Zaslađivači bez kalorija mogu da izazovu poremećaj zgrušavanja krvi, srčani i moždani udar pokazuju najnovije studije sa Klivlend Instituta.
Postoji li „bezbedna“ zamena za šećer? Šta znamo o aditivima koje unosimo u organizam? To su danas u „Uranku“ na televiziji K1 bila pitanja za prof. dr Jagodu Jorgu, specijalistu higijene i ishrane i profesorku Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Kako je kazala dr Jorga, ona nije „na prvu loptu“ protiv zamena za šećer, jer je ponekad to jedini način da lekari pomognu ljudima.
– Svetska zdravstvena organizacija je ograničila upotrebu šećera na deset odsto ukupnog energetskog unosa i tada je industrija zamena za šećer procvetala. Eritritol je jedna poptuno prirodna supstanca i spada u kategoriju takozvanih šećernih alkohola. Tu su još i sorbitol, manitol… Stvari koje mi stalno i dugo koristimo u medicini. Eritritol je bio jako zgodan i odobren je kao generalno bezbedan, kako kažu Amerikanci, a u Evropi je prošao sve studije. On ima dobar ukus i svega 0,24 kalorije na jedan gram za razliku od šećera koji ima četiri. Šta je ova studija pokazala prvi put? Prvo moramo da kažemo da kada se nešto pušta u upotrebu kao generalno zdravo, radi se na zdravim ljudima. Ova studija je, međutim, rađena isključivo na ljudima koji već imaju neko kardiovaskularno oboljenje – poremećaj cirkulatornog sistema, srčanog… Leče se od kardiovaskularnih bolesti. Drugo, studija je obuhvatila jako veliki broj ljudi i zato su i rezultati značajni. Stručnjaci imaju različita mišljenja, ali moramo da znamo da je to samo ta specifična populacija već obolelih. To je jako teško kontrolisati eksperimentalno, praćenjem, jer ti ljudi imaju različitu terapiju za holesterol, povišen pritisak… – objasnila je dr Jorga u „Uranku“.
Istakla je da ona ne opravdava ovim objašnjenjem eritritol, već je važno da se sve dobro objasni.
– Eritritol se prirodno nalazi, na primer, u zrelom voću. To je prirodna supstanca koja se dobija ekstrakcijom iz različitih voćki, povrćki… Ubacuje se u jela, pića… Znate one čuvene namirnice namenjene za ishranu kod dijabetesa, e ja sam uvek govorila: Nemojte to da koristite. Razni su zaslađivači, i eritritol je jedan od njih, samo je on prirodni kao i stevija. Imate i industrijski napravljene hemijske zaslađivače. Eritritol je raširen jer mu je lep ukus. Moja poruka kardiovaskularnim bolesnicima koji imaju mnogo drugih faktora rizika kao što su već postojeći dijabetes ili hipertenzija je da strogo kontrolišu svoja oboljenja jer je to najbolji način da spreče ponovni infarkt ili teže posledice uključujući i smrtni ishod. Naučnici iz Klivlenda su za taj efekat zgrušnjavanja trombocita koristili deset puta veće koncentracije nego što je inače maksimalno dozvoljena dnevna doza. Oni su išli na to da pokažu da to može biti štetno, i to je dobro. Ali, nije ideja da ljude koji su eritritol već koristili ubacimo u strah. Ova studija će proizvesti reakciju Evropske agencije za bezbednost hrane. Malo će da se „pretresu“ postojeći rezultati, uradiće se revizija postojećeg mišljenja i Agencija će dati svoje mišljenje povodom toga i to će brzo uslediti – kazala je profesorka Jorga danas na televiziji K1.
Ljudi imaju urođenu želju za slatkim
Cela studija je dizajnirana jako namenski, uzeli su isključivo određene pacijente.
– Njihova hipoteza je bila daj da vidimo da li to zaista ima efekta. Praćenjem su verovatno primetili neka odstupanja od onoga što očekujemo. Suština je u tome da je eritritol posebno štetan za kardiovaskularne bolesnike. Po mom mišljenju, najveći problem zaslađivača i zamena za šećer je to što ljude oslobađaju osećaja krivice i misle da mogu da jedu šta god žele, a pri tome se zaboravlja na to šta se sve unosi uz taj zaslađivač koji nema kalorije i plus se povećava postojeća želja. Ljudi imaju urođenu želju za slatkim, to je održavanje života, to nije tek onako. Stalno kada tu želju gajiš i podstičeš – to ne valja. Zato se ja uvek uzdržavam od tih zamena za šećer, a kada baš ne mogu drugačije da postignem cilj kod pacijenata, onda im naglasim da je količina onoga što jedu najvažnija. Cela priča u mediicini i ishrani je u umerenosti i porciji. Po meni je bolje da čovek stavi kašičicu šećera u kafu i da je toga svestan nego dve tabletice zaslađivača i da smatraju da su ispunili preporuku da piju ili jedu zdravo. To je netačno. Uvek se vraćamo na prva pravila a to je količina, to nikada nije izmenjeno u medicini – objasnila je dr Jorga.
Nikada niko šećer nije zabranio, kaže dr Jorga.
– Samo smo smanjili njegovu količinu. Englezi imaju najnižu granicu, kod njih je preporuka pet odsto ukupnih energetskih potreba, a to je 100 kalorija. To je 25 grama šećera, što na primer ima 100 grama crne čokolade ili 200 mililitara soka od jabuke. Sveže ceđeni sok je zdravstveno pogubniji od crne čokolade. Ako nešto napraviš da bude cunami u smislu brzine ulaska šećera u krv – a to je sveže ceđeni sok, takva reakcija zahteva toliko brz odgovor organizma da on prevaziđe svoj kapacitet. Jetra na primer ima limitator za metabolisanje fruktoze i kaže „stop“, kao kod alkohola. Japanci se napiju od pola čaše alkohola jer imaju veoma niske enzime. Kada se desi taj cunami, jetra istog momenta pravi masnu jetru. Zato ponavljam količina je nešto što je najvažnije. I čokolada je dobra hrana kada je dobro formulisana. Mlečna ima previše šečera, preko 50 odsto šećera. Treba da se suzdržavamo, jer je napravljeno toliko ukusne hrane, i stalno nam je nutkaju, pa joj se moramo odupreti – savet je prof. dr Jagode Jorge danas na televiziji K1.
Izvor:danas.rs
