U utorak, 26. 9. 2023. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Na krilima ljubavi“, umetnika Živojina Gajića, s početkom u 19.00 časova.
Postavka izložbe trajaće do 20.10.2023. godine.
Živojin Gajić (1938, Borovo, Hrvatska)
Posle završene Gimnazije u Vukovaru odlazi u Beograd na studije Prava. Radni vek je proveo u Somboru kao sudija, a umetnost mu je hobi i velika ljubav. Osvajao je brojna priznanja i nagrade iz oblasti amaterskog stvaralaštva, od kojih izdvajamo: Bronzanu i Zlatnu plaketu koju dodeljuje Savez amatera Srbije (Beograd, 2002, Kovin, 2006); Specijalnu nagradu u okviru Smotre likovnog stvaralaštva amatera Srbije (Klub Vojske Srbije i Crne Gore, Zaječar, 2004); Prvu nagradu u okviru Smotri likovnih umetnika amatera Vojvodine (Dom kulture, Bečej, 2006, Galerija „Lazar Vozarević“, Sremska Mitrovica, 2009)
O izložbi:
Slikarstvo, a ni vajanje nisam učio ni od koga. Moju prvu skulpturu – bistu moje supruge – sam napravio davne 1976. godine — samo sa jednim čekićem, turpijom i malim probojcem, tokom letovanja na poluotoku Čiovo kod Trogira. Godinama kasnije sam, na jednom skupu, upoznao našeg poznatog akademskog vajara, Jovana Soldatovića, koji me je, kada je čuo da se i ja bavim vajarstvom kao amater, pozvao da posetim njegov atelje na Petrovaradinskoj tvrđavi. Žao mi je što nisam uspeo otići i upoznati njegov proces i tehnike rada. Po završetku Drugog svetskog rata u Borovu, na kraju ulice u kojoj sam odrastao, a koja se zove Gajićeva, bio je bagremar u kom su Nemci ostavili nezatrpane tranšeje i rovove. To su bila mesta na kojima smo se kao deca najčešće igrali rata – a za to su trebale puške, pa sam još tada sebi i drugoj deci pravio puške od drveta sa naslikanom petokrakom.U današnje doba, sa modernim tehnikama i medijumima nije lako definisati šta predstavlja likovno delo… Kojim putem krenuti, šta se smatra likovnom umetnosti, slikarstvo, skulptura, arhiktektura? Koja je danas razlika između umetnosti i zanata? Kad je došlo vreme za visoko obrazovanje još sam se u vozu za Beograd dvoumio između Prava i Arhitekture. Upisao sam Pravne nauke i ceo radni vek proveo kao sudija, razmišljajući kakav je odnos između prava i morala i sl. Na prvi pogled dve apsolutne suprotnosti. U pravu je relevantna samo suština „gola” istina i realnost, a u likovnoj umetnosti pored realizma – nečeg istinskog – ima mnogo drugih ’izama’, mašte i inventivnosti.Verujem da ima prožimanja i ove dve ljubavi: prava i umetnosti. Na skupovima pravnika vode se diskusije i suprostavljaju mišljenja. Jedan od mojih referata-članaka profesor Pravnog fakulteta iz Zagreba je ocenio kao „šarmantan”; drugom prilikom prof. Orlić iz Beograda je ocenio referat kao „lep”. Kad sam prvu skulpturu pokazao kolegama na poslu gledali su je sa nevericom, ali uz pohvale. Likovni kritičar iz Beograda, Dušan Bošković, je pohvalio neke moje radove uz komentar da sam „promašio“ profesiju. U mom nevelikom opusu dominira ljudska figura, vrlo često su to članovi moje porodice kao najveće inspiracije i svetinje.
Živojin Gajić
