Sombor.info

Zavičajno udruženje Srba „Korijeni“ iz Sombora u saradnji sa Sportskim savezom grada Sombora, a pod pokrovitelјstvom Grada Sombora, 19. januara 2023. godine (na Bogojavlјenje) desetu godinu zaredom organizuje plivanje za “Časni krst”. Manifestacija će biti održana na gradskom kupalištu „Štrand“, plivaće se 33 metra a početak programa je zakazan za 12 časova.

Svi zainteresovani za učešće u manifestaciji mogu da se prijave od 10 do 12 časova u prostorijama Udruženja “Korijeni” koje se nalaze u Čitaoničkoj ulici broj 2 (Srpska čitaonica “Laza Kostić”), ili telefonom na brojeve: 060/436–7876 i 063/503-349, ili u prostorijama Sportskog saveza grada Sombora, Venac Petra Bojovića 11, telefon: 025/ 436-787.
Svi takmičari moraju imati obavlјen lekarski pregled sa odobrenjem da mogu učestvovati u manifestaciji i plivaju na vlastitu odgovornost.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je nakon razgovora sa rukovodstvom opštine Vrbas da će se raditi kompletna rekonstrukcija pruge Vrbas-Sombor, kojom će vozovi ubuduće saobraćati 120 kilometara na sat. Ministar je naveo je da će vrednost projekta biti oko 80 mil EUR.

Kako je naglasio pruga Vrbas-Sombor je u veoma lošem stanju i na njoj trenutno nema putničkog saobraćaja, a doneta je i odluka da se vrlo brzo raspiše tender za projektovanje, a plan je da bude urađena potpuno nova pruga, gornji i donji stroj, kao i elektrifikacija.

Prema njegovim rečima, do sredine godine trebalo bi da bude potpisan ugovor o izgradnji brze saobraćajnice Sombor-Kula-Vrbas-Srbobran-Bečej-Novi Bečej-Kikinda, u dužini od 185 kilometara.

Vesić je rekao da će ova brza saobraćajnica biti građena u četiri etape, odnosno istovremeno će radovi krenuti sa Bačkog brega, sa Nakova i od autoputa prema Srbobranu i Vrbasu, odnosno Kuli.

On je napomenuo da je predviđena izgradnja dve petlje, što suštinski znači obilaznicu oko Vrbasa, gde je opština predvidela industrijsku zonu.

- To će mnogo značiti za dovođenje investitora, ali i po pitanju rasterećenja saobraćaja u opštini, jer tada teretni tranzitni saobraćaj neće ići kroz centar opštine - dodao je on.

Vesić je podsetio i da nekoliko važnih infrastrukturnih projekata obuhvataju i Vrbas, poput projekta izgradnje brze pruge Novi Sad - Subotica, koja će biti završena do 2025. godine.

On je dodao i da će Ministarstvo pomoći u izgradnji kanalizacije u nekoliko mesta u Vrbasu kroz projekat "Čista Srbija".

On je dodao i da je Ministarstvo preuzelo obavezu da preko Puteva Srbije uradi tranzitni put u ulici Danila Bojovića u Vrbasu, u dužini od pet kilometara.

- Putevi Vrbas-Bačko dobro polje i Vrbas-Zmajevo biće uneti u planove za rad, i shodno mogućnostima biće planirani za ovu ili narednu godinu - rekao je on.

Izvor: eKapija

Tradicionalan međunarodni „Kup nacija“ za žene biće 12. put održan u Somboru od 16. do 22. januara. Prestižni međunarodni turnir koji je u „A“ kalendaru Svetske bokserske federacije okupiće 22 reprezentacije sa oko 170 takmičarki iz zemalja sa tri kontinenta: Evrope, Azije i Afrike. Borbe će početi 17. januara, a žreb je dan ranije, od 20 časova. 

„Očekujemo učešće brojnih osvajačica medalja sa evropskih i svetskih šampionata. Sombor ima i svoju uzdanicu, Draganu Jovanović, koja je bila bronzana na omladinskom šampionatu Evrope u Bugarskoj i četvrta na proteklom Prvenstvu sveta u Španiji. Očekujemo uspešan nastup naše ženske reprezentacije u svim uzrasnim kategorijama. Ono što je u ovom trenutku najbitnije, grad Sombor je sa svojim smeštajnim kapacitetima potpuno spreman da ugosti takmičarke i rukovodstvo njihovih reprezentacija, kao i Bokserski klub „Sombor“ koji je kao tehnički organizator obezbedio uslove za takmičenja po najvećim svetskim standardima u ovom sportu“ – kaže u ime organizatora somborskog „Kupa nacija“ Stojan Knežević.

„Kup nacija“ će biti i najbolja provera forme za sve učesnice predstojećeg Svetskog prvenstva koje će biti održano u martu u Indiji.

Izvor: RTV

VUKOVE nagrade za 2022. godinu, koje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije dodeljuje 59. put, su među 84 predložena kandidata, dobili: dr Vojislav Andrić, doktor metodike matematike iz Valjeva, prof. dr. Milivoje R. Jovanović, književnik iz Niša, Lune Levajac, književnik i kulturni poslenik iz Čačaka, dr Lidija Nerandžić Čanda, profesor srpskog jezika i književnosti iz Sombora, Pavle Popović, slikar iz Kraljeva, Radivoje Rade Radivojević, kompozitor iz Beograda.

Ovogodišnji laureati su i Živojin Rakočević, profesor srpskog jezika, književnik i publicista iz Gračanice, Đorđe Sibinović , književnik, profesor, scenarista i kompozitor iz Beograda, prof. dr Momčilo Spasojević Čelinac, književnik i kulturni pregalac iz Republike Srpske i Zoran Stamatović, kulturni stvaralac i direktor Narodnog pozorišta u Užicu.

Među pojedinicma, Izuzetna Vukova nagrada pripala je Novici Đuriću, književniku i scenaristi iz Crne Gore i prof. dr Milošu Kovačeviću, lingvisti iz Republike Srpske, dok su od institucija priznanje dobili Matematičko društvo "Arhimedes", Narodna biblioteka iz Osečine, Srpska čitaonica u Irigu i kulturna manifestacija "Belovodska rozeta".

Izvor: novosti.rs

Za razliku od srednjoškolaca kojima je ponedelјak predstavlјao prvi radni dan u novom polugodištu ove školske godine, vojvođanski osnovci imaju „fore“ da se odmaraju još jednu sedmicu.

Kako i odmor ume nekad da dosadi, u Somboru su se postarali da i za njih, pored tekućih programa višenedelјne manifestacije „Zimske čarolije“, osmisle dodatne sadržaje pa im vreme do posle Nove godine po julijanskom kalendaru ne mora nužno proteći u potpunoj dokolici.

Juče je počela sa obukom još jedna grupa školice klizanja na ledenoj ploči izgrađenoj na Trgu Svetog Trojstva, na kojoj, u organizaciji ovdašnjeg Sportskog centra „Soko“, somborski mališani uzrasta od pet do deset godina uče prve korake na klizalјkama. Kako je klizalište i inače izuzetno posećeno, predviđeno je da se časovi klizanja održavaju od 10 do 12 sati, ali kiša koja pada (ili sipi) kvari pravi zimski ugođaj sporta kojim su se roditelјi i bake i deke današnjih mališana najčešće bavili na prirodno stvorenoj ledenoj ploči u dvorištu Gimnazije ili „Partizana“.

Zahvalјujući društvenim mrežama, pre svega Fejsbuku na kojem i SC „Soko“ ima svoju zvaničnu stranicu, polaznici ove školice ali i svi lјubitelјi klizanja bivaju na vreme obaveštavani o tome da li uopšte postoje uslovi za klizanje. Tako je na žalost malih klizača već prvog dana višednevnog kursa, u ponedelјak, obuka u klizanju morala da bude otkazana upravo zbog kiše i ne tako hladnog vremena, dok je juče početak obuke „poranio“ što su problemi sa kojima svojevremeno nisu morali da se suočavaju njihovi roditelјi.

Stariji Somborci i Somborke su pre raspada velike Jugoslavije imali i privilegiju da, u organizaciji osnovnih i srednjih škola, prve korake na klizalјkama i skijaške veštine uče u somborskim zimskim odmaralištima na slovenačkoj Kranjskoj Gori ili Grozd Martulјku, ali kako je formiranje Slovenije kao samostalne države prekinulo ovu sportsko-rekreativnu vezu, da li će današnja deca naučiti da skijaju zavisi isklјučivo od dubine novčanika njihovih roditelјa. Istine radi, grad nije ostao bez vlasništva nad odmaralištem u Kranjskoj Gori, ali uslovi zakupa diktiraju da određene kapacitete nekadašnjeg odmarališta „Pionir“, sada poznatog kao hostel „Nika“ somborska deca i omladinci mogu da koriste samo van skijališne sezone.

Kada već nisu u prilici da svoje učenike vode na slovenačka alpska skijališta po prihvatlјivim cenama, ovdašnji učitelјi, tačnije članovi Udruženja somborskih učitelјa pokrenuli su zimsku manifestaciju kulture i vannastavnih aktivnosti pod nazivom SOZIRA sa edukativnim i zabavnim karakterom, za decu od šest do 12 godina. Ovom manifestacijom se deci u poslednjoj sedmici zimskog raspusta, i to potpuno besplatno, u prepodnevnim časovima nude različite aktivnosti edukativnog, sportskog i umetničkog sadržaja, uz prisustvo učitelјa –voditelјa aktivnosti i gosta iz oblasti kojom se aktivnost bavi. Da ne bude da su gradska deca privilegovana samo zbog sredine u kojoj žive, SOZIRA pokreće i aktivnosti za decu i u selima somborskog gradskog područja, pa tako planovi tokom zimskog raspusta predviđaju, u saradnji sa Gradskim muzejom, niz aktivnosti i u naselјenim mestima. Učitelјi i učenici družiće se van učionica u Pilot projektu SOZIRA na sportskom, umetničkom, istraživačkom i matematičkom satu, koji će biti realizovani sve do 13. januara.

Izvor: dnevnik.rs

Opština Apatin u saradnji sa Turističkom organizaijom i Sportskim savezom na praznik Bogojavlјenje, 19. januara organizuje plivanje za „Časni krst“. Ova tradicionalna manifestacija će biti održana na plaži kod restorana „Plava ruža“, a plivači će u rukavcu Dunava do krsta plivati simbolična 33 metra.

Informacije vezane za lekarski pregled i prijave za manifestaciju mogu se obaviti još danas do 15 časova u Turističkoj organizaciji Apatin, Trg Nikole Tesle 13 ili putem telefona 025/772-555.

Izvor: Radio Dunav

Da li se slažete da je korov jedan od najvećih neprijatelja svih poljoprivrednika? Svake godine iznova se ponavlja borba i pronalaženje načina kako da se spreči rast neželjene trave. Osim što ne izgleda lepo, ova trava loše utične na rast biljaka u bašti.

Većina ljudi pribegava korišćenju različitih preparata koji pomažu i uništavaju korov, ali nisu dobri za zdravlje i okolinu. Mi pripadamo grupi ljudi koji žele da naše okruženje bude manje zagađeno, zato želimo da vam predstavimo jedno jako dobro rešenje.

Zaboravite na herbicide, uz pomoć agrotekstil prostirke protiv korova drastično se smanjuje rast neželjene trave, a ujedno vaša bašta će izgledati urednije.

Kako agrotekstil sprečava rast korova?

Prvo da odgovorimo na pitanje kako uopšte dolazi do rasta korova? Na različite načine seme korovskih biljaka dođe u pukotine zemlje, a ukoliko ima dovoljno sunca i vode ta trava će se razviti. Kako onda sprečiti rast?

Agrotekstil je prostirka koja se postavi preko zemlje, tamne je boje i velike gustine materijala. Taj materijal onemogućva da seme tih trava dospe do zemlje, a ujedno i sprečava dopiranje sunčeve svetlosti kako bi i ono seme koje je već u zemlji krenulo da klija.

Kako bi imali urednu baštu bez trave, dovoljno je da postavite agrotekstil. U tom slučaju nećete više morati da prskate i time zagađujete okolinu, a ujedno smanjite i mogućnost trovanja.

Dodatne prednosti postavljanja prostirke protiv korova

Sprečavanje rasta neželjene trave nije jedini benefit ove prostirke. Postoji još nekoliko prednosti koje dodatno daju na vrednosti i značaju korišćenja prostirke.

Znamo svi da velike temperaturne razlike mogu loše uticati na zemljište, a i sam rast biljaka. Agrotekstil je koristan jer sprečava zamrzavanje tokom zime, a leti pregrevanje jer ne propušta sunčevu svetlost.

Kada smo već kod visokih letnjih temperatura i sprečavanja zemlje da se pregreje, važnu ulogu u tom procesu ima i zadržavanje vlage. Voda koja prođe kroz prostirku neće tako lako ispariti, samim tim zemljište će imati više vlage. Biljkama je potrebno manje zalivanja, a neće dolaziti ni do isušivanja i pucanja površinskog sloja zemljišta.

Da li agretekstil može pomoći i vama?

Sigurni smo da ste se tokom čitanja ovog članka zapitali da li agrotekstil može pomoći i vama. Ukoliko se bavite uzgojem voća, povrća, cveća ili ukrasnog žbunja sigurno da će vam biti od koristi. A rezultati su podjednako dobri u plastenicima ali i na otvorenim poljima.

Mnogi proizvođači voćnih sorti kao što su maline, kupine ili jagode koriste prostirke. Takođe, ozbiljniji rasadnici i cvećari ne mogu zamisliti baštu bez agrotekstila. Slobodno se raspitajte kod nekog ko ga koristi, dobićete informacije iz prve ruke.

Kako se koristi prostirka protiv korova?

Pored svih navedenih benefita i pristupačne cene, mnogi se odlučuju za kupovinu prostirke i zbog jednostavnog postavljanja.

Može je postavljati jedna osoba, ali za krojenje i precizno postavljanje najbolje je da postavljaju dve osobe. Jako je bitno da kod montaže i korišćenja agrotekstila ne dođe do fizičkog ostećenja jer već nam tom delu korov može da nađe svoj put ka izlazu.

Ukoliko agrotikstilnu tkaninu koristite pravilno, zbog visokog kvaliteta materijala može vas služiti dugi niz godina. A na površini prostirke nalaze se linije (kockice) koje vam olakšavaju sadnju biljaka i orjentaciju prilikom skraćivanja.

Gde kupiti kvalitetan agrotekstil?

Pre svega da napomenemo razliku između nekih običnih prostirki i agrotekstila. Obične prostirke mogu takođe pomoći u sprečavanju rasta korova, ali ujedno mogu ostaviti i neke posledice.

Za razliku od agrotekstila, one ne propuštaju vodu u dovoljnoj količini i dolazi do skupljanja vode na materijalu. U tom slučaju zemljište neće dobiti dovoljnu količinu vode kako bi se biljke pravilno razvile. A ukoliko izbušite rupe na određenim mestima, može se desiti da zbog neravnina na zemljištu ta voda ponovo ne pronađe pravi put.

Zato obratite pažnju i kupite agrotekstil koji će vam doneti sve navedene prednosti. Da ne bi uopšte razmišljali da li ćete pogrešiti, savetujemo da kupovinu obavite preko sajta “sigmaprom.rs”. Na njihovom sajtu pronaći ćete sve potrebne infomaracije, a za sve što vas dodatno zanima možete ih pozvati direktno.

Grad Sombor nastaviće sa realizacijom projekata participativnog budžetiranja u srednjim školama i tokom 2023. godine. Projekti će se realizovati u šest somborskih srednjih škola, a kao i prethodnih godina, odabrali su ih sami učenici koji pohađaju ove škole.

Šta smatraju da će im pružiti ugodniji boravak u školi, koristiti pri savladavanju novog gradiva ili sticanja praktičnog znanja, učenici su odabrali putem glasanja koje je organizovano krajem 2022. godine.

U Srednjoj školi „Sveti Sava“ odabran je predlog da se uredi i opremi alternativna učionica koja će služiti za nastavu i razonodu.

Srednja medicinska škola „Dr Ružica Rip“ odabrala je nabavku nove opreme za kabinete.

Srednja tehnička škola dobiće novu opremu, alat i pribor za praktičnu nastavu u oblasti elektrotehnike, mašinstva i saobraćaja.

Srednja ekonomska škola odlučila je da opremi kuhinju i nabavi novi nameštaj za učionice, a novim školskim nameštajem opremiće se i Srednja polјoprivredno – prehrambena škola i Gimnazija „Velјko Petrović“.

Svi navedeni projekti finansiraće se iz gradskog budžeta.

Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti (odnosno bolovanje, kako se to u svakodnevnom govoru obično kaže) veoma je važno pravo iz radnog odnosa i obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Problemi u praksi vezani za ostvarivanje ovog prava su raznovrsni, i u zavisnosti od pozicije sa koje se posmatra, akcenat se stavlja na dijametralno suprotne vrste problema.

S jedne strane predstavnici sindikata smatraju da zloupotreba bolovanja ne dolazi od zaposlenih, već da poslodavci vrše pritisak na radnike da dolaze na posao čak i kad su bolesni. Usled toga, zaposleni umesto bolovanja otvaraju godišnji odmor da bi se lečili. S druge strane, poslodavci se žale da se bolovanja često otvaraju bez medicinskih razloga, i to u vreme kada u poljoprivrednim krajevima na njivama ima najviše posla. Slično se dešava i u gradskim sredinama, kada zaposleni otvore bolovanje da bi radili i zaradili van radnog mesta.

Sindikati će opet reći da je navedeno posledica činjenice da zaposleni od plate na radnom mestu obično ne mogu da žive, pa im je potrebna dodatna zarada. Podaci ipak pokazuju da u nekim fabrikama tokom sezonskih radova ostane samo 30 odsto radnika. Uglavnom, pozicija sa koje se problem posmatra u mnogome utiče na percepciju stvari. A šta u tom pogledu kaže zakon? U kojim slučajevima, prema zakonu, zaposleni gubi pravo da mu se isplati naknada zarade? Ovo pitanje uređeno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Kada zaposlenom i preduzetniku ne pripada pravo na isplatu bolovanja?

Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da osiguraniku zaposlenom (i preduzetniku) privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira da li bolovanje plaća poslodavac ili Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno ne plaća mu se bolovanje, u sledećim slučajevima:

1) ako je namerno prouzrokovao privremenu sprečenost za rad:

2) ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana upotrebom alkohola ili upotrebom psihoaktivnih supstanci (što se utvrđuje testiranjem ili na osnovu medicinske dokumentacije);

3) ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;

4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju. Ovo pravilo, naravno, ne važi za slučajeve lečenja kod kojih je potreban pristanak pacijenta predviđen zakonom;

5) ako se bez opravdanog razloga ne javi:

(a) izabranom lekaru u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad. Izabrani lekar može da utvrdi bolovanje najviše tri dana unazad. Ukoliko treba ceniti više od tri dana unazad, prvostepena lekarska komisija filijale RFZO će utvrdititi da li je postojala sprečenost za rad toliko dana unazad i da li je bilo opravdano kašnjenje sa javljanjem lekaru. Ako je kašnjenje neopravdano, za taj period nejavljanja ne plaća se bolovanje.

(b) prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu izabranog lekara-lekar utvrđuje bolovanje prvih 60 dana, a ako ima potrebe za produženjem, mora dati uput za prostrepenu lekarsku komisiju filijale RFZO. U slučaju nejavljanja lekarskoj komisiji u roku koji je odredio lekar, nema isplate bolovanja.

(v) bilo kom stručno-medicinskom organu u roku od tri dana od dana dobijanja poziva za izlazak pred stručno-medicinski organ;

6) ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode. Ako poslodavac utvrdi (obrazovanjem komisije ili na bilo koji drugi način) da zaposleni tokom bolovanja radi privatno, ukinuće mu se isplata naknade zarade.

7) ako bez dozvole stručno-medicinskog organa RZO otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje. Prema tome, neophodno je tražiti dozvolu lekara ili lekarske komisije (onog organa koji u tom momentu ocenjuje bolovanje) da se napušta mesto prebivanja tokom bolovanja.

8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;

9) ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način;

10) ako je na izdržavanju kazne zatvora;

11) ako se prema njemu sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi;

12) ako u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, ne podnese zahtev za invalidsku penziju Republičkim fondu za penzijsko osiguranje i o tome ne obavesti pismenim putem RFZO u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva. Kod bolovanja koje traje neprekidno 6 meseci, ili 6 meseci sa prekidima u poslednjih 12 meseci, lice koje je na bolovanju mora podneti zahtev za invalidsku penziju. Ako to ne učini, obustavlja se isplata bolovanja.

Koliko traje obustava isplate naknade zarade?

Osiguraniku ne pripada naknada zarade od dana kada su utvrđene okolnosti nabrojane u prethodnom poglavlju teksta, za sve vreme dok traju te okolnosti ili njihove posledice. Ako se činjenice koje po zakonu uzrokuju obustavu isplate bolovanja utvrde posle započinjanja sa korišćenjem prava na naknadu zarade, odnosno posle ostvarenog prava na naknadu zarade, isplata naknade obustavlja se, a isplatilac naknade ima pravo na povraćaj isplaćenih sredstava.

Bolovanje preduzetnika

Osiguraniku preduzetniku ne pripada naknada zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ako za vreme privremene sprečenosti za rad nije privremeno odjavio obavljanje delatnosti, bez obzira ko je isplatilac naknade.

Ukoliko preduzetnik koji nije privremeno objavio obavljanje delatnosti ima prijavljene zaposlene (jednog ili više), ipak mu se isplaćuje bolovanje. U tom slučaju pripada mu 50% od naknade zarade koja bi mu pripadala da je odjavio obavljanje delatnosti.

Mogućnosti poslodavca da proveri opravdanost bolovanja

Pravni osnov za postupak provere bolovanja zaposlenog daju Zakon o radu i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Zakon o radu obavezao je poslodavca da prvih 30 dana plaća bolovanje (u slučaju povrede na radu naknadu zarade plaća sve vreme dok traje sprečenost za rad). Počev od 31. dana sprečenosti za rad, bolovanje plaća RFZO, te je i Zakonom o zdravstvenom osiguranju predviđena mogućnost za RFZO i poslodavca da izvrše proveru bolovanja zaposlenog.

Prema Zakonu o radu, ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog. Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti zloupotrebe prava na bolovanje (provera zloupotrebe alkohola i droga npr).

Zavod za medicinu rada vrši ocenu radne sposobnosti, te se nesumnjivo ova ustanova može smatrati nadležnom da proceni privremenu sprečenost za rad zbog bolesti, a po zahtevu poslodavca. Odbijanje zaposlenog da se odazove pozivu poslodavca da se izvrši analiza, smatra se nepoštovanjem radne discipline.

Po odredbama Zakona o zdravstvnom osiguranju postoje mogućnosti provere odobrenih bolovanja. Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad osiguranika do 60 dana sprečenosti za rad. Istovremeno zakon je predvideo mogućnost provere ocene izabranog lekara, za šta je nadležna prvostepena lekarska komisija filijale RFZO, kao prvi neposredno viši organ u odnosu na izabranog lekara. Prvostepena lekarska komisija ocenjuje privremene sprečenosti za rad od 61. dana sprečenosti za rad.

Ovlašćenje za proveru njenih ocena ima drugostepena lekarska komisija filijale, kao sledeći u hijerarhiji stručno-medicinskih organa. Najzad, ocene drugostepene lekarske komisije filijale podležu ispitivanju od strane komisije koja se formira od lekara iz zdravstvene ustanove tercijarnog nivoa. U kontroli se utvrđuje da li je bolovanje medicinski opravdano, odnosno da li je pokriveno odgovarajućom medicinskom dokumentacijom.

Kao što smo naveli, zloupotreba bolovanja moguća je i na druge načine-može se utvrditi da je zaposleni za vreme bolovanja obavljao drugu privrednu delatnost, da nije postupao po uputstvu za lečenje ili je namerno prouzrokovao produženje privremene sprečenosti za rad. U ovim slučajevima zloupotreba može da se utvrdi drugim metodama.

Kontrolu korišćenja bolovanja poslodavac može da obavlja u skladu sa svojim opštim aktom, a najčešće to čini putem posebno formirane komisije za ovu namenu. Komisija izlazi na lice mesta, utvrđuje činjenice o načinu korišćenja bolovanja, o tome sačinjava zapisnik i predaje ga ovlašćenom licu poslodavca, koje u skladu sa utvrđenim stanjem može preduzeti korake određene zakonom, ako se konstatuje da se bolovanje koristi suprotno osnovnoj nameni.

Zakon o radu utvrdio je strogu sankciju za slučaj da se dokaže da zaposleni nije postupao zakonito u pogledu ostvarivanja prava na naknadu zarade: poslodavac može da da otkaz zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu na sledeća dva načina: ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu zakona i ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Možemo zaključiti da kada postoji sumnja na zloupotrebu prava na bolovanje, postoji pravno regulisan način za poslodavca da izvrši proveru takvog bolovanja. S druge strane, zaposleni u svakom trenutku mogu da se obrate Inspekciji za rad ako poslodavac negira zaposlenom pravo da u slučaju bolesti odsustvuje sa rada uz naknadu zarade.

Izvor: Poslovi Infostud

Pevačica preko deset puta godišnje peva na romskim veseljima.

Pevačica Slađa Alegro jedna od omiljenih ljubitelja narodne muzike.

Ona već godinama osim svojih pesama, snima i prerade starijih kolega, te je čest gost na slavljima onih kojima je izbor narodna i folk muzika. Kako se mnogo spekuliše o zaradama pevača, prvenstveno na romskim svadbama, Slađa je otkrila pozadinu te priče.

„Ti klipovi što kruže, sa čudnim deljenjem novca na razna mesta, to su uglavnom romske zabave, ima svega. Ali ljudi ne znaju pravu stranu priče, misle da je sav taj novac koji donesu lopatom ide vama, to nije tako. Vi kad radite nastup, dogovorite cenu, retko kad se rade tezge za bakšiš“, naglasila je Slađa u „Premijeri – Vikend specijalu“, pa dodala:

„Te pare vas ne zanimaju, ide organizatoru, uglavnom na tim proslavama bude mnogo muzičara. I po 30, pa svi podelimo. Niko se ne žali, ali u samom startu se dogovori cena“, kaže ona.

Slađa tvrdi da su Romima veselje posebno bitna, te godinama odvajaju novac da bi mogli da priušte nekoga sa estrade.

„Kod mene nema specifičnih situacija, ja bar jedno 10, 15 romskih veselja odradim tokom godine. To su pravi domaćini, lepo vas dočekaju, isprate, oni žive za te momente, njima je puno srce što ste vi došli. Oni se vesele uz najtužniju muziku, to je obeležje njihovih proslava. Tu daju novac. To su velike proslave, jako lepe, sve je gala, divno ste dočekani, divno ispraćeni… To su proslave za koje ti ljudi žive. Odvoje novac da dovedu nekog sa estrade. Njima su to jako važni dani, meni je zaista lepo“, otvorila je dušu pevačica.

Njen kolega Sloba Radanović se potom nadovezao i istakao koja muzika je „najskuplja“.

„Mnogo ih je, to su najteže pesme, Šaban, Šerif, Ljuba Aličić. Moju pesmu ‘Moj stari’ mnogo vole ljudi“, rekao je Radanović.

Izvor: nova.rs