Sombor.info

U Somboru se finalnim borbama i svečanom dodelom medalјa završio 12. „Kup nacija“ – međunarodni turnir u ženskom boksu.

Na turniru je nastupilo preko 100 takmičarki iz 14 zemalјa: Alžira, Azerbejdžana, Bosne i Hercegovine, Belorusije, Hrvatske, Engleske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Kazahstana, Holandije, Rumunije, Srbije i Slovačke.

Sjajne rezultate u dresu Reprezentacija Srbije ostvarile su danas predstavnice Bokserskog kluba Sombor. Dragana Jovanović i Nataša Lukić osvojile su najsjajnije odličje, dok je Nataši Lugomerski pripala srebrna medalјa.

Finalne borbe 12. „Kupa nacija“ ispratili su i gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i predsednik Bokserskog kluba Sombor, član Gradskog veća Slobodan Stanić i predsednik Bokserskog saveza Srbije Nenad Borovčanin, koji su takmičarkama uručili odličja.

„Kup nacija“, nalazi se u „A“ kalendaru Svetske bokserske federacije, a takmičenje je održano u organizaciji Bokserskog kluba „Sombor“, Grada Sombora i uz podršku Bokserskog saveza Srbije.

U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na putu Sombor-Gakovo jedna osoba je poginula, kada je automobil sleteo sa kolovoza, saopštila je policija.

Od početka godine to je treća saobraćajna nesreća u Somboru i okolini sa smrtnim ishodom.

Pre desetak dana na putu Sombor-Bezdan nastradao je 13-godišni dečak kada je na njega naleteo automobil, a prošle nedelje na putu Sombor-Apatin poginuo je taksista (42) koji je sleteo sa puta.

Švedski naučnici pažljivo su posmatrali 28 novorođenih beba nakon rođenja kako bi videli kroz kakve promene prolaze na samom početku svog života.

Istraživanje objavljeno u medicinskom časopisu „Acta Pediatrics“ pokazalo je da se novorođenče ponaša instinktivno kada je prepuštena prvim slobodnim pokretima tela i pri prvom kontaktu s majkom.

Ovo su neke od promena koje se događaju bebama u prvim minutama njihova života.

Prvi minut: Bebe plaču glasno i ljutito, što im pomaže da probude pluća.

Drugi minut: Nakon prvog plača, bebe počinju da se opuštaju i miruju na maminim grudima.

Peti minut: Počinju da se bude, bebe prvi put otvaraju oči i postupno počinju da pomeraju glavu i usne.

Osmi minut: Bebe postaju aktivnije i duže drže oči otvorene. One posmatraju majčine oči, posmatraju majčine grudi. Plačem pokazuju da su gladne i ruke usmeravaju prema svojim usnama.

18. minut: Beba opet odmara jer je izmorena.

36. minut: Bebe počinju da koristite čulo mirisa, još uvek su zainteresovane za majčine dojke.

62. minut: Vreme je za prvi podoj. Bebe piju kolostrum, prvo majčino mleko koje sadrži brojne hranjive supstance koje jačaju imunološki sistem. Rano sisanje podstiče stvaranje mleka i pomaže maternici da se što brže vrati u pređašnje stanje.

70. minut: Bebe spavaju, zasluženo se odmaraju.

Treba napomenuti da je istraživanje sprovedeno na malom uzorku dece u Švedskoj, gde bebe nakon rođenja imaju priliku da se odmaraju na majčinim grudima i uživaju u prvom mleku, što nije privilegija za sve novorođene bebe na svetu, prenosi Index.hr.

Ali ovi rezultati se smatraju pouzdanim pokazateljem instinktivnog ponašanja najmlađih. Autori istraživanja ističu da vreme varira od bebe do bebe, a navedene minute istaknute su kao prosečne vrednosti.

Sjedinjene Države najavile su u petak da će Vagner grupi naredne nedelje uvesti nove sankcije, te da će je označiti i kao transnacionalnu kriminalnu organizaciju. Time će biti zamrznuta bilo koja imovina ruske privatne vojne kompanije u Americi, a Amerikancima zabranjeno da s njom posluju.

„Ohrabrujemo druge zemlje da nam pomognu da se obračnumo sa sposobnošću Vagner grupe da čini zverstva širom sveta. Ovo nema veze samo sa tim da se onemogući da čine zverstva u Ukrajini, već širom sveta“, rekao je u intervjuu za Glas Amerike portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, povodom najnovije odluke Vašingtona.

Aktivnosti Vagner grupe ponovo su dospjele u centar pažnje svjetske javnosti posle ruske invazije na Ukrajinu. Njeni pokušaji da regrutuje plaćenike, između ostalog i u Srbiji, zabrinuli su Sjedinjene Države, piše Voice of America u analizi.

Na problem regrutacije „vagnerovaca“ u Srbiji je tokom nedavne posete Beogradu i susreta sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ukazao i savetnik Stejt departmenta Derek Šole.

„Uvideli smo da Vagner grupa nastoji da regrutuje vojnike iz Srbije i drugde. Mislimo da je to neodrživo”, rekao je Šole novinarima nakon razgovora sa Vučićem.

„Ne znam da li postoji zabrinutost oko toga u Srbiji, mi smo razmotrili našu zabrinutost. Sarađivaćemo sa vlastima ovde u Beogradu i drugde gde je Vagner aktivan kako bismo stavili tačku na njihove aktivnosti“, rekao je Šole.

Na pitanje kakvim saznanjima ima o aktivnostima Vagner grupe i regrutovanju u Srbiji, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Gabrijel Eskobar, u intervjuu za Glas Amerike – tokom posete Beogradu – nije dao konkretne primere, ali podsetio na Šoleovu izjavu.

„Derek Šole je to najbolje rekao. On je rekao da Vagner ima veoma maligni uticaj u svetu. Loše je za bilo koju zemlju da to radi. Ovde je protivzakonito. Vlada Srbije je jasna sa tim, kao i naša. Ako nešto ima, to je neophodno je da se zaustavi i vlada to treba da procesuira. Imamo njihovu odlučnost da to uradimo. To je dobro“, naglasio je Eskobar.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu lokalnim medijima osudio je Vagnerov oglas za regrutaciju koji je objavljen i potom povučen sa portala „Raša tudej Balkan“ na srpskom jeziku i demantovao da je na barikadama, koje su u decembru bile na severu Kosova prošle godine, bilo „vagnerovaca”.

Sam Prigožin je, odgovarajući na pitanja Glasa Amerike na Telegram kanalu, negirao bilo kakav Vagnerov kontakt sa Srbijom, dok je u petak, kako je preneo Rojters, tvrdio da ne „regrutuje Srbe” za borbu u Ukrajini. VoA piše da iz MUP-a nisu dobili odgovore u vezi sa njihovim saznanjima o regrutovanju u Srbiji.

Međutim, građani Srbije se godinama regrutuju za Vagnerovu grupu, rekla je za Glas Amerike Kendis Rondu, direktorka projekta „Future Frontlines” u vašingtonskom trustu mozgova „Nova Amerika”, koja godinama istražuje Vagner.

„Treba imati u vidu da se dosta toga zasniva na podacima sa društvenih mreža, podacima koje je neko lično izneo, ali smo dosta toga proverili da bismo utvrdili da li je to odraz stvarnog stanja. I vidimo veoma veliki broj srpskih regruta ili barem ljudi koji kažu da su umešani. Vidimo veterane ratova na Balkanu 1990-ih, što je zapravo prilično uobičajeno. Zanimljivo je da je bilo i regruta iz Nemačke, nešto iz Poljske“, kaže Rondu, koja nije precizirala u kojim su zemljama bili raspoređeni srpski državljani – pripadnici Vagnerove grupe.

Rondu, koji je i profesor na državnom univerzitetu Arizona, ističe da su u redovima Vagner grupe ruski veterani brojnih ratova i bivši pripadnici ruskih specijalnih snaga.

„Predatorska regrutacija i topovsko meso“

Način na koji Vagner regrutuje hiljade članova, često u konfliktnim i postkonfliktnim zonama, posebno brine radnu grupu Ujedinjenih nacija za upotrebu plaćenika kao sredstva za kršenje ljudskih prava, koja deluje pod mandatom Saveta za ljudska prava ove organizacije. Članica grupe, profesorka Univerziteta u Kopenhagenu, Sorha Meklaud, regrutovanje „Vagnera” za Glas Amerike naziva predatorskim.

„U nekim slučajevima se koriste prinuda i pretnje članovima porodice da se ljudi nateraju da se bore za Vagner. Ovo je zabrinjavajuće jer u suštini pretvara ljude u plaćenike. Videli smo i regrutovanje bivših boraca Islamske države“, kaže Meklaud, koja se u svom istraživanju u oblasti međunarodnih zakona o ljudskim pravima fokusira na privatne vojne i bezbednosne kompanije, kao i na privatizaciju oružanih sukoba.

Vagner grupa je, kako se veruje, postala aktivna 2014. godine – nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim, a njeni plaćenici su učestvovali u sukobima i vojnim operacijama na Bliskom istoku, u Africi i Latinskoj Americi.

Od početka ruskog rata u Ukrajini, oni su igrali istaknutu ulogu na ukrajinskom ratištu – posebno u bitkama za istočne gradove Soledar i Bahmut. Prema procenama Bele kuće, u Ukrajini se bori oko 50.000 Vagnerovaca.

Prigožin – poznat kao „Putinov kuvar“ zbog unosnog ugostiteljskog posla – priznao je da je osnivač tek u septembru prošle godine, nakon što je to ranije demantovao. Poslednjih meseci otvoreno govori o operacijama „Vagnera” u Ukrajini, a analitičari ocenjuju da jača i njegov uticaj u Rusiji.

Američki stručnjaci opisuju Vagner grupu kao mrežu nekoliko kompanija, finansijskih posrednika i ofšor firmi ili kao „kartel državnih preduzeća sa svojim paravojnim snagama”.

Katrina Doksi iz Vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije objašnjava Glasu Amerike da Vagnerova grupa radi uz saglasnost Kremlja, često sarađuje sa Ministarstvom odbrane i obaveštajnim službama i sprovodi ruske državne interese pod maskom privatnog lica.

Prema novim američkim obaveštajnim podacima, međutim, rastu tenzije između Vagnera i ruskog Ministarstva odbrane, dok se ruski predsednik Vladimir Putin sve više oslanja na plaćenike iz te grupe za operacije u Ukrajini.

„Vagner grupa ili druge privatne vojne kompanije tehnički, na papiru, ne postoje u Rusiji. Zbog toga se mogu koristiti za rizičnije misije, posebno na prvim linijama fronta, ili za misije za koje Rusija ne želi da odgovara, ako se ljudska prava krše u velikim razmerama, ili za one koje bi Rusija radije iskoristila plaćenike kao topovsko meso nego da rizikuju živote ruskih vojnika“, ističe Doksi.

Doksi, koja je istraživala aktivnosti Vagnera u podsaharskoj Africi, vidi njihovo moguće pojačano prisustvo u zemljama poput Srbije, ili ranije Belorusije, kao deo pokušaja da se uguši bilo kakvo antirusko raspoloženje.

„Pokušaja da se u suštini izglade diplomatski odnosi i javno mnjenje kako bi se ispunili ruski ciljevi i zadržala jaka pozicija. S obzirom na dešavanja u Ukrajini, posebno na činjenicu da rat ne ide onako kako je Vladimir Putin planirao, održavanje njihovog (ruskog, prim. nov) imidža i odnosa sa obližnjim zemljama postalo je važnije nego ikad jer pokušavaju da sačuvaju obraz i pronađu načine da se održe napori u Ukrajini i širom regiona u narednim godinama“, kaže ona.

U Srbiji su neke ekstremno desničarske organizacije povezane sa Vagnerom. Kendis Rondu ukazuje i na duboku povezanost te ruske plaćeničke grupe i pokreta koji se zalaže za restauraciju carske Rusije.

“Ruski imperijalistički pokret želi obnovu neke vrste carske vladajuće strukture, želi monarhistički, pravoslavno hrišćanski pristup životu koji je prevladavao u 19. veku, prije Boljševičke revolucije. I to propagiraju širom Evrope, uključujući i Srbiju gde je veoma snažna pravoslavna tradicija. I ima mnogo preklapanja između Rusije i Srbije u tom smislu, mnogo kulturnih veza”, navodi.

„Teški zločini u zemljama gde su ‘vagnerovci'“

Bez obzira na razloge prisustva „vagnerovaca“ u nekoj zemlji – vojnih, geopolitičkih ili ekonomskih – neminovno ih prate optužbe za nasilje i zločine.

“Videli smo da je Vagner grupa učestvovala u nizu oružanih sukoba. Ekstremno su nasilni i odgovorni za teška kršenja ljudskih prava. Civilno stanovništvo trpi ogromne patnje zbog nasilja koje čine. Dobili smo informacije da su umešani u masovna ubistva, mučenja, nestanke, privođenja, seksualno i rodno nasilje, pljačkanje i nasumične napade na civile što u suštini predstavlja ratni zločin”, navodi Sorha Meklaud, ekspertkinja Ujedinjenih nacija.

Kendis Rondu je u septembru prošle godine posetila Ukrajinu, gdje su pripadnici Vagner grupe optuženi za ratne zločine.

“Posetila sam Buču, Irpin, Kijev, Motažin – još jedno mesto gde su navodno počinjeni ratni zločini. Od zvaničnika i očevidaca sam čula o povezanosti Vagner grupe sa ratnim zločinima tokom početne faze ruske invazije. Razgovarala sam sa zvaničnicom u Irpinu koja je opisivala apokaliptične scene pasa koji jedu leševe dok pripadnici Vagner grupe i drugi ruski vojnici gađaju stanovnike koji pokušavaju da pređu ulicu“, govori ona.

Sankcije i nekažnjivost

Prigožin i njegova Vagner grupa su pod američkim i evropskim sankcijama, a protiv ruskog oligarha je u SAD 2018. podignuta optužnica za mešanje u američke izbore, što je on takođe priznao.

„Već smo videli da SAD počinju da budu aktivnije u pogledu finansijskih kazni i sankcija kako bi donekle smanjile profitabilnost grupe i oligarha i drugih lidera povezanih sa njom. Međutim, iz šire perspektive, treba se zalagati za transparentnost, zemlje koje traže partnerstvo sa Vagnerom treba da budu svesne pravih posledica ovoga“, naglašava Katrina Doksi.

Sorha Meklaud upozorava na problem nekažnjivosti plaćenika iz Vagner grupe za počinjene zločine, s obzirom da ih je teško identifikovati. Moguće rešenje vidi u univerzalnoj jurisdikciji za najteža krivična dela, ali i u procesuiranju pripadnika Vagner grupe pred Međunarodnim krivičnim sudom.

„Međutim, najefikasniji način je podrška državama na nacionalnom nivou i obezbeđivanje da njihovo pravosuđe bude dovoljno snažno da krivično goni, a tamo gde je adekvatno, osudi i kazni one koji su odgovorni za kršenje ljudskih prava. Ovo je od suštinskog značaja za obezbeđivanje pravde za žrtve“, zaključuje Meklaud.

Autor:Voice of America

Šta to čini čokoladu otrovnom za pse i kako treba da reagujete ukoliko se vaš ljubimac dokopa ovog slatkiša

Kao vlasnik psa, sigurno znate šta svom ljubimcu smete da dajete da jede, a šta je od hrane veliko „ne“, pa tako ste verovatno čuli kako je čokolada loša za zdravlje pase, ali da li znate koliko je zapravo opasna?

Dve supstance koje se nalaze u kakau (glavnom sastojku čokolade) su odgovorni za to što je ne smete davati svom psu. To su teobromin i kofein, što znači da treba da budete pažljivi da pas ne dođe u dodir ni sa kafom (naročito su zrna kafe opasna), čajem, energetskim i gaziranim pićima.

Važnu ulogu igra i količina čokolade koju pas pojede. Na primer, jedna štangla čokolade će biti opasnija za pse koji imaju mali želudac, kao što je čivava. Ali to ni u kom slučaju ne znači da možete da se opustite ako imate psa veće rase. Potrebno je da povedete psa kod veterinara, bez obzira na količinu čokolade koju je pojeo.

Odvedite ga čak i ako samo sumnjate da je pojeo čokoladu, jer ishod može biti fatalan. Teobromin i kofein u čokoladi mogu prouzrokovati ozbiljne kardiovaskularne probleme kod vašeg ljubimca. Ubrzan rad srca može dovesti do abnormalnog srčanog ritma, a nepravilan rad srca može rezultirati smrću.

Problemi koji se javljaju mogu biti i neurološke prirode. Može se desiti da primetite da je vaš pas nemiran, da ima tremore, da je uznemiren ili uzbuđen više nego uobičajno. U svakom slučaju, psa odvedite kod najbližeg veterinara, jer vreme koje je prošlo otkad je pas pojeo čokoladu je od velikog značaja.

Veterinar će pokušati da izazove povraćanje kod životinje kako bi iz organizma izašlo što je više moguće čokolade. Zatim će mu dati aktivni ugalj koji će apsorbovati toksine tako da oni mogu da budu potpuno izbačeni iz tela psa. Zatim bi trebalo da primi intravenoznu terapiju kako bi se ubrzao proces uklanjanja otrova iz organizma.

Većina pasa će preživeti trovanje čokoladom ukoliko se reaguje odmah. Naravno, prevencija je ipak najbolji lek, stoga smanjite šanse da vaš ljubimac dođe u kontakt sa čokoladom na minimum, iako znamo da će oni uvek vrebati priliku da se dokopaju slatkiša.

Čokolada je takođe jednako opasna i za mačke. Ali za razliku od pasa, mačke nemaju receptore za slatko, pa će zato i retko pokušati da pojedu bilo koji slatkiš, pa samim tim i čokoladu.

Direktorka Sektora za odnose sa javnošću Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO Fond) Jelica Timotijević izjavila je za Radio Beograd 1, u emisiji „Doživeti stotu“, da će penzije i u ovoj godini biti redovne, sigurne i stabilne i da u PIO Fondu ima dovoljno sredstava za te prinadležnosti.

Kako prenosi RTS, ona je naglasila da će januarska penzija biti veća za 12,1 odsto, kao i novčana pomoć za negu drugog lica i iznosiće 24.696 dinara.

Najniža penzija u Srbiji biće 20.631, a najviša 190.023 dinara. Najniža poljoprivredna penzija sa januarskim čekom iznosiće 16.220 dinara. I nadoknada za pogrebne troškove osiguranika je uvećana i sada je 56.858 dinara.

Kao i prethodnih nekoliko godina, i od 1. januara 2023, granica za odlazak u starosnu penziju za žene biće podignuta za dva meseca, pa će moći da se penzionišu sa 63 i po godine. Za muškarce, međutim, nema promena i oni u starosnu penziju odlaze kao i do sada sa 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

Porodična penzija i vanbračnim partnerima

Kada je reč o pravu na porodičnu penziju, Jelica Timotijević je podsetila da to pravo pored bračne i vanbračne dece, i bračnih supružnika, od 2018. godine imaju i partneri iz vanbračne zajednice pod uslovom da je ta zajednica trajala najmanje tri godine ili da partneri imaju zajedničko dete.

„Taj uslov zahteva i godine života – 53 godine za žene i 58 godina za muškarce. U toj situaciji, podnosilac zahteva (udovac ili udovica) dostavlja dokaz da je postojala vanbračna zajednica. To se postiže u vanparničnom sudskom postupku, uz svedoke, ili na posredan način. Kada utvrdi sve dokaze, sud donosi konačnu odluku (rešenje) o postojanju vanbračne zajednice, dostavlja je PIO Fondu i tako se ostvaruje pravo na porodičnu penziju. Po Pravilniku PIO Fonda udovac ili udovica sa stečenom porodičnom penzijom može kasnije da zasnuje novu bračnu ili vanbračnu zajednicu, ali zbog toga ne gubi prethodno stečeno pravo na porodičnu penziju. Takođe, ukoliko im premine i drugi partner, imaju pravo da naslede njegovu/njenu penziju ukoliko je veća od prethodne porodične penzije“, precizirala je Timotijevićeva i dodala da pravo na pomoć i negu drugog lica imaju korisnici svih vrsta penzija bez obzira na njenu visinu.

„To su osobe koje ne mogu samostalno da se kreću, da održavaju ličnu higijenu, da se samostalno hrane. Zatim osiguranici na dijalizi, slepa i slabovida lica sa visokim stepenom oštećenja vida, kao i dementne osobe u poodmakloj fazi bolesti. Dakle, oni koji su potpuno zavisni od pomoći drugog lica“.

Nadoknada za telesno oštećenje

Pravo na pomoć i negu drugog lica nije isto što i pravo na novčanu nadoknadu za telesno oštećenje. Ako je taj vid oštećenja posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, osiguranik ima pravo na novčanu nadoknadu za telesno oštećenje koje sada iznosi 10.290 dinara mesečno. Ako je telesno oštećenje posledica bolesti ili povrede van rada, onda se utvrđuje procenat telesnog oštećenja, ali korisnik nema pravo na novčanu naknadu iz PIO Fonda.

„Ukoliko je telesno oštećenje 100 odsto, korisnik ima pravo na uvećanu novčanu negu i pomoć, ali preko centra za socijalni rad. Tada PIO Fond, po službenoj dužnosti, prosleđuje rešenje centru za cocijalni rad i korisnik, osim naknade za pomoć i negu drugog lica koju prima preko PIO Fonda, na osnovu telesnog oštećenja ostvaruje i pravo na uvećanu negu preko centra za socijalni rad“, istakla je direktorka Sektora za odnose sa javnošću PIO Fonda Jelica Timotijević.

Besplatan banjski oporavak

Najavila je da očekuje da će u februaru biti raspisan javni poziv za besplatan desetodnevni banjski oporavak penzionera koji imaju penziju ispod prosečne visine (oko 30.000 dinara).

Osiguranici mogu da konkurišu u udruženjima penzionera u mestu prebivališta. Imaju pravo da na „listi želja“ navedu tri banje u koje žele da borave i za to im je potrebna minimalna dokumentacija.

Pravo na banjski oporavak se može iskoristiti samo jedanput tokom penzionerskog života, zaključila je direktorka Sektora za odnose sa javnošću Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO Fond) Jelica Timotijević u intervjuu za Prvi program Radio Beograda.

Izvor: nova.rs

Ministarstvo unutrašnjih poslova napominje da je u poslednjih pet dana u saobraćajnim nezgodama poginulo osam osoba, a povređena su 124 učesnika u saobraćaju.

U cilјu unapređenja bezbednosti saobraćaja, policijski službenici saobraćajne policije sprovodiće mere pojačane kontrole, a aktivnosti će prvenstveno biti usmerene na otkrivanje i sankcionisanje prekršaja koji direktno ugrožavaju bezbednost saobraćaja. Iz MUP-a apeluju na sve građane da poštuju saobraćajne propise i da odgovornim ponašanjem doprinesu očuvanju bezbednosti saobraćaja.

S obzirom na najavlјene snežne padavine tokom vikenda, nadležni upozoravaju vozače da brzinu kretanja vozila prilagode stanju puta i atmosferskim prilikama i da ne kreću na put ukoliko nemaju propisanu zimsku opremu.

Ako postoji neka rečenica koja me je izluđivanla tokom odrastanja, onda je to ono čuveno to u moje vreme nije bilo, a govorimo o periodu pre pametnih telefona, pre brzog, bežičnog interneta, pre fejsbuka, instagrama i svih ostalih danas poznatih mreža. Dakle, o periodu od pre dvadesetak godina. I da, deluje kao baš davna prošlost.

Ipak, ta čuvena, to u moje vreme nije bilo, rečenica mi se danas više nego ikada provlači kroz misli. Sada, kada je red na nas da pokažemo kakvi smo ljudi postali, šta znamo, možemo, šta smo spremni da uradimo i kako učimo svoju decu.

A kad smo kod dece iz dana u dan me podilazi jeza, jer do mene dolaze apsolutno nerealne priče za moje poimanje stvarnosti.

Neki dan kaže drugarica kako njenog bratanca koji je šesti razred i živi na Vračaru (sa roditeljima, u njihovom vlastitom stanu, koji rade kao stomatolozi) deca u školi zovu (da ne kažem "zezaju" ga da je) "siromašak".

I na sve to, onako začuđeno se pita kako, pa veli: "Dete živi normalno. Ima sve, ne fali mu ništa, možda mu ne kupuju najskuplju odeću, ali to je dete, preraste sve kroz par meseci, šta će mu skupo i markirano. Nije mi jasno kako..."

Ćutim, psujem, mislim, razmišljam, ne verujem...

Malo posle toga, priča mi druga drugarica kako su njenu malu, koja je PRVI razred u jednoj osnovnoj novobeogradskoj školi, terali da digne patike i pokaže da li su orginal džordanke. Pa čekajte ljudi. PRVI razred osnovne škole.

Onda tako nešto vrtimo, razglabamo, mislimo, i ko one babe što su nas nervirale s komentarima cokćemo i obrćemo: "Pa i mi smo išli u školu, al znao se neki red, a to je da je dete, dete! "

Ne znam za vas, ali ne sećam se da sam u prvom razredu razmišljala o patikama, a kamoli koje su marke. Ne sećam se ni da sam u šestom razredu razmišljala o tome. Ono što smo mi znali, do nekog osmog razreda, bilo je to da postoje -starke, skejterke i ermaksice, a kolko koštaju, da l su orginal i slično, nikoga nije bilo briga! Tu podelu smo znali, jer je ona manje-više ukazivala na to koju muziku ko sluša u skladu sa tim da li se nosi neki od određenih gorepomenutih modela i toliko.

A tek da li je neko siromašak i na osnovu čega?!

Pa molim vas, znali smo za to da, ako je nečija mama lekar ili tata advokat, stomatolog, učitelj i slično, su to neka važna zanimanja. Znali smo da li je nečija mama frizer, tata vozač, deka veterinar i slično. I opet, ništa od toga nam nije mnogo značilo. A tek ko koliko para ima ili nema, malo sutra.

I upravo tu nastaje taj problem društva, ali i modernog roditeljstva.

Nekad (da ne kažem u moje vreme) se znalo šta su pravi poslovi, šta ljudi zaista rade i koliko je taj rad važan i cenjen. A šta imamo danas? Gomilu novopečenih mamica i tatica, instaliranih ispred telefona, koji izvode kerefeke u svojoj dnevnoj sobi, i ne radeći ništa zarađuju brdo para prodavajući maglu, šminku i prolaznu lepotu.

Obezvređuju sve važne tekovine i ruše sve temelje zdravog društva, ruše šablone koje stvaraju radne navike kao što su ustajanje rano ujutru, požrtvovanost, učenje, strpljenje. Pokazuju im da je danas važno da imaš izgled, skup sat, patike, jaknu i da nije bitno da li si pročitao neku knjigu, pogledao dobar film, igrao se u parku, vozio rolere ili naučio novu reč stranog jezika. Jer u današnjem svetu, ako imaš kameru, ako imaš šminku, ako imaš pravi filter imaćeš i publiku, stvorićeš svoju žvaku i bićeš sve.

Kakvi učitelji, doktori, advokati, to danas ne zarađuje ni pet para, a pare, pare vrte gde burgija neće.

Zbog toga što prava profesija nema cenu i što se kvazi zanimanja stavljaju na pijedestal, deca napadaju nastavnike, ne ustaju starijima u prevozu, kažu, opsuju, uvrede bez razmišljanja, maltretiraju drugare i ne znaju za osnovnu kulturu. San im je da postanu blogeri, jutjuberi, influenseri...

I opet, naravno da i u tom moru svačega ima kvalitetnih ljudi, ali baš kao što je često slučaj i sa tim morem, na površini i blizu obale su uvek prvo oni najprljaviji i najljigaviji slojevi, a retko ko ima volje, želje i snage da zapliva malo dalje, pa gleda, brćka noge i ne mrdne prstom. A detetu ako se ne pokaže da van te prljavštine postoji i čisto, neće ni znati razliku.

Pa kako onda da zna da ako neko ne nosi markirano to ne znači da je siromašak, ili još gore i ako je neko siromašak da to ne znači da je loš čovek i da ga ne treba izbegavati i zadirkivati. Da ako neko ne nosi orginal patike ne znači da je manje vredan i da ni patike, ni telefon, ni najnovije, najmoderdnije, ni najskuplje nisu merilo ljudskosti?!

Možda jesu nama govorili - to u moje vreme nije bilo, ali moralo je da se desi nešto da bi TO što NIJE BILO sada u ovom (ili onom) vremenu STVORILO, a stvorili smo ga SVI MI i umesto da prebacujemo loptu i tražimo krivca i razlike od vremena do vremena, možda bismo mogli da počnemo da radimo nešto drugačije već sada. Pre nego što svako od nas postane DUŠEVNI SIROMAŠAK.

Izvor: blic.rs

Novi nacrt Zakona o bezbednosti u saobraćaju na putevima (ZOBS), previđa da se za određene prekršaje trajno oduzima automobil, pa čak iako vlasnik nije taj koji je počinio prekršaj već neko drugi kome je vozilo pozajmio.

U nacrtu Zakona navode se 3 novine: Prva je trajno oduzimanje vozila, druga je prepoznavanje električnih trotineta, a treća je stimulacija za savesne vozače koji ne vrše prekršaje, pa će takve policajac imati pravo da ne kazni za one „sitnije“.

Ipak, najviše pažnje privukao je deo o trajnom oduzimanju vozila vlasnicima čak iako lično nisu napravili prekršaj već su automobile poznajmili nekom ko je kasnije prekršio zakon o saobraćaju.

Da li će ovo biti ustavno moguće, za jutarnji program „Probudi se“ na TV Nova S, govorio je advokat Milan Đurić, član pravnog saveta „Da se struka pita“.

„Vozila se privremeno oduzmaju za teže prekršaje licima koju su već ranije osuđivanja, ali samo do okončanja sudskog postupka, nakon čega se automobili vraćaju vlasnicima, i ovo nema svrhu jer se do tada ta osoba može služiti tuđim automobilom. Ipak, kroz amandmane za ovaj zakon uvešće se trajno oduzmanje vozila, kaže Đurić i dodaje:

„Zakonodavac smatra da je pravo na život jače od prava na imovinu i na taj način ovom ekstremnom merom želi da se vozači ponašaju odgovornije, ali to nije u skladu sa ustavom“, ističe Đurić.

Na pitanje kako je onda moguće da nacrt prođe upravo zbog ustava, on smatra da postoji opasnost da se kroz te amandmane ovaj propis ipak uvede.

Izvor: nova.rs

Kina se pored korona krize koja razara ovu zemlju suočava sa još jednim, daleko većim problemom. Po prvi put od 1960. godine se nazvali u ozbiljnoj opasnosti da izgubi mesto najmnogoljudnije zemlje na svetu u odnosu na Indiju. Ovakav istorijski preokret neće uticati samo na Peking - smanjenje kineskog nataliteta mogao bi da oseti čitav svet.

Naime, kinesko stanovništvo palo je 2022. godine na 1,411 milijardi, što je za oko 850.000 manje u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je Kineski nacionalni biro za statistiku (NBS), piše CNN.

Poslednji put se stanovništvo Kine smanjilo 1961. godine, tokom gladi koja je ubila desetine miliona ljudi širom zemlje.

Ovoga puta, iza pada stoji kombinacija faktora – dalekosežne posledice politike jednog deteta koju je Kina uvela 1980-ih, promena odnosa prema braku i porodici među kineskom omladinom, ukorenjena rodna nejednakost i izazovi podizanja dece u skupim kineskim gradovima.

Stručnjaci upozoravaju da bi, ako se održi, ovaj trend mogao da predstavlja problem i za ostajale nacije, pri čemu Kina igra ključnu ulogu u pokretanju globalnog rasta kao druga po veličini ekonomija na svetu.

Takođe, pad stanovništva će verovatno pogoršati probleme Kine sa starenjem radne snage i povećavajući njene probleme sa kojima se suočava.

Zašto se ovo dešava?

Pad stanovništva je delimično rezultat kineske politike jednog deteta, koja je više od 35 godina ograničavala parove. Žene su zbog nje često su bile podvrgnute prisilnim abortusima, visokim kaznama i deložaciji.

Uznemirena padom nataliteta poslednjih godina, vlada je ukinula to pravilo. U 2015. parovima je dozvoljeno da imaju dvoje dece, a od 2021. godine troje. Međutim, promena politike i drugi napori vlade, kao što je nuđenje finansijskih podsticaja, imali su mali efekat – iz različitih razloga.

Glavni faktori su visoki životni troškovi, troškovi obrazovanja i vrtoglavi rast cena nekretnina.

Mnogi ljudi – posebno u gradovima – suočavaju se sa stagnirajućim platama, manjim brojem mogućnosti za posao i iscrpljujućim radnim satima zbog kojih je i teško i skupo podizanje jednog deteta, a kamoli troje.

Ova pitanja su pogoršana ukorenjenim rodnim ulogama koje često stavljaju najveći deo kućnih poslova i brige o deci na žene – koje, obrazovanije i finansijski nezavisnije nego ikad, sve više ne žele da to podnose. Žene su takođe prijavile da se suočavaju sa diskriminacijom na poslu na osnovu svog bračnog ili roditeljskog statusa, pri čemu poslodavci često nerado plaćaju porodiljsko odsustvo.

Neki gradovi i pokrajine su počeli da uvode mere kao što su roditeljsko odsustvo i proširene usluge brige o deci. Kineski lider Si Đinping obećao je u oktobru da će „poboljšati strategiju razvoja stanovništva“ i ublažiti ekonomski pritisak na porodice.

Neka mesta čak nude novčane podsticaje kako bi podstakli više rađanja. Jedno selo u južnoj provinciji Guangdong najavilo je 2021. godine da će stalnim stanovnicima sa bebama mlađim od dve po godine plaćati do 510 dolara mesečno – što bi moglo da ukupno iznosi više od 15.000 dolara po detetu. Druga mesta su ponudila subvencije za nekretnine za parove sa više dece.

Ipak, mnogi aktivisti i žene kažu da je to daleko od dovoljnog.

Šta ovo znači za Kinu?

Pad stanovništva će verovatno doprineti demografskim problemima sa kojima se Kina već suočava. Stanovništvo zemlje već stari, a radna snaga se smanjuje, što predstavlja ogroman pritisak na mlađu generaciju.

Stariji u Kini sada čine skoro petinu njenog stanovništva.

Neki stručnjaci upozoravaju da bi zemlja mogla krenuti sličnim putem kao i Japan, koji je imao tri decenije ekonomske stagnacije ranih 1990-ih, što se poklopilo sa starenjem demografije.

„Kineska ekonomija ulazi u kritičnu fazu tranzicije, više nije u stanju da se oslanja na obilnu, konkurentnu radnu snagu koja će pokretati industrijalizaciju i rast“, rekao je Frederik Nojman, glavni azijski ekonomista HSBC-a.

Kineska ekonomija je već u problemima i povećala su svega tri odsto u 2022. Ovo je jedan od najgorih rezultata u skoro pola veka.

Postoje i društvene implikacije. Kineski sistem socijalnog osiguranja će verovatno biti pod pritiskom jer će biti manje radnika koji će finansirati stvari poput penzija i zdravstvene zaštite – pošto potražnja za ovim uslugama raste zbog sve veće populacije.

Takođe će biti manje ljudi koji će brinuti o starima, a mnogi mladi ljudi već rade da bi izdržavali svoje roditelje i bake i deke.

Šta ovo znači za svet?

Kada je reč o uticaju ovog problema na ostatak sveta, oni su ogromni obzirom na njenu ulogu u pokretanju globalne ekonomije.

Pandemija je ilustrovala kako domaći problemi u Kini mogu uticati na tok trgovine i investicija, sa zatvaranjem i graničnim kontrolama koje remete lance snabdevanja.

Ne samo da bi usporavanje kineske ekonomije oteglo globalni rast, već bi moglo ugroziti ambicije Kine da pretekne ekonomiju Sjedinjenih Država.

„Ograničena sposobnost Kine da reaguje na ovu demografsku promenu verovatno će dovesti do sporijeg rasta u narednih dvadeset do trideset godina i uticati na njenu sposobnost da se takmiči na svetskoj sceni sa Sjedinjenim Državama“, navodi Centar za strateške i međunarodne studije sa sedištem u SAD.

Takođe se čini da će Kina ove godine izgubiti svoje mesto kao najmnogoljudnija nacija na svetu u odnosu na Indiju, čija populacija i ekonomija cvetaju.

Ipak, neki istraživači kažu da bi vesti iz Kine mogle biti „zlatne“.

„I za klimatske promene i za životnu sredinu, manja populacija je korist, a ne prokletstvo“, navela je Meri Galager, direktorka Međunarodnog instituta na Univerzitetu u Mičigenu.