Sombor.info

Kućni ljubimci osim što nam pružaju ljubav i čine naš život bogatijim, imaju i brojne benefite na razvoj dece. Naime, neka istraživanja su pokazala da deca koja odrastaju uz kućne ljubimce imaju priliku da mnogo više razviju svoju emocionalnu inteligenciju.

Emocionalna inteligencija (EQ) podrazumeva skup sposobnosti koje nam pomažu da identifikujemo svoje i tuđe emocije, i da te informacije koristimo u snalaženju i odnosima prema drugim ljudima. Ova vrsta inteligencije razvija empatiju, koja nam pomaže da bolje razumemo osećanja drugih ljudi i samim tim predvidimo njihovo ponašanje.

Suživot sa kućnim ljubimcima deci pomaže da identifikuju, procene i regulišu emocije, što dalje pomaže u formiranju odnosa sa ljudima oko sebe i brigu o drugima. Što je emocionalna inteligencija razvijenija, lakše se formiraju čvrste veze sa drugim ljudima i bolje se tumači svet oko nas, što olakšava postizanje raznih ciljeva u životu. Emocionalna inteligencija se razvija sa detetom kako ono raste, a kućni ljubimac, mali ili veliki, psi, mačke, pa čak i sitne životinje, pospešuju taj razvoj na više različitih načina.

Uče decu da razmišljaju o drugima

Deca su po svojoj prirodi fokusirana na sebe i svoje potrebe, pa im briga o kućnom ljubimcu pomaže da uvide i tuđe potrebe.

Briga o drugom živom biću je velika odgovornost i deca kroz nju uče o potrebama svojih ljubimaca. Bilo da je u pitanju pas, mačka, papagaj ili hrčak, potrebno je hraniti i čistiti životinje. Čak i najmanji zadaci kao što je npr. briga da pas ima u činiji uvek sveže vode, razvija empatiju kod dece.

Briga o drugom živom biću ih uči da i životinje i drugi ljudi imaju svoje potrebe i uči ih da prepoznaju te potrebe kod drugih.

Uče decu komunikaciji

Komunikacija sa ljubimicima je neverbalnog tipa, ali često zaboravljamo je komunikacija među ljudima takođe većim delom neverbalna. U međuljudskim odnosima, mi se dobrim delom oslanjamo na neverbalne znakove, facijalne ekspresije, jezik tela i gestikulacije, kojim dopunjavamo ono što je verbalno izrečeno.

Kroz brigu o ljubimcima deca prepoznaju važnost ovog vida komunikacije i uče da identifikuju emocije i potrebe kroz govor tela, kao što je npr. mahanje repom kod pasa ili spuštene uši kod mačaka. Neverbalna komunikacija je nešto što se uči, a ne nešto sa čim se rađamo.

Uče decu odgovornosti

Koji god ljubimac da je u pitanju mali ili veliki, on zahteva odgovornost. Deca od najranijeg uzrasta uče kroz brigu o ljubimcima da budu odgovorni.

Od jednostavnijih zadataka, kao što je sipanje hrane i vode u činije, do komplikovanijih kao što je održavanje higijene ljubimca, svaki zadatak zahteva, da se dete seti svaki dan da ga obavi, čak iako mu nekim danima nije do toga. Kroz ovo, dete od malih nogu do starije dobi, od jednostavnijih do kompikovanijih zadataka, uči da brine o svom ljubimcu.

Osećaj odgovornosti im pomaže i u društvenom životu, u odnosima prema drugim ljudima i odnosu prema školi i drugim obavezama.

Uče decu kontroli sopstvenih emocija

Kada se npr. ljubimac uznemiri ili uplaši usled jake buke, dete mora da nauči da kontroliše svoje ponašanje kako bi mu pomoglo da nežnije mazi ljubimca ili da mu priča nežnijim tonom kako bi ga utešilo, što detetu pomaže da shvati da njegovo ili njeno ponašanje i postupci utiču na druge.

Kućni ljubimci smanjuju stres kod dece

Nekada je deci dovoljno da ih njihovi ljubimci samo saslušaju. Ljubimci ih neće osuđivati kada sa njima podele svoje tajne.

Za decu koja razvijaju svoju emocionalnu inteligenciju, prisustvo ljubimca je i zato izvor zdrave i stabilne veze. Kako dete raste i susreće se sa sve više faktora stresa u svom okruženju, ljubimac kao stabilni faktor u dečjem životu pomaže da dete nađe orijentir za svoje emocije. Životinje tako pružaju posebnu emotivnu podršku i pomažu u smanjenju stresa.

Pomažu da deca razviju samopouzdanje

Briga o drugom živom biću predstavlja važnu obavezu, koja deci pruža osećaj ispunjenosti i podiže nivo samopouzdanja.

Kroz brigu o ljubimcu, deca razvijaju svoje sposobnosti, koje im pomažu da više brinu i sami o sebi, što sve doprinosi razvoju samostalnosti kod dece.

Imaju ulogu u dečijem razumevanju ciklusa života

Priča o rađanju i umiranju živih bića sa decom može biti teška za roditelje. Učenje o ovome kroz život ljubimaca može da bude lakše za obe strane.

Iako je saznanje o smrti ljubimca teško i bolno, ono je važno životno iskustvo, jer nas o uči o činjenicama života. Takođe, priča o rađanju i nastanku života može biti mnogo jednostavnija kroz primer ljubimca i prikladnija za decu. Život ljubimca, njegovo rađanje, razmnožavanje i umiranje, pruža roditeljima dobru priliku da razgovaraju sa decom o ovim osetljivim temema i da pokažu deci kako da se nose i sa srećnim i sa tužnim emocijama.

Činjenica je da se emocionalna inteligencija razvija kroz ceo život, ali sazrevanje je najbrže u dobu adolescencije. Nije iznenađujuće da emotivne veštine i mehanizmi koje naučimo u mladosti ostaju kao fundamentalni mehanizmi ključni do kraja života.

Bilo da dete zaista brine samo o ljubimcu ili ne, ono svakako uči od njega, pa ljubimac predstavlja zaista efikasan katalizator razvoja emocionalne inteligencije. Što više razvijamo ovaj vid inteligencije, to bolje komuniciramo, borimo se sa stresom, navigavamo konflikte i održavamo veze sa drugima. Zbog toga ljubimci mogu da budu dragoceni u našem razvoju i da nas nauče puno toga ključnog za ceo život od malena.

Izvor: n1info.rs

Takmičenje u pravljenju čvaraka i zabavni program Čvarak fest, održaće se 4. februara u Sivcu.
Kako se navodi na Fejsbuk stranici Turističke organizacije Kula, takmičare očekuje bogat nagradni fond, a posetioce zabavni program uz degustaciju i prodaju vrhunskih vojvođanskih čvaraka i suhomesnatih proizvoda.

Takmičari plaćaju kotizaciju u iznosu od 2.000 dinara, a dobijaju 20 kilograma slanine za spremanje specijaliteta.

Organizatori festivala su i ove godine opština Kula, TO Kula i MZ Sivac.

Neverovatnih 70 procenata ljudi kaže da su iskusili osećaj da su zaspali kada su konačno zaspali, ali malo njih razume šta je to i zašto se to dešava.

Bezopasan i relativno uobičajen osećaj poznat je kao hipnični trzaj ili početak sna. To se dešava kada telo doživi iznenadne kontrakcije mišića, slično kao kada skoči kada je uplašeno.

Istraživači zapravo ne znaju sa sigurnošću šta uzrokuje hipničke trzaje, ali imaju nekoliko teorija.

„Istraživači sumnjaju da kada zaspimo, ponekad dođe do sloma između nerava u retikularnom moždanom stablu, što stvara odgovor koji dovodi do hipničnog trzanja“, piše Sleep Foundation.

„Na primer, može se desiti da kada se vaši mišići potpuno opuste, iako je to normalan deo uspavljivanja, vaš mozak pogrešno pretpostavlja da zapravo padate i reaguje trzajima mišića. Takođe je moguće da su hipnični trzaji fizički reakcija na slike poput snova koje ih prate“, objašnjavaju oni, piše IndexHR.

Stručnjaci za spavanje sugerišu da prekomerna konzumacija kofeina, konzumacija stimulansa, snažna vežba pre spavanja, emocionalni stres i nedostatak sna mogu povećati verovatnoću hipničkih trzaja.

Do kraja godine mogao bi da zaživi sporazum po kojem bi građani EU i zemalja Zapadnog Balkana plaćali iste cene rominga kao u svojim nacionalnim tarifama, navodi N1 Zagreb.

„Možda do kraja godine zaživi taj roming u kojem bi građani EU i zemalja Zapadnog Balkana plaćali iste cene kao u njihovoj nacionalnoj tarifi“, rekao je za N1 Zagreb hrvatski narodni poslanik Bojan Glavašević.

Tačka o kojoj se razgovaralo na Komitetu za evropske poslove su, prema njegovim rečima – izveštaji premijera sa sastanaka Evropskog saveta prošle godine.

„U tom izveštaju, između ostalog, piše da je sa teleoperaterima na nivou Evropskog saveta postignut dogovor da stvar bude pokrenuta ove godine“, potvrdio je Glavašević.

Ovaj sporazum bi, kako se navodi, obuhvatio sve zemlje Zapadnog Balkana koje su trenutno u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji, uključujući Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju…

„To je dobra poruka tim zemljama, podsticaj za dalje reforme, koje će pratiti dalje koristi“, ocenio je Glavašević.

Međunarodni turnir u ženskom boksu „Kup nacija“ po 12. put okupio je takmičarke ove plemenite veštine u Sombor.

Ove godine na turniru će se boriti 108 takmičarki iz 14 zemalјa: Alžira, Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Belorusije, Hrvatske, Engleske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Kazahstana, Holandije, Rumunije, Srbije i Slovačke.
Reprezentacija Srbije predstaviće se sa 25 takmičarki od kojih četiri dolaze iz Bokserskog kluba Sombor.

12. „Kup nacija“ je danas u Gradskoj hali „Mostonga“ svečano otvoren, a prisutne su pozdravili direktor Bokserskog kluba Sombor Slobodan Stanić, generalni sekretar Sportskog saveza Vojvodine Mladen Stojšić, kao i članica Gradskog veća za oblast omladine, dece, sporta i zdravstva Antonija Nađ Kosanović koja je zvanično označila početak takmičenja.

„Kup nacija“, nalazi se u „A“ kalendaru Svetske bokserske federacije, a takmičenje se održava u organizaciji Bokserskog kluba „Sombor“, Grada Sombora i uz podršku Bokserskog saveza Srbije.

Nadmetanje će trajati sve do nedelјe, 22. januara, za kada su zakazane finalne borbe.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, od 31. decembra prošle godine do 15. januara ove godine, tokom akcije pojačane kontrole koja je sprovedena u cilјu očuvanja bezbednosti saobraćaja tokom praznika, kontrolisali su više od 145.000 vozila i otkrili ukupno 39.401 prekršaj

Iz saobraćaja su isklјučena 2.622 vozača koji su upravlјali vozilom pod dejstvom alkohola i 135 vozača koji su upravlјali vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

U službenim prostorijama policije zadržana su 462 vozača koji su upravlјali vozilom sa više od 1,20 promila alkohola u organizmu, a čak 105 vozača upravlјalo je vozilom u stanju potpune alkoholisanosti, sa više od 2 promila alkohola u organizmu.

Osim navedenih prekršaja, 504 vozača sankcionisana su zbog nepropisnog preticanja, 1.618 vozača zbog nepropisnog korišćenja mobilnog telefona za vreme vožnje, 5.232 vozača, odnosno putnika zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa i čak 17.058 vozača zbog prekoračenja dozvolјene brzine kretanja vozila.

Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava da je od početka 2023. godine u saobraćajnim nezgodama poginulo 12 osoba i povređeno 335 učesnika u saobraćaju i ujedno apeluje na sve učesnike u saobraćaju da poštovanjem propisa i odgovornim ponašanjem daju doprinos unapređenju bezbednosti saobraćaja na putevima.

Srpska pravoslavna crkva 19. januara proslavlja Bogojavljenje, praznik krštenja Isusa Hrista kojim je počela njegova misija i propovedanje hrišćanske vere.

Opština Apatin u saradnji sa Turističkom organizaijom i Sportskim savezom na ovaj praznik organizovaće plivanje za „Časni krst“.

Tradicionalna manifestacija će se održati na plaži kod restorana „Plava ruža“, a plivači će od 11 časova u rukavcu, do krsta plivati simboličnih 33 metra.

Pitanje koje muči mnoge vlasnike pasa, koliko spavanja je neophodno našim ljubimcima? Kada primetite da se vaš pas pomera u snu, ili pomera šapicu kao da trči u snu, sigurno ste se zapitali da li on u tom trenutku nešto sanja.

Ljudi su tokom dana većinu vremena budni, spavaju tokom noći i za ljude je dovoljno prosečno spavanje od oko 8 sati, međutim kod pasa to nije slučaj. Kao što ste sigurno i sami primetili, psi često zaspu po nekoliko puta u jednom danu. Vreme koje oni provode u spavanju može zavisiti od više faktora poput starosti psa, zdravstvenog stanja psa i fizičke aktivnosti.

Ni brojni naučnici ni veterinari nisu još uvek tačno ustanovili koji je razlog zašto psi provode toliko vremena u spavanju u toku dana. Spavanje je važno za vašeg ljubimca, prijatno i osvežavajuće za njih i većina pasa u proseku spava oko 14 sati dnevno.

Psi su vrlo prilagodljivi kada je dremka u pitanju, ne smeta im ni promena okoline ni promena „kreveta“ kao što je slučaj kod ljudi. Međutim, ukoliko se oko psa nešto događa dok spava, on će se vrlo lako probuditi i odložiti svoju dremku za kasnije.

U zavisnosti od rase, potrebe za spavanjem mogu da budu različite. Velikim rasama poput mastifa, bernardinaca i pirinejskog planinskog psa je potrebno više sna od prosečnih 14 sati sna. Ove rase spavaju oko 18 sati dnevno. Takođe, radoznalim i aktivnim štencima, koji u mladosti provode najveći deo svog budnog vremena uporno istraživajući, neophodno je između 18 i 20 sati sna.

Postoje različite faze spavanja kod pasa. Prva faza je faza uspavljivanja, a nakon nje psi ulaze u sporu fazu sna kada im se puls i možda talasi usporavaju. U toj fazi pas postaje potpuno opušten. Okvirno 10 minuta kasnije nastupa REM faza (rapid eye movement). Ukoliko primetite da se vaš pas trza u snu, da pomera šape kao da trči, to znači da on nešto sanja i da je upravo u REM fazi sna.

Dužina sna kod pasa zavisi od fizičkih aktivnosti, zdravstvenog stanja i sličnog. Psi provode više vremena u spavanju u odnosu na ljude, međutim njihov san nije toliko dubok. Oni svoje obrasce spavanja prilagođavaju okolini i situaciji, tako da u svakom trenutku mogu da budu fokusirani na okolinu kako bi bili na oprezu kada se nešto događa. Ostatak vremena spavaju.

Izvor: b92.net

Visok holesterol je sve češći problem za ljude širom sveta. Može da bude uzrok raznih stanja i bolesti, ali je uglavnom povezan sa kardiovaskularnim oboljenjima.

Da bi se eliminisao povišen holesterol, ključno je da ga rano prepoznate.

Simtom o kome danas pišemo se često zanemaruje, a siguran je indikator da su vam masnoće u krvi povišene.

Izrasline na koži

Ako primetite žućkasto-narandžaste izrasline na koži, to može da bude znak da je vaš holesterol visok. Izgledaju kao male izbočine i mogu da se pojave na raznim delovima tela, na uglovima očiju, dlanovima, stopalima.

Kako da potvrdite visok holesterol?

Jednostavna analiza krvi odmah će pokazati da li je vaš holesterol visok.

Preporučene vrednosti holesterola su:

• Ukupni holesterol < 5,0 mmol/l
• LDL holesterol < 3,0mmol/l • HDL holesterol > 1,0 mmol/l za muškarce, odnosno > 1,2 mmol/l za žene

Čak i blago povišen holesterol u srednjim godinama života značajno povećava rizik oboljevanja od srčanih bolesti, otkrivaju istraživanja. Za svaku deceniju u dobi od 35 do 55 godina, rizik od srčanih bolesti mogao bi da poraste za gotovo 40%, pokazalo je istraživanje.

Povišen holesterol je posebno čest kod ljudi koji imaju višak kilograma. Iz tog razloga, preporučuje se da osobe sa prekomernom težinom imaju preventivne preglede jednom godišnje.

Visok holesterol se može sprečiti pravilnom ishranom, redovnim vežbanjem i generalno zdravim načinom života.

Izvor: danas.rs

Ne oklevajte kad je reč o vakcinaciji - informišite se.

Prvi slučajevi malih boginja u Srbiji potvrđeni su kod troje dece, uzrasta do godinu i po dana, kao i jedne odrasle osobe, u Smederevu prošle nedelje.

Procenat vakcinisanih MMR vakcinom koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubeola u Srbiji trenutno iznosi 74,8 odsto. Institut „Batut“ upozorava da je za kolektivnu zaštitu potrebno 95 odsto, zbog čega Srbiji sada preti epidemija.

Poražavajuće odgovore majki u Srbiji na HPV vakcinu nismo očekivali

Pedijatar otkriva kako MMR vakcina decu čuva i od korone

Decu je lako zaštititi od ove smrtonosne bolesti vakcinacijom, koja se sprovodi u navršenih 12 meseci bebe. Međutim, već godinama imamo isti problem: roditelji odbijaju da vakcinišu decu, a najčešći razlog su neosnovane teorije zavere koje kruže društvenim mrežama. Antivakseri uglavnom tvrde da MMR vakcina izaziva autizam, što je apsolutno netačno – taj opasni mit osporile su naučne studije, ali i brojni lekari i naučnici.

Zašto nisu u pravu?

Prvo, morate biti svesni kakvom riziku izlažete dete bez adekvatne zaštite.

Morbili su infekcija izazvana virusom. Zovu se i rubeole, lako se šire i mogu biti ozbiljne, pa čak i fatalne za malu decu. Uprkos tome stope smrtnosti opadaju širom sveta, kako sve više dece prima vakcinu protiv malih boginja, ova bolest i dalje ubija više od 200.000 ljudi godišnje, uglavnom dece.

Vakcina protiv malih boginja se obično daje kao kombinovana vakcina protiv malih boginja-zaušaka-rubeole (MMR). Ova vakcina takođe može uključivati vakcinu protiv vodenih boginja (varičela) — MMRV vakcinu. Zdravstveni radnici preporučuju da deca prime MMR vakcinu između 12 i 15 meseci starosti, i ponovo između 4 i 6 godina – pre polaska u školu.

Dve doze MMR vakcine su 97 odsto efikasne u prevenciji morbila i štite od njih doživotno. Kod malog broja ljudi koji dobiju morbile nakon vakcinacije, simptomi su uglavnom blagi.

A posledice preskakanja vakcinacije su daleko strašnije. Čak jedno od svakih 20 dece obolele od morbila oboli od upale pluća, što je najčešći uzrok smrti od malih boginja. Postoji rizik da će dete obolelo od morbila razviti encefalitis (otok mozga) koji može dovesti do konvulzija i može ostaviti dete gluvim ili sa intelektualnim invaliditetom.

Foto: VintageMedStock / Alamy / Alamy / Profimedia
Male boginje mogu dovesti do prevremenog porođaja trudnica koje nisu primile MMR vakcinu ili da imaju bebu male telesne težine, navodi CDC. Čak i u blagim slučajevima malih boginja, postoje dalekosežne posledice, kako je upozorio srpski naučnik Miloš Babić, stručnjak za molekularnu i ćelijsku biologiji, genetiku, biohemiji, biofiziku i neurobiologiju.

„Naime, ovaj virus briše pamćenje imunog sistema, i čini dete ponovo osetljivim na prethodne viruse koje je preležalo. Jadno dete onda mora ponovo da gradi imunitet na sve rinoviruse, koronaviruse, i druge boleštine sa kojima se već prethodno borilo“, piše Babić na svom blogu.

Najgore epidemije morbila u Srbiji

Najveća epidemija malih boginja u Srbiji evidentirana je 1997. godine kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba. Ali je u kolektivnom sećanju „svežija“ strašna epidemija koja je zemlju zadesila pre šest godina.

Оd pоčеtка окtоbrа 2017. gоdinе, zакljučnо sа avgustom 2019. gоdinе, nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје, uključujući i tеritоriјu nаdlеžnоsti Zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе Kosovska Mitrоvicа, rеgistrоvаno je uкupnо 5.798 slučајеvа mаlih bоginjа.

Кrајеm dеcеmbrа 2017. gоdinе priјаvljеn је prvi smrtni ishоd оd mаlih bоginjа u Rеpublici Srbiјi pоslе 20 gоdinа. Dо kraja аprilа 2018. gоdinе priјаvljеnо је јоš 14 smrtnih ishоdа uzrokovanih mаlim bоginjаmа.

Najpotresnije su bile smrti dece. Trogodišnja devojčica Nađa Petrović iz Kragujevca preminula je od komplikacija izazvanih malim boginjama. Devojčica zbog autoimune bolesti nije mogla da primi MMR vakcinu, a tri meseca je bila priključena na aparate u Institutu za majku i dete. Druga žrtva je bio dečak iz Niša, koji je imao dve godine. Dečak nije bio vakcinisan, jer je za dve godine života imao pet ili šest zapaljenja pluća, pa nije ni mogao da primi MMR vakcinu.

Nајmlаđа оbоlеlа оsоbа је bila stаrа 15 dаnа, а nајstаriја 71 gоdinu. Nајvеći brој оbоlеlih је u uzrаsnim grupаmа mlаđim оd pеt i stаriјim оd 30 gоdinа.

Vеćinа оbоlеlih оsоbа (94 odsto) је nеvакcinisаnа, nеpоtpunо vакcinisаnа ili nеpоznаtоg vакcinаlnоg stаtusа.

Mit o MMR vakcini i autizmu

Najčešći argument antivaksera je pretnja autizmom koji je navodno posledica MMR vakcine. Ova opasna tvrdnja rodila se iz jednog od najvećih skandala u istoriji medicine.

Debata je počela 1998. godine kada je Endru Vejkfild objavio rad u kojem se navodi da vakcina protiv malih boginja-zaušaka-rubeole (MMR) izaziva autizam.

Sama studija je kasnije zvanično označena kao „prevara“ od strane naučne zajednice, ali je izazvala mnogo debata o bezbednosti vakcine, koje se nastavljaju do danas.

Studija je obuhvatila samo 12 dece, ali je dobila veliki publicitet jer je u isto vreme došlo do naglog porasta broja dece sa dijagnozom ovog stanja. Nalazi ovog dokumenta naveli su druge lekare da urade sopstveno istraživanje o vezi između MMR vakcine i autizma. Urađeno je više od 25 naknadnih studija. Niko nije pronašao dokaze da je vakcina izazvala autizam.

Ozloglašeni Endru vejfild više nije lekar Foto: SHAUN CURRY / AFP / Profimedia
Istraga o studiji iz 1998. godine takođe je otkrila niz problema u vezi sa načinom na koji je sprovedena. Časopis koji ju je objavio na kraju je povukao studiju. To je značilo da publikacija više ne stoji iza rezultata.

Zatim, 2010. godine, Generalni medicinski savet Velike Britanije je izjavio da se rad ne zasniva samo na lošoj nauci, već da je to namerna prevara i falsifikat glavnog istraživača, dr Endru Vejkfilda, i oduzeo mu lekarsku licencu. Istražitelji su saznali da je advokat koji je tražio vezu između vakcine i autizma platio Vejkfildu više od 435.000 funti da bi namerno plasirao rezultate koji osporavaju vakcinu. Šteta koja je time učinjena je bila ogromna.

Studije koje osporavaju povezanost MMR vakcine i autizma

Postoji više od 25 naučno priznatih studija koje osporavaju tvrdnju da vakcine izazivaju autizam. Navešćemo samo neke.

Danska nacionalna studija obuhvatila je 657.461 rođene dece, uključujući 6.517 dece sa dijagnozom autizma. Nalazi snažno dokazuju da MMR vakcinacija ne povećava rizik od autizma, ne izaziva autizam kod osetljive dece, i nije povezana sa porastom slučajeva autizma nakon vakcinacije.

Američka studija je imala da istraži pojavu poremećaja autističnog spektra (ASD) usled MMR vakcine s u velikom uzorku američke dece koja imaju stariju braću i sestre sa autizmom. U ovom uzorku dece sa starijom braćom i sestrama, MMR vakcina nije poveza sa povećanim rizikom od autizma, bez obzira da li su starija braća i sestre imala ovaj poremećaj. Ovi nalazi ukazuju na nikakvu štetnu povezanost.

Japanska studija je proučavala 904 dece sa autizmom. Tokom perioda upotrebe MMR vakcine nije pronađena značajna razlika u učestalosti regresije između vakcinisane i nevakcinisane dece.

Kanadska studija je proučavala 7.749 dece i takođe je isključila i povezanost između autističnog poremećaja i vakcinacije.

Britanska studija objasnila je zašto je broj dece sa autizmom odjednom bio u porastu – uzrok nije bio MMR vakcina. Zaključili su da nije u pitanju stvarno povećanje, već su na veći broj slučajeva uticali faktori kao što su bolje postavljanje dijagnoza, veća spremnost od strane prosvetnih radnika i porodica da prihvate dijagnostičku oznaku i bolji sistemi prepoznavanja.

Finska studija proučavala je 535,544 dece vakcinisana između novembra 1982. i juna 1986. godine. Nisu identifikovali nikakvu povezanost između MMR vakcinacije i encefalitisa, aseptični meningitisa ili autizma.

Najzad, ako nauka nije dovoljan razlog da vakcinišete dete, prenosimo izjavu majke preminule Nađe Petrović, koja je nedavno apelovala na sve roditelje da dobro razmisle.

„Ja razumem da se roditelji plaše vakcinacije, postoji toliko netačnih informacija na internetu i svako strahuje za svoje dete, to je normalno, ali apelujem na roditelje da se pre svega informišu iz relevantnih izvora. Ne slušajte razne komentare od nestručnih osoba. Nemaju čega da se plaše, volela bih da se roditelji informišu kod imunologa, pedijatra… Ne čitajte ništa na internetu, svako od nas može da napiše neke informacije koje šire paniku, a nisu potkrepljenje činjenicama. A roditeljima dece koja ne mogu da se vakcinišu iz zdravstvenih razloga poručujem da se mole Bogu, to jedino preostaje. Nađa nije jedini ovakav slučaj, nažalost“, rekla je Dragana Petrović za Telegraf.