Sombor.info

Svoj svojevremeni burni razvoj, tokom 18. i 19. veka, Sombor je dugovao ne samo svojim privrednim potencijalima, oličenim, pre svega, u njegovoj polјoprivredi, već i činjenici da je predstavlјao nezaobilazan saobraćajni čvor na smeru istok - zapad Evrope.

Prepoznat kao privredno-administrativni epicentar tadašnje Ugarske, njegov značaj nije dramatičnije oslabio ni prilikom formiranja nove kralјevine Južnih Slovena, mada se našao na samoj granici sa novorođenom Mađarskom, što mu nije smetalo da održava kakav-takav tempo razvoja i tokom perioda nakon Drugog svetskog rata, iako je primat, kao saobraćajno čvorište, sve više preuzimala Somboru susedna Subotica. Tek raspad i SFRJ doveo je do toga da najveća varoš na Zapadu Bačke postane i doslovno saobraćajno „slepo crevo“, što mu se osvetilo pogotovo u periodu privredne tranzicije, kada je investitore mogla da primami samo odlična saobraćajna povezanost sa panevropskim koridorima, o čemu najbolјe svedoče primeri bačkih i sremskih lokalnih zajednica oslonjenih na Koridor 10.

Potpuno zanemaren izlazak na evropsku vodenu žilu kucavicu - Dunav, zapuštena nekada razgranata železnička mreža, izarubovani putevi ionako nedovolјne propusne moći, skrajnutost od puteva međunarodne trgovine, ostavili su Sombor gotovo potpuno bez svežeg stranog kapitala, pa nikoga ne čudi što se u ovom gradu više od jedne decenije nije pojavio nijedan novi ozbilјniji privredni subjekat, dok postojeći, najblaže rečeno, stagniraju. Koliko je, mada zanemaren, strateški važan za Srbiju kao saobraćajno čvorište pokazuje se ovih dana, dok traju radovi na izgradnji nove, brze pruge Novi Sad-Subotica, kada je sav železnički saobraćaj „prebačen“ sa ovog koridora na trasu Subotica-Sombor-Bogojevo-Novi Sad, što je navelo i ministarstvo saobraćaja i infrastrukture da najavi ulazak u zamašni projekat revitalizacije pružnog pravca Vrbas-Sombor. Ako se ima u vidu da se poslednjih nekoliko godina ozbilјnije radi na revitalizaciji i novoj izgradnji i putne mreže u i oko Sombora, još uvek dominantnoj u robnom transportu, realno je očekivati da bi se mogao očekivati skori izlazak ovog grada iz saobraćajnog ćorsokaka u kojem se nalazi poslednje tri decenije.

I kanal je dobar
Ako je postojao žal za tim što je u državnoj strateškoj dokumentaciji Sombor ostao skrajnut kada je u pitanju njegov izlazak na Dunav, odnosno nije prepoznat kao ozbilјniji kandidat za ulaganje u infrastrukturu namenjenu robnom i putničkom transportu ovom rekom, ohrabruju ulaganja u obnavlјanje kapaciteta za rečni transport sistemom DTD, oličenom u čišćenju decenijama zapuštenog Velikog bačkog kanala kao okosnice ovog sistema.
Počelo je to sa obnavlјanjem čuvene prevodnice Dunav-VBK kod Bezdana, prvog ovakvog vodnog objekta na svetu, pri čijoj gradnji je korišten takozvani „podvodni“ beton, a nastavlјeno čišćenjem celog njegovog toka od ogromne količine mulјa, koji je ne samo dramatično smanjio dozvolјeni gaz plovilima, već Srbiji i Vojvodini stvorio i ekološki problem kolosalnih proporcija.

Svakako najznačajniji projekat na kojem se radilo u godini na izmaku je brza saobraćajnica od Sombora do Kikinde, koja je dobila i svoj naziv „Osmeh Vojvodine“, koja bi u smeru zapad-istok trebala da poveže granične prelaze sa Mađarskom, Bački Breg i Rumunijom, Nakovo. Mada je početak radova na ovoj saobraćajnici najavlјivan još za 2021.godinu, što se pokazalo kao preambiciozno, protekla godina je iskorištena za plansku dokumentaciju koja je obuhvatala i program eksproprijacije zemlјišta, koji je, opet, makar administrativno, priveden kraju u samoj završnici godine, kada je na javni uvid dostavlјen i njegov deo od samog Sombora do administrativne granice sa opštinom Kula, pošto je prethodno isti posao obavlјen za deo trase od graničnog prelaza Bački Breg do Sombora. Mada će se ovim ostvariti davnašnji san Somboraca da dobiju makar „poluauto-put“ (što bi bila i laička definicija brze saobraćajnice), ako već ne pravi auto-put, do Vrbasa kao priklјučak na Koridor 10, daleko veći doprinos lokalnoj ekonomiji će se ostvariti kroz (pre)dugo očekivanu prekategorizaciju i njoj prikladnu rekonstrukciju GP Bački Breg. Naime, ovaj prelaz sa Mađarskom, kao alternativa večito zagušenim prelazima Horgoš i Kelebija, još uvek je u rangu onih koji su osposoblјeni za isklјučivo putnički i saobraćaj teretnih vozila do svega tri i po tone. Uvertira u njegovu prekategorizaciju i samim tim osposoblјavanje za teretni saobraćaj kamiona nosivosti i do 12 tona je svakako bio prekogranični projekat dve države, finanasijski potpomognut i sredstvima EU, ali se pravi efekti po lokalni razvoj mogu očekivati tek „stavlјanjem osmeha na lice Vojvodine“.

Ako se ova saobraćajnica može smatrati strateškim interesom dve, tačnije tri države koje povezuje, nezanemarlјiv je rad i na novim regionalnim, odnosno lokalnim putevima koji se finansira iz sredstava samih lokalnih samouprava i buyeta Vojvodine. Tako je nesumnjivo da će Zapad Bačke saobraćajno „prodisati“ i nakon završetka puta od somborskog sela Stapar do Sivca kao drugog najvećeg sela opštine Kula. Ova projekat, koji se polako privodi kraju, mada doživlјavan lokalnim, ne samo što će asfaltom „prokrviti“ ogroman prostor plodne bačke ravnice, koji je do sada bio saobraćajna mrtva zona, povlačeći za sobom i daleko veće mogućnosti modernizacije polјoprivrede kroz navodnjavanje i potencijalnu izgradnju preradnih kapaciteta, već će omogućiti i privredi opštine Oyaci da se transportno lakše konektuje na „Osmeh Vojvodine“ i samim tim na Koridor 10. Kada se tome doda i projekat, takođe finansijski podržan novcem iz pokrajinske kase, tačnije Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, puta od Kupusine, naselјenog mesta opštine Apatin, do somborskog sela Bački Monoštor, od koga već postoji put do Bezdana kao jedne od konekcionih tačaka budućeg „Osmeha Vojvodine“, za očekivati je da će u predstojećoj, ali i potonjim godinama, prokletstvo Sombora kao saobraćajnog „slepog creva“ biti konačno razbijeno.

Izvor: dnevnik.rs

Prvi presek glasanja ljubitelja NBA lige za Ol-star igrače je objavljen.

Najviše glasova za sada su dobili Lebron Džejms iz LA Lejkersa, malo više od 3,1 miliona, dok je Kevin Durent iz Bruklin Netsa otprilike na istoj koti.

Naš Nikola Jokić dobro se kotira, dobio je za sada 2.337.768 glasova.

Od "visokih" igrača na Zapadu je samo Lebron Džejms bolje prošao, a generalno gledano, Stef Kari sa 2,7 miliona, te Luka Dončić sa 2,4 miliona, bolji su još od momka iz Sombora.

Podsetimo, navijači imaju 50 odsto udela u glasanju za prvu petorku na Ol-staru, dok po 25 odsto imaju NBA igrači i mediji.

Sledeći presek biće objavljen 12. januara.

Ovogodišnji Ol-star vikend na programu je od 17. do 19. februara u Solt Lejk Sitiju.

“Likovna radionica Ateljea Šćekić” organizuje izložbu slika u apatinskoj galeriji “Meander”.

Otvaranje izložbe zakazano je za 9. januar od 19 časova, a postavka će trajati do 16. januara.

Pošast zvana koronavirus ipak nije iza nas. U novoj 2023. godini pojavio se i njegov novi zarazniji soj - "kraken". Nedavno je otkriven u Sjedinjenim Državama i već sada čini otprilike 70 odsto novih zaraza u toj zemlji, zbog čega od njega uveliko strahuju i druge zemlje širom sveta.

Kako tvrde zvaničnici, nova varijanta je označena kao „najprenosiviji soj do sada otkriven“, a Amerika je već na svojoj koži osetila užasne posledice virusa. Pored SAD, „Kraken“ je već stigao i do nekoliko evropskih zemalja koje strepe od ponovnog uvođenja mera i lokdauna.

Zvanično je nazvan KSBB.1.5 i smatra se da je zapravo podvrsta omikrona. U SAD čini četiri od deset slučajeva zaraze. Stručnjaci su zabrinuti i da bi brzi razvoj „Krakena“ mogao biti uzrokovan mutacijama koje mu pomažu da brže zarazi ljude i izbegne zaštitu od vakcinacije i prethodnih infekcija.

Sada je počeo da se širi po Velikoj Britaniji, što ukazuje da ima veliku prednost širenja u odnosu na druge varijante.

Marija Van Kerkov, tehnički vođa SZO za kovid navela je da najveću zabrinutost izaziva to što ova podvarijanta prebrzo cirkuliše što joj pruža više mogućnosti da se promeni.

Inače, podaci iz Velike Britanije sugerišu da je KSBB.1.5 stoji iza nešto manje od osam procenata zaraženih u dve nedelje do 2. januara.

Najnoviji podaci Instituta Sanger, jednog od najvećih centara za nadzor kovida u Velikoj Britaniji, sugerišu da „Kraken“ stoji iza do polovine svih slučajeva zaraze u najteže pogođenim regionima.

KSBB.1.5 je takođe otkriven u drugim zemljama, uključujući Francusku, Nemačku, Holandiju, Španiju, Irsku, Australiju, Singapur i Indiju.

Profesor Lorens Jang, virusolog sa Univerziteta Vorvik, upozorava da je pojava ovog soja „poziv na buđenje“ i da bi mogla da pogorša krizu u Britaniji.

„Varijanta KSBB.1.5 je veoma zarazna i dovodi do povećanog broja prijema u bolnice u Njujorku, posebno među starijim osobama. Opadanje imuniteta, više mešanja u zatvorenom prostoru zbog hladnog vremena i nedostatak drugih ublažavanja, kao što je nošenje maski za lice, takođe doprinose ovom naletu infekcije u SAD“, objašnjava profesor.

To znači da su ljudi koji su vakcinisani ili su imali prethodnu infekciju podložniji zarazi – iako ne nužno težoj bolesti. Ono što je veliki razlog za brigu jeste činjenica da je „Kraken“ možda samo uvod u novu, još goru varijantu virusa.

Što se više infekcija pojavi, virus ima više mogućnosti da mutira i evoluira.

„Ne znamo kako će se ova varijanta ponašati u Velikoj Britaniji, u populaciji koja je ranije bila izložena drugim varijantama omikrona i gde su mnogi od starijih od 50 godina imali dopunske vakcine sa bivalentnom vakcinom. Ipak, ovo je poziv za buđenje — oštar podsetnik da ne možemo biti opušteni sa kovidom. Pretnja od KSBB.1.5 i drugih kovid varijanti koje dodatno pogoršavaju trenutnu krizu naglašavaju potrebu da ostanemo na oprezu“, kaže Jang.

Međutim, nisu svi stručnjaci toliko zabrinuti.

Čak i ako vakcine ne funkcionišu savršeno protiv ove varijante, imunitet će verovatno i dalje trajati, a većina Britanaca je takođe bila izložena prethodnim varijantama omikrona.

Visok nivo zaštite od virusa dao je ministrima samopouzdanje da odbace sve kovid mere prošle godine, dok je zemlja prešla na život sa virusom.

Izvor: nova.rs

Početak Božićnog slavlјa u Somboru označilo je tradicionalno palјenje Badnjaka na Trgu Svetog Đorđa. Kao i prethodnih godina, u prisustvu velikog broja vernika, sveštenici Srpske pravoslavne crkve osveštali su Badnjak, koji je donešen svečanom litijom kroz grad.

Badnjak je izgoreo uz molitve i želјe za sreću, napredak, radost i blagostanje, a u ovom svečanom činu sugrađanima se pridružio i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

I mali korinđaši tradicionalno su najavili dolazak Božića. Najdraži gosti i ove godine na Badnji dan posetili su gradonačelnika i njegove saradnike.

U prazničnoj atmosferi, koja najavlјuje najradosniji hrišćanski praznik, u skladu sa starim običajima, korinđaši su otpevali pesme za mir, radost i blagostanje, a za uzvrat gradonačelnik im je uručio prigodne poklončiće.

Direktor Javno-komunalnog preduzeća „Veterina Beograd“ Budimir Grubić kaže za RTS da su psi koji su izujedali novinara Vladana Radosavljevića smešteni u „Veterini Beograd“ i da se ispituju okolnosti koje su dovele do incidenta. Grubić je rekao da se radi o stafordu, mešancu staforda i pitbula i treći pas je krupan mešanac.

Stravična nesreća dogodila se juče na Kosmaju kada je čopor pasa napao i ubio novinara Vladana Radosavljevića, jednog od osnivača Produkcijske grupe „Mreža“, a njegovu suprugu teško povredio.

Direktor Javno-komunalnog preduzeća „Veterina Beograd“ Budimir Grubić potvrdio je za RTS da je reč o vlasničkim psima, a da na to ukazuje jer su svi psi bili jasno obeleženi.

Prema njegovim rečima, kakve su okolnosti bile pre nego što se nesreća dogodila to će MUP utvrditi, čiji su pripadnici odmah izašli na teren.

Očekuje da će se okolnosti koje su dovele do napada razjasniti do danas popodne.

Kada je reč o rasi pasa koji su izujedali Radosavljevića i njegovu suprugu, kaže da se radi o stafordu, mešancu staforda i pitbula i treći pas je krupan mešanac.

Napomenuo je da su psi bili naučeni da kidišu na ljude.

„Sačekaćemo da vidimo pod kojim okolnostima se desio incident. Ovo je sedmi slučaj od početka 2022. godine uključujući i ovaj poslednji“, napomenuo je Grubić.

Naglašava i da su jasna pravila o držanju takvih pasa.

„Neophodan je povodac kada izlaze takvi psi na javne površine, kao i zaštitna korpom. Takvog psa ne mogu da vode osobe mlađe od 18 godina, a pogotovo ne nejake osobe“, istakao je Grubić i potvrdio da su sva tri psa smeštena u „Veterini Beograd“.

Tužilaštvo dalo nalog da se prikupe svi podaci

Više javno tužilaštvo u Beogradu dalo je nalog Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu da prikupi sve podatke o napadu pasa na V. R. (62) u Velikoj Ivanči, koji je od posledica ujeda preminuo.

Pre svega utvrđuje se da li su psi vlasnički, ko je vlasnik pasa i zašto su se našli van dvorišta.

Tužilaštvo će blagovremeno obaveštavati javnost o daljim koracima u ovom slučaju, navodi se u saopštenju.

Izvor: danas.rs

Hrvatska je uvela evro kao zvaničnu valutu 1. januara 2023. godine. Ubrzo su se pojavile i lažne novčanice, pa je Hrvatska narodna banka izdala savet kako da razlikuje „prave“ evre od falsifikata, piše N1.

Pazite građani – lažni evri”, saopštila je u utorak policija i upozorila da je poslednjih dana sve više prijava da prevaranti koriste filmske rekvizite novčanica u ovoj novoj hrvatskoj valuti umesto originalnih evra za plaćanje.

Brodsko-posavska policija navodi nekoliko slučajeva kada su prevaranti kao sredstvo plaćanja koristili filmske rekvizite za evro novčanice, na kojima je pisalo: „Proizvodnja suvenira“, odnosno „Ovo nije legalno, koristi se za pokretne rekvizite“.

Primer (gornja novčanica je lažna, donja je prava):

Foto: N1

Kako bi se lakše proverila autentičnost novčanica, HNB preporučuje četiri koraka – opipati, pogledati, pomeriti, proveriti.

Građani se pozivaju da opipaju papir i reljef novčanice, pogledaju je u svetlu i provere da li ima vodeni žig i zaštitnu nit, prozirni broj i prozor sa portretom.

Da bi proverili njihovu autentičnost, mogu da nagnu evro novčanicu i provere hologram, broj koji menja boju, sjajnu traku i portretni prozor.

Na novčanicama se nalazi i mikro zapis koji se može proveriti pomoću lupe, a dodatne karakteristike mogu se proveriti UV lampom.

Godina koju su obeležila drastična poskupljenja konačno je za nama, ali njene ekonomske posledice su trajne. Nedavno smo čitaocima predstavili listu top 5 najjeftinijih gradova za život, a sada smo proveravali koji su najskuplji. Tradicionalno, prvi na listi je Beograd. Međutim, ono što iznenađuje je to da Novi Sad nije uspeo da se “plasira” u top 5, a na četvrtom mestu našlo se nešto neočekivano – Sremska Mitrovica.

Republički zavod za statistiku redovno objavljuje cene proizvoda koje građani kupuju svakodnevno i onda, kroz neke veće gradove u Srbiji pruža uvid u to gde je šta najjeftinije odnosno najskuplje. U „konkurenciju“ je ušlo petnaestak gradova širom zemlje.

Kao i pri istraživanju koji je grad najjeftiniji, u „korpu“ smo za svaki grad stavili iste osnovne proizvode koje domaćinstva koriste svakodnevno: krompir, pasulj, crni luk, jabuke, juneće, svinjsko i pileće meso, 10 jaja i mleko.

Budući da cene pojedinih osnovnih namirnica poput ulja, brašna, šećera i hleba nisu slobodno formirane, odnosno pod kontrolom su Vlade Srbije i samim tim u gotovo svim prodavnicama iste, nisu uzete u razmatranje.

Pored hrane, uračunata je pasta za zube, sapun za ruke i prašak za veš, ali su podaci za ove proizvode prošlogodišnji, budući da RZS još uvek nije objavio zvanične podatke za te proizvode.

Uporedivši korpe u koje smo stavili iste proizvode za svaki grad, došli smo do zaključka da lista najskupljih gradova izgleda ovako:

Na prvom mestu je očekivano Beograd, gde građani za kilogram krompira plaćaju 130 dinara, kilogram pasulja 400 dinara, a kilogram crnog luka 100 dinara, dok ista količina jabuka košta 100 dinara.

Što se tiče mesa, kilogram junetine košta u proseku 1.100 dinara, kilogram svinjetine 690 dinara, a piletine 320. Za 10 jaja stanovnici glavnog grada u proseku izdvajaju 200 dinara, a za litar mleka 142.

Tuba paste za zube košta oko 116 dinara, tri kilograma praška za veš 443 dinara, a sapun u kamenu 35 dinara.

Ukupno – 3.790 dinara.

Sledeći na listi je Kragujevac, gde naša korpa vredi 3.569 dinara

Tu krompir košta 100 dinara, pasulj 350, crni luk I jabuke 100 dinara. Kilogram junetine košta 950 dinara, svinjetine 689, a piletine 319 dinara.

Za 10 jaja Kragujevčani u proseku izdvoje 210 dinara, a za litar mleka 150.

Pasta za zube košta 117 dinara, prašak za veš 447, a sapun 37 dinara.

Trećeplasiran je Niš, gde će građani za jednu ovakvu kupovinu u proseku izdvojiti 3.528 dinara.

Kilogram krompira u ovom gradu na jugu Srbije košta 100 dinara, pasulja 350, luka 60, a jabuka 80. Junetina košta čak 1.050 dinara, svinjetina 615, a piletina 320 dinara.

Nišlije za 10 jaja izdvajaju 200 dinara, a za litar mleka 145.

Pasta za zube košta oko 132 dinara, tri kilograma praška za veš 441 dinar, a sapun 35 dinara.

Petoplasiran je Zrenjanin, gde je korpa samo za jedan dinar skuplja od novosadske I subotičke I košta 3.484 dinara.

Zrenjaninci kilogram krompira plaćaju 100 dinara, pasulja 350, luka 70, a jabuka 80 dinara. Junetina košta 880 dinara, svinjetina 689, a piletina 320 dinara. Litar mleka košta 150 dinara, a 10 jaja – 200.

Kada je reč o kućnoj hemiji, pasta za zube košta oko 133 dinara, tri kilograma praška za veš 476, a sapun u kamenu 36 dinara.

Iznenađenje u Sremu

Međutim, grad koji se našao na četvrtom mestu je pravo iznenađenje – Sremska Mitrovica. U ovom gradu korpa sa ovim namirnicama košta 3.504 dinara.

Tu krompir košta 100 dinara, pasulj 300, luk I jabuke po 100. Junetina košta 1.000 dinara, svinjetina 689, a piletina 319 dinara. Litar mleka košta 148 dinara, a 10 jaja 180.

Pasta za zube košta 115 dinara, prašak za veš 430, a sapun 23 dinara.

Ipak, među prvih pet najskupljih gradova za život, u Sremskoj Mitrovici su plate najniže.

Naime, prosečna plata u Beogradu iznosi oko 95.700 dinara, u Kragujevcu 71.400, u Nišu oko 72.000, u Zrenjaninu 70.323 dinara, a u Sremskoj Mitrovici – tačno 67.182 dinara.

To je za 8.171 dinar manje od republičkog proseka, a čak 28.518 dinara manje od beogradskog proseka. Iako je razlika u odnosu na beogradsku platu drastična, beogradska korpa je samo 286 dinara skuplja.

Nove investicije

Krajem 2022. godine govorilo se o otvaranju novih pogona u Sremskoj Mitrovici.

Neke će graditi novi investitori koji su izabrali baš ovaj grad, a jedan takav otvorila je kompanija Belt, koja se bavi proizvodnjom i trgovinom proizvoda od betonskog gvožđa, u oktobru. U ovoj fabrici je tada zaposleno 30 radnika.

Drugi pogoni biće izgrađeni u procesu širenja kapaciteta investitora koji su već prisutni u ovom gradu na čijoj teritoriji živi skoro 80.000 ljudi.

Prema tome, u narednim mesecima će se videti da li će otvaranje novih radnih mesta uticati i na rast prosečne plate i životnog standarda građana, ali i da li će, posledično, doći do povećanja već visokih cena osnovnih životnih potrepština.

Novog Sada nema među prvih pet

Još jedno iznenađenje je što na listi top pšet najskupljih gradova u Srbiji nema Novog Sada.

Naime, u ovom gradu kilogram krompira košta 100 dinara, pasulja 350, crnog luka 80, a jabuka 90 dinara. Junetina košta 909 dinara, svinjetina 659, a piletina 319 dinara.

Novosađani litar mleka u proseku plaćaju 142 dinara, a 10 jaja 180 dinara.

Što se kućne hemije tiče, pasta za zube košta 124, tri kilograma praška za veš 490, a sapun 40 dinara.

To je ukupno 3.483 dinara, što znači da je Novi Sad u borbi za peto mesto na našoj listi od Zrenjanina izgubio samo za jedan dinar.

Inače, šesto mesto sa Novim Sadom deli i Subotica.

Izvor: nova.rs

Pevačica i starleta Gordana Goga Terzić uhapšena je sinoć zbog prostitucije u akciji policije.

Gordana Terzić uhapšena je zajedno sa prijateljicom u Beogradu.

Naime, njih dve su došle na „ugovorene intimne odnose“ u hotelu na Banovom brdu, ali su ih u sobi umesto očekivanih klijenta usačekali bi dočekali pripadnici MUP-a, kako piše „Blic“.

Kako se navodi njima su policajci sektora Javnog reda i mira stavili lisice i odveli na saslušanje u stanicu.

Gordana Goga Tere poznata je u javnosti kao pevačica koja se godinama bavi ovim poslom. Mediji su je često predstavljali i kao sterletu, a kako se spekulisalo, trebala je da postane deo rijaliti programa. Međutim, iako se predstavljala kao buduća učesnica „Zadruge“, u ovaj rijaliti format nikada nije ušla.

Bivšeg partnera sa kojim ima dete, a čije ime nije želela da pominje u javnosti, optužila je svojevremeno za nasilje u porodici.

Izvor: nova.rs

Crveni krst Sombor i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine danas su organizovali prvu akciju dobrovolјnog davanja krvi u 2023. godini.

Akcija je održana u prostorijama Crvenog krsta Sombor, a sugrađanima koji su odlučili da pruže podršku onima kojima je to najpotrebnije, priklјučio se i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković.

Gradonačelnik je ovom prilikom apelovao na sve koji su u mogućnosti da se priklјuče akcijama i postanu dobrovolјni davaoci krvi.

„Kraj godine i početak nove je vreme sabiranja i pravlјenja balansa ne samo institucija nego i svakog čoveka. Razmišlјamo šta su drugi učinili za nas, ali i šta smo mi učinili za druge. Danas sam ponovo poželeo da svratim do Crvenog krsta i još jednom dam krv za naše sugrađane i apelujem i na Vas da to učinite. Dobro se dobrim vraća! Empatija – osećaj za druge lјude je dokaz da nismo samo fokusirani na sebe, nego da umemo da spoznamo tuđe potrebe i olakšamo tuđu nevolјu i donosi posebnu ispunjenost i zadovolјstvo” poručio je gradonačelnik Ratković.