Sombor.info

Letnji raspust i vreme bez nastave na fakultetima otvaraju prostor mladima da zarade novac za letovanje, garderobu, nove uređaje ili izlaske. Kako bi im vreme bilo fleksibilno, odlučuju se za rad po satu, bez obaveze svakodnevnog odlaska na posao. Ipak, struktura traženih poslova se ove godine promenila, te mnogi poslodavci u jeku sezone nemaju dovoljan broj radnika.

Na Infostudu kao i na sajtovima omladinskih zadruga, najveći broj otvorenih pozicija tiče se ugostiteljskih i trgovinskih poslova. Konkretno, poslodavcima su potrebni konobari, kuvari, šankeri, ali i asistenti prodaje kao i osobe za deklarisanje i slaganje robe.

Sa druge strane, mladi se najviše interesuju za pozicije koje ne iziskuju fizički rad, uglavnom administrativnog tipa.

S tim u vezi, kako za Danas kaže Branka Trivešković iz Omladinske zadruge „Bulevar“, oglasi za rad u kol centrima i buticima su uvek aktuelni.

„Bilo da je sezona ili ne, uvek ima mesta na poslovima kao što su kol centri, kako za studente, tako i za nezaposlena lica. Tu je plata od 60.000 do 120.000 dinara. Trenutno su najpotrebniji momci i devojke za otvaranje butika u Knjaževcu i Bačkoj Palanci, a zarada je 320 dinara po satu. U buticima tokom cele godine postoji potreba za radnicima. Rad u njima podrazumeva slaganje robe, kačenje zujalica, ispomoć u radnji i pomoć kupcima. Takođe, ove pozicije otvorene su kako u Beogradu tako i u većini gradova u Srbiji. Satnica se svuda kreće od 260 do 350 dinara, u zavisnosti od lokala“, pojašnjava Trivešković.

Naša sagovornica kaže da najplaćeniji poslovi nisu uvek i najtraženiji, te da, iako se dnevnice za fizički rad kreću od 2.500 do 3.600 dinara, najmanje omladinaca želi to da radi. Sa druge strane, administrativni poslovi garantuju satnicu oko 350 dinara, i za njih se javlja najveći broj mladih.

Trivešković dodaje i da je u porastu broj učenika zainteresovanih za rad preko zadruge, te da ih u zadruzi „Bulevar“ ima preko 1.000. Takođe, da posao najčešće traže studenti do 26 godina, kao i učenici završnih razreda srednje škole.

„Nezaposlenih lica koji preko zadruge žele da dođu do posla je drastično manje. Prema mojoj proceni, to se događa jer su im plate male pa radije odlaze u inostranstvo“, zaključuje ona.

Da su kancelarijski poslovi najtraženiji potvrdila nam je i Teodora Gajić, direktorka omladinske zadruge SBU. Prema njenim rečima, neretko se događa da su za poslove tog tipa zainteresovani omladinci koji nemaju neophodne kvalifikacije da ih obavljaju.

„Svi bi da rade u kancelarijama, bez obzira da li su kompetentni za to. Nekada i roditelji precenjuju znanje i mogućnosti srednoškolaca, pa imamo upit roditelja „Da li dete od 15 godina može da radi u banci i zašto ne?“. Jedno su njihove kompetencije, a drugo šta su zaista sposobni da rade“, kaže Gajić.

Ona napominje da poslodavci preko leta u velikoj meri traže radnike u ugostiteljstvu, a objašnjenje za to vidi u odlasku iskusnijih konobara i kuvara na primorje.

„Ipak, to ne daje posebnog rezultata, jer naši omladinci su ili srednjoškolci ili studenti na školovanju do 24, 25 godina, tako da ih pomenuti poslovi uglavnom ne interesuju“, predočava Gajić.

Direktorka SBU dodaje i da je došlo do čudne situacije kada se radi o izboru posla. Naime, iako poslodavci ne dele poslove na muške i ženske, desila se obrnuta potražnja u odnosu na ranije godine.

„Odvijaju se smešne situacije – devojke traže poslove u magacinima dok muškarci žele da rade „ženske“ poslove. Sada se za lakše fizičke poslove više prijavljuju devojke, a muškarci bi radije da sede u kancelarijama“, kaže naša sagovornica.

Osvrćući se na trenutnu ponudu i plaćenost poslova, Gajić ističe da najviše otvorenih radnih mesta ima u buticima, na recepcijama i u kozmetičkim salonima. Ipak, kao i Trivešković, kaže da su najzraženiji poslovi u kol centrima i administraciji.

„Satnice za nekvalifikovane poslove kreću se od 300 do 450 dinara minimalno, a za kvalifikovane u kojima se traži da omladinci poseduju određeno znanje ili veštine, od 450 – 500 pa sve do 1.000 dinara“, predočava Gajić.

Sa druge strane, Miloš Turinski iz Infostuda kaže za Danas da se neretko događa da za određene sezonske poslove budu više zainteresovani stariji i ljudi srednjih godina, nego sami omladinci.

„Imamo prodavce sladoleda koji su stariji, iako zadruge objavljuju oglase za ovaj posao. Tokom sezone najviše ima posla u ugostiteljstvu i građevini. Ugostiteljstvo je deficitarna profesija, posebno tokom leta, jer kvalifikovani kadrovi idu na primorje što povećava potražnju za konobarima i kuvarima. Poslovi sezonskog branja voća namenjeni su svim generacijama, i tu vlada deficit jer domaćinstva ne mogu pronaći radnike koji će raditi za dnevnice koje uopšte nisu niske. Naime, dnevnice ni u jednoj od ovih profesija nisu male, ali je ljudi sve manje i manje“, ističe Turinski.

Naš sagovornik sugeriše i da u mnogim profesijama postoji nedostatak iskusnih i stručnih kadrova, i da određene poslove iz tog razloga ne mogu obavljati studenti, te ne čudi pojačan priliv radnika iz inostranstva.

„Najbolje plaćeni poslovi su na građevini, gde je dnevnica oko 50 evra. Ipak, mladi ljudi se mogu javiti samo da nose džakove, a za složenije je potrebna kvalifikacija. Zbog toga ne čudi zašto se uvoze ljudi iz istočnih zemalja“, zaključuje Turinski.

Izvor. nova.rs

Grad Sombor upriličio je prijem učenika osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Sombora, koji su u prethodnom periodu ostvarili značajne rezultate na Republičkim takmičenjima. Informacija koja je obradovala sve prisutne je da će grad Sombor prvi put obezbediti besplatne udžbenike za sve đake prvake od nove školske godine. video icon
Radno i paradno – ovako bi se mogao nazvati današnji prijem za najbolje učenike osnovnih i srednjih škola sa područja grada Sombra, koji su ostvarili vrhunske rezultate na republičkim takmičenjima. Đaci su na sastanku sa gradonačelnikom Sombora Antonijom Ratkovićem pohvalili ulaganja u opremanje stručnih kabineta i ukazali šta je ono što im u školama nedostaje.

U toku dana nagrađeni su posebno đaci generacije i učenici osnovne i srednje muzičke škole "Petar Konjović“, koji su u prethodnom periodu ostvarili zavidne rezultate.

Izvor: RTV

Crveni krst Sombor, tokom 26. i 27. juna 2023. godine, krenuo je sa isporukom treće tranše prehrambenih paketa za socijalno ugrožena lica u naselјenim mestima i prigradsko – salaškim naselјima na području grada Sombora, a tim povodom prostorije Crvenog krsta posetio je danas član Gradskog veća zadužen za oblast socijalne zaštite, Darko Smilјanić.

Paketi se sastoje od po tri kilograma pirinča i šećera, četiri kilograma pasulјa, tri litre ulјa, testenine, konzerviranog povrća i drugih prehrambenih proizvoda. Korisnici socijalne pomoći prehrambene pakete moći će da preuzmu u svojim mesnim zajednicama.

Kako je Nikola Jokić gurnuo njen rodni Sombor u orbitu, o uticaju lokalnih medija na demokratske procese u društvu, o NUNS-u, Savetu za štampu, novinarskim podelama i razgovorima sa neistomišljenicima, profesionalnim i etičkim granicama, ženama u novinarstvu i izveštavanju o dva nedavna masakra, u Bermudskom trouglu, govori Tamara Skroza, zamenica glavnog i odgovornog urednika agencije Fonet

Mešajući javni interes sa zainteresovanošću javnosti, mediji su se rukovodili klikovima. Zainteresovanost javnosti je bila velika i ostala u vezi sa tim slučajevima i to je normalno, ali posao novinara je bio da brine o interesu javnosti, dakle svih nas, pa i onih koji su umešani. Imali smo snimak utovara tela u kombi, pa jurnjavu za roditeljima koji ispred škole čekaju da čuju vesti o svojoj deci, pa razgovore sa decom, prenošenje izjava zvaničnika koji su prekršili zakon. Spisak dece nije smeo da se pojavi u medijima bez obzira ko ga je objavio… Deca nisu adekvatni sagovornici u tom trenutku i tom formatu. U tom momentu se ne razgovara ni sa ljudima koji su neposredno umešani u događaj, jer se na taj način zloupotrebljava emotivni i mentalni status sagovornika. I pri tome se javnost dovodi u zabludu, jer ti ne znaš šta će on da kaže. Kodeksom je to propisano da bi se zaštitio sagovornik, ali i celokupna javnost. Jer ako čekam ispred škole da vidim da li mi je dete živo, mogu svašta da uradim. A pre svega, šta pitaš dete kome su ubijeni drugari i šta pitaš čoveka koji čeka da vidi da li će mu dete izneti u kesi ili će mu potrčati u zagrljaj? Kako se oseća?“

S dugogodišnjom članicom Komisije za žalbe Saveta za štampu razgovaramo o statusu ovog tela, primedbama na pristrasnost u njegovom rad, žalbama medija jednih na druge i političkih stranaka na medije.

„Percepcija Saveta za štampu je bolja van nego unutar medijske zajednice…Postoje stvari u vezi sa kojima se i mi u komisiji polarizujemo, ali najvećim delom on se bavi onim za šta je napravljen. Manjim delom je pomerio vrste odluka koje donosi. Zaista nisam zamišljala da ćemo raspravljati, na primer, o međusobnim žalbama medija na medije ili žalbama vladajuće stranke na medije koji ih ne zovu. Uloga Saveta se vremenom menja, ali okvirima u kojima je napravljen. O tome najbolje govori činjenica da su osnivači isti i da je Savet jedina institucija koja u izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije redovno beleži isključivo pozitivne ocene. Ima odluka koje bih drugačije donela, ima onih u kojima mislim da smo pogrešili, ali medijska etika nije fizika… Moja nepristrasnost u odlučivanju se vidi i po tome što me napada i jedna i druga strana. Jedna da odlučujem u korist takozvanih nezavisnih medija, a druga strana kaže „ono što ne uništi SNS uništiće Savet za štampu“ i žali se mojim urednicima na moj rad u Savetu. Ako nema zadovoljnih, računam da sam nepristrasna. Ali mi ne možemo da se do kraja decentriramo, da izađemo iz sopstvenog ja. Nekada pogrešiš, nekada budeš pristrasan. I to je u redu, ako nije trend. Priznajem da je moguće da sam pogrešila i da sam u nekim situacijama bila pristrasna, ali ne da idem stranputicom. “

Skroza odgovara na pitanja o svojoj odluci da napusti NUNS, pravu sagovornika na autorizaciju, o posledicama odluka političara da ne govore za određene medije, o obavezi medija da uprkos toj okolnosti dođu do argumentacije druge strane i odsustvu razgovora sa neistomišljenicima.

„Svi koje mi plaćamo, javni funkcioneri, nemaju pravo da vrše diskriminaciju. A odbijanjem poziva medija oni upravo to rade. Onaj koga građani plaćaju ima obavezu da se odaziva na pozive medija. Ako si javna ličnost, onda pretrpi. Jednom će mediji da ti izvrnu izjavu, pa ti demantuj. I uradi to i drugi i treći put…Ima ljudi s kojima ne mogu da razgovaram, koji su me najcrnje vređali, doprineli gubitku mog zdravlja. To se odnosi na dva medija, na Pink i Informer i to je moja granica. Ali sa svima ostalima bih rado razgovarala. Ima urednika tabloida koje sam nekoliko puta zvala i koji ne odgovaraju na moje pozive, s njima bih pravila intervju, uzela im izjavu. Mi treba da radimo svoj posao, a razgovaramo s ljudima koji donose odluke. Nisam za to da se bilo kome uskraćuje pravo glasa i rada. Više puta sam rekla da se, u tom smislu, ne slažem sa zahtevom protesta da se zabranjuje rad medija. Svi treba da postojimo i da radimo, ali u granicama zakona. Neke naše kolege prelaze tu granicu i trebalo bi ih uvesti u zakonske okvire.“

Odgovarajući na pitanja o položaju žene u novinarstvu i granici između aktivizma i novinarstva Skroza kaže: „Borba za ravnopravnost svakog čoveka u društvu nije aktivizam nego baza novinarstva. Humanost i da primetim problem u odnosu na čoveka, da li će se to zvati pravda poštenje ili borba za ljudska prava, nebitno je. Zašto bih se informisala ili prenosila informacije ako ne zato da bih sprečila nepravdu, nepoštovanje zakona, Ustava. U istraživanju koje sam početkom godine radila došli smo do razlika u zaradama između muškaraca i žena i sličnih podataka, ali najpotresniji deo su bile ispovesti žena. U njima piše da su ostavljale bolesnu decu, da nisu išle da posete svoje roditelje na umoru, propuštale porodične događaja zato što su morale da se bore, a ostajale su zakinute za napredovanje i nagrade zato što su se odlučile da rode dete. Muško okruženje ženu kažnjava zato što je odlučila da rodi dete, jer je nema više u kafani, u redakciji i tako dalje. Mislim da je to nedopustivo u 21.veku. Mlađe žene se u novinarstvu diskriminišu, jer su mlade, pa samim tim neiskusne i glupe, a starije, jer su starije, što podrazumeva niz stvari- izgled, dosadile su bogu i narodu, nadrndane su.“

Sagovornica podkasta o medijima tvrdi da nalazi monitoringa štampanih medija, koji periodično priređuje Savet za štampu, pokazuju da su rijaliti programi dramatično značajno uticali na odnos prema pravilima iz Kodeksa novinara Srbije, profesionalizam i etiku.

„Kad smo počeli da radimo monitoring kršenja Kodeksa novinara najviše kršenja događala su se u vezi sa ubistvom Jelene Marjanović, dakle kršenje pretpostavke nevinosti, prava na privatnost, uznemirenje javnosti…To je bio, uslovno rečeno, maksimum kršenja Kodeksa. Sad je taj maksimum daleko pomeren. Zašto? Zato što štampa svakoga dana do detalja prenosi šta se dešava u rijaliti programima. Što na ekranu zvuči jezivo u štampi je još jezivije, jer možemo da mu se vraćamo. I taj se sadržaj sa određenih strana proširio na ostatak novina. Druga stvar je što se jedino politika broji u štampi, u polarizaciji napadi na političke protivnike su mnogo gori. Pošto su mediji slika društva, taj sadržaj nije ništa gori od onog koji vidimo u Skupštini…Publika ne kažnjava medije, jer oni podilaze najnižim strastima publike, tržištu i pretpostavljenom političkom ukusu. A ne bi trebalo da se povode za željama publike, trebalo bi da budu i edukativna tačka, makar malčice prosvetiteljski i na neki način avangarda ovog društva, a ne samo njegovo ogledalo.“

Izvor: cenzolovka.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova pronašli su na više lokacija u Somboru 91 iregularnog migranta koji borave van prihvatnog centra.

U saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije i lokalnom samoupravom, oni su prevezeni u prihvatni centar gde će im biti obezbeđen adekvatan smeštaj.

Akcija je sprovedena u okviru kontinuiranog rada na suzbijanju iregularnih migracija, a policija će nastaviti da preduzima mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bi očuvala stabilan javni red i mir na teritoriji Zapadnobačkog okruga.

Izvor: RTV

Povodom svečanog obeležavanja jubilarnih 70. godina postojanja Rukometnog kluba „Grafičar“ iz Bezdan, upriličen je prigodan program, koji je otpočeo utakmicom pionirskih selekcija ovog kluba.
Bezdanski Rukometni klub od svog postojanja neguje tradiciju bavlјenja ovim sportom, a o samim počecima, nešto više je rekao trener kluba, Goran Čabrilo.

„Računamo 1953. godinu kao početak malog rukometa, pre toga se igrao veliki rukomet i od samog početka naš klub je zauzeo ozbilјan stav u treniranju i igranju. Oduvek smo bili u kvalitetnoj Vojvođanskoj ligi, ali smo poznati kao rasadnik rukometnih talenata“, naveo je Čabrilo.

Rukometni klub „Grafičar“ iznedrio je brojna imena koja su ostvarila velike uspehe u svetu sporta, među kojima je i Dalibor Čutura. On je izrazio zadovolјstvo što su mu prvi koraci bili upravo u ovom klubu, gde se lјubav prema rukometu prenosila s generacije na generaciju, što je ostala praksa i u sadašnjici.

„Tradicija je ovde rukomet i deca čim stasaju, sa nekih devet, deset godina, odmah dolaze na ovaj teren, jer znaju da su njihovi prethodnici napravili velike rezultate i bukvalno selo živi za ovaj sport“, istakao je Čutura.
U sklopu programa dodelјene su i zahvalnice za dugogodišnje unapređenje i razvoj rukometa u Bezdanu, koje su dobili gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, članica Gradskog veća zadužena za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva, Antonija Nađ Kosanović, Mesna zajednica „Bezdan“, kao i sponzori i prijatelјi kluba, dok su posebne plakete dobili Rudolf Čonti, Rukometni savez Vojvodine, Sportski savez grada Sombora i Sportski centar „Soko“ Sombor.

Glavni deo programa bile su svakako utakmice veterana, odnosno, bivših igrača Rukometnog kluba „Grafičar“, koji su imali priliku da odmere snage sa nekim od najvećih igrača srpskog rukometa, kao što su Neđa Jovanović, Rajko Prodanović i Žarko Šešum.

Za kraj je odigrana utakmica između Rukometnog kluba „Crvenka“ i domaćina, a brojna publika je pokazatelј da će ovaj sport ostati i dalјe prepoznatlјiv simbol Bezdana.

U subotu 24.06.2023. godine u Novom Sadu je održano 14. izdanje Trke Noćnog maratona koji svake godine okuplja trkače - noću sa startom u 22h što ovu trku čini specifičnom. Proslava dana Dunava obeležava se ovom tradicionalnom manifestacijom koja se upravo i trči kejom pored najveće reke koja protične kroz našu zemlju.

Atletsko rekrativni klub ‘‘Somaraton‘‘ Sombor je šampionski nastupio na ovoj trci. Dve najbrže dame Sombora – Tijana Kabić i Damjana Perenčević nastupile su na najkraćoj deonici od 5 kilometra. Još jedan ‘‘epski‘‘ duel između dve sjajne trkačice ovog puta je pripao Tijani Kabić koja je trku završila na vicešampionskoj poziciji dok je Damjana Perenčević sa svega 27 sekundi zaostatka, za klupskom koleginicom, trku završila na trećem mestu. Trku na 5 kilometara istrčali su i Branko Nenadić, Jelena Stanimirović, Danica Grujić Firanj i Mina Bošnjak.

Polumaratonsku distancu u dužini od 21 kilometra istrčali su Zoran Nikolić, Nedeljko Katić, Bogdan Nikolić, a od dama Jelena Perenčević i Vesna Bjelan, koja je osvojila i prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji.
Najtežu atletsku disciplinu, maraton i to 42 kilometra po mraku, istrčao je Somaratonac – Damir Milankov.

Istog vikenda u prelepom prirodnom ambijentu Ovčarsko Kablarske klisure održan je Festival zdravog duha. U dva dana sportskog festivala održane su klasične trke, akvatlon kao i planinske – trail trke. Atlesko rekreativni klub ‘‘Somaraton‘‘ nastupio je u subotu na trci od 5 kilometara koju su uspešno istrčali Aleksej Tutuš i Aleksandar Marković, dok je Milan Kovačić istrčao trku od 11 kilometara. Polumaraton kroz prelepu klisuru istrčali su Miroslav Liščević, Dejan Nikolić i Damir Marković. Dan kasnije na planinskoj – trail trci u dužini od 12 kilometara sa usponom vrh Kablara nastupili su Dejan Nikolić i Milan Kovačić.

U kakvom stanju su vam zubi i da li imate hronične bolesti, morate navesti kada u filijalu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje odete po potvrdu koja vam obezbeđuje lečenje van Srbije, tačnije za vreme privatnog boravka u inostranstvu. Ovaj dokument odnosi se na 21. zemlju sveta, među kojima, nažalost, nema one u kojoj građani Srbije najčešće letuju - Grčkoj.

Međutim, ovo osiguranje odnosi se samo na pružanje hitne medicinske pomoći i u slučaju potrebe otklanjanja neposredne opasnosti po život i zdravlje. Iz tog razloga, u turističkim agencijama navode da je praktičnije uplatiti privatno osiguranje koje pokriva daleko više boljki i zdravstvenih problema.

“Osiguranici RFZO na privatnom putovanju u inostranstvo imaju zdravstvenu zaštitu o trošku fonda kada su hitne medicinske situacije u pitanju. To podrazumeva da fond ima zaključene bilaterlane sporazume sa 21. zemljom, to su uglavnom zemlje iz regiona – Severna Makedonija, Hrvatska, BiH, ali i Nemačka, Austrija i na osnovu toga imaju pravo na zdravstvenu zaštitu“, kaže za Tanjug Aleksandra Beslać, direktorka službe informisanja RFZO-a.

Kako dobiti potvrdu RFZO-a pre nego što krenemo na put

Potrebno je da osiguranik sa zdravstvenom knjižicom prvo ode kod izabranog lekara u dom zdravlja, koji na osnovu uvida u zdravstveni karton proverava da li je osiguranik u poslednjih 12 meseci imao neko hronično ili akutno oboljenje, pa na osnovu toga izdaje potvrdu.

Osim ličnih podataka, osiguranik je u obavezi da u upitniku za dobijanje potvrde, navede i u kakvom stanju su mu zubi.

Sa tom potvrdom i zdravstvenom karticom potrebno je da osiguranik ode u filijalu koja je izdala karticu, gde dobija besplatni dvojezični obrazac neophodan za putovanje u inostranstvo.

“Kada govorimo o državama gde fond nema potpisane bilaterlane sporazume, obrazac je drugačiji, ali je procedura ista. U slučaju nastanka medicinskog troška u tim zemljama osiguranik snosi troškove sam, ali po povratku ima pravo na refundaciju nastalih troškova. Što znači da mora da podnese dokumentaciju, obrazac, medicinski nalaz i novonastale račune o medicinskom trošku“, objašnjava Beslać.

Zakonski rok za refundaciju je do 60 dana, uz priloženu potpunu dokumentaciju.

Iako srpski turisti svake godine najčešće letuju u Grčkoj, sa ovom zemljom ne postoji sporazum, pa svako ko se uputi na grčka mora za 10 dana boravka u toj zemlji plaća polisu od oko 20 evra, što pokriva troškove medicinskih usluga do 35.000 evra.

Zemlje sa kojima Srbija ima potpisan sporazum

Srbija ima potpisan sporazum sa Austrijom, Belgijom, BiH, Bugarskom, Holandijom, Italijom, Luksemburgom, Mađarskom, Severnom Makedonijom, Nemačkom, Rumunijom, Slovačkom, Francuskom, Hrvatskom, Crnom Gorom, Češkom, Slovenijom, Turskom i Tunisom, ali i sa provincijom Kvebek.

Za osiguranike koji putuju u Poljsku i Veliku Britaniju potrebna je samo zdravstvena knjižica i pasoš.

„Sa zemljama sa kojima nemamo bilateralne sporazume, kao što je Grčka i Španija, Egipat i Portugal, procedura je slična. Podrazumeva da opet pred sam odlazak idete kod svog izabranog lekara, dobijate potvrdu koja garantuje da niste imali akutna ili hronična oboljenja prethodnih 12 meseci i odlazite u Filijalu gde dobijate jedan malo drugačiji obrazac“, dodala je ona.

Sa tim obrascem i sa putnom ispravom i zdravstvenom karticom putujete u zemlje gde nemamo potpisane sporazume.

U slučaju da nastane medicinska urgencija, potrebno je da po povratku u zemlju, radi refundacije troškova, Fondu podnesete svu medicinsku dokumentaciju i original račune, ali i obrazac koji ste uzeli pred sam put.

Beslać ističe da to da li su pokriveni svi troškovi, zavisi od samih troškova koji su nastali, intervencija koje su urađene, a komisija u okviru Fonda proučava čitavu tu dokumentaciju.

Prošle godine je više od 50.000 ljudi apliciralo za obe vrste obrazaca.

Izvor: nova.rs

Pojava koronavirusa 2020. godine praktično je bacila u senku ostale zarazne bolesti. Ipak, nakon proglašenja kraja pandemije, sve se vraća na staro, ako ne i na gore, upozorili su stručnjaci. Tako su umesto tipične sezone gripa, Sjedinjene Američke Države "preplavljene" stertokokama, respiratornim infekcijama i enterovirusima. Nedavno su Centri za kontrolu i prevenciju bolesti prijavili i prolećni porast humanog metapneumovirusa (HMPV), što je aktiviralo alarm kod lekara, ali i pacijenata.

HMPV

Ovaj virus povezan je sa Respiratornim sincicijalnim virusom (RSV) i obično se širi kašljanjem, kijanjem ili u kontaktu sa kontaminiranom površinom.

„Videli smo gomilu zaraženih HMPV-om, ali uglavnom su u pitanju blaži oblici infekcije“, kaže Badi Krič, stručnjak za pedijatrijske zarazne bolesti u medicinskom centru u Tenesiju.

Specijalista za zarazne bolesti na klinici u Klivlendu Entoni Leng rekao je da se nada „dosadnom letu“, iako budućnost ne može da se predvidi.

Iako se čini da se zdravstvena situacija u Sjedinjenim Američkim Državama stabilizovala, leto tek počinje. Porast zaraženih drugim virusima zabrinuo je stručnjake za zarazne bolesti.

Koronavirus

Nemoguće je znati tačan broj zaraženih od koronavirusa. Takođe, stručnjaci smatraju da je prerano znati da li će ti slučajevi dovesti do novog talasa ove teške bolesti. Dolazak leta, odnosno porasta temperature, samo će dovesti do većeg broja zaraženih.

„Kad god ste zajedno sa nekim u zatvorenom ili otvorenom prostoru, a neko ima virus, lako se širi“, rekla je Džodi Gest, profesorka epidemiologije na Univerzitetu u Atlanti.

Dobra vest je došlo na naglog opadanja hospitalizovanih od korone.

Enterovirusi

Izraz koji se koristi za mnoga oboljenja, čak i kada je u pitanju tipična letnja prehlada. Ovi virusi se obično šire kašljem i kijanjem.

Zaraženi uglavnom imaju blaži oblik infekcije, a izazvaju niz simptoma, uključujući osip, groznicu, gubitak apetita i bol u grlu.

„To je virus koji očekujemo da vidimo tokom leta“, rekla je Amina Ahmed, načelnica pedijatrije dečijoj bolnici Severnoj Karolini.

Ovi virusi mogu da imaju ozbiljni oblik samo u retkim slučajevima, gde pacijenti, uglavnom deca, razvijaju neobičnu slabost u rukama ili nogama.

Lajmska bolest, norovirus i ostale bolesti koje prenose insekti

Bube u različitim delovima sveta mogu biti prenosioci raznih bolesti.

Norovirus može da izazove povraćanje i dijareju koja traje danima. Mnoge od ovih bolesti šire se na sličan način – kontakt sa kontaminiranim površinama.

Komarci u tropskoj klimi mogu preneti bolesti kao što su groznica Zapadnog Nila, Denga groznica i malarija.

Lajmsku bolest prenose krpelju i vrhunac zaraze je letnji period. Svake godine u Sjedinjenim Američkim Državama od ove bolesti oboli najmanje 30.000 ljudi. Lekari su upozorili da raste i broj obolelih od babezioze, koju takođe prenose krpelji. Simptomi ove bolesti su groznica, osećaj jeza, glavobolja, malaksalost, mučnina.

Izvor: nova.rs

Na košarkaškom terenu u Jamama održan je tradicionalni, sada već 13. po redu, „Vidovdanski turnir u basketu“.

Pored seniorskog turnira, na kojem je učešće uzelo 12 ekipa, u sportsko – rekreativnom centru u Jamama organizovan je i turnir za kadete, na kojem je učestvovalo 6 ekipa. Ono što je izuzetno obradovalo organizatore jeste to što su se, pored ekipa sa teritorije grada Sombora, na ovogodišnji turnir prijavile ekipe iz Beograda, Novog Sada, Vrbasa, Kule, Crvenke, Sivca, Apatina i Prigrevice.

Prvo mesto u seniorskoj kategoriji i nagradu u visini od 100.000,00 dinara osvojila je ekipa „AK Sekulić“ iz Novog Sada, na drugo mesto plasirali su se „3h3 Zamare“ iz Novog Sada, dok je treće mesto zauzela ekipa „Jmićko“, takođe iz Novog Sada. Za najuspešnijeg igrača proglašen je Stefan Žigon iz pobedničke ekipe „AK Sekulić“. U kategoriji kadeta, na prvo mesto plasirala se ekipa „Protocool“, drugo mesto zauzela je ekipa „4 pika“ iz Novog Sada, a treće „Crazy boys“ iz Sombora. Za najkorisnijeg igrača u kadetskom uzrastu proglašen je Stefan Krstanović iz pobedničke ekipe „Protocool“.

Pomenutom turniru, koji je uspešno realizovan pod organizacijom Sportskog udruženja „Student“ i uz podršku Grada Sombora, prisustvovali su i pomoćnik gradonačelnika za oblast investicija i međunarodne saradnje, Branislav Svorcan, predsednica Saveta mesne zajednice „Nova Selenča“, Sonja Konjević i predsednik Sportskog saveza grada Sombora, Zoran Bojić.

„Ovim putem bih se zahvalio gradu i lokalnoj samoupravi što su prepoznali važnost ovog projekta i podržali ga, svim prijateljima koji su pomogli u organizaciji i realizaciji ovog turnira, kao i svim učesnicima i gledaocima koji su bili akteri turnira“, izjavio je jedan od organizatora, ispred SU „Student“, Jovan Uzelac.

Turnir je otvorio gradonačelink Sombora Antonio Ratković.