Sombor.info

Kako upozoravaju lekari, većina pacijenata nije ni svesna da je bolesna zato je neophodno otkriti uzrok hroničnog umora i pospanosti

Konstantan umor i pospanost, bez obzira koliko ste spavali tokom noći, može biti razlog za uzbunu, upozoravaju lekari.

Ukoliko ovo stanje traje duže vreme potrebno je otići na detaljne lekarske preglede kako bi se otkrio uzrok, posebno ukoliko se osećate umorno i pospano čak i nakon što ste se dobro naspavali.

Razlog za ovakvo stanje može biti ozbiljno oboljenje od koga pati sve veći broj ljudi čak i mlađih od 30 godina.

Mnogi nisu svesni bolesti

Kako upozoravaju stručnjaci, konstantan umor i pospanost mogu biti znak dijabetesa tip 2 koji se naziva još i tihi ubica. On nastaje kada u krvi skoči nivo šećera usled lošeg rada pankreasa koji ne proizvodi dovoljnu količinu insulina a koji je neophodan da razgradi glukozu u krvi.

Prema istraživanju Britanaca dijabetes tip 2 se naziva i tihi ubica zato što većina pacijenata nije ni svesna da je bolesna. Pretpostavlja se da oko milion Britanaca ima ovo oboljenje a da toga nije ni svesno.

Kako upozoravaju lekari hroničan umor i pospanost su jedan od osnovnih simptoma ove bolesti.

- Visok nivo šećera u krvi ili njegova loša razgradnja dovodi do toga da ćelije rade manje efikasno jer nemaju odgovarajuću energiju. Zbog toga nastaje osećaj umora, iscrpljenosti i pospanosti – upozorili su lekari.

Umor i pospanost, prema rečima doktora, mogu biti simptom i hipoglikemije, odnosno niskog nivoa šećera u krvi.

Ostali simptomi

Posebno zabrinjava podatak da se ovo obolenje ali i dijabetes tip 2 sve češće javlja i kod osoba mlađih od 30 godina zbog čega bi trebalo redovno da kontorlišu nivo šećera u krvi.

- Redovne kontrole šećera su neophodne za sve koji su stariji od 40 godina i to treba da postane rutina prilikom provere zdravstvenog stanja – naglasili su lekari.

Pored umora i pospanosti postoji i drugi simptomi koji upozoravaju na ovo oboljenje.

Simptomi dijabetesa tip 2

mokrenje više nego obično posebno noću
osećaj žeđi bez obzira koliko vode pijete
gubitak težine bez posebnog razloga
svrab oko penisa ili vagine
posekotine ili rane koje teško zarastaju
zamagljen vid

Izvor: srecna.republika.rs

Jedna od najzdravijih namirnica koja može i te kako biti ukusna – brokoli.

Da li znate da brokoli sadrži dvostruko veću količinu vitamina C nego narandža?

Ovo povrće ima mnogobrojne benefite po naše zdravlje, i zato je sastavni deo svake zdrave ishrane.

Najbolje se sprema na pari ili kratkotrajno kuva, jer tako gubi najmanje vitamina.

Jedna porcija brokolija ima samo 25 kalorija, manje od 5 grama ugljenih hidrata, nula masti i obilje vitamina, objašnjava nutricionista Ivana Mišić.

U njemu ima vitamina K, B3, B5 i folna kiselina, dosta kalijuma, fosfor, gvožđe i hrom.

Pored toga, brokoli je bogat vlaknima koja garantuju sitost posle obroka i usporavaju apsorpciju ugljenih hidrata, čime se sprečava nagli skok šećera u krvi - piše Danas.rs

Kako možemo spremiti brokoli?

Brokoli možete pripremiti na više načina, a u linkovima možete pronaći nekoliko jednostavnih, a ukusnih recepata

Potaž od brokolija

Punjeni koneloni sa karfiolom i brokolijem

Aromatčna pasta sa brokolijem

... i još recepata možete videti na OVOM LINKU

Nažalost, mnogi na samu reč „brokoli“ skupljaju usta i govore – ma to nije ukusno, međutim može se koristiti u raznim jelima, poput pite, pirea od povrća ili salata i biti vrlo ukusni.

Možete ga dodati i u pastu ili rižoto, ili se može koristiti kao prilog uz glavno jelo.

Gurman će uvek odabrati kvalitet, a ne kvantitet.

Luksuzne namirnice i sastojci skupi su jer su retki i neobični. Neke od sastojaka koje ćemo spomenuti verovatno nikada nećete ni videti, a kamoli okusiti, ali, većina se u jelima pojavljuje u vrlo malim količinama, pa ne očajavajte kad vidite cenu kilograma… i slobodno sastavite listu želja.

Retko (i) skupo

Među dvadeset najskupljih sastojaka su najskuplje ekstradevičansko maslinovo ulje, Lambda, napravljeno od grčke sorte maslina Kroneiki, kraljevske kamenice, pilići sorte Ayam Cemani koji se prodaju po 2000 po komadu, vrhunska japanska govedina Wagyu, kafa Kopi Luwak i med koji skupljaju profesionalni penjači iz pećina na severozapadu Turske.

Na ovom spisku je i mnogo češća vanila koja je skupa jer mora ručno da se opraši i to u jedinom danu u godini kad cveta. Najskuplji začin na svetu je šafran s cenom većom od 10.000 dolara po kilogramu. Potrebno je, naime 150 hiljada cvetova šafrana da bi se dobio jedan kilogram začina.

Retko i najskuplje

Ipak, u prvih pet najskupljih sastojaka srećemo prave ekstravagance.

5. Crna lubenica

Ovo retko voće ponovo nas vodi u Japan. Zbog osetljivosti se proizvede manje od deset hiljada godišnje, pa cena jedne lubenice može dostići i 6000 dolara. Čest su venčani dar u Japanu.

4. Plavoperajna tuna

Ima nekoliko sorti (i sve su ugrožene) i sve su cenjene, a rekord u ceni drži primerak od 278 kilograma koji je 2020. u Tokiju prodan za 1,8 milion dolara.

3. Beli tartufi

Skuplji su od crnih tartufa, a posebno su cenjeni oni iz okoline Pijemonta, a traže ih svinje i psi tartufari. Zbog njihove cene, ali i vrlo intenzivne arome, uglavnom se koriste u vrlo malim količinama.

2. Kavijar

Kavijar je sinonim za luksuz. Skup je jer se ikra skuplja ručno. Svetski rekord najskupljeg dugo je držao kavijar Golden Almas iz Irana poznat po baršunastom ukusu i ceni od gotovo 35.000 dolara po kilogramu. Pretekao ga je kavijar Strottarga Bianco, koji je danas ne samo najskuplji kavijar na svetu, nego i najskuplji prehrambeni proizvod koji košta 113.000 dolara po kilogramu. U čemu je tajna? Pa, posut je 22-karatnim zlatom. To nimalo ne utiče na ukus, ali utiče na cenu.

1. Zlatni listići

Strottarga Bianco doveo nas je do broja jedan najskupljih prehrambenih sastojaka. Jestivo zlato. Pravo zlato čistoće između 22 i 24 karata sasvim je sigurno za jelo i dugo se koristi u visokoj kuhinji. Sasvim je bezukusno, ali lepo izgleda pa je redovan ukras, najčešće na dezertima ili u koktelima, na svečanim i skupim događajima. Listići su tanki, pa možda i možete da priuštite malo pakovanje da „doterate“ šniclu. To je jako moderno ovih dana.

Autor:Punkufer.hr

 Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ iz Sombora objavila je dve knjige:

“Hangar za snove“, autor Darko Tuševljaković i “Revolucija Johna Lennona: pesme koje su promenile sve(t) & George Harrison: Here Comes The Sun“, autor Dragan Uzelac

Nova zbirka priča Darka Tuševljakovića, dobitnika Evropske nagrade za književnost, Hangar za snove, prva je knjiga objavljena u ediciji Biblioteka Dometi, Gradske biblioteke Karlo Bijelicki u Somboru.

Nakon nekoliko romana i zbirki priča, Darko Tuševljaković se predstavlja u jednom rubnom obliku savremene prozne produkcije, u pričama koje su najkraćeg mogućeg oblika. Bez viškova, bez preterivanja, bez okolišanja, ove sažete priče su – da pozajmimo opis Davida Albaharija – najupečatljiviji mogući pristup pisanju proze danas, a postojanje ovog oblika može se trasirati od Tomasa Bernharda i Danila Harmsa do Lidije Dejvis i Semezdina Mehmedinovića. Uz nekolicinu blago obimnijih tekstova i još jednu pesmu, Tuševljakovićevi sažeti narativi savršeno odgovaraju današnjem čitaocu jer daju najviše u najkraćem vremenu.*

*Dragan Babić

Darko Tuševljaković je rođen 1978. u Zenici, Bosna i Hercegovina. Prvu priču objavio je 2002. godine u regionalnoj antologiji priređenoj u saradnji s Uneskom i od tada objavljuje kraću i dužu prozu u raznim časopisima i antologijama u zemlji i regionu. Godine 2004. dobio je nagradu „Lazar Komarčić“ za najbolju novelu. Dosad je objavio dve zbirke priča (Ljudske vibracije i Naknadne istine), kao i četiri romana (Senka naše želje, Jaz, Jegermajster i Uzvišenost). Dela su mu se našla u užim i najužim izborima za NIN-ovu, Andrićevu i Vitalovu nagradu. Za roman Jaz dobio je 2017. Evropsku nagradu za književnost. Jaz je dosad preveden na engleski, italijanski, bugarski, albanski, rumunski, slovenački i španski jezik.

Živi u Beogradu i radi kao urednik i prevodilac.

Biblioteka Dometi nastavlja se na istoimeni časopis koji Gradska biblioteka Karlo Bijelicki objavljuje od 1974. godine i predstavlja autore čiji su tekstovi prvo štampani u časopisnoj verziji.

Izdavač, Gradska biblioteka Karlo Bijelicki Sombor

Za izdavača: Nataša Turkić, urednik: Dragan Babić, lektor: Tamara Babić, tehnički urednik i umetnička oprema: Dejan Podlipec, dizajn korica: Lena Tuševljaković Orlović.

…..

Revolucija Johna Lennona: pesme koje su promenile sve(t) & George Harrison: Here Comes The Sun, Dragan Uzelac

Iz recenzije:

…Specijalizovani muzički časopisi gotovo da i ne postoje na našim prostorima. Muzički tekstovi danas uglavno žive na internet portalima i društvenim mrežama. Zato ova papirna knjiga (štampa) ima nostalgičnu notu, ona je napuštanje sadašnjih pravila – ona je promena.

… Dragana Uzelca upoznao sam devedesetih godina proteklog veka kada sam pokrenuo i uređivao list za mlade Novi Pokret. Bio je jedan od kreativnijih autora tekstova o muzici, filmu i knjigama (književnosti)… Knjiga koju držite u ruci osobeni je remake tekstova objavljenih u Novom Pokretu… Osvajajući svoju ličnu slobodu slušanjem rock muzike (u najširem značenju) i čitanjem knjiga Uzelac je otvorio novi prostor u kojem znalački, posvećeno ispisuje impresivne muzičke i životne biografije-avanture nadahnutih autora i izvođača – J. Lennona & G. Harrisona… Iako je u osnovi Uzelčevog pristupa životu i pisanju bunt protiv establišmenta, iza njegove mirne pobune krije se snažna empatija…

Uputstvo za postupanje u slučaju čitanja: Ova prozna esejistika štampana je u međusobno obrnutim smerovima iz razloga jer su odvojene solo karijere dvojice Beatlesa – antipodne u svemu. Čitaoče, pred tobom su dva puta, kojim god se uputio stići ćeš i do drugog, opusti se, zaboravi gde si, ko si, šta si i kreni u čitanije… Preporuka je da u backgroundu čitanja ide tiha muzika The Beatlesa; po završetku, glasno preslušavanje pesama Johna Lennona i Georga Harrisona.*

*Goran Malbaša

Dragan Uzelac, rođen je 30. marta 1968. u Apatinu, Vojvodina. Saradnik je mnoštva internet magazina, portala i časopisa za umetnost i kulturu (KVAKA – Velika Gorica, Hrvatska, PULSE, XXZ portal, Čupava keleraba, Vitraž, Kultiviši se, Helly Cherry, Filmske radosti (Beograd), KULT, Kulturni heroj (Novi Sad), časopis za književnost SIZIF, Kraljevo, Impuls portal – Banja Luka, portal NVO FENOMENI, Crna Gora), svoj spisateljski put započeo je u listu somborske biblioteke Karlo Bijelicki – Novi pokret davne 1997. godine.

Autor je knjiga: The Beatles, povijest rock glazbe; Priča o bluesu; Scream of the butterfly – 50 godina od smrti Jima Morrisona; Priča o severnoameričkim Indijancima – Tamo gde smo prevareni; Charles Bukowski – Go all the way i John Lennon – You may say i’m a dreamer.

Ljubitelj pisane reči, rock and roll muzike, nezavisnog filma i undergrounda. Bibliofil. Bitnik u srcu, bluzer u duši, sklon romantičarskom sanjarenju na javi u svetu apsurda. Melanholik, buntovnik s razlogom, dobri duh nekadašnje Prerije, veliki poštovalac dela Charlesa Bukowskog, Alberta Camusa, Hermanna Hessea, Danila Harmsa, Jamesa Joycea i Knuta Hamsuna, pre svih. Izrastao iz duha divljine šezdesetih, pod neizmernim uticajem Jima Morrisona i Johna Lennona. Svoje je spisateljsko i duhovno izvorište pronašao u knjigama Mali Princ, Let iznad kukavičjeg gnezda, Stranac, Uliks i Stepski vuk.

Izdavač, Gradska biblioteka “Karlo Bijelicki” Sombor, za izdavača Nataša Turkić, urednik, recezent i lektor Goran Malbaša, dizajn i prelom Dejan Podlipec.

Izvor: Novi Radio Sombor

“Dobro, bre, čoveče, da li si ti ikada u životu bio nečime ispunjen!? Da li si nešto radio od srca!? Bilo kada?”

Ljudi su nam dosadni kada ih ne poznajemo stvarno, kada oni ne poznaju sebe… ili kada mi ne poznajemo sebe. Tome me je naučio moj „najdosadniji klijent na svetu“:

Ispričaću vam ukratko jednu svoju psihoterapiju u kojoj sam mnogo toga radio pogrešno (prema psihoterapijskim pravilima), a da sam radio ispravno, verujem da ne bismo uradili ništa.

Sa klijentom kojeg sam, samo u svojoj glavi, nazivao “smor”, “najdosadniji klijent na svetu”, radio sam pre oko 25 godina. U to vreme, on je imao nešto manje od 40 godina, zaposlen kao službenik (radio je na šalteru jedne institucije), nesvršeni student prava (ostalo mu je nekoliko ispita do kraja). Imao je svoj stan (nasleđen), redovnu platu od koje je mogao “pristojno da živi”, imao je i devojku sa kojom se zabavljao nekoliko godina, i određeni uži krug prijatelja sa kojima je održavao kontakte. Prema njegovim rečima, vodio je “normalan život”.

Problem zbog kojega se obratio za pomoć bilo je neko “konstantno stanje apatije”, nezadovoljstva, neispunjenosti. Njegov izraz za to stanje bio je “mrzi me da živim”. Počeli smo da tragamo za uzrocima njegovog nezadovoljstva i apatije. Međutim, on nikako nije mogao da ih nađe. “Sve je u redu…” govorio je, “ali se ja ipak osećam tako”. Posao koji je radio za njega je bio “o.k.”, nije bio zahtevan, niti stresan, plata je stizala redovno… I da je završio studije, ne bi se osećao bolje… svejedno mu je šta radi, on radi samo zbog plate. Neke druge ambicije niti očekivanja od posla nema… Sa devojkom je, takođe, bilo “u redu”. Nisu se svađali, ona nije bila neka zahtevna devojka, živeli su “normalno”. I drugari su mu bili “korektni”, bili su tu da se nađu kad nešto treba da se pomogne, i on je njima pomagao… viđali su se, “tu i tamo” na sedeljkama… Njegova primarna porodica je, po njemu, bila “normalna… obična”… Sve u svemu, sve je bilo u redu, samo što je on bio apatičan, “mrzelo ga je da živi”.

Kako je vreme prolazilo, iz seanse u seansu, počeo sam da osećam kako mi je dosadno da radim sa njim. Baš dosadno. Terapijske seanse su se svodile na to da on dođe sa konstantnim žalbama kako je deprimiran, kako ga ništa ne ispunjava, a sve je u redu… Postavljao sam pitanja, potpitanja… tragao za uzrocima nezadovoljstva, suočavao ga sa time da je možda u otporu, da izbegava nešto neprijatno što bi moglo biti uzrok tog njegovog stanja, ali nije bilo nikakvih novih sadržaja koji bi rasvetlili uzroke njegove apatije. Pomisli sam da, možda, ja nisam pravi terapeut za njega i pokušavao da razgovaram sa njim o njegovim osećanjima prema meni. Međutim, i ja sam bio “ok” za njega, “korektan”.

Već sam otpočeo razgovore sa jednim kolegom o tome da ga on primi na terapiju, jer sam ja, verovatno, bio u nekom “kontratransferu”, samo što nisam mogao da razumem svoj kontratransfer. Nije bila problem samo dosada koju sam osećao, već i glavobolje koje su se javljale pre i u toku seansi sa njim. Imao sam osećaj da ću da puknem, i poriv da ga uvatim i dobro prodrmam. Razmišljao sam o tome da li je u pitanju projekcija njegovih osećanja u mene, neka projektivna identifikacija…ili sam ja preneo takva osećanja sa neke svoje primarne figure na njega…ali su mi se sve te misli činile kao puke spekulacije.

I, u jednom trenutku, na jednoj od terapijskih seansi na kojoj se opet žalio na apatiju, dok su mene bolele dosada i glava, zaista sam i “pukao”. Jednostavno je izletelo iz mene pitanje izgovoreno sa dosta naboja:

“Dobro, bre, čoveče, da li si ti ikada u životu bio nečime ispunjen!? Da li si nešto radio od srca!? Bilo kada?”. (Već sam se bio “ugrizao za jezik” i pitao se “šta mi bi?”, ali mi je, u isto vreme, nešto govorilo da je to što sam uradio u redu. Shvatio sam i da mu nisam persirao, da sam bio previše “ličan”, ali da je to možda bolje nego da se bezlično dosađujem).

Pogledao me je iznenađeno, (ali ne i apatično) i odgovorio stidljivo zbunjenim tonom:

“Pa, jesam… ali to je bilo bezveze”.

“Šta je bilo bezveze!?”, zapitao sam ga.

“Pa to čime sam bio ispunjen… to su bile neke gluposti”, uzvratio je.

“Daj, molim te, pričaj mi malo o tim glupostima i bezveznim stvarima koje su te ispunjavale, ove ozbiljne i “normalne” ubiše i tebe i mene od dosade” (Tek tada sam se čudio sebi. Ajde što mi je nešto izletelo, ali zašto to i nastavljam na isti način?. Nekako mi nije zvučalo terapeutski, permisivno, nedirektivno i neutralno…). Nasmejao se (po prvi put) i odgovorio:

“Deljao sam drvo… pravio neke figure… i time se zamajavao po ceo dan, umesto da radim nešto korisno, pošteno…”.

“Čije su to reči?” , prekinuo sam ga pitanjem.

“Ćaletove. On me je uvek ismevao zbog toga, nazivao zamlatom i zgubidanom… da sam bar pravio stolice i stolove, pa da me da u stolare… a ja sam pravio neke gluposti… i onda sam, odjednom, prestao to da radim i opametio se…”

(“E, baš si se opametio”, pomislio sam). Bili smo na samom kraju seanse, pa nisam hteo da produbljujem temu, već sam ga pitao samo da li ima nešto od toga što je pravio dok se nije opametio.

“Ma, ima tih gluposti pun podrum… sve se nakanjujem da ih pobacam…”.

Pitao sam ga da li bi mogao da mi donese neku od tih gluposti, da vidim. Pogledao me je “belo”, kao da se pita “Je l’ ovaj lud? Šta će mu gluposti iz podruma?”, ali je učtivo dogovorio da hoće.

Na sledećem sastanku sam doživeo šok. Ušao je sa kesom u kojoj je bilo nešto neobičnog oblika i promrmljao: “Evo, doneo ja jednu moju skalameriju” (uz nervozan, bojažljiv smešak).

“Daj da vidim, baš me interesuje” – rekao sam (primetivši da sam radoznao, i da me ne boli glava). Kad je izvadio “skalameriju” iz kese, umotanu u mesarski papir, razrogačio sam oči i zinuo. Iako ne psujem pred klijentima, izletela mi je psovka uz reči:

“Ti si ovo napravio!?”. Ugledao sam predivnu umetničku skulpturu, veoma složene konstrukcije, izuvijanih, isprepletenih spirala od drveta koje su činile savršenu polifonu celinu…i poželeo da je imam, da je gledam kad poželim. To mi se veoma, veoma retko dešava. Klijent me je gledao zbunjeno, kao da, sa jedne strane, očekuje da ću mu reći “kakva glupost, na to si trošio vreme!”, dok sa druge strane vidi iskreno oduševljenje. “Gledaš me iznenađeno, izgleda mi kao da misliš “je l’ ovaj lud”. Klimnuo je glavom. “Ali, ovo je umetničko delo. Ovo je izuzetno” – izgovorio sam, zaboravivši na terapijsku situaciju i neutralnost (stvarno nisam mogao da budem neutralan.) Zanemeo je, spustio pogled… činilo mi se kao da će da zaplače.

„Pa, ja bih umro kad bih ovakav talenat držao u podrumu“- komentarisao sam surovo.

„Pa, i ja se osećam kao da sam već umro…“ promrmljao je.

Pitao sam ga kako se oseća trenutno. “Promašeno”, odgovorio je, “kao da sam promašio život”.

Gledao sam u figuru i ćutao. Šta da mu kažem? Pa, i jeste promašio život. Razmišljao sam o tome kolika je sila potrebna da bi se u sebi suzbila takva kreativnost. Da čoveka zaboli glava od toga, da ti dođe da pukneš. Razumeo sam glavobolje koje sam imao dok sam radio sa njim. Nesvesno sam empatisao sa njim, sa tom „da pukneš“ unutrašnjom borbom. Ćutali smo neko vreme, a onda sam ga pitao da li bih mogao da kupim ovu skulpturu. Odgovorio mi je da je “glupo da prodaje beskorisne stvari koje se vuku po podrumu”, i da mogu da je uzmem ako mi se sviđa kao poklon. Usprotivio sam se, rekavši da ne mogu da primim kao poklon nešto što ima veliku vrednost, ali bih ipak voleo da kupim njegovu skulpturu. Onda smo se “cenjkali” u obrnutom smeru. On je pokušavao da me ubedi da mi proda skulpturu po nekoj simboličnoj ceni, tek da ispadne da sam platio, a ja da ga ubedim da platim neku sumu zbog koje se ne bih osećao loše jer sam dobio nešto vredno u bescenje. Na kraju smo uspeli da se dogovorimo o “pristojnoj” ceni (iako sam, i dalje, imao osećaj da je to prilično jeftino… a on je otišao sa osećanjem da je primio novac zato što ja “želim da ga ohrabrim”, da mu činim uslugu, ne zato što skulptura stvarno vredi, već da bih ga “podigao”).

Ostavio sam skulpturu u radnoj sobi. U narednih nedelju dana gotovo da nije bilo osobe koja je ušla u tu sobu, a da me nije pitala gde sam nabavio skulpturu, ko je umetnik, gde bi mogla da se pogledaju i kupe njegova dela… Kada sam mu to saopštio, usledilo je dugo ćutanje. Na pitanje kako se oseća povodom toga, odgovorio je: “znači, ipak sam promašio život… zbog toga me ništa ne ispunjava. Da li je sada kasno?”.

Odgovorio sam mu da sada može da se bavi time, a da ga niko ne smatra zamlatom. Da mi izgleda da bi od toga mogao da zarađuje pristojno, jer se priličan broj ljudi interesovao za njegove radove. Pitao sam ga da li mogu da im dam njegov broj telefona. Odgovorio je potvrdno. Naše naredne senase su postale veoma žive, sa puno emotivno proživljenih sadržaja vezanih sa njegov odnos sa ocem. U međuvremenu je rasprodao “skalamerije” iz podruma i počeo da pravi nove… Njegova inicijativa je “buknula”. Danas živi u inostranstvu, ima nekoliko svojih galerija, živi dobro od svoje umetnosti i nimalo nije dosadan, ni sebi, ni drugima. A mene ne boli glava kad pomislim na njega. Drago mi je što se nisam oslobodio tog bola tako što bih ga prosledio kolegi. Naučio sam i to da se iza dosade kriju mnogi dragoceni sadržaji, da je dobro da čovek ponekad “pukne”, čak i ako je u ulozi psihoterapeuta. Psihoterapijska pravila i preporuke su dobre smernice za rad, osim onda kada nisu. (Danas to često ponavljam svojim edukantima za psihoterapeute -„sve ovo čemu vas učim je dobro, osim onda kada nije“).

Izvor: Nebojša Jovanović, psihoterapeut

Dr Ranko Rajović je bio predsednik Svetskog mensa komiteta za darovitu decu.

Istraživanja koja su tada sprovedena pokazala su da veliki broj dece koja imaju potencijal da razviju talenat, često ga neće razviti jer nemaju podsticajno okruženje. Samo troje od dvadesetoro talentovane dece koristi svoj urođeni potencijal.

Darovita deca često rano govore i rano pokazuju interesovanje za životinje, enciklopedije ili geografiju. Takva deca imaju želju da mnogo nauče. Ako roditelji ne pokažu interesovanje i ne podržavaju takvu decu, nema stimulacije.

Roditelji često puštaju decu da gledaju televiziju kada nemaju vremena, a tu nema stimulacije. Ovo stvara inteligentno dete koje ne može da sedi, uči ili čita duže od pet minuta. Ovaj problem se naziva hiperpažnja. Rajović ističe da ako dete do 3 ili 4 godine savlada govor, što je najteže u životu deteta, to znači da može mnogo više ako ima dobre stimulativne metode.

Ističe da je učenje novih stvari za decu izvor sreće. Kada dete shvati da je naučilo nešto što ranije nije znalo, oslobađa se endorfin, hormon sreće i dete se raduje. Dete treba naučiti simbolima da bi naučilo da povezuje, a kada dete nauči da povezuje stvari, to se zove konvergentno mišljenje.

Sledeća stvar koju dete treba da nauči je da samo postavlja pitanja koja od njega zahtevaju da poveže stvari. Ovo se zove divergentno mišljenje. Ističe i da dete koje je inteligentno ne mora nužno da bude nadareno. Tek kada se razvije inteligencija, dete počinje da razmišlja divergentno, a zatim razvija darovitost.

Dr Rajović ističe da se detetu daje energija da se kreće i da je to njegova potreba, da bude u prirodi. Ako dete nije u prirodi, kretaće se po kući, skakaće, penjaće se, pa roditelji često kažu da je dete hiperaktivno. Nije hiperaktivna, ali ima potrebu za kretanjem koja mu je oduzeta jer nije napolju.

Kada detetu uskratimo mogućnost kretanja, sprečavamo njegov razvoj. Jedini posao i obaveza deteta do 10. godine je da se kreće i igra. Roditelji često žele odmah da reše problem dosade kod dece, pa ga puštaju da satima gleda crtaće ili igra igrice.

U redu je da deca gledaju crtane filmove, ali samo na kratko, a višečasovno buljenje u telefon treba potpuno prestati. Naša deca se nedovoljno kreću i većina njih ima ravna stopala kada pođu u školu zbog nedovoljnog kretanja. Mi sami stvaramo nesposobnu decu.

Autor: infpult.info

U poslednje vreme dijete su postale veoma popularne, ali one i dalje nisu zdrave i ne savetuje se njihova primena, rekao je prof. dr Dejan Čubrilo, fiziolog.

„Apsolutno ne verujem u dijete. Nije mi normalno da neko za deset dana izgubi veliki procenat masnoće. Jetra je jako važan organ, ona greje krv.

Ona je ključna za naš organizam, a dijete utiču na loše funkcionisanje jetre, a samim tim i na loše funkcionisanje organizma. Sve je u ishranii“, rekao je Čubrilo.

On smatra da svi u Srbiji jedu više nego što treba.

„Mi živimo od naših masnoća, ukoliko imamo uslov da ih topimo. Sve što pojedete, treba da potrošite, odnosno da masnoće pretvorite u mišiće i zdravu energiju“, rekao je fiziolog.

Stručnjak dodaje da nema veze koliko često vršite nuždu sa tim koliko vam je brz metabolizam, jer česti odlasci u toalet znače samo da vam ne funkcioniše organizam kako treba, pa sve što pojedete samo prođe kroz organizam.

„Naša deca jedu previše, jedu često i to hranu koja podiže brzo nivo insulina. To je začarani krug koji na kraju rezultira nakupljanjem vode.

Dajte deci da jedu masnoće: slaninu, sir, punomasni sir, kajmak, ajvar, namažite na hleb, ne mora biti integralni, bilo koji, običan hleb, bolje je bilo šta nego da im date slatkiš“, rekao je Čubrilo, konstatujući da u dečjem uzrastu mast hrani organizam.

„Ukoliko dete ima normalno odrastanje, ishranu, stvara se zdrav organizam i svi organi funkcionišu kako treba.

Zato mogu da pojedu i nešto nezdravo ponekad, ne treba ništa braniti deci da jedu“, rekao je stručnjak, gostujući u emisiji Pravac, i dodao da je svaka dijeta kojom sprečavate veliki unos hrane korisna dijeta.

Treba gubiti vodu i gasove na dijeti, a ne masti, kaže fiziolog.

„Ko ne vari hranu, ima gasove, što stvara i nervozu i psihičke probleme, blokira ceo organizam, dakle neka dijeta možda deluje da gubitak kilograma, ali to izaziva mnogo veće probleme u organizmu.

Svako onaj ko je gladan ima poremećaj u organizmu“, zaključuje Čubrilo.

Izvor:tribune

Sterilizacija pasa je normalan hirurški zahvat svuda u svetu. Kod nas, možda pomalo je tabu tema, ali zašto je važna, o tome danas pišemo.

Pas je čovekov najbolji prijatelj, zato je i potpuno opravdana činjenica da će vlasnik, pre nego se odluči za sterilizaciju svog ljubimca, želeti da prikupi što više informacija, kako bi bio siguran da će odabrati najbolje rešenje.

Sigurni smo da ova tema izaziva oprečna mišljenja. Da li na najokrutniji način uskraćujemo osnovna prirodna prava svom kućnom ljubimcu ili je sterilizacija pasa zaista neophodna za njihovo dobro?

Pokušaćemo da vam pomognemo i olakšamo dilemu u kojoj se nalazite.

Trudićemo se da sagledamo sve strane sterilizacije pasa i odgovorimo na pitanje da li je neophodna, koji su benefiti i na koji način sterilizacija pasa pomaže vašem kućnom ljubimcu.

Šta je sterilizacija pasa?

Sterilizacija pasa je zapravo hiruški zahvat, kojim veterinar uklanja funkciju reproduktivnih organa psa. Danas postoje dve metode kojim se sterilizacija može izvesti:

Hiruška sterilizacija pasa
Hemijska sterilizacija

Hiruška sterilizacija pasa

Kod ove metode sterilizacija se vrši operativnim putem. Hiruškim zahvatom (operacijom) se uklanjaju jajnici i materica kod ženki ili testisi kod mužjaka.

Radi se i laparaskopska sterilizacija pasa, kao minimalno invazivna hirurška procedura. Postoje mnoge prednosti u odnosu na klasičnu hiruršku tehniku. Na prvom mestu, radi se o malom rezu i znatno poboljšanoj vizuelizaciji organa, sigurnijem ishodu operacije, kao i u smanjenom broju postoperativnih komplikacija.

Hemijska sterilizacija pasa

Kod ove vrste sterilizacije se određenim hemijskim jedinjenjima onesposobljavaju reproduktivni organi životinje. Zapravo, ubrizgavanjem injekcije vrši se sterilizacija.

Ovaj način sterilisanja trenutno se može vršiti samo na mužjacima.

Sterilizacija nije isto što i kastracija!

Jako je važno da znate da se sterilizacijom životinji ne menja seksualno ponašanje, već samo reproduktivni organi gube svoju funkciju.

To znači da vaš pas više nije plodan i neće moći da ima štence.

Dok se kastracijom u potpunosti uklanja reproduktivni organ i pas menja seksualno ponašanje.

Koje su prednosti sterilizacije pasa?

Veterinari tvrde da je jedna od osnovnih prednosti ovog zahvata smanjenje rizika oboljevanja psa.

Na taj način smanjujete šansu da vaš kućni ljubimac oboli od tumora, produžavate životni vek vašeg ljubimca, sprečavate agresivno ponašanje ljubimca, kao i potrebu za bežanjem od kuće kada nanjuši da je u blizini ženka u teranju.

Prednosti i mane hiruške sterilizacije

U svetu je do skoro hiruška sterilizacija bila jedini odobreni metod sterilizacije. Ona je i danas najzastupljenija i veterinari se češće odlučuju baš za ovaj metod, jer se smanjuje rizik od hormonalnih poremećaja koji mogu izazvati tumore kod pasa.

Mane ovog metoda su komplikacije koje se mogu pojaviti usled anestezije, kao i same intervencije. Takođe, oporavak nakon hiruškog zahvata je duži i komplikovaniji.

Nije isključeno da se mogu pojaviti i neki od neželjenih efekata kao što su povraćanje, dijareja kod pasa, gubitak apetita… Pas nakon ove metode zahteva više pažnje, kontrole i nege usled oporavka.

Kada je u pitanju laparaskopska sterilizacija pasa postoje studije još iz 2005. godine, objavljene u „Journal of Veterinary Medical Association“.

One su pokazale da se upotrebom laparoskopski hirurških procedura smanjuje procenat pojave operativnog bola kod pasa, kao i vreme postoperativnog oporavka za 65%.

Prednosti i mane hemijske sterilizacije

Hemijska sterilizacija pasa je relativno nov metod. Još uvek je dostupna samo za mužjake. Bezbednija je i bezbolnija u odnosu na hirušku sterilizaciju. Smanjuje rizik za nastajanje komplikacija i oporavak je brži i lakši.

Iako možda deluje lakša, ova metoda, ipak ima i svoje mane. Nažalost, usled ovog načina sterilisanja može doći do hormonskog poremećaja koji mogu kasnije izazvati zdravstvene probleme psu.

Moguće je i da pas nastavi da proizvodi testosteron, što neće smanjiti agresivno ponašanje i urođen nagon za borbu sa drugim psima.

Kao i kod hiruške sterilizacije, i kod ove se mogu pojaviti neki neželjeni efekti poput povraćanja kod pasa, gubitka apetita…

Sterilizacija pasa postupak

Moramo napomenuti da postupak sterilizacije nije isti kod mužjaka i kod ženki. Zato čemo detaljno objasniti kako se izvodi, kako kod mužjaka, tako i kod ženki.

Sterilizacija mužjaka!
Ovim zahvatom smanjujete rizik da pas oboli od tumora prostate ili testisa.
Sterilisani mužjak postaje manje agresivan prema drugim psima.
Gubi potrebu za dokazivanjem i obeležavanjem teritorije.
Manje su šanse da će bežati od kuće usled nagona za parenjem.

Što se tiče sterilizacije kod mužjaka, ona se može izvesti putem dve vrste operacije:

Vazektomija
Orhiektomija

Vazektomija se izvodi operativnim putem, tako što se podvezuju kanali kroz koje prolazi semena tečnost iz testisa. Kada se vazektomija izvrši, pas prestaje da bude plodan, ali mu se ne menja seksualno ponašanje.

Orhiektomija je, zapravo jedan oblik kastracije. Ovim postupkom se nakon podvezivanja kanala, u potpunosti uklanjaju testisi psa. Bitno je napomenuti da se orhiektomijom ponašanje psa u potpunosti menja.

Smanjuje se agresivnost i pas nema potrebu za parenjem.

Kod orhiektomije oporavak nije dug. Pas se može oporaviti u periodu od 7 do 10 dana.

Sterilizacija ženki!
Sterilizacijom ženka gubi teranje, samim tim ona postaje neplodna.
Sprečavaju se bolesti psa, kao što su tumori dojki, meterice i jajnika. Najčešći uzrok smrti kod nesterilisanih ženki je tumor jajnika i materice.
Sprečava pirometriju kod ženki, zapaljenski proces koji ako se ne tretira na vreme može dovesti i do smrtnog ishoda psa.
Sprečava pseudokijezu (lažnu trudnoću kod psa), odnosno hormonski poremećaj ženki.
Ukoliko ženku sterilišete pre prvog teranja, rizik od raka dojki je sveden na minimum.
Sterilisanjem ženke pasa, takođe, postaju manje agresivne.
Kada je pravo vreme za sterilizaciju?

O pravom vremenu za sterilizaciju ženke najbolje je da se posavetujete sa svojim veterinarom. Praksa je da se sterilišu nakon prvog teranja. Neki veterinari tvrde da je, možda, bolje ženku sterilisati pre prvog teranja. Dakle, između 4 i 8 meseca i nakon druge vakcinacije.

Sterilizacija nakon prvog teranja je zastarela metoda, kažu stručnjaci, jer se nakon nje hormoni već promene i veće su šanse da pas u kasnijoj dobi oboli od tumora reproduktivnih organa.

Postupak sterilizacije!

Što se tiče sterilizacije ženki, ona se može izvesti na tri načina:

Podvezivanje jajovoda
Ovarijektomija
Ovariohisterektomija

Podvezivanje jajovoda rešava jedino problem kontracepcije, odnosno utiče se na plodnost ženke. Ostale probleme ovom vrstom sterilizacije pasa nije moguće rešiti. Podvezivanje jajovoda je slično vazektomiji kod mužjaka. Upravo ovo su razlozi zbog kojih se veterinari ne odlučuju na ovu vrstu sterilizacije.

Ovarijektomija je zahvat kojim se vade jajnici ženke. Napravi se mali rez na stomaku, pa je zbog toga oporavak brz i lak. Ali ni ova metoda neće osigurati rešavanje svih komplikacija koje pas može dobiti u nekim kasnijim godinama.

Ovarijektomija se najčešće koristi kao metoda u prihvatilištima za pse.

Ovariohisterektomija je jedina metoda sterilisanja kod koje možete biti sigurni da ste svom ljubimcu obezbedili bezbrižan ostatak života. Kod ove intervencije se ženki otklanjaju i jajnici i materica.

Zbog toga ova metoda smanjuje šanse da ženka oboli od gore pomenutih bolesti, takođe će uticati i na smanjenje agresivnosti psa.

Oporavak je nešto duži od podvezivanja jajovoda i ovarijektomije. Traje od 7 do 10 dana.

Sterilizacija pasa – oporavak

Na oporavak treba obratiti posebnu pažnju. Ako je oporavak adekvatan i nega odgovarajuća, pas će se vrlo brzo vratiti u formu. To važi za sve rase pasa bilo da je mužjak ili ženka.

Samo malo dodatne pažnje i uz nekoliko ograničenja možete ubrzati proces oporavka i olakšati život svom kućnom ljubimcu.

Nekoliko bitnih stavki prilikom bezbolnijeg i bržeg oporavka su važne! Evo o čemu je reč!

1.Potrebne su najmanje dve nedelje dodatne nege
Bez obzira na pol psa, (jer rez je otprilike isti i kod mužjaka i kod ženke) biće mu potrebno najmanje dve nedelje konstantne nege. Oporavak može biti i duži, sve zavisi da li je pas imao nekih komplikacija prilikom samog zahvata.

Kada kažemo konstantna nega, zaista to i mislimo. Psu je potreban celodnevni nadzor tokom ove dve nedelje. To može biti problem ukoliko ste zaposleni.

Ono što možete da uradite je da se na vreme organizujete i pronađete nekog ko će o psu brinuti onda kada vi, zbog obaveza, niste u mogućnosti.

2.Omogućite vašem psu potreban prostor
Psi različito reaguju na anesteziju. Što je pas veći, potrebna mu je i veća doza anestetika. Ovo može prouzrokovati neke od neželjenih efektata kao što su ošamućenst, pospanost, mučninu ili povraćanje.

Kao i kod ljudi i kod pasa se mogu javiti čudna ponašanja prouzrokovana stresom usled operacije.

Zbog postoperativnog bola koji trpe mogu postati malo agresivniji nego inače. To nije ništa strašno, oni samo žele da se odmore i da osete da su na sigurnom dok se u potpunosti ne oporave.

Zato je jako važno omogućiti im neki samo njihov prostor gde će se osećati bezbedno dok ponovo ne budu oni stari.

3.Pratite da im se stanje ne pogorša
Tokom oporavka usled sterilisanja psa, morate obratiti pažnju na ranu od reza. Kontrolišite je svakodnevno. Ukoliko primetite bilo kakave promene, obratite se veterinaru.

Rana bi trebalo da bude malo crvenksata oko samog reza, ali ništa više od toga.

Ukoliko se dogodi da se crvenilo širi ili da rana otekne, usled čega je i vrela na dodir to su prvi znaci da je došlo do neke infekcije i morate potražiti stručnu pomoć.

Psi su pametne životinje, one će i same cviljenjem zatražiti pomoć ukoliko im je potrebna. Ne bi smeli da preterano diraju i ližu ranu. Najbolje rešenje da ih u tome sprečite je kragna.

Ukoliko to, ipak, pokušavaju da čine i dalje, znači da im nešto smeta, neki proces se odvija, tako da i to može biti jedan od prvih znakova da se obratite svom veterinaru.

Takođe, ukoliko primetite bilo šta neobično poput krvi u urinu ili stolici psa, obratite se veterinaru.

4.Nije vreme za kupanje
Prve dve nedelje nakon sterilisanja, psa nemojte kupati. Koliko god vi mislili da se ne može desiti ništa loše jer ćete koristiti sapun i sve što je potrebno, voda ipak može nadražiti ranu.

Čak i pored sapuna, bakterije mogu pronaći svoj put do krvi jer se može dogoditi da voda razmekša spoljne šavove rane.

Ukoliko je psa, ipak, neophodno okupati jer zbog situacije se može desiti da se uneredi i po sebi što ga može dodatno iritirati, to je najbolje uraditi tako što ćete svog ljubimca prebrisati vlažnom krpom ili maramicom (što dalje od područja rane).

Danas su na tržištu dostupni i suvi šamponi za pse koji mogu koristiti u ovakvim situacijama.

5.Smanjite aktivnost vašeg ljubimca
Ova stavka je jako važna za brži oporavak vašeg psa. Narednih 14 dana, pas ne bi trebalo da se preforsira, niti fizički umara.

Aktivnost bi trebalo da bude minimalna ma koliko vam pas delovao dobro i oporavljeno. Pas može šetati, ali bi trebalo izbegavati da trči, skače, kotrlja se ili rve sa drugim psima.

Ukoliko imate više pasa u domaćinstvu, bilo bi dobro da ih držite udaljene od sterilisanog psa na dve nedelje. Oni se mogu poigrati na kratko, ali uz vaše obavezno prisustvo kako ne bi došlo do povrede rane psa koji se oporavlja.

Važno je znati da tek nakon 60 do 90 dana posle sterilizacije pasa, nivo hormona kreće da opada. Odnosno, smanjuje se nivo testosterona kod mužjaka, a estrogena kod ženki.

Ova promena u telu vaših kuca pokreće još jedan problem koji nije zanemarljiv. O čemu se radi?

Smanjenjem hormona, kuce postaju manje aktivne nego što su ranije bile. Stručnjaci kažu da im se energija smanji čak 30%.

Usled smanjenja te energije, pas neće trošiti kalorije kao ranije pa može doći do porasta kilaže. Kako im možete pomoći?

Možete od veterinara tražiti da vašem ljubimcu prepiše neku od specijalizovanih dijeta koje će sadržati manje kalorija, odnosno biće bazirana na smanjenom unosu masti, a povećanom unosu proteina.

Redovno šetajte svoje ljubimce. To će im poboljšati kondiciju i pomoći prilikom gubitka kilograma. Pas bi trebalo da se izvodi napolje najmanje 3 puta dnevno bez obzira da li je sterilisan ili nije.

Pitanja koja muče mnoge vlasnike!!

Sigurni smo da i nakon saznanja svih činjenica u vezi sa sterilizacijom pasa, postoje dileme koje se tiču savesti vlasnika da li sterilizacijom ide protiv prirodnih potreba i prava svog kućnog ljubimca.

Najčešća pitanja koja vas dovode u ovu, da tako kažemo, “moralnu” dilemu su:

Da li ugrožavamo prirodno stečena prava svog ljubimca sterilizacijom?

Olakšaćemo vam nedoumicu pitanjem da li znate šta se radi sa neželjenim psima? A sigurni smo da ste svesni koliko energije i slobodnog vremena iziskuje samo jedan pas u domaćinstvu. O finansijskom delu nije ni potrebno posebno govoriti.

I sad, zamislite da se vaše kuce redovno pare i vi dobijate štence. Ok, neke možete prodati, neke pokloniti, ali ne sve. Briga o 101 dalmatincu može zvučati lepo, ali samo na crtanom filmu.

U stvarnosti je to malo drugačije, a čovek ima najsurovije metode da sebi tu brigu smanji.

Niste jednom čuli da su tek rođeni štenci bačeni u vodu. Nije strano ni da su ih uginule nalazili u plastičnoj kesi u kontejneru.

Da!!!

Čovek može biti jako surov kad je njegova egzistencija u pitanju. Zato je bitno da prema svom ljubimcu budete odgovorni i sprečite ovakve jezive prizore. To je vaša dužnost!

Zapravo vi ne ugrožavate prirodu vašem ljubimcu, vi jednostavno odgovorno vršite kontracepciju na koju pas ne može sam da pristane kao ljudska vrsta.

Na sterilisanje pasa gledajte kao na kontrolu rađanja i spašavanje neželjenih štenaca.

Da li utičemo na seksualno zadovoljstvo ljubimaca?

Odmah da vam kažemo da seksualna iskustva životinja nisu ista kao kod ljudi, pa bi odgovor na ovo pitanje bio APSOLUTNO NE!

Psima je taj nagon prirodno urođen samo kako bi produžili vrstu, oni u tome ne uživaju. Za njih je to jednostavno fiziološka potreba razmnožavanja kao što imaju fiziološku potrebu za olakšavanjem i hranom.

To možete zaključiti po tome što ženka dozvoli mužjaku odnos jedino kad je u teranju, odnosno kad hormoni kažu da je vreme za nastavljanjem vrste. U suprotnom će agresivno zarežati i odbiti mužjaka.

Tako isto mužjak uz pomoć svojih hormonskih procesa oseti kad je ženka spremna za parenje i samo će tada “napraviti prvi korak”.

Zaključićete da u njihovom životinjskom svetu i nema baš puno romantike.

Nemojte se poistovećivati sa vašim psom

Ovo je jedan od načina da shvatite koliko je sterilizacija važna i nije nikakav tabu. Često se dešava da kada veterinar vlasniku psa predloži sterilisanje, vlasnik to kategorički odbija, jer odmah pomišlja kako bi njemu bilo da mu se uradi nešto slično.

Ovo je očekivana situacija uzimajući u obzir emotivnu vezanost čoveka za svog kućnog ljubimca. Ali moramo da shvatimo da to nikada ne može biti isto. Naveli smo benefite koje sterilisanje pruža.

Objasnite sebi da vi to morate odlučiti umesto svog psa jer mu time produžavate život i to je za njegovo najveće dobro.

Da li će moj pas početi drugačije da se ponaša?
Hoće, ali bolje! Sterilizacija pasa ne može promeniti “dušu” vašeg najboljeg prijatelja. Ona menja jedino hormonske reakcije, što znači da će psu biti smanjena agresivnost. Neće imati potrebu da nadjačava druge pse i da se bori za svoju teritoriju.

Statistike pokazuju da se zapravo u ovim situacijama najviše promeni vlasnik, u smislu da oseća veću potrebu da zaštiti svog ljubimca ili da mu u svemu udovolji i razmazi ga usled osećaja krivice.

Bilo kako bilo, i jedna i druga promena će biti samo pozitivnija.

Cena sterilizacije pasa

Cena sterilizacije pasa zavisi od toga za koju ćete se veterinarsku ambulantu odlučiti. Takođe na cenu utiče da li sterilišete mužjaka ili ženku, kilaža psa.

U proseku za sterilizaciju je potrebno izdvojiti od 2.500,00 dinara pa do 11.500,00 dinara.

Zaključak!

Sterilizacija pasa je neophodna zbog odgovornog ponašanja prema društvu, pre svega prema vašem ljubimcu. Na prvu loptu ona možda deluje kao najsuroviji čin prema životinji, ali kada pogledate širu sliku i shvatite koliko zapravo pomažete i svom psu i sebi, sterilizacija prestaje da bude tabu tema.

Sterilizacija pasa je najefikasniji način u borbi protiv neselektivne reprodukcije. Smanjuje rizik nastanka bolesti kod pasa.

Ne menja karakter psa!

Žalosno je gledati ženku koja se na svakih par meseci koti, a svesni smo činjenice da joj to iscrpljuje organizam i povećava rizik da oboli.

Zamislite koliko je teško životinji koja prirodno dobije nagon za parenjem, a vi je svim silama držite kod kuće.

I ono što je najokrutnije od svega je najsurovije ubijanje štenaca koji su svima višak.

Sterilizacija pasa, dakle, nije okrutan već plemenit čin!

Naš tekst se ne može koristiti kao veterinarski savet. Ono što je ideja, jeste da vam pomognemo i na što bolji način približimo sterlizaciju pasa.

Izvor: svetljubimaca.com

Na globalnom nivou preko jedne trećine (35%) mikroplastike u okeanima dolazi sa jednog pomalo iznenađujućeg mesta – iz naših veš mašina. Sintetički tekstil se zbog toga smatra najvećim poznatim izvorom mikroplastičnih komponenata koje zagađuju svetske okeane.

Svaki put kada perete odeću u veš mašini, pod uticajem tople vode, tumbanja i trenja garderobe, razdvajanjem tekstilnih niti nastane i do 12 miliona mikrovlakana.

U specijalna postrojenja za preradu otpadnih voda implementirana su tehnološka i tehnička rešenja koja mogu da zarobe i do 98% mikroplastike od našeg prljavog veša, ali konvencionalne fabrike koje se u najvećem broju slučajeva koriste nemaju neophodnu opremu. Stoga nezanemarljive količine mikroplastičnog zagađenja nastavljaju svoj put do zemljišta, pa čak i do okeana. Tako godišnje u osetljivoj okeanskoj sredini završi između 200 i 500 hiljada tona mikroplastike od tekstila čiji štetan uticaj na živi svet još nije dovoljno istražen.

Zato donosimo 6 jednostavnih načina kako možete da smanjite količinu mikrovlakana koji dolaze iz vaše veš mašine, a samim tim i negativan uticaj na okeane, piše Jelena Kozbašić za portal Klima 101.

1. Kupujte odeću i kućni tekstil od prirodnih, netretiranih materijala

Pamuk, vuna, svila i materijali od celuloznih vlakana kao što je bambus se u prirodi raspadaju dosta brže u odnosu na sintetiku. Međutim proces biorazgradnje mikrovlakana od ovih materijala biva usporen u slučaju prisustva veštačkih boja i hemikalija na njima – dodatno, ove supstance mogu da imaju štetno dejstvo na živi svet u vodi.

Stoga je, ako ste u mogućnosti, jedna od boljih potrošačkih odluka koju možete doneti za okeane – kupovina odeće i kućnog tekstila od prirodnih, netretiranih materijala.

Obratite pažnju i na teksturu tekstila: materijal gustog tkanja koji je na dodir gladak i ravan proizvodi manje mikrovlakana tokom pranja od onog koji je paperjast. Najgori izbor predstavlja odeća od sintetičkog ćebastog materijala od koga se obično šiju dukserice (fleece), te bi na njima trebalo ručno otklanjati fleke sa isprljanog mesta, a ređe ih prati u veš mašini.

Procenjuje se da je 62% tekstila koji se godišnje proizvede sintetika. Tržištem dominira čuveni poliester. To je zapravo određena vrsta plastike, koja se pretežno proizvodi od nafte, i to većinski u kineskim fabrikama koje sagorevaju ogromne količine uglja. Nedavna studija pokazala je da je plastika zbog fosilnih goriva koja se iskoriste tokom proizvodnje i za dobijanje energije znatno veći krivac za klimatske promene nego što se do sada verovalo – zato je izbegavanje sintetičkih materijala korisno za planetu u mnogo širem kontekstu od redukcije mikroplastike iz veš mašine.

2. Posećujte second hand prodavnice

Šoping u second hand prodavnicama je višestruko korisno sredstvo u očuvanju naše planete i prethodnih godina beleži neverovatan rast – a da li ste znali da biranjem tekstila iz radnji polovne robe takođe možete da doprineste smanjenju zagađenja okeana mikroplastikom?

Mnoge studije sugerišu da je oslobađanje mikrovlakana posebno veliko tokom prvih nekoliko pranja. Tekstil koji je već neko koristio je verovatno već proživeo ovu najkritičniju fazu za okeane. A uz to u second hand prodavnicama pronaći ćete za malo novca upravo komade od pretnodno pomenutih prirodnih (ako vam se posreći, čak i netretiranih) materijala što je dodatni plus.

U doba brze mode većina stanovništva je dospela u začarani krug kupi-baci-kupi-baci. Kada bismo u njemu izbegli stavku koja se odnosi na bacanje i svoje odevne komade nosili dugi niz godina – a garderober osvežavali u radnjama polovne robe, na buvljacima ili kroz razmenu sa prijateljima – mikroplastike u okeanima bilo bi manje, kao i otpada generalno.

3. Povedite računa o načinu pranja

Zaključak da se tokom kraćih ciklusa u veš mašini oslobodi manje mikrovlakana je donekle intuitivan – ali je i naučno potvrđen. S obzirom na to da toplota slabi tkanje i povećava rizik od lomljenja niti, pranje tekstila u hladnoj vodi takođe pomaže. Istraživanje naučnika iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazalo je da se u toku tridesetominutnog ciklusa na 15 °C napravi do 30% mikroplastike manje u poređenju sa pranjem koje traje 85 minuta na 40 °C.

Podešavanje veš mašine na manji broj obrtaja isto može da bude efikasno rešenje zato što je habanje tekstila manje.

Korišćenje omekšivača rezultuje u manjem osipanju tkanina, baš kao i upotreba tečnih deterdženata nasuprot praškovima koji oštećuju materijale.

4. Napunite veš mašinu

Što manje tekstila ubacite u veš mašinu, veća je količina vode u odnosu na materijal što dovodi do povećanog protoka deterdženta kroz predivo, a samim tim i oštećenja. Naravno, to ne znači da u veš mašinu kapaciteta 6 kg treba da nagurate 10 kg tekstila, zato što ćete tako stvoriti rizik da se pokvari, ali i da znatno slabije očisti odeću.

Na ovom tragu, savetuje se i da izbegavate programe za pranje delikatnih stvari poput veša i džempera – upravo zbog veće količine vode koja se troši ispusti se i do 800 hiljada mikrovlakana više nego za vreme standardnih ciklusa.

5. Perite tekstil ređe

Ovo je verovatno najjednostavniji savet za koji nije potrebno mnogo dodatnog objašnjavanja, a koji donosi i druge benefite – uštede resursa, smanjenje emisija ugljen-dioksida, produženi vek trajanja tkanina. Zbog svega toga… Nemojte da perete odeću posle samo jednog nošenja bez preke potrebe, pogotovo ako je od čvršćih, izdržljivih materijala.

6. Ugradite filtere

Filteri za mikrovlakna veoma pomažu – kanadski naučni tim je utvrdio da se ugradnjom filtera, koji ima tanku čeličnu mrežicu za hvatanje niti, u veš mašinu količina oslobođenih mikrovlakana tokom jednog ciklusa pranja redukuje i do 87%.

Prva zemlja koja je donela odluku o obaveznom filteru za mikrovlakna u svim veš mašinama bila je Francuska – pravilo stupa na snagu od januara 2025.

Nešto povoljnija opcija je torba u kojoj se pere sintetika. U njenom uglu se nakupi mikroplastika koju potom korisnik baca na nešto odgovornije mesto od okeana gde bi se njome hranile ribe. Po sličnom principu funkcioniše i lopta za prikupljanje mikrovlakana.

Izvor: danas.rs

Kultni časopis Rolling Stone objavio je listu 200 najvećih pevača svih vremena.

Časopis je predstavio listu „vokala koji su oblikovali istoriju i definisali naše živote — od gospela do panka“.

„Kada je Rolling Stone prvi put objavio svoju listu 100 najvećih pevača 2008. godine, koristili smo razrađen proces glasanja koji je uključivao mišljenja poznatih muzičara. Rezultati su bili naklonjeni klasičnom roku i pevačima iz šezdesetih i sedamdesetih. Ova nova lista sastavljena je od strane našeg osoblja i ključnih saradnika i obuhvata 100 godina pop muzike kao stalnu globalnu konverzaciju, gde legendarna indijska pevačica Lata Mangeshkar ‘sleće’ između Ejmi Vajnhaus i Džonija Keša, a kraljica salse Selija Kruz je svoje mesto našla sa Prinsom i Marvinom Gajeom. Možda ćete primetiti da, recimo, nema nikoga iz sveta opere na našoj listi – to je zato što je naš delokrug opsežna pop muzika, što znači da su skoro svi umetnici na ovoj listi imali značajne karijere kao ‘crossover’ zvezde koje prave popularnu muziku za široke mase“, navodi se u obrazloženju.

Oni su istakli da je pre gledanja liste treba imati na umu da je ovo lista najvećih pevača, a ne lista najboljih vokala.

„Talenat je impresivan; genije je transcendentno. Naravno, mnogi ljudi ovde su rođeni sa masivnim glasovima, savršenim tonom i bezgraničnim dometom. Drugi imaju grublje, čudnije ili delikatnije ‘instrumente’ u vidu glasnih žica. Kako piše u našem tekstu za čoveka koji je završio na broju 112, ‘Ozi Ozborn nema ono što bi većina ljudi nazvala dobrim glasom, ali ima odličan glas’. To bi moglo da važi za više od nekoliko ljudi na listi“, navodi se u uvodnom delu teksta.

Kako ističu, ono što im je bilo najvažnije je originalnost, uticaj, dubina muzičkog opusa i širina njihovog muzičkog nasleđa.

„Glas može biti prekrasan kao kod Maraje Keri, hrapav kao kod Tuts Hibert, potcenjen kao kod Vilija Nelsona, klizav i raskošan kao D’Angelov, ili čvrst kao Bob Dilanov. Ali na kraju, pevači koji stoje iza toga su ovde iz jednog razloga: oni mogu da preprave svet samo otvaranjem usta“, zaključeno je u uvodnom obraćanju.

Ko se nalazi na prvih dvadeset pozicija?

Donosimo vam deo liste Rolling Stone magazina.

1. Areta Frenklin
2. Vitni Hjuston
3. Sem Kuk
4. Bili Holidej
5. Maraja Keri
6. Rej Čarls
7. Stivi Vonder
8. Bijonse
9. Otis Reding
10. Al Grin
11. Litl Ričard
12. Džon Lenon
13. Patsi Klajn
14. Fredi Merkjuri
15. Bob Dilan
16. Prins
17. Elvis Prisli
18. Silija Kruz
19. Frenk Sinatra
20. Marvin Gej

Celu listu sa svih 200 najvećih pevača svih vremena možete pogledati na sajtu Rolling Stone magazina ili na sledećem linku.