene koje su pile 600 ml mleka dnevno povećale su rizik za 12 odsto, a za 21 odsto kada su pile 800 ml.

Istraživači su rekli da su nalazi slični za punomasno, srednje masno i nemasno mleko.

Kažu da bi uključivanje fermentisanih mlečnih proizvoda u ishranu umesto mleka, kao što je je jogurt, mogla da ublaži deo rizika. Fermentisani mlečni proizvodi sadrže manje laktoze od mleka, jer proces fermentacije razgrađuje deo laktoze mleka.

- Zdrava ishrana je neophodna za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Naša analiza podržava povezanost između unosa mleka većeg od 300 ml dnevno i veće stope ishemijske bolesti srca i infarkta miokarda (srčanog udara) posebno, kod žena, ali ne i kod muškaraca. Veći rizik kod žena je evidentan bez obzira na sadržaj masti u mleku - naveo je za časopis BMC Medicine, autor studije profesor Karl Majkslon, prenosi "Daily mail".

Kardiovaskularne bolesti, koje uključuju srčane i moždane udare, a uglavnom su povezane sa nakupljanjem masnih naslaga unutar arterija, što povećava rizik od krvnih ugrušaka.

Mleko i mlečni proizvodi su odličan izvor kalcijum-fosfora, proteina i drugih hranljivih materija koji su od vitalnog značaja za zdravlje kostiju.

Međunarodna fondacija za osteoporozu objasnila je da je kalcijum glavni građevinski blok skeleta. Nedostatak kalcijuma može da dovede do slabljenja kostiju tokom vremena, i da poveća rizik od osteoporoze - uzrokujući da kosti postanu lomljive.

Izvor: direktno.rs

Sukobi su često praćeni visokim tenzijama i impulsivnim reakcijama, gde svako pokušava da izrazi svoj stav, zaboravljajući da i druga strana želi da bude saslušana i shvaćena.

Empatija i pažljivo slušanje su ključni za deeskalaciju tenzija i pronalaženje zajedničkog jezika.

Psiholog Mark Travers tvrdi da istraživanja pokazuju da „empatično parafraziranje” može značajno pomoći u smirivanju svađe i stvaranju dubljeg razumevanja među sagovornicima.

On je podelio dva načina za smirivanje sukoba u bilo kojoj vezi, bilo da je romantična ili porodična.

Aktivno slušajte pre nego što odgovorite

„Empatičko parafraziranje počinje istinskim slušanjem, bez prekidanja ili planiranja odgovora. Važno je prepričati sadržaj onoga što druga osoba govori i prepoznati emociju koja stoji iza toga.

Na taj način pokazujete da slušate na kognitivni i emocionalni nivo, koji smanjuje defanzivnost i pomaže u smirivanju napetosti“, rekao je Travers za „Psychology Today“.

Podstičite dijalog sa poštovanjem

Ako nismo sigurni šta druga osoba zaista oseća ili zašto je uznemirena, postavljanje pitanja za pojašnjenje može sprečiti nesporazume.

„Na primer, ako odgovorite nešto poput: „Zvuči kao da osećaš da se tvoji doprinosi ne vrednuju“, pokazujete interesovanje za njihovu perspektivu i pozivate ih da podele više o svojim osećanjima, što olakšava razumevanje i rešavanje konflikta“, objašnjava psiholog.

Dakle, sposobnost slušanja i prepoznavanja emocija je još jedan važan korak ka rešavanju nesporazuma. Na ovaj način sukobi postaju prilike za jačanje odnosa i dublje razumevanje, prenosi Index.hr.

Tina Chan Craig je osnivačica kompanije U Beauty i podelila je nekoliko tajni za negu kože koje se u njenoj kineskoj porodici prenose generacijama.

‘Moja baka me je naučila da je lepota ljubav prema sebi, a ne taština. Ako se brinete o sebi, imaćete više samopouzdanja, a zdrava koža odlična je za samopouzdanje’, rekla je Tina Chan Craig.

Kineskinje su poznate po dugotrajnom održavanju zdravlja svoje kože i mladolikog izgleda, a velike zasluge za to treba pripisati tradicionalnim metodama.

Budite nežni prema svojoj koži

„Lice tretiramo bolje nego Chanelove torbe, ali čini se da zapadne kulture imaju drugačiji pristup – žene su često vrlo nežne sa svojim torbicama, ali grube sa kožom“, kaže Tina Chan Craig.

„Moje sestrične, na primer, nakon pranja uvek maramicama osuše kožu jer su peškiri pregrubi za njihovu svilenkastu kožu. A koža koja izgleda kao svila je krajnji cilj“, objasnila je.

Izbegavajte ekstremne temperature

Možda ste primetili kako ljudi iz Azije u najtoplijim danima svoja lica od sunca štite suncobranima, a to nije jedini princip zaštite kože, jer Tina Chan Craig savetuje da je zaštitite i od hladnoće.

„Pokušajte da izbegnete korišćenje bilo čega hladnog ili ledenog na koži. Čak se i hladna ili ledena hrana smatra lošom za žene (ali dobrom za muškarce)“, ispričala je za Net-a-porter.

„Za jutarnje umivanje koristim filtriranu vodu sobne temperature, a većina Kineskinja koje poznajem neće koristiti hladnu vodu jer ne veruju u nikakve krajnosti. Isto važi i za vruću vodu koja isušuje kožu. Moja baka je uvek govorila da će mi vruća voda ‘ostariti’ kožu i da nikada ne kupamo decu u vrućoj vodi. Topla voda jednako dobro čisti kožu“, kaže Tina.

Nemojte koristiti piling i izbegavajte sapun

Često čujemo da je piling neophodan za uklanjanje mrtvih ćelija kože i podsticanje obnove kože. Iako to ima smisla, Tina Cheng Craig kaže da ona i njeni prijatelji to ne rade.

„Kineskinje nemaju naviku da ribaju kožu ili telo, osim suvim rebrastim sunđerčićem, i to samo za stopala ili leđa“, kaže ona.

„Učili su nas da koristimo sapun prilikom tuširanja gde je potrebno, uključujući i iza ušiju, ali ne i na rukama, nogama, leđima, grudima i stomaku. Za te delove tela koristimo nežna ulja i vodu za čišćenje jer je cilj očuvati kožu“, ističe Tina.

Gua sha kamen je za telo, a roleri za lice
Popularni kamen gua sha zastupljen je u tradicionalnoj kineskoj medicini, u ponovnom uspostavljanju protoka vitalne energije ‘chi’ i podizanju ‘shen’ koji koži vraća svežinu i sjaj.

Međutim, Tina Chan Craig koristi gua sha kamen na svoj način.

‘Gua sha je važan deo kineske kulture, ali mi je uglavnom koristimo na telu, za oslobađanje otrova. Kad mi u detinjstvu nije bilo dobro, baka mi je njime masirala leđa, duž svake strane kičmenog stuba kako bi podstakla izbacivanje toksina, zatim duž vrata i ramena, sve do limfnih čvorova“, rekla je.

Tina uvek pri ruci ima ovaj kamen koji joj, kako tvrdi, pomaže da se reši napetosti, a za lice koristi valjke za masažu, ali samo kad je mokro ili nakon što ga je namazala uljem.

„Nikad to ne radim kad mi je lice suvo: da ne rastegnem kožu ili je previše povučem. Koristiću valjak za lice kad god mi je lice podbulo ili mi treba konturisanje“, ispričala je.

Jedite hranu bogatu kolagenom

„Od rođenja su me učili da jedem hranu bogatu kolagenom jer se sjaj kože postiže iznutra. Zato mi je baka uvek govorila da je važno celovito se brinuti o sebi“, zaključila je, a prenosi Story.hr.

Odabir povrća bogatog hranljivim sastojcima posebno je važan sada, kada je upitno da li je nešto i koliko zdravo za naš organizam.

Povrće je izvrstan izbor za održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi i zdravu ishranu jer daje osećaj sitosti i bogato je brojnim sastojcima.

Umesto da jedemo prazne ugljene hidrate, poput belog pirinča i testenine, možemo odabrati povrće s visokim udelom vlakana, poput lisnatog zelenog povrća i povrća bez skroba.

Dakle, ako želimo pored toga i da prištedimo, smrznuto povrće je praktičan izbor.

Dijetetičarka Džordan Hil posebno preporučuje smrznuti brokoli, kelj i boraniju, jer tvrdi da doprinose poboljšanju kontrole šećera u krvi.

"Ove tri vrste povrća bogate su vlaknima, što usporava probavu i pomaže u kontroli šećera u krvi", rekla je za Parejd (Parade).

Dijetetičarka Stejsi Vudson takođe preporučuje brokoli kao "savršen izvor vitamina C i kalijuma", koji jačaju imunitet i pomažu kod hroničnih bolesti.

Džordan Hil savetuje da izbegavamo povrće s velikim udelom skroba, poput krompira i kukuruza, jer ono može da poveća nivo šećera u krvi.

"Povrće poput kukuruza ima veći učinak na šećer u krvi, dakle, najbolje je kombinovati ga s nemasnim proteinima ili s povrćem bez skroba", ističe.

Takođe, prilikom kupovine smrznutog povrća važno je birati opcije bez dodataka soli, šećera ili masnoća.

"Smrznuto povrće može imati više hranljivih sastojaka jer se bere u sezoni i odmah zamrzava kada je na vrhuncu kvaliteta", zaključila je Džordan Hil.

Izvor: b92.net

Popularni gastronomski portal za hranu i putovanja Taste Atlas objavio je listu 100 najboljih jela od pasulja na svetu. Na ovoj listi se nalazi čak tri jela iz Srbije.

Taste Atlas, popularni vodič za hranu i putovanja, nedavno je objavio još jednu listu najbolje ocenjenih jela na svetu – ovog puta s pasuljem kao osnovnim sastojkom.

Mnogi Srbi reći će da im je pasulj omiljeno jeftino jelo kojeg se nikad ne bi odrekli, pa bi ova lista mogla da posluži i kao inspiracija da se proba nešto novo, a na njenom vrhu nalazi se Sopa Tarasca, pire supa od pasulja iz Meksika. Prate je Diri ak pwa sa Haitija na drugom mestu i Feijao Tropeiro iz Brazila na trećem mestu.

Na šestom mestu našao se srpski pasulj.

Za pasulj pišu da je popularno srpsko čorbasto jelo koje se tradicionalno sprema od belog pasulja. Pasulj se obično krčka sa kobasicom, slaninom ili šunkom i povrćem kao što su luk i šargarepa. Paprika, lovorov list i beli luk se obično koriste kao začini u supi. Pasulj je tipičan predstavnik srpske hrane, a veoma je popularan i na celom Balkanu, posebno u susednim zemljama. Preporučuje se da jelo poslužite sa malo hrskavog hleba ili isečenog sirovog luka sa strane, pišu na portalu Taste Atlas.

Dalje, na 29. mestu je, ponovo, čorbast pasulj, za koji pišu da je popularno srpsko jelo od natopljenog pasulja, luka, šargarepe, paprike, belog luka i lovorovog lista. Suvo ili dimljeno meso i rebra su uobičajeni dodaci kako bi jelo učinilo ukusnijim i dalo jelu mirisnu, dimljenu aromu.

Ovaj pasulj je obično začinjen peršunom i biberom nakon što je kuvan. Prilikom serviranja preporučuje se uparivanje sa raznim komadima mesa ili ćufti. Čorbast pasulj bio je osnovno jelo u jugoslovenskoj vojsci zbog lakoće pripreme i hranljive vrednosti.

Na 39. mestu našao se čuveni prebranac.

Taste Atlas piše da je prebranac srpsko jelo koje se sastoji od pasulja pečenog sa lukom, slatkom paprikom u prahu, uz ulje i vodu. Konačni rezultat ne bi trebalo da bude čorbast, već blago suv, sa pasuljem obloženim lukom koji razvija kremastu teksturu. Prvobitno su prebranac pravili seljaci tokom hladnih zimskih dana.

Danas se jelo tradicionalno služi kao prilog uz glavna jela, ali se može konzumirati i samostalno, po mogućstvu uz krišku hleba.

Izvor: nova.rs