Sombor.info

Tradicionalna manifestacija „Somborski kotlić“, u organizaciji Turističke organizacije grada Sombora, pod pokroviteljstvom Grada Sombora, po dvadesetšesti put privukla je mnogobrojne posetioce iz zemlje i regiona, koji su učestvovali u kuvanju ribljeg paprikaša, prošetali „Ulicom starih zanata“, uživali u nastupu tamburaškog sastava „Đuvegije“, nakon kojeg je usledio koncert Katarine Živković i Baneta Mojićevića.

Zvaničan početak kuvanja, paljenjem prve vatre, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković simbolično je označio početak kuvanja paprikaša.

Kao i prethodnih godina, dodeljene su nagrade za najlepše aranžirani sto i najveseliju ekipu, a titula najbolje skuvanog ribljeg paprikaša na ovogodišnjem „Somborskom kotliću“ otišla je u ruke Zvonka Baraća iz Republike Hrvatske, drugo mesto osvojio je Miloš Rakas iz Prigrevice, a treće mesto zauzeo je riblji paprikaš Milana Markovića iz Apatina.

Manifestaciji su prisustvovali i gosti iz Kišpešte, Baje i Belog Manastira.

Juče je na terenu kod Banje Junaković održana 13. Lička olimpijada u organizaciji Zavičjanog udruženja Ličana „Nikola Tesla“ iz Apatina. U konkurenciji šest ekipa, prvo mesto zauzela je ekipa „DŽimi komerc“ iz Prigrevice, drugo „Gorski vuci“ iz Uba, a treće „Lički vuci“ iz Apatina.

Nakon natpevavanja ženskih i muških pevačkih grupa “Ognjište” i “Unski biseri” GKUD-a “Dunav”, “Banijke” iz Prigrevice i “Ćiro Lička Kaldrma” iz Beograda, usledio je defile ekipa, himna Srbije i pozdravna reč Milana Škrbića, predsednika ZUL „Nikola Tesla“ i predsednika SO Apatin koji se zahvalio svima koji su ispoštovali ovu našu tradicionalnu manifestaciju, koja se, ako se uzme u obzir da je nastavila tradiciju „Ličkog višeboja“, u Apatinu održava skoro četvrt veka i poželeo takmičarima fer plej nadmetanje.

Nakon himne „Ličke olimpijade“, pesme „Nema raja bez rodnoga kraja“, koju su zajednički izveli svi učesnici, takmičari i publika, usledila su nadmetanja po disciplinama.

Prvi su nastupili najmlađi, u trci u vrećama. Najbrža je bila Mina Solać, drugo mesto je zauzela Maša Smiljanić, a treće Marija Kovačević.

 Nakon toga, revijalno, održano je nadvlačenje konopa između dve dečije i dve ženske ekipe. U konkurenciji dece ekipa “Nikola Tesla” prevukla je “Zmajeve”, dok je ženska ekipa “Dar mar” ubedljivo slavila u duelu sa “Ličkim vučicama”.

 Odrasli su startovali trčanjem po brvnu. Ove godine ova disciplina bila je posvećena u čast i sećanje na pok. Dragu Dubaiću, dugogodišnjeg organizatora i sudiju Ličkog višeboja i Ličke olimpijade, koji je nakon duge bolesti preminuo prošle godine.

Najspretniji da najbrže savlada brvno bio je Mirko Cvetković iz ekipe „Ćiro Lička Kaldrma-Drvar“ iz Beograda, koji je postigao odličan rezultat od svega 4,62 sekunde. Drugo mesto osvojio je Aleksandar Katić iz ekipe „DŽimi komerc“, a treće Radovan Čučilović iz ekipe “Lički vuci”.

 U vučenju kuke prvo mesto osvojio je Božidar Radovanović iz ekipe “Gorski vuci”, drugi je bio Nikola Momčilović iz ekipe „DŽimi komerc“, a treći Zoran Smiljanić iz ekipe “Ćiro Lička Kaldrma”.

U pretezanju štapa pobedio je Nikola Čović iz ekipe „DŽimi komerc“, drugi je bio Miroslav Radojičić iz ekipe “Gorski vuci”, a treći Jovica LJubisavljević iz ekipe KK “Jugovići” Svilajnac.

 U skoku u dalj iz mesta ubedljivo prvo mesto sa preskočenih 3,05 m osvojio je Aleksandar Krajišnik iz prigrevačke ekipe, drugo mesto sa 2,73 m pripalo je Bogdanu Srećkoviću iz ekipe „Gorski vuci“, a treće Aleksandru Todoroviću iz KK “Jugovići” sa preskočenih 2,35 m.

Aleksandar Krajišnik je dominirao i u skoku u vis iz mesta. On je i u ovoj disciplini osvojio prvo mesto sa preskočenih 125 cm, drugo mesto pripalo je Goranu Forgiću iz ekipe „Lički vuci“ sa preskočenih 120 cm, a treće Petru Iliću iz ekipe “Gorski vuci”, koji je skočio 115 cm.

 U penjanju uz stožinu pršut je osvojio prvoplasirani Nikola Labus („DŽimi komerc“), koji se na vrh stožine popeo za odličnih 11,38 sekundi. Drugi je bio Jovan Stupar („Gorski vuci“) sa 15,47 sekundi, a treći Milan Prodanović („Brestovčani“ iz Bačkog Brestovca) sa 15,63 sekunde.

U obaranju ruke najuspešniji je bio Ivan Veselinović („DŽimi komerc“), drugi je bio Slobodan Novaković („Gorski vuci“), a treći Mladen Živuljević („KK “Jugovići”).

 Kamen s ramena najdalje je bacio Miloš Marković („DŽimi komerc“), 13,32 metra. Rezultatom 13,15 m drugo mesto pripalo je Petru Iliću („Gorski vuci”), dok je treće mesto osvojio Slobodan Kozlovački („Lički vuci“) sa rezultatom od 10,47 m.

U nadvlačenju konopa prvo mesto osvojili su teškaši iz ekipe „DŽimi komerc“, drugo mesto pripalo je momcima iz ekipe „Gorski vuci“, a treće KK „Jugovići“.

Ličku kapu i diplomu dobili su i Slobodan Prtina (76) („Ćiro Lička Kaldrma-Drvar“) kao najstariji i Ognjen Romčević (4), kao najmlađi takmičar na 13. „Ličkoj olimpijadi“.

Nakon takmičarskog dela usledilo je i „treće poluvreme“ pod šatorom uz druženje i svima dobro znane krajiške pesme.

Opšti utisak je da manifestacija ove vrste treba „glavnom ličkom gradu“ u Srbiji, kako mnogi nazivaju Apatin, kako bi se očuvali identitet, običaj, kultura i tradicija naroda Like, ali i da je, nažalost, iz godine u godinu sve manje interesovanje za učešće na ovom takmičenju. Zato je bio dobar potez ove godine da se u igre uvode i najmlađi, jer su upravo oni ti koji će nastaviti tradiciju svojih roditelja i dedova, a koji su je nasledili od svojih predaka.

Izvor: apatinskenovine.rs

Sve je više zanatskih poslova kojima nedostaju radnici. Tražnja je veća od ponude i po nekoliko puta, a to znači i mnogo veće plate koje nose i najplaćeniji poslovi, čak i u Srbiji Trenutno je jedna grupa zanatlija posebno tražena, a ukoliko imate ovaj zanat u svojim rukama, vaša plata može dostići i do neverovatnih 7.000 evra mesečno.

Ovaj poso najčešće je muški, ali u Srbiji ima i žena koje ga rade. Aleksandar Čolović se bavi zavarivanjem više od 20 godina, i na mnoge je preneo svoje znanje i zavidne veštine. On kaže da zavarivači mogu mesečno zaraditi novac sa kojim mogu sebi i svojim porodicama obezbediti lagodan život u Srbiji.

"Firma koja se bavi nekim ozbiljnijim zavarivanjem, tu se plate kreću od 1.000 do 2.000 evra, zavisi i od veštine zavarivača, što se tiče zapada tu je jedno 2–3 puta više", rekao je Aleksandar Čolović.

Majstor je gospodin čovek koji živi od svog vrednog rada, pri čemu zavarivači ne trpe težak fizički rad, i u potpunosti su zaštićeni.

"Zavarivanje nije fizički naporan posao, malo je psihički težak posao, jer vi kroz masku u jednu tačku gledate celo radno vreme koliko god da ono traje. Dosta procenata ljudi se plaši nekih bolesti koje nosi ovaj posao ali u 21. veku u kom živimo postoji oprema gde je čovek toliko zaštićen da je onaj za laptopom u kancelariji u većem problemu nego zavarivač", ispričao je Čolović.

Zavarivačima u Srbiji plata ide i do 7.000 evra mesečno

Na teritoriji Beograda smer za zavarivača postoji u četiri srednje škole, dok se na Mašinskom fakultetu vrši i praksa u oblasti zavarivanja.

"Mi tamo držimo praktični deo predavanja budućim inženjerima, jer oni neće zavarivati sutra ali treba da znaju kako tehnološki ispravan var mora da izgleda", kaže Aleksandar.

Stalno se priča kako nam nedostaje 15.000 visokokvalifikovanih programera, a o zanatima se malo priča iako još uvek postoje ljudi koji su odlični u svojim poslovima.

"Odlučio sam da se bavim ovim poslom pre svega jer volim ovaj posao, zanimljiv mi je i naravno dobro je plaćen", rekao je jedan zavarivač.

"U ovom poslu sam se našao slučajno silom prilika, a kasnije sam ga i zavoleo kad sam shvatio koliko je široko područje, i šta je oko nas sve zavareno i šta se može zavariti", dodaje drugi zavarivač.

Aleksandar je sa svojim sinom otvorio Jutjub kanal, na kom vrše promociju zavarivačkog poziva.

Zavarivanje je posao koji vam pored dobre zarade nudi i mogućnost kreativnosti, i naravno u poslednje vreme veliki broj žena se opredeljuje za ovakvo zanimanje.

Broj oglasa za zavarivače raste iz godine u godinu.

Nsajtu Poslovi Infostud više puta su istakli da je situacija jasna i da se ovo zanimanje se već godinama nalazi na listi deficitarnih poslova u Srbiji.

blic.rs

Veliki broj ljudi misli da je vožnja u japankama i obućom sa štiklom zabranjena, ali da li je to zaista tako?

Sezonska promena garderobe je nešto što radimo nekoliko puta godišnje, sa dolaskom leta i toplijih dana posežemo za letnjom i komfornijom obućom. Kada je u pitanju nežniji pol, svakako većina dama leti voli da nosi sandale, japanke ili neku drugu laganiju vrstu obuće. Ono što većina ne zna - da li je vožnja u takvoj obući zabranjena, i kolike su kazne?

Iako mnogi vozači veruju da je vožnja u papučama ili štiklama zabranjena, u Zakonu o bezbednosti u saobraćaju (ZOBS) ne postoje odredbe koje govore o tome u kakvoj obući bi trebalo sesti za volan.

Uprkos tome, kažnjavanje vozača u papučama je ipak moguće u slučaju saobraćajnih nezgoda, ali ova kazna se zasniva samo na slobodnoj proceni policajca.

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, svojevremeno je objasnio da se može voziti u papučama, ali ukoliko vozač izazove saobraćajnu nezgodu zato što mu je, na primer, papuča zapela za komandu gasa, sigurno će odgovarati. Stručnjaci takođe upozoravaju da vožnja u neadekvatnoj obući ili bez obuće može da ugrozi bezbednost vozača i drugih učesnika u saobraćaju. Preporuka je da se ne vozi u obući u kojoj nemamo osećaj da smo pritisli nožne komande adekvatnom jačinom. Kada je reč o papučama, problem je i to što one mogu da skliznu sa noge i navedu vozača da ih traži pogledom što mu skreće pažnju sa puta.

Za razliku od "običnih" građana, profesionalne vozače očekuju kazne od 50.000 dinara.
- Taksisti ne smeju da nose sandale i papuče, jer nije bezbedno, ali ni šortseve i majice na bretele, jer nije kulturno. To je uređeno i odlukom o taksi prevozu, ali i našim internim pravilnicima - objasnio je Aleksandar Bjelić, predsednik Saveza udruženja taksista Srbije.

U inostranstvu pljušte kazne

U nekim drugim zemljama postoje zakonske regulative o vožnji u papučama. U Španiji, Portugaliji i Velikoj Britaniji strogo je zabranjeno voziti u neadekvatnoj obući. U Grčkoj je, na primer, prema zakonskim propisima, za vožnju u papučama predviđena novčana kazna od 50 evra i oduzimanje vozačke dozvole na mesec dana. U Španiji ćete za isti prekršaj platiti kaznu od 80 evra, a u Velikoj Britaniji i pre 500 funti u zavisnosti od slobodne procene policijskog službenika, tj. u kakvoj vas je obući zatekao.

Istraživanje sprovedeno u Engleskoj pokazalo je da je vožnja u japankama odgovorna za više od 1,4 miliona saobraćajnih udesa godišnje. Stručnjaci su izračunali da je vožnja u japankama opasnija od vožnje u cipelama sa visokom potpeticom, jer je potrebno više vremena da se noga sa gasa pomeri na kočnicu, a i manji je pritisak. Takođe, istraživanja pokazuju da jedan od deset vozača priznaje da mu se japanka podvukla ispod papučica i da je u poslednjem trenutku izbegao udes.

Izvor: sd.rs

Ako ste ovih dana odlazili u neki od većih marketa, konačno ste mogli da doživite i pozitivan šok. Pojedine vrste mesa su pojeftinile, a i ulje takođe košta manje.

Meso

Što se tiče mesa, prva vrsta na našem spisku za proveru je svinjski but, koji trenutno košta 860 dinara po kilogramu, što znači da je za mesec dana ova vrsta mesa pojeftinila za 40 dinara, s obzirom na to da je cena u maju iznosila 900.

Međutim, kada smo u julu počeli sa praćenjem cena, ova vrsta mesa koštala je 709 dinara za kilogram.

U prodavnici koju redovno obilazimo junetinu smo našli na popustu.

Čak i na takvoj akciji kilogram junećeg buta košta 1.300 dinara.

Pre mesec dana, meso je takođe bilo na istom popustu, i tada je koštalo 1.400 dinara, što znači da je ova vrsta mesa pojeftinila za sto dinara, a i akcije nisu retkost kao pre oko godinu dana.

U julu prošle godine, kada smo prvi put proverili cenu junetine, kilogram buta koštao je 1.300 dinara.

Cena pilećeg filea već mesecima stagnira.

Od februara pa do danas, cena ove vrste mesa stoji na 820 dinara po kilogramu.

Ipak, u julu, kada smo prvi put sastavili spisak za praćenje cena, ova vrsta mesa koštala je 792 dinara.

Još jedna vrsta pilećeg mesa, krilca, nije menjala cenu.

Tako kilogram još uvek košta 380 dinara.

Mada, od jula, kada je cena bila 295 dinara, ovaj proizvod je poskupeo za skoro 30 odsto.

Mlečni proizvodi

Litar mleka u odnosu na maj takođe nije poskupeo. Tako ovaj proizvod i dalje košta 152 dinara.

U julu prošle godine litar dugotrajnog mleka od 2,8 odsto mlečne masti koštao je 125 dinara, a tada je marža koju su trgovci mogli da ubiraju bila ograničena.

Kada je reč o jogurtu, pakovanje od kilogram košta isto kao i prethodnog meseca – 175 dinara.

U julu je, ipak, koštao znatno manje. Tada je cena istog proizvoda iznosila 135 dinara.

Osnovne životne namirnice

Cene pojedinih osnovnih namirnica već duže od godinu dana nisu slobodno formirane na tržištu, jer ih određuje Vlada. Jedna od njih je šećer. Tako kilogram ove namirnice i dalje, mesecima unazad, košta 115 dinara. Međutim, u julu, od kada pratimo cene, kilogram je koštao 97 dinara.

Takođe, brašno T-400 i T-500 u pakovanju od jednog kilograma koštaju 84,7, odnosno 75,65 dinara.

U julu su cene bile nešto niže – 75, odnosno 69 dinara.

Međutim, iako je donedavno bila ograničena, cena suncokretovog ulja u pakovanju od jednog litra ponovo je slobodno formirana.

A ovaj proizvod čak je i jeftiniji nego što je bio kada je njegovu cenu „držala“ država. Tako umesto 220 dinara, litar sada, u prodavnici koju posećujemo, košta 190.

Najjeftinije pakovanje jaja od 10 komada trenutno košta 250 dinara, što je isto kao i pre mesec dana, ali za 40 više nego u julu prošle godine.

Što se tiče krompira, njegova cena je 160 dinara po kilogramu, što je za 30 više nego prošlog meseca. U julu je ova namirnica koštala 100 dinara po kilogramu.

Izvor: nova.rs

Bokseri banjalučke Slavije pobedili su večeras ekipu Sombora sa 12:10, u prvom polufinalu Regionalne lige (RL) u Novom Pazaru.

U sutrašnjem finalu RL u Sportskoj dvorani Pendik nastupiće pobednici polufinalnih borbi, odnosno šestorica boraca Slavije i petorica iz Sombora.

Od boksera Slavije, finale su izborili Luka Veljović bez borbe u kategoriji do 57 kilograma, Najc Petrič pobedom protiv Vladimira Beriše prekidom u drugoj rundi (do 63,5 kg) i Ivan Blažević trijumfom od 5:0 nad Urošem Čingelićem (do 67 kg).

Uspešni kod Banjalučana bili su još Gašpar Podgoršek, koji je sa 5:0 dobio Vladimira Gubaša (do 75 kg), Gregor Strašinić pobedom od 3:2 nad Bojanom Stanojlovićem (do 86 kg) i Miloš Veletić bez borbe (preko 92 kg).

Finalisti iz redova Somboraca su Rade Joksimović, posle trijumfa od 5:0 protiv Petra Sredojevića (do 54 kg) i Nazif Sejdi, koji je prekidom u drugoj rundi savladao Nikolu Ivkovića (do 60 kg).

U finalu će od članova Sombora biti još Antonio Bize (do 71 kg), Jovan Nikolić (do 80 kg) i Milisav Savić (do 92 kg).

Bize je sa 3:2 dobio Gala Šepica, Nikolić je Vuka Mićića naterao na odustajanje u prvoj rundi, a na isti način Savić je pobedio Stefana Čajića.

Izvor: zurnal.rs

Član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija, Đorđe Zorić, danas je zajedno sa pokrajinskom poslanicom Nadom Mandić i predstavnicima Saveta mesne zajednice „Kljajićevo“ i JKP „Prostor“, obišao radove na dve lokacije u naseljenom mestu Kljajićevo.

Asfaltiranje puta u Ciglanskoj ulici je u završnoj fazi, a radi se o 185 m dužine i 3 m širine puta, koji je od velikog značaja za meštane ovog naseljenog mesta. Pored ove lokacije, uspešno su završeni radovi na rekonstrukciji trotoara u Ulici Miloša Kljajića, u dužini od 110 m i širine 1,2 m. Član Gradskog veća porazgovarao je sa radnicima izvođača radova, kao i meštanima koji su izrazili veliku zahvalnost prema Gradu Somboru koji je finansirao realizaciju radova na više deonica u naseljenom mestu Kljajićevo.

Grad Sombor nastavlja sa ulaganjima u putnu infrastrukturu na teritoriji grada Sombora, po prinipu prioriteta u vidu izgradnji, rekonstrukcija i održavanja puteva.

Spasenija Marković napisala je čuvenu srpsku kulinarsku bibliju.

Ukoliko mislite da ne znate ko je Spasenija Marković, grdno se vrate. Ona vam dođe kao tetka čije vanilice obožavate.

Zapravo, ona je Srpkinja koja je išla ispred svog vremena i mnogo, mnogo pre Džejmija Olivera, Rudolfa van Vina, kanala 24Kitchen, nutricionista i koučeva, pre savremenih pokreta za emacipaciju žena – podizala svest o tome koliko je ishrana važna i da kulinarstvo nije tek puko mešanje variva varjačom.

Da, to je Spasenija Marković – od milošte prozvana Pata.

Čak i da niste čuli za nju, velika je verovatnoća da je Pata bila uz vas od rođenja. Spasenija Marković autorka je legendarnog Patinog kuvara, u kojem je sabrano više od 4.000 recepata, štiva koje je svojevremeno bilo redovno međ poklonima za mlade bračne parove. Ako pročešljate svoju policu sa knjigama, velika je verovatnoća da ćete tamo pronaći Patu i njene đakonije koje su vam postale omiljena jela, piše 011.info.com.

Ko je bila Spasenija Pata Marković?
Spasenija je rođena 31. decembra 1881. u uglednoj beogradskoj porodici, te joj je bilo suđeno da postane prava dama. Otac joj je bio Dimitrije Đurić, general, ministar vojni i član Srpske akademije nauka, a deda Dimitrije Matić – doktor filozofije i ministar pravde i prosvete. Udala se za pešadijskog majora Đorđa Ristića i s njim imala dvoje dece: ćerku Ljubicu i sina Dušana, inače konjičkog majora koga će Nemci ubiti na Banjici 1943, a potom se udala za doktora Zorana Markovića.

Pata je u Beču završila školu za domaćice i postala vrsna kuvarica. Inspirisana životom u austrijskoj prestonici, pronašla je svoju životnu misiju – obrazovanje i izbavljenje srpskih žena iz ropstva kuhinjskih zidova. Snažno je propagirala načela moderne medicine i bespoštedno se zalagala za savremeni, evropski način života žena u Srbiji.

Čuveni Branislav Nušić, koji je veoma poštovao Patu, napisao je 1925. u „Politici“ jedan članak o učenim ženama i za gospođu Marković između ostalog rekao:

„Od kada uđete u njen dom, vidite da je to dom učene, srpske dame u kome ničega ne manjka. Pomislio bi čovek da u njemu boravi kakva kraljica i da ima bar tuce posluge. Međutim, gospođa Marković ima samo jednu služavku, sa kojom radi iste poslove po kući. Kada vidite da se u maniru velike dame ponaša kao da je njen dom dvor, dok ne prozborite sa njom, ne biste ni poverovali u njenu skromnost i vedar duh kojim ona zrači.“

Poznati kuvar o čudnoj ishrani Viktorije Bekam: “Promenila je ceo meni“
Kao upraviteljka Ženske zanatske škole u Brankovoj ulici, Spasenija Pata Marković je svoje ideje širila baš tamo gde su bile najpotrebnije. Paralelno je od učenica prikupljala domaće recepte, usavršavala ih, kategorizovala i na kraju objavila u prvoj knjizi „Moj kuvar“ iz 1939, a koji je narod prozvao Patin kuvar.

Taj naziv se zadržao i kasnije iako je knjiga u novom izdanju izašla pod nazivom „Veliki narodni kuvar“.

Istovremeno, Spasenija je kuvarske savete davala i na radiju i u dnevnom listu „Politika“, gde je uređivala rubriku „Jelovnik za danas“, dajući savete kako da se sa malo novca skuva zdrav ručak i objavljivala recepte koje su joj slale domaćice iz cele zemlje.

Jednom nedeljno izlazila je i „Patina čitanka za domaćice“, ali, budući da je imala vatreni duh i bila protivnik tadašnje vlasti, Pata Marković je u recepte ubacivala i različite sarkastične opaske, zbog čega je snosila posledice.

Kako je zabranjen kuvar
Zbog svojih naprednih ideja Pata je doživljavana kao svojevrsni disident. Mnogi su postavljali pitanje „ko je ta ŽENA Pata da se meša u život Balkana?“.

Posledica je bila to da je Srbija postala jedina zemlja koja je, u to vreme, zabranila knjigu koja se bavi kuvanjem.
To se dogodilo u vreme šestojanuarske diktature (trajala od 6. januara 1929. do 3. septembra 1931. U tom periodu kralj Aleksandar I Karađorđević raspustio je Narodnu skupštinu, zabranio rad svih političkih stranaka i sindikata, političke skupove i uveo cenzuru).

Tada je „Patina čitanka za domaćice“, kao nedeljnik, bila jedino štivo koje je izlazilo bez cenzure. Prirodno, čitanka je postala svojevrsno opoziciono glasilo u kome je Patin brat, inače zakleti opozicionar, na jednoj stranici ironično govorio o kralju i diktaturi, naravno kroz recepte.

Po završetku Drugog svetskog rata, Pata je, kao žena iz bogate porodice, uhapšena kao izdajnik. Imovina, uključujući i kuću u kojoj je tokom rata skrivala jevrejsku decu, joj je nacionalizovana, a njeno ime je dobilo oznaku – „zabranjeno“.

Ipak, bilo joj je dozvoljeno da vodi škole za mlade partizanke, podučava ih bontonu i kuvanju za „radni svet“. Snažan uticaj koji je ime Spasenije Pate Marković imalo među narodom dovelo je do toga da je proglase za osobu koja širi ideje buržoazije. Odmah joj je zabranjeno da se potpisuje punim imenom, a oduzeta su joj i sva prava.

Svi njeni kuvari objavljeni od 1945. do 1990. potpisani su samo inicijalima SM.

Spasenija Pata Marković umrla je 1974. u 94. godini.

Patine mudrosti aktuelne i danas
„Najbolje knjige koje postoje, to su kuvari. Većinu ostalih nije trebalo ni pisati. Šteta što su pisci kuvara, obično nepoznati“ – Ibzen.

Ovim rečima Pata Marković započinje svoj kuvar.

U uvodu, između ostalog, piše:

„Hrana je ono što nas održava u životu. I baš zato nimalo nije svejedno šta čovek jede, koliko jede i kako je jelo pripremljeno. Raznolikost životnih namirnica i različiti načini pripreme hrane od velikog su značaja za čovečiji organizam. Samo raznolika hrana može da čovečijem organizmu da sve one sastojke koji su nam potrebni: belančevine, masnoće, skrob, šećer, razne soli, vitamine itd., a nedostatak tih sastojaka doprinosi do raznih poremećaja u organizmu. Kućni posao je težak, ali on je kao i svaki drugi posao, dvostruko težak za onoga ko ga obavlja bez izvesnog znanja i spretnosti.“

Zanimljivo je da Pata Marković u svom kuvaru jedno poglavlje posvećuje sirovoj ishrani koja je danas izuzetno popularna.
Spasenija je bila protivnik stroge vegetarijanske ishrane jer telo ne dobija dovoljno proteina. Ipak, pozitivno je gledala na laktovegetarijansku dijetu, gotovo identičnu onome što današnji lekari propisuju.

Naravno, Pata je veoma brinula i za ishranu dece, posmatrajući je kao deo vaspitanja.

„Što se tiče dece, njih je ionako najbolje još iz detinjstva navikavati na jednostavnu i zdravu hranu, a ne da posle budu probirači i zakerala“, pisala je Spasenija Marković, žena koja je činila sve da postavi temelje praktične parole da „zdravlje ulazi na usta, od detinjstva do starosti“.

Članovi Saveta za bezbednost saobraćaja grada Sombora, na čelu sa predsednikom Saveta, gradonačelnikom Antoniom Ratkovićem, upriličili su danas svečanu dodelu 200 sedišta za bezbednu vožnju dece biciklom.

Prijave na Javni poziv koji je raspisao Grad Sombor trajale su od 13. do 16. juna 2023. godine. Pravo na dobijanje dečjeg sedišta za bicikle imala su deca uzrasta od punih 12 meseci do 5 godina, a sedišta je dobilo prvih 200 roditelja/staratelja koji su se prijavili i ispunili propisane uslove.

Grad Sombor pokrenuo je ovu inicijativu 2019. godine i do danas je podeljeno 900 sedišta. Veliki odziv sugrađana, jasan je pokazatelj uspešnosti istih, što je podstaklo Savet da ubuduće u svom budžetu izdvaja još veća sredstva u ove svrhe, kako bi unapredili bezbednost što većeg broja najmlađih učesnika u saobraćaju. Između ostalog, cilj ove akcije je i korišćenje bicikala umesto motorizovanih saobraćajnih sredstava koji koriste fosilna goriva.

Prema rečima gradonačelnika, sve aktivnosti Saveta finansiraju se iz naplata kazni za saobraćajne prekršaje učinjene na teritoriji grada Sombora.

„Savet za bezbednost saobraćaja grada Sombora, s ciljem bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, svake godine sprovodi niz aktivnosti, među kojima su, osim podele besplatnih sedišta za vožnju dece biciklom i auto – sedišta, podela svetloodbojnih prsluka, rotacionih svetala za traktore, opremanje i organizovanje raznih edukacija u školama i vrtićima, uređenje Zona škola i vrtića, kao i izgradnja i rekonstrukcija biciklističkih staza“, istakao je gradonačelnik Sombora

Letnji turnir u malom fudbalu, sinoć je, u finalnoj utakmici održanoj u „Sokolskom domu“, dobio pobednika, ekipu „Oktagon bet“. Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković je svojim prisustvom uveličao i podržao sportski događaj i time pokazao kolika je vrednost i značaj sportskih dešavanja, pogotovo za najmlađe sugrađane.

U ovoj sportskoj smotri učestvovao je veliki broj ekipa i to u tri kategorije. Učestvovalo je 18 seniorskih ekipa, dok je u kategoriji veterana učestvovalo 6 timova, a najmlađih, a ujedno i najbrojnijih u kategoriji juniora, je bilo čak 300.
Nagradni fond za pobednika „Sombor kupa 2023“ je iznosio 300 hiljada dinara i pehar, koje je najboljima uručio gradonačelnik Sombora. Takođe, gradonačelnik je svim učesnicima čestitao na uspehu. Turnir je uspešno organizovan i realizovan uz podršku Grada Sombora.