Bilo je to pre nekoliko godina na Kubi, moguće da je sad još gore.
Tripadvisor, najveća svetska platforma za putovanja, objavio je listu najboljih plaža za 2023. godinu, po ocenama turista iz celog sveta. Nisam se iznenadila kad sam na devetom mestu videla Varadero, jednu od najlepših plaža na kojima sam bila u životu.
Bilo je to pre nekoliko godina na Kubi, iz Havane smo išli do Trinidada, a između se lepo uklopilo da provedemo dva-tri dana u Varaderu.
Prvo nisam bila oduševljena, jer sam razumela da je u pitanju fensi odmaralište s luksuznim hotelima na plaži, što zapravo nije nešto na šta sam želela da trošim dragoceno vreme na Kubi, međutim, ispostavilo se kao sjajan predah na tom rajskom mestu. Dok smo u Havani bili u privatnom smeštaju u starom delu, a uglavnom na ulici po ceo dan, gde je stalno neka gužva, salsa, akcija, šarenilo, u Varaderu smo imali tišinu, mir i neverovatan ugođaj na plaži.
Zaista je nestvarno lepa, jedan beskraj belog peska i tirkiznog mora kakav se ni u holivudskim filmovima ne koristi da ilustruje ovozemaljske plaže, već neka rajska mesta dostupna samo odabranima. Sećam se tog osećaja neverovatnog uzbuđenja kad me je „pukao“ taj prizor. Valjda smo i potrefili period kad nema mnogo ljudi, tako da je delovalo kao da je sva ta lepota samo za nas – inače je plaža duga preko 20 km i proteže se na poluostrvu koje je u svom najširem delu široko samo 1,2 km.
Utrčali smo u to mirno i prozirno more, koje je pritom tako toplo da ni ne osetiš da si u vodi. Igrali smo se kao deca, izranjali jarko crvene morske zvezde iz plićaka, bukvalno kao da smo sami na svetu, pod tim ogromnim karipskim suncem.
„Nemojte da se zezate, nije ovo sunce kao kod nas. Jako lako izgoriš, a ni ne osetiš“, upozorila nas je vodičica puta. Samo ja sam je shvatila ozbiljno, zbog preosetljive kože inače moram da se pazim sunca, pa sam se po izlasku iz vode povukla pod jedan od onih suncobrana od prirodnih materijala.
Ostali su bili u fazonu „još samo malo“, pa izlaze i oni. Malo su me i zezali što paranoišem, „namazali smo se kremom za sunčanje pre nego što smo krenuli, neće nam ništa biti“, i „kako mogu da odolim tom moru“. Ali nije mi bio problem, ugođaj je bio savršen; iz daljine se čula muzika, mislim da su uživo svirali; imala sam ceo kokosov orah i udobno sam se namontirala u tom mekanom pesku, naslonila se na stub suncobrana i pokušavala da uhvatim što više detalja.
Ekipa mi se pridružila posle 15-ak minuta, stvarno mislim da nije prošlo više, s iskusnim planom da izbleje malo u hladu dok prođe to najjače sunce. Nažalost, već su bili zakasnili, a nisu ni bili svesni.
Tek u povratku krenulo je da „izbija“. Oni nisu bili crveni od sunca; bili su ljubičasti. Čak i oni koji su se hvalili da nikad ne izgore, takav im je ten.
Peklo ih je strašno, mazali su šta su stigli samo da ublaže bol, a neki su se celu noć grozničavo tresli. Narednog dana većina je ostala u zamračenim sobama, cvileći u potrazi za položajem koji je najmanje bolan. Presela im najlepša plaža, a da su jedva proveli malo vremena na suncu i u moru – do kraja puta nosili su duge rukave i šešire širokih oboda, a tog dana sećali se kroz košmar.
Naravno da to ne umanjuje čudesnu lepotu ove plaže, ali – ukoliko se zadesite tamo, ne prepuštajte joj se bez razmišljanja.
Izvor: nova.rs
