Sombor.info

“U tom Somboru, svega na volju, svega ima to istina…”, peva čuveni Zvonko Bogdan, rođeni Somborac. I zaista, u ovom gradu Zapadnobačkog okruga, možete videti brojne atrakcije koje će vas zadiviti. Mi smo za vas izdvojili pet.

U severozapadnom delu pitome Bačke ravnice, na površini od 1.178 kvadratnih kilometara, prostire se Sombor. Međudržavnim graničnim prelazima kod Bezdana i Bogojeva predstavlja sponu sa Republikom Hrvatskom, a Bačkim Bregom sa Republikom Mađarskom.

Ne može se izdvojiti samo jedna stvar po kojoj je ovaj grad bogate kulturne baštine poznat, jer on zaista ima svega na volju. Ljubitelji sporta će Sombor povezati sa širom sveta slavnim Nikolom Jokićem i teniserom Filipom Krajinovićem, ljubitelji nota će navesti gorepomenutog Zvonka Bogdana, a likovnog stvaralaštva slikara i akademika Milana Konjovića.

Pored svojih čuvenih žitelja, Sombor je nadaleko poznat po svom zelenilu i smatra se jednim od najzelenijih gradova u Evropi. Tokom najveće akcije ozelenjavanja grada, Sombor je dobio mladice bođoša (koprivića), koji su doneseni iz doline Misisipija još 1903. godine. Po ulicama i parkovima tek urbanizovanog gradskog jezgra posađeno je više hiljada sadnica ovog, za naše krajeve nesvakidašnjeg i ranije nepoznatog drveta iz porodice brestova, hrapavog i mesnatog lista i prepoznatljivih bobica.

Ne treba zaboraviti ni stari fijaker koji i dan - danas veselo luta ulicama Sombora održavajući tradiciju prošlog vremena.

Sombor se, dakle, sa pravom može nazvati čuvarom tradicije i negovateljem raskošne istorije u kojem su brojni istaknuti umetnici i poetičari našli svoj nadaleko poznat ravničarski mir i u njemu stvarali svoja znamenita dela.

Istorija Sombora seže u dalju prošlost. Preteča današnjeg Sombora, pod imenom Sveti Mihailo ili Sentmihalj, prvi put se pominje krajem 14. veka (1391. godine), kada se ovaj posed nalazio u vlasništvu vlastelinske porodice Cobor, a početkom 15. veka, imenu naselja je dodato njihovo prezime, te se zvao Coborsentmihalj. Porodica Cobor će se tokom 15. veka značajno uzdići i postati jedna od najeminentnijih ugarskih plemićkih porodica.

Grad je doživeo procvat a dokaz i potvrda o njegovom ubrzanom razvoju bila je tvrđava izgrađena 1478. godine u cilju odbrane od agresivnih naleta Osmanlija na južne strane Ugarske. Međutim, ovo zdanje nije moglo da ih spreči - 1541. godine ulazi u sastav Osmanlijskog carstva i pod njihovom vlašću će ostati narednih 146 godina. Upravo se u turskim defterima naseobina prvi put pominje pod imenom Sombor 1543. godine - do promene naziva došlo je kada se Ugari pod naletima Turaka povlače na sever, a srpski pravoslavni narod koji je tu živeo ostaje i prilagođava ugarski naziv Cobor svom jeziku. Tako je nastao naziv Sombor.

Nakon turobnih 146 godina Somborci sa oduševljenjem dočekuju austrijski puk koji ulazi u Sombor 1687. godine i oslobađa ga, čime Sombor ulazi u sastav Austrijske carevine. Godine 1702. proglašen je za vojni šanac, a 15 godina kasnije za vojničku varoš.

Carica Marija Terezija 1749. godine potpisuje povelju kojom se Sombor uzdiže u rang slobodnih i kraljevskih gradova. Elibertacijom Sombor stupa na prag građanskog društva i time počinje njegov ubrzani razvoj.

Međutim, o istoriji lepog Sombora saznaćete više posetom njegovim znamenitostima:

Županija - nova urbanistička vizura evropskog grada

Veliki podsticaj za napredak Sombor dobija 1786. godine kada postaje stalno sedište Bačko- bodroške županije (verska i upravno-administrativna teritorijalna jedinica ugarske vlasti) u čijem sastavu su bili Subotica i Novi Sad. Tada je doneta odluka o izgradnji novog upravno -administrativnog sedišta koje je do tada bilo smešteno u prostorijama franjevačkog samostana.

Nova zgrada Županije izgrađena je početkom 19. veka, u periodu od 1805. - 1808. godine, po projektima koje je izradio gradski arhitekta Jozef Bauer iz 1802. godine. Građevina je imala osnovu u obliku latiničnog slova U, sa glavnim ulaznim i dva bočna krila, izrađenim po uzoru na prostorni raspored koji je bio karakterističan za doba baroka u centralnoj Evropi.

Današnji izgled građevine datira iz 1882. godine kada je izvršena dogradnja i prepravka fasade po projektu budimpeštanskog arhitekte Đule Partoša. Izgradnjom novog krila formirana je zatvorena kvadratna osnova sa centralnim atrijumom. Ovo monumentalno dvospratno zdanje, raskošno oblikovano u duhu eklekticizma, udahnulo je Somboru novu urbanističku vizuru evropskog grada. Vešto komponovan centralni rizalit naglašen je balkonom od kovanog gvožđa na konzolama, pilastrima, polukružnim otvorima, amblemima sa motivom štita i medaljonom sa grbom na atici.

Trapezasta krovna konstrukcija je nadvišena kupolom, čija je sredina između postamenta i kubeta otvorena i ukrašena stubovima. Danas se u građevini nalazi Skupština opštine Sombor. U proleće 2021. godine počela je obnova spoljne fasade ove građevine.

Županija je poznata po vrsnim umetničkim delima koji se u njoj nalaze. Slika "Bitka kod Sente" Ferenca Ajzenhuta, dimenzija 7 x 4 metra, predstavlja najveće ulje na platnu u našoj zemlji. Ova realistična, monumentalna slika naručena je 1896. godine za proslavu milenijuma od dolaska Mađara u ove krajeve.

U prvom planu slike su prikazani austrijski vojnici koji prelaze preko grudobrana Turaka. U srednjem delu slike prikazan je austrijski princ Eugen Savojski na belom konju, uz njega je grof Palfin na crnom konju sa isukanom turskom sabljom kojima vojnici privode zarobljenog turskog Kisig Džafer Pašu. U pozadini se nazire silovitost bitke, a kada se posmatra sa različitih strana stiče se utisak da se slika kreće.

Slika "Bitka kod Sente" Ferenca Ajzenhuta postavljena je u Svečanu salu Županije 1898. godine. Na njoj je jasno predstavljen važan istorijski događaj - Bitka kod Sente koja se odigrala 11. septembra 1697. godine. Austijske regimente su silovito potukle tursku vojsku i nakon bitke dolazi do promene odnosa snaga - Turci se povlače sa ovih prosora, a 1699. godine potpisan je Karlovački mir.

Ram slike je, takođe, malo umetničko delo za sebe, veštačke pozlate. Na njegovoj gornjoj strani je prikaz oružja i ratničkih zastava toga vremena uz lik apostola Pavla, zaštitnika Bačko-bodroške županije, i zastavu plavo-crvene boje kao znamenja županije.

Ne sme se zaboraviti ni crtež "Sombor viđen očima ptice" arhitekte Branislava Jovina, koji je
više od godinu dana kontinuiranog rada stvarao svoje umetničko delo, dotad neviđeno. Ono predstavlja sintezu urbanizma, inženjerstva i umetnosti, a umetnik, arhitekta Branislav Jovin, je tom prilikom koristio geodetske karte, avio snimke i preko 600 fotosa značajnih objekata Sombora koje je sam snimio. Nacrtao je čak 15.000 objekata grada Sombora, prethodno je izvršio tačne proračune i grad smestio na pravougaoni hamer dimenzija 2.70 x 1.60 metara.

Na crtežu je prikazano raskošno bogatstvo somborskog zelenila i čuva izgled grada za buduće naraštaje.

Gradska kuća, Magistrat - zdanje na temeljima kaštela grofa Brankovića

Ova građevina, koja predstavlja centralni arhitektonski simbol grada, nastala je na temeljima pređašnjeg kaštela grofa i kapetana Jovana Brankovića. Jovan Branković bio je sinovac i zakoniti naslednik nesuđenog srpskog despota, grofa Đorđa Brankovića.

Grof Jovan Branković imenovan je 1717. za kapetana somborskog vojnog šanca i komandira odreda pogranične milicije. Svoj kaštel ili dvor, kako su ga meštani zvali, izgradio je u samom srcu grada 1718. godine. U svom testamentu napisanom u Somboru 1734. Branković navodi da ga je zidanje kuće „osem varoške pomošti“ stajalo 1.000 talira.

Nakon smrti grofa Jovana Brankovića 1734., njegova udovica je prodala kaštel prvoizabranoj gradskoj upravi tek proglašenog slobodnog i kraljevskog grada Sombora, za sedište magistrata, a grad je zdanje grofa Brankovića platio 500 forinti (1749. godine). Kupovinom kaštela Somborci su rešili pitanje smeštaja gradske uprave.

Na temeljima kaštela grofa Brankovića, jedan vek kasnije, sagrađena je zgrada Gradske kuće, čije je zidanje, na osnovu planova zidarske porodice Gfeler, završeno 1842. godine. Gradska kuća sagrađena je u stilu neoklasicizma.

Gradska kuća, Varoška kuća ili Magistrat, kako su sve Somborci u proteklom periodu nazivali ovu građevinu, jedno je od najreprezentativnijih zdanja u Somboru, koje je svojim centralnim položajem u okviru istorijskog jezgra Venac u značajnoj meri odredilo arhitektonsko urbanističku fizionomiju ovog dela grada.

Nova zgrada Gradske kuće jeste jednospratna građevina pravilne kvadratne osnove sa centralnim atrijumom i osovinskim prolazom, a pročelje je sa istočne premešteno na zapadnu stranu, gde je podignut toranj, pod kojim se nalaze balkon i svečana sala. Toranj je dograđen 1892. godine po projektu inženjera Milana Grgurova. Na tornju su dežurali vatrogasci, u prizemlju zgrade nalazili su se dućani, na spratu gradska uprava i činovništvo, a dvorište je služilo kao spremište vatrogasne opreme i kao štala za varoške konje. Najraskošnije obrađena fasada je ka trgu Sv. Trojstva, sa centralnim isturenim rizalitom raščlanjenim stubovima i trouglastim frontonom na čijem frizu je upisana godina gradnje.

U zgradi je bila smeštena gradska uprava i činovništvo, u Svečanoj sali su održavane sednice gradskog Magistrata, a neko vreme ovde je bio smešten arhiv grada i gradska biblioteka. U Gradskoj kući je novembra 1918. i oktobra 1944. godine izvršena primopredaja grada između okupatorske i oslobodilačke vojske. Sedište lokalne samouprave nalazilo se u Gradskoj kući sve do 1962.

Danas su ovde smeštene prostorije političkih stranaka, nevladinih organizacija i javnih glasila, dok su u prizemlju, kao i kada je nastala, raznorodni dućani i gostionice.

Grašalkovićeva palata - najimpozantnija javna građevina Sombora u 18. veku

Ovu prostranu baroknu jednospratnicu naspram Gradske kuće sagradio je grof Antun Grašalković (1693 - 1771), upravnik komorskih carskih dobara i župan Bačko-bodroške županije 1763. godine. Građevina je izvorno služila kao administrativno - erarska zgrada Bačke komorske uprave a zatim kao imigracioni centar i karantin za doseljeno nemačko stanovništvo, koje je na ovom prostoru kolonizovano tokom šezdesetih i sedamdesetih godina 18. veka. U periodu kada je sagrađena, odnosno u 18. veku, Grašalkovićeva palata predstavljala je najimpozantniju javnu građevinu u Somboru.

U njoj se od 1863. godine nalazila somborska poštanska telegrafska stanica, između dva svetska rata ovde je radila poreska uprava, a u posleratnom periodu zgrada je neko vreme bila sedište lokalnih civilnih vlasti i policijske službe.

Konačni izgled Grašalkovićeva palata dobila je krajem 19. veka. Tada je dozidan deo zgrade iz nekadašnje Poštanske ulice (danas Zmaj Jovina), koji se po arhitekturi u određenoj meri razlikuje od njenog čeonog dela.

Ugaona jednospratna zgrada na Trgu Sv. Trojstva ima osnovu u obliku slova P sa središnjim rizalitom i dva bočna kraka, po ugledu na barokne administrativne zgrade. Horizontalni venac deli fugovanu fasadu na prizemlje i sprat. Naročit akcenat kompoziciji daje zasveden ulaz i balkon na prvom spratu sa dekorativno obrađenom ogradom od kovanog gvožđa. Otvori su pravougaoni, u prizemlju završeni plitko profilisanim timpanonom, dok su na spratu arhitravnom gredom i potprozornikom na konzolama.

Preparandija - prepoznatljiv arhitektonski simbol Sombora

Preparandija ili Učiteljska škola izgrađena je krajem 19. veka, tačnije 1895. godine, kao zadužbina Njegove svetosti Georgija Brankovića, patrijarha srpskog, somborskog prote i nekadašnjeg upravnika Učiteljske škole.

Pretpostavlja se da ju je projektovao Vladimir Nikolić, arhitekta patrijarha Brankovića koji je svojim delima ostavio značajan pečat u arhitekturi i urbanizmu Sremskih Karlovaca. Građevina je podignuta u stilu neorenesanse za potrebe održavanja nastave za muška odeljenja Učiteljske škole koja su ovde bila sve do 1948. godine. Svojim polukružnim ugaonim pročeljem danas je jedan od prepoznatljivih gradskih arhitektonskih simbola.

Preparandija je utemeljena na tradiciji koju je pre više od jednog veka začeo somborski pedagog i spisatelj Avram Mrazović. On je osnovao „Normu“ sa prvim tečajem za obrazovanje učitelja u Srba. Mrazovićeva ”Norma” je 1812. godine preseljena u Sentandreju gde je uzdignuta u Preparandiju i 1816. godine vraćena u Sombor kao prva Srpska učiteljska škola. Srpska učiteljska škola u Somboru, sa svojim upravnicima, profesorima i slavnim đacima, naročito tokom 19. veka predstavljala je stecište važnih predstavnika nacionalne prosvete, književnosti, kuture i duhovnosti, kako u Somboru, tako i u drugim srpskim krajevima sa obe strane Save i Dunava.

Danas se u ovoj građevini nalazi galerijski i muzejski prostor, biblioteka rariteta i službene kancelarije Pedagoškog fakulteta u Somboru.

U pitanju je reprezentativni ugaoni objekat osnove u obliku latiničnog slova L sa prizemljem obrađenim u dekorativnoj rustici sa visokim završecima na prozorima i spratom sa otvorima ukrašenim natprozornicima u obliku timpanona i balustradama. Raskošni ugaoni deo polukružne osnove završen kupolom, oblikovan sa naročitom pažnjom, raščlanjen je jonskim pilastrima između prozora, ukrasnim kartušama, zupčastim vencem i balustradama.

Neorenesansni elementi integrisani u jedinstvenu celinu, čine skladno i reprezentativno zdanje koje s jedne strane predstavlja vredan primer arhitekture 19. veka u Somboru, dok je s druge strane rezultat težnje projektanta ka individualnom tumačenju istorijskih stilova.

Kronić palata - klasična lepota eklektike

Ovo zdanje izgrađeno je početkom 20. veka, tačnije 1906. godine u stilu eklektizma. Podigao ju je dr Stevan Kronić, somborski veleposednik i advokat. Predstavlja jedno od najlepših somborskih zdanja.

Veruje se da je građevinu projektovao gorepomenuti Vladimir Nikolić, dvorski arhitekta patrijarha Georgija Brankovića, a prema zamisli Jelene Kronić. U pitanju je jednospratna građevina, podignuta po uzoru na evropsku aristokratiju. Obiluje dekorativnom plastikom, kako na fasadi, tako i u enterijeru. Ispred Kronić palate se nalazio pravoslavni krst od crvenkastog mermera, podignut davne 1856. godine, koji je u posleratnom periodu premešten u portu Velike pravoslavne crkve.

Građevina klasične lepote smeštena je u užem gradskom jezgru Sombora. Sagrađena je spram nekadašnjeg Solarskog sokaka (današnje Čitaoničke ulice). Kronić palata sa istočne strane i zdanje hotela sa zapadne strane, zatvarali su krug urbane arhitekture centra Sombora, predstavljajući arhitektonsku ravnotežu Gradskoj kući, od koje se prostiru u pravoj liniji.

Kronić palata je tokom međuratnih godina adaptirana u „Stefaneum“ koji je vodio baron Vladimir Rajačić, zet preminulog vlasnika Stevana Kronića. Naslednici bogatog veleposednika i advokata zbog finansijskog kraha zgradu su prodali somborskom apotekaru, kasnije poznatom lokalnom istoričaru mr Đorđu Antiću 1938. godine, a posle Drugog svetskog rata postaje državno vlasništvo.

U njoj je danas sedište Trgovinskog suda u Somboru.

Krenite i vi u šetnju somborskim sokacima i divite se lepoti razgranatih bođoša ali i kulturno - istorijskih spomenika koji pripovedaju priče iz nekih prošlih vremena. Uverićete se i sami da u ovom gradu, koji se smatra najzelenijim u našoj zemlji, ima “svega na volju”.

Izvor: DaiBau trendovi magazin

Gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, danas je zajedno sa načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga, Goranom Nonkovićem, članom Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicije, Đorđem Zorićem i direktorkom JKP „Prostor“, Snežanom Cico, obišao radove na rekonstrukciji raskrsnice ulica Venac vojvode Petra Bojovića, Venac vojvode Stepe Stepanovića i Arsenija Čarnojevića u Somboru.
Prema rečima gradonačelnika, rekonstrukcijom je predviđena izgradnja kružnog toka na ovoj raskrsnici, kao i parking mesta ispred „Sokolskog doma“ i Osnovnog suda. Novi kružni tok omogućiće bolјu iskorišćenost raspoloživog prostora i veću protočnost saobraćaja.

„Ovom investicijom ćemo znatno smanjiti gužve i zastoje, te obezbediti visok stepen sigurnosti svim učesnicima u saobraćaju“, istakao je gradonačelnik Ratković, te dodao: „Pored izgradnje kružnog toka, u toku je i izgradnja servisne saobraćajnice između kružnog toka, predškolske ustanove i vrtića, kako bi se roditelјima i deci omogućilo bezbedno zaustavlјanje i prilaz ovim objektima“. Takođe, u toku su radovi na rekonstrukciji trotoara, kao i izgradnja biciklističke staze u ulici Venac vojvode Stepe Stepanovića, u delu od Ulice Arsenija Čarnojevića do Ulice Staparski put. „Sombor je biciklistički grad. Na to nasleđe smo posebno ponosni i trudimo se da ga očuvamo“, poručio je gradonačelnik Sombora.

Uporedo sa pomenutim radovima vrši se i izmeštanje eletro i vodovodnih instalacija, kao i prilagođavanje javne rasvete novom kružnom toku, kako bismo tehnički i estetski uskladili celinu koja će predstavlјati bezbedno i prijatno okruženje za vozače, bicikliste i pešake.

Vrednost ove investicije iznosi više od 61 milion dinara, a Grad Sombor će nastaviti sa obnavlјanjem saobraćajne infrastrukture u našem gradu, u cilјu pobolјšanja efikasnosti transporta lјudi, robe i usluga, ali i podizanja nivoa bezbednosti učesnika u saobraćaju.

Internet u Srbiji je mesto neprestane prepirke između paradajz turista i ekipe koja tvrdi da "ako nema para da ide na more ljudski, onda neće ni da ide".

Jedna žena je prošle sezone oštro objasnila šta to znači "ljudski" i verovatno dala najčovečniji odgovor na ovu zahuktalu raspravu. Njen odgovor je uvek aktuelan, te ga prenosimo u celosti:

Da sam čekala da imam para da letujem u Ricu nigde ne bih otišla.
Da sam čekala da imam dovoljno para da jedem u restoranu tokom celog odmora, nigde nikada ne bih otišla.
Da nisam gledala kako da uštedim nigde nikada ne bih otišla.
Da ne pravim kompromise i ne odvajam prioritete nigde nikada ne bih otišla.

I sada kada ne moramo - mi spremamo jednostavne obroke na putovanjima. Nosimo sendviče u obilaske. Nosimo hranu na letove. Mesecima pratimo cene karata kako bismo prošli što jeftinije. Uključimo mašinu za veš ako je imamo u smeštaju. Idemo u supermarket. Idemo na pijacu. Vozimo se gradskim prevozom. Jedemo na ulici. Jedemo na klupi ispred prodavnice. Ne plaćamo ležaljke i suncobrane ako imamo peškir i palmu. I to nas ne čini nesrećnima - naprotiv, uživamo u svakom trenutku jer nas baš briga kako nas gleda neki Pera sa Instaća koji nikada neće nigde otići jer mu trebaju specijalni uslovi koje relano ne može da priušti.", poručila je žena u postu na grupi Live from Greece. Svaka joj čast!

blic.rs

Klinički bolnički centar Split je prva bolnica u našem komšiluku, državi Hrvatskoj, koja ima ličnog terapijskog psa. Pas se zove Dora i ona je kraljevska pudlica koja ima godinu i po dana. Dora je postala deo Odeljenja za psihologiju i edukacijsku rehabilitaciju Klinike za dečje bolesti KBC-a Split.

Voditeljka ovog terapijskog psa je radna terapeutkinja Matea Videk. Ona kaže da će dora raditi u sklopu intervencije radnog terapeuta, kao i posete hospitalizovanoj deci u Klinici za dečje bolesti i u sklopu dnevne bolnice kao pripreme za medicinske postupke dece koja će biti na lečenju, rekla je Matea.

Doktorka Irena Mišetić, klinička psihološkinja i Matea su razmišljale kako da poboljšaju kvalitet pružanja usluge deci na bolničkom lečenju i uopšteno deci koja primaju pomoć od terapeuta, psihologa, edukacijskih rehabilitatora i logopeda pri klinici.

U bolnici kažu kako će deca, uz klasične pristupe, imati mogućnost i inovativne metode terapije koja u terapijske postupke ili aktivnosti s decom uključuje posebno obučenog psa, piše Telegram.hr.

- To je metod koji je dostupan u brojnim zemljama Europe i sveta, a Klinički bolnički centar Split je prvi u Hrvatskoj koji pruža takvu vrstu intervencije. Tim povodom je održano predavanje "Reci da terapijskom psu", tokom kog su svi zainteresovani mogli da se upoznaju sa prednostima uvođenja terapijskog psa kao dela intervencije radnog terapeuta na Klinici za dečje bolesti”, ističe se u samopštenju iz KBC-a.

Priprema za medicinske zahvate kroz igru

Instruktorka psa pomagača Lana Glavan je rekla da psi postaju motivatori i saradnici u kreiranju radnoterapijskih intervencija.

Radna terapeutkinja i voditeljkca terapijskog psa Matea Videk naglasila je da su planirane aktivnosti s terapijskim psom individualni radnoterapijski postupci, usmereni na terapijsko hranjenje, senzorna integracija, razvoj socijalnih veština i igre, grupne kognitivno-bihevioralne psihoterapije s decom u školskom uzrastu, u sklopu Dnevne bolnice Klinike za dečje bolesti, kao priprema kroz igru za medicinske postupke.

zena.blic.rs

"Hrana u Srbiji je poskupela prema podacima RZS-a preko 24 posto mereno tim međugodišnjim procentima. Dakle, maj u odnosu na maj prošle godine i to je mnogo, tim pre što u strukturi potrošačke korpe oko 34 posto participira upravo hrana, što konsekventno ugrožava najugroženiji deo stanovništva", ističe agro-ekonomski analitičar Žarko Galetin.

Prema rečima agro-ekonomskog analitičara, do poskupljenja cena hrane dovela su tri faktora.

„Prvi je struktura tržišta, koja je prilično nepovoljna, pogotovo na strane ponude. Mi imamo jedno oligopolno tržište“, ističe Galetin.

Kao drugi faktor poskupljenja cena hrane, Galetin navodi da smo „mi u velikoj meri uvozno zavisni“.

Treći faktor vidi u tome što su produžene neke mere u koje je država preterano ušla, navodi Galetin i dodaje da se država „upletala u tržište što je izazvalo oštru reakciju tržišta, a to se videlo sa ovim preteranim poskupljenjem, naglim poskupljenjem.“

„Naši trgovci nešto mnogo ne mare za to i prerađivački sektor ne reaguje na to. Mi sad imamo nesrazmeru, jedno prilično loše tržište koje ne korespondira sa nekim realnim ekonomskim tržišnim faktorima koji bi trebalo da budu naši orijentiri šta ćemo imati u prodavnicama“, ističe agro-ekonomski analitičar.

Možemo imati sasvim solidnu ekonomsku godinu

Žarko Galetin smatra da kiše i poplave koje su bile neće uticati mnogo na ekonomsku godinu.

“Imamo dva lepa sunčana dana i ona su značajno promenila raspoloženje naših ratara i opšte utisak o tome kakvu ćemo ekonomsku godinu imati. Jesenje kulture kao što su kukuruz, soja, suncokret izgledaju veoma dobro. Pšenica ima problem sa nekim bolestima kao što je žuta rđa, ali možemo očekivati jedan relativno prosečan priliv pšenice što upućuje na to da možemo imati sasvim solidnu ekonomsku godinu što se prinosa tiče“, objašnjava sagovornik N1.

Ono što brine poljoprivredne proizvođače jesu cene, ističe Galetin.

„Naravno, u kontekstu velikih vremenskih nepogoda mi ćemo na lokalu imati stoprocentne štete na terenima gde se voda dugo zatržavala na njivama. To su ipak lokalne pojave. Tu će biti velikih šteta“, smatra on.

Za prognoze je rano, dok se usevi ne skinu – ne požanje pšenica, kukuruz, soja, objašnjava Galetin i dodaje: „Kako sada stoji nema mesta preteranoj brizi da ćemo imati neke pobačaje ali ni poskupljenja“.

Na tržištu mesa moguć pad cena

„Po logici stvari ja bih najpre taj pad mogao da očekujem na tržištu mesa, pogotovo svinjskog mesa koje je preterano mnogo poraslo u odnosu na ostale cene primarnih sirovina kao što su kukuruz, soja, pšenica, pa i suncokret. Neverovatno je da imamo takvu eskalaciju cena na tržištu svinjskog i goveđeg mesa, tu bi mogli očekivati blagi pad cena u tom sektoru“, ističe analitičar.

Meso, prodavnica, market, supermarket, pakovanje, poskupljenje mesa, mesni proizvodi, hladna vitrina

Slično smatra i za cene šećera i ulja.

„Kod šećera, tu ne vidim veću cenu. Pre tim što naši proizvođači šećerne repe imaju dobre podsticaje ove godine što će imati dovoljne površine pod sećernom repom. Kod ulja takođe“, smatra Galetin.

Analitičar ističe da ne vidi prostor za dalji rast cena.

„Mene najviše brine što naši trgovci ležerno i lagodno posmatraju ovu situaciju i ne spuštaju cene bez obzira što kompletna ekonomska logika govori da bi neke cene koje se nalaze na rafovima naših prodavnica jednostavno trebale da idu dole“, zaključuje on.

Izvor: n1info.rs

Iz broda „Jumbo 2“ koji je plovio pod bugarskom zastavom izlilo se juče kod Čelareva u Dunav od 25.000 do 35.000 nafte, koja je zaustavljena kod Batajnice, gde se reka trenutno pročišćava.

Rukovodilac Službe za zaštitu voda JVP „Vode Vojvodine“ Jovan Vignjević kaže da ne očekuje veće ekološke posledice jer je šteta uočena i sanirana na vreme, zajedno sa stručnjacima vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“.

Radnici „Srbijavoda“ sinoć su razvukli mrežu kod Batajnice i ostavili je tokom noći kako bi ta mrlja došla Dunavom do tog mesta i bila prikupljena sa površine Dunava.

„Sinoć smo uspeli da identifikujemo mrlju negde oko 19 časova između Sremskih Karlovaca i Beške dužine oko deset kilometara. U saradnji sa policijom i vojskom kolege su raširile plutajuću mrežu koja je prikupila dobar deo te nafte. Kod Beograda mrlje više nema“, rekao je Vignjević.

Uzeti su uzorci sa dva lokaliteta kod samog broda i u Sremskoj Kamenici, kod Novog Sada i predati su Agenciji za zaštitu životne sredine. Nakon toga će biti identifikovana količina zagađenja. Za to vreme brod kome je iscurilo ovo pogonsko gorivo usidren je u Bačkoj Palanci.

„Izlio se dizel iz rezervoara broda. Inače, brod prema izjavi kapetana plovio je prema Budimpešti, ali je usput u Smederevu pokupio neke kablove. Nije tanker u pitanju nego brod koji je prenosi čvrst materijal. Uginuća ribe nije bilo i dobro je što se nije ništa zadržalo uz obalu. Nafta je lakša od vode pa nema bojazni da su zagađene podzemne vode. Sprečena je veća ekološka katastrofa u odnosu na ono što je moglo da bude“, izjavio je Vignjević.

Kako je nastavio, na terenu su bile angažovane stručne službe vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“, vodna inspekcija, inspekcija za bezbednost plovidbe, pripadnici policijske uprave za borbu protiv privrednog kriminala u Beogradu.

Pregledali su brod po prijavi pokrajinske vodne inspekcije, napravili zapisnike i obavestili tužioca koji će dalje postupati po tim informacijama.

Profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, dr Ivana Teodorović sa Katedre za ekologiju i zaštitu životne sredine, laboratorije za ekotoksikologiju, kaže da je sreća što je voda hlada, velika i brza, pa će doći do lakšeg razblaženja.

U ovakvim incidentima problem je je što se formira film na površini, tanak sloj koji sprečava kiseonik i svetlo da prodru dublje u vodu.

„Nije baš sasvim naivna situacija. U ovakvim slučajevima ima fizičkih i toksikoloških poslednica. Planktonski organizmi, poput fitoplanktona i zooplanktona mogu da se upletu u te naftne mrlje, to su masti. Fizički organizmi mogi biti imobilisani zato što se umaste i ulepe. Sa druge strane, svi vodeni organizmi neselektivno filtriraju ogromne količine vode i gutaju ove naftne mrlje, ali i organizme koji sada mogu imati naftne naslage. To su sve jedinjenja koja su sklona akumulaciji i mogu da završe u lancu ishrane“, rekla je Teodorović.

Sada će doći i do pojačane potrošnje kiseonika u vodi, no u ovom slučaju, ne bi ga trebalo biti u deficitu.

Nada se da će nafta kod Batajnice biti što pre uklonjena, da ne bi na tom delu reke došlo do ubrazane biodegradacije.

„Ugljokovodonici u nafti su dominantni, ali je tu veliki broj različitih jedinjenja. Struktura nafte jako je raznolika, desetine jedinjenja sa razlicitim brojem ugljenika. Zavisi od nafte do nafte kakav im je sastav, neke imaju više teških jedinjenja, neke manje. Tako zavisi i koliko će se brzo razgrađivati, jer se teža jedinjena sporije razgrađuju“, izjavila je Teodorović.

Povoljna okolnost je kako nastavlja i što mrlja nije išla uz obalu gde bi se zadržale naslage nafte. Svakako, ova profesorka narednih par dana ne bi jela ribu iz Dunava upecanu u okolini Novog Sada.

„Ne bih ni preporučila ribolovcima da trenutno bacaju mrežu, ali ne verujem da bi oni to i radili, znaju da je naftu teško isprati i čuvaju svoju opremu i zdravlje. Svakako ne bih pecala ni amaterski narednih nekoliko dana“, istakla je profesorka.

WWF Adria: Posledice izlivanja ove nafte osećaćemo dugo vremena

Ljubiša Mijačić iz „WWF Adria“ kaže da odnos kontaminacije i količine vode u reci Dunav svakako predstavlja značajan faktor u analizi stepena zagađenja, ipak, samo takva analiza nikako nije potpuna i treba je posmatrati sa rezervom.

„Tačno je da Dunav beleži visok vodostaj usled obilnih padavina u predhodnom mesecu ali je takođe tačno da su močvare na priobalju reke Dunav nakon dugo vremena poplavljene i pune vode i da bujaju kao staništa divljih životinja i ptica. Visok vodostaj Dunava će kontaminaciju ovog izlivanja nafte raširiti na dalako veće područje što predstavlja veći problem u kontroli i čišćenju kontaminiranog područja. Prva ugrožena područja su svakako Park prirode Begečka jama i Specijalni rezervat prirode Koviljsko-Petrovaradinski rit“, rekao je Mijačić.

Nafta je kako dodaje, toksična i kancerogena materija za vodene organizme čak i u malim koncentracijama, naročito za ribe. Naftna mrlja sprečava aeraciju voda pa se tako smanjuje procenat kiseonika u vodi što ugrožava vodne ekosisteme i mrežu života sve od mikroorganizama do krupnih riba i sisara.

„Močvarne ptice su direktno ugrožene kako zbog toksičnosti tako i zbog adhezivnih svojstava nafte koja se lepi i ugrožava funkciju perja. Gubitak hidrofobične funkcije perja životno ugrožava ptice pa je globalno najprepoznatljivija slika čišćenja kontaminacije derivatima nafte upravo pranje pernatih životinja. Bez ove funkcije perja, krilati ribari bez adekvatne akcije spašavanja mogu umreti od gladi što nije direktna ali je svakako posledica kontaminacije“, nastavlja naš sagovornik.

Posle dugog vremena suša i niskog vodostaja Dunava, poslednji porast vodostaja i plavljenje močvarnih područja priobalja je ponovo vratilo život u ova područja.

Nažalost, kako ističe, ovaj dugo očekivani „predah od suša“ je ugrozilo ovo izlivanje nafte, a posledice toga i efekte ćemo dugo vremena da osećamo.

Reka Dunav je u pogledu ovog incidenta postala pokretna traka za transport i distribuciju kontaminacije putem vodenog toka, što ćemo dugo vremena pratiti i preko kontaminiranog sedimenta.

„Mi bismo kao organizacija za zaštitu prirode pozvali sve građane, sportske ribolovce, rekreativce, udruženja i sve zajednice nizvodno od mesta kontaminacije da provode više vremena na dunavskim obalama, da izveštavaju i da dele informacije o stanju i zdravlju voda i priobalja. Male akcije mogu da naprave veliki pomak u pogledu zaštite ekoloških staništa i zaštite kvaliteta voda. Ukoliko se i kao pojedinci aktivnije uključimo i budemo više na terenu, možemo imati više kredibilnih informacija da utvrdimo da li su se institucije ponašale odgovorno i da li su pružili svoj maksimum u saniranju štete“, zaključio je Mijačić.

APV: Naftna mrlja bila kod Štranda, a kupači nisu upozoreni

Nažalost, ponovo su naši sugrađani i novinari lokalnih medija bili prvi na licu mesta kad je ogromna naftna mrlja dospela do Novog Sada, inspekcijski organi AP Vojvodine koji su za to nadležni i gradske službe reagovali su tek po podne, saopštavaju iz Akcije progresivne Vojvodine.

„Na fotografijama koje su tom prilikom objavljene jasno se vidi da je naftna mrlja već dospela do novosadske plaže Štrand, a da mnogi posetioci i kupači
toga nisu ni bili svesni. Pitamo se zbog čega su ponovo zakazale inspekcijske službe i službe unutrašnjih poslova zadužene za vanredne situacije? Zbog čega je JKP „Gradsko zelenilo“ u Novom Sadu izdalo upozorenje o zabrani kupanja u Dunavu tek u popodnevnim satima. Život i zdravlje građana ponovo su izloženi riziku zbog neblagovremene reakcije nadležnih“, nastavljaju iz APV.

Podsećaju i da su izlivanja nafte u našu najveću reku nažalost postala već redovna pojava, stoga je bilo neophodno na vreme ustanoviti mehanizme za brzo reagovanje i upozorenje kako bi se umanjio rizik po zdravlje ljudi i nastala ekološka šteta.

Danas.rs

Kako temperature nastavljaju da raste, važno je upamtiti da one mogu biti i te kako opasne. S obzirom na to da su pred nama i jul i avgust, velike vrućine će biti naša svakodnevica, piše Živim.

Iako ćemo uživati u kupanju i drugim letnjim aktivnostima tokom ovih meseci, treba biti oprezan i izbeći zdravstvene probleme vezane za vrućinu, a pre svega toplotni udar.

Toplotni udar je ozbiljno zdravstveno stanje koje je obično izazvano visokim temperaturama vazduha ili vežbanjem. U tom stanju telo više ne može da se ohladi i unutrašnja temperatura doseže opasno visoke nivoe.

Stariji od 75 godina, bebe, ljudi koji imaju ozbiljnu ili dugotrajnu bolest izloženi su najvećem riziku od toplotnog udara.

Jedan tihi simptom ovog stanja je osećaj velike vrućine, ali bez znojenja. Ako neko pokazuje znakove toplotne iscrpljenosti, treba ga ohladiti i dati mu tečnost.

Koji su drugi simptomi toplotnog udara?

Ako predugo sedite na suncu, mogli biste doživeti nešto što se zove toplotna iscrpljenost. To je prirodna reakcija tela na pregrejavanje, prekomerni gubitak vode i soli, obično zbog preteranog znojenja. Kada se to dogodi, možda ćete osetiti glavobolju, vrtoglavicu i zbunjenost, mučninu i grčeve. Međutim, za toplotnu iscrpljenost, vaši simptomi trebalo bi da nestanu za manje od 30 minuta nakon hlađenja.

Toplotni udar, s druge strane, opasniji je i traje duže, ali je puno ređi. Postoji razlog za zabrinutost kada počnete pokazivati ovih pet ekstremnih simptoma:

Osećate se zbunjeno;
Gubite svest;
Imate napad;
Temperatura tela vam je iznad 40 ºC;
Ubrzano ili nepravilno dišete.
Odmah pozovite hitnu pomoć ako budete imali ove simptome.

Kako izbeći ova opasna stanja?

Stručnjaci kažu da može biti potrebno samo deset minuta da izgorite na suncu i 15 minuta da dobijete toplotni udar, u najgorem slučaju.

Evo nekoliko načina koji vam mogu pomoći da ostanete osveženi tokom vrućine:

Držite se podalje od vrućine ako možete;
Ako morate izaći napolje, budite u hladu, naročito između 11 i 15 časova, nosite kremu za sunčanje, šešir i laganu odeću;
Izbegavajte vežbanje i druge aktivnosti koje vam zagrejavaju telo;
Jedite hladnu hranu i piće, izbegavajte alkohol, kofein i tople napitke;
Istuširajte se hladnom vodom ili stavite hladnu vodu na kožu ili odeću;
Zatvorite prozore danju i otvorite ih noću kada napolju temperatura padne;
Koristite klimu i ventilatore.

Izvor: Živim

Da li se vaša maca češe, liže ili grize kao luda? Kožne bolesti mačaka su česte i mogu izazvati svrab, ogrebotine, lizanje ili gubitak dlake.

Važno je rano prepoznati znakove kožnih bolesti kod maca poput grinja, buva i dermatitisa kako biste mogli brzo da rešite problem. Evo kako da uočite neke od najčešćih kožnih bolesti kod mačaka.

Koža je najveći organ na telu mačke i čini do ¼ njene telesne težine. Ovaj neverovatni organ, pored ostalih važnih funkcija, pruža zaštitnu barijeru između tela i spoljašnje sredine i reguliše telesnu temperaturu.

Kožne bolesti ili dermatopatije su relativno česte kod mačaka. Studije pokazuju da između 6 i 15 procenata mačaka ima najmanje jednu dermatopatiju, a mnoge mačke pate od više njih.

Prekomerno češanje, gubitak dlake i lizanje su znaci da su kod vaše mace možda prisutni problemi sa kožom, a da je vašem mačjem prijatelju potrebna veterinarska pomoć.

Način života, pol i rasa mačaka takođe mogu uticati na rizik od pojave različitih kožnih bolesti.

U poređenju sa mačkama koje žive u zatvorenom prostoru, mačke kojima je dozvoljeno da borave na otvorenom imaju veće šanse da se zaraze spoljnim parazitima, kao što su buve i veći je rizik od povreda i apscesa zbog tuče sa drugim mačkama ili životinjama.

Pored toga, mužjaci imaju veću verovatnoću da ispolje agresivno ponašanje koje može rezultirati apscesom izazvanim ranom. Konačno, određene rase, poput himalajskih mačaka, mogu biti sklonije kožnim bolestima od drugih rasa mačaka.

Zato je važno da svake nedelje izdvojite deo vremena za četkanje vaše mačke i da obratite pažnju na njenu kožu i dlaku tokom negovanja i maženja.

To će vam omogućiti da rano uvidite sve potencijalne probleme sa mačjom kožom i da se obratite veterinaru za pomoć.

Klinički znaci kožnih bolesti kod mačaka

Pa kako prepoznati kožne bolesti kod mačaka? Evo nekoliko ključnih znakova:

Da li ste primetili neke ćelave mrlje? Da li se vaša mačka osipa više nego što je normalno? Gubitak dlake je čest znak problema sa mačjom kožom;
Prekomerna nega mace takođe može ukazivati da su prisutna kožna oboljenja. Ako vaša maca prilikom nege reaguje burno ili je manje opuštena nego obično, to je možda zato što vaša maca ima neku kožnu bolest i oseća se nelagodno;
Dok četkate macu, ako primetite bilo koja crvena, ljuskava, nepravilna ili šugava područja na koži, odmah zakažite pregled kod veterinarom;
Buve i krpelji su uobičajeni paraziti koji se mogu naći na koži;
Ako vaša maca preterano odmahuje glavom, to može ukazivati na to da ima problem sa kožom ili ušima.

Pored toga, uobičajeni znaci kožne bolesti kod mačaka uključuju:

prekomerno grebanje, lizanje ili žvakanje krzna,
crvenilo i otok kože,
gubitak dlake,
šugavu, ljuskavu ili kožu koja se peruta i
otoke ili kvrge na koži.

Najčešće kožne bolesti mačaka

Pred vama se nalaze uobičajeni problemi sa mačjom kožom kojih bi trebalo da budete svesni.

1.Alergijski dermatitis (mačje alergije)
Alergije kod mačaka su čest uzrok svraba. Alergije kod mačaka su obično povezane sa hranom, buvama ili supstancama u vazduhu poput polena, prašine i plesni. Mačke s vremenom mogu postati osetljive na određene sastojke u hrani.

Alergije na hranu se obično manifestuju gubitkom dlake, lezijama i pojavom krasta na telu mačke. U terapiji se koristi eliminaciona dijeta kako bi se ustanovio alergen namirnice koja pravi problem.

Pored toga, alergije se mogu pojaviti i kao reakcija na ujed buva zbog alergijske reakcije na pljuvačku buve. Kao posledica preterane osetljivosti na ujed buve može se pojaviti i alergijski dermatitis.

Ako maca ima alergijski dermatitis doći će do gubitka dlake i pojave crvenila i krasta. Za alergijski dermatitis je karakteristično izrazito češanje kod mačke.

Sastojci pljuvačke koju ispušta buva prilikom sisanja krvi izazivaju alergijsku reakciju koja opet, izaziva svrab.

Iako se smatra da se mačka češe zbog prisustva buva, tačnije bi trebalo reći da se češe zbog alergije na ujed buve.

Zbog nekontrolisanog češanja kandzatma na kojima se često nalaze različite bakterije ovo oboljenje se dodatno komplikuje bakterijskim infekcijama.

Tretmani kod ovog oboljenja se kreću od lekova poput antihistaminika i steroida koji mogu pomoći u kontroli simptoma, do lekova protiv buva, pa čak i upotrebe vazdušnog filtera za uklanjanje alergena.

2.Infekcija kvascima i bakterijske infekcije
Infekcija kvascima i bakterijske infekcije kod mačaka uzrokuju drugi zdravstveni problemi. Kvasac je vrsta gljivice koja živi na koži svih mačaka, ali njeno prisustvo može postati problematično kod onih maca koje imaju zdravstvenih problema poput dijabetesa ili alergijskog dermatitisa.

Neke rase, poput devon reksa i himalajske mačke, takođe su sklone infekcijama kvascima.

Uši su jedno od glavnih mesta za pojavu infekcije kvascima kod mačaka, dok se bakterijske infekcije često dešavaju oko začepljenih folikula dlake.

Bakterijske infekcije mogu izazvati i mačke koje grizu ili grebu kožu noktima prilikom češanja.

Sa infekcijom kvascima ili bakterijskom infekcijom, koža vaše mačke može postati crvena i nadražena ili razviti smeđkast i ljuskav izgled. Takođe se može zapaziti i loš miris kože.

Važno je razgovarati sa veterinarom o tome kako pravilno dijagnostikovati i lečiti infekciju kvascima i/ili bakterijsku infekciju. Veterinar može da prepiše anti-gljivične lekove ili antibiotike koji pomažu u uklanjanju infekcije.

Ali takođe je moguće da je infekciju izazvala osnovna bolest, poput mačje leukemije, dijabetes melitusa ili neoplazije. Ako je to slučaj, vaš veterinar će pored kože pokušati da leči i osnovnu bolest.

3.Mačje akne
Možda zvuči čudno, ali moguće je da mačke pate od akni baš kao i ljudi. Bubuljice i miteseri imaju tendenciju da iskaču na bradi i oko usana mačke. Tačan uzrok mačjih akni je nepoznat, alli dijagnostikovanje je relativno lako nakon što se isključe grinje i lišajevi.

Obično će posebno formulisana mast, maramice ili šampon za mačke izlečiti akne mace i sprečiti pojavu novih.

Dodatak masnih kiselina (omega 3 masne kiseline) može pomoći mačkama kod akni, ali pre nego što promenite ishranu mačke, treba da se posavetujete sa veterinarom.

Veterinar takođe može preporučiti zamenu plastičnih posuda za hranu i vodu za mačke sa posudama od nerđajućeg čelika ili keramike.

4.Šuga (grinje)
Ako vaša mačka neprestano odmahuje glavom ili češe uši, možda su krive grinje. Grinje su mikroskopski paraziti koji stvaraju pustoš na koži vaše mačke, uzrokujući oticanje i iritaciju.

Lako se šire među životinjama, a mogu se preneti i na ljude, dok mačke koje borave na otvorenom češće obolevaju od grinja nego mačke koje žive u kući ili stanu.

Postoje razne vrste grinja, ali najčešća vrsta koja pogađa mačke su grinje u uhu. Grinje koje se javljaju u ušnom kanalu mogu dovesti do pojave infekcije kvascima i bakterijskih infekcija.

Ako vaša mačka ima grinje u ušima možete primetiti pojavu crne voštane supstance ili neprijatan miris koji dolazi iz ušiju vaše mačke.

Jedna vrsta grinje koja se naziva sarcoptes scabiei (“šugarac”) izaziva parazitsko oboljenje kože kod mačaka koje se naziva šuga.

Šuga kod mačaka se često prvo pojavljuje oko ušiju, jer ovaj parazit voli delove tela sa manje dlake. Intezivan svrab prati šugu pa je konstantno češanje često i uzrok dodatnog oštećenja kože koje može prouzrokovati dodatne infekcije i oticanje limfnih čvorova.

Iako je primamljivo isprobati kućne lekove za brzo rešavanje kožnih bolesti kod mačke, važno je pravilno postaviti dijagnozu i lečiti macu kod veterinara.

5.Dermatofitoza
Dermatofitoza se odnosi na gljivice koje izazivaju infekcije. Ove gljivice inficiraju kožu, folikule dlake i kandže kod mačaka.

Ovo kožno oboljenje se obično karakteriše opadanjem dlake i pojavom tipičnih ljuskica na koži, a zahvaćeno područje je obično crveno.

Ako sumnjate na dermatofitozu, važno je da što pre odete kod veterinara, jer se ova gljivična infekcija lako prenosi na druge životinje i ljude.

Jednom kada se dijagnostikuje, dermafitoza se leči antimikotičnim lekovima koji se nanose na kožu ili se daju oralno.

6.Atopijski dermatitis
Atopijski dermatitis znači da se kod mačke razvija reakcija na neke od alergena iz njene okoline ili koji se nalaze u prirodi kao što su buđ, polen i trava.

Simptomi atopijskog dermatitisa se manifestuju kao crvenilo kože, svrab koji dovodi do češanja i/ili lizanja šapa, grebanja lica i ušiju i češanja stomaka.

Posetite veterinara da biste saznali šta uzrokuje atopijski dermatitis kako biste ga mogli lečiti odgovarajućim lekovima.

7.Sporotrihoza
Sporotrihoza je retka gljivična infekcija koja najčešće zahvata kožu i kojom se mogu zaraziti i ljudi i životinje, uključujući mačke.

Ova bolest počinje ulaskom gljivice u otvorenu ranu ili posekotinu, a zatim se pojavljuju male tvrde kvržice ili otvoreni čirevi na nosu mačke, vrhovima ušiju i glavi.

Lečenje oralnim antimikotičnim lekovima traje mesecima, a ponekad i ne deluje.

Sporotrihoza može biti smrtonosna. Takođe se lako prenosi drugim kućnim ljubimcima ili ljudima. Držite svoju macu izolovanu i operite ruke nakon kontakta sa macom dok ne posetite veterinara.

8.Vaške
Vaške se najčešće javljaju kod starijih i dugodlakih mačaka. Ali ne brinite: vrsta vašiju koja živi na mačkama ne širi se na ljude.

Da biste utvrdili da li se vaša mačka grebe zbog najezde vaški, počnite tako što ćete razdvojiti krzno svoje mace da biste potražili vaške.

Ako vaša mačka ima vaške, potreban vam je šampon dizajniran da ubije ovog parazita. Pitajte veterinara za preporuku, jer su neki tretmani protiv vaški toksični za mačke. Obavezno očistite i posteljinu, ogrlicu, četke i češljeve svoje mačke kako biste uklonili jajašca vaški.

9.Rak kože
Rak kože kod mačaka povezan je sa izlaganjem suncu. Posebno su podložne mačke sa belom ili svetlom dlakom. Ako se sumnja na rak kože, veterinar će prvo isključiti druge zdravstvene probleme i utvrditi da li je vašoj maci potrebna biopsija.

Ako se dijagnozom potvrdi rak kože i ako se rak nije proširio, vašoj maci će biti potrebna hirurška intervencija. Tretmani raka kože za mačke takođe uključuju hemoterapiju i terapiju zračenjem.

10.Buve
Infestacija buvama je jedan od najčešćih uzroka problema s kožom mačaka zbog kojih se vlasnici javljaju veterinaru.

Mačje buve su jako sitne i teško ih je uočiti, ali ono što vam nikako neće promaći jesu znakovi njihovog prisustva, odnosno primetićete izmet od buva koji je nalik mlevenom crnom biberu.

Prisustvo buva na vašoj maci može da izazove gubitak dlake, pojavu rana ili upaljenih mesta manjeg ili većeg obima koja nastaju kao posledica češanja, lizanja i grickanja.

Postoje razne ogrlice, sprejevi, ampulice i lekovi koje veterinar može da prepiše vašoj maci za ubijanje i sprečavanje pojave buva. Neki su lokalni lekovi protiv buva koji se primenjuju na kožu vaše mačke, poput ampule, dok se drugi daju oralno.

11. Perut i gubitak dlake
Suva koža (perut) i opadanje dlake (alopecija) ponekad su znaci da mačka može imati zdravstvenih problema. Ali i ova stanja kože mogu biti bezopasna.

Možda ćete videti perut na donjem delu leđa svoje starije mačke, jer više ne može da dođe do tog mesta da se doteraju. Ako ste zabrinuti zbog suve kože ili gubitka dlake kod vaše mace, najbolje je da veterinar pregleda macu.

Stanje kože kod mačaka kreće se od dosadnih, ali izlečivih stanja, do smrtonosnih bolesti.

Zakažite pregled kod veterinara ako vidite znake da se vaša mačka ne oseća prijatno u svojoj koži. Ponekad je potrebno neko vreme da se dijagnostikuje problem, pa što pre posetite veterinara, to bolje.

Dijagnostikovanje kožnih bolesti mačaka

Veterinar ima na raspolaganju mnogo vrsta testova kada je reč o dermatološkim problemima mačaka.

Vaš veterinar može uzeti uzorak sa mesta na koži gde se javila promena i pogledati ga pod mikroskopom. On će tražiti grinje, bakterije ili određene vrste ćelija kako bi utvrdio uzrok problema.

Važno je pažljivo razmatranje istorije bolesti, fizički pregled, rezultati dijagnostičkih testova i u nekim slučajevima, odgovor na lečenje ili modifikovanje dijete ili načina života.

Istorija bolesti mace može pružiti informacije o potencijalnoj izloženosti stvarima koje mogu prouzrokovati kožne bolesti (uključujući buve), o ponašanju koje može sugerisati uzrok (poput svraba) i o odgovoru na terapiju.

Neophodan je pažljiv fizički pregled kako bi se procenila priroda i obrazac kožnih abnormalnosti (uključujući gubitak dlake, crvenilo i prisustvo parazita), što može sugerisati na uzrok kožne bolesti.

U zavisnosti od istorije i fizičkog pregleda, mogu se preporučiti dijagnostički testovi kako bi se isključili određeni uzroci kožnih bolesti.

Lečenje kožnih bolesti mačaka

Dobijanje dijagnoze od strane veterinara je prvi korak u lečenju. Lečenje kožnih bolesti kod mačaka se zasniva na sledećem:

Ako imate posla sa buvama, veterinar će vašu macu lečiti tretmanima za suzbijanja buva, poput sprejeva, ampulica i lekova;
Ako su u pitanju alergije na hranu, vaš veterinar će možda morati da zameni hranu vaše mačke. Alergije na hranu obično se leče uspostavljanjem dijete koja ne sadrži komponente na koje je mačka alergična. Vaš veterinar će morati da koristi lekove koji menjaju imunitet da bi suzbio alergijski odgovor kod vaše mačke;
Lekovi protiv svraba mogu se koristiti da bi se vaša maca osećala ugodnije;
Ako je kod mace prisutan lišaj, biće propisani antimikotični lekovi.
Važno je da sarađujete sa svojim veterinarom kako biste tačno opisali simptome stanja kože kod mace. Tada će vaš veterinar obaviti temeljni pregled i preporučiti odgovarajući tretman.

Apscesi se leče isušivanjem zaraženog mesta i davanjem antibiotika za borbu protiv bakterijske infekcije, a gljivična bolest se obično leči anti-gljivičnim lekovima.

U mnogim slučajevima uzrok bolesti kože kod mačaka može biti prenosiv na druge mačke, a u nekim slučajevima i na ljude, pa je sprečavanje prenosa na druge životinje ili ljude često važna komponenta plana lečenja.

Pažljive konsultacije sa veterinarom mogu vam pomoći da dođete do najbolje strategije koja će sprečiti vašu mačku da izađe iz začaranog kruga svraba, povreda i upale.

Prognoza za kožne bolesti mačaka

U zavisnosti od uzroka i težine kožne bolesti mačke, prognoza za mačke sa ovim stanjima je često povoljna.

Iako postoje retki izuzeci u kojima kožne bolesti mačaka mogu biti pokazatelj ozbiljnije bolesti koja može imati manje povoljnu prognozu, pažljivo poštovanje preporuka vašeg veterinara često će rezultirati rešavanjem problema kod pogođenih mačaka.

Ako znate na koje znakove upozorenja treba paziti kada su u pitanju kožne bolesti mačaka, možete im pomoći da se leče čim primetite nešto što vam se ne čini sasvim u redu.

Ako smatrate da vaša mačka ima problema s kožom, odmah se obratite veterinaru – odmah ćete moći započeti lečenje i poštedećete mačku daljnje neprijatnosti.

svetljubimaca.com

Svake godine 20. juna obeležava se Svetski dan izbeglica, a fokus je na pravu svakog čoveka da bude bezbedan. Uključivanje izbeglica u zajednice je najefikasniji način da im se pruži podrška u ponovnom pokretanju života. 

"Ima nade daleko od kuće", ove godine je glavna poruka Svetskog dana izbeglica.

U Prihvatnom centru u Somboru je tim povodom održana akcija uređenja samog Prihvatnog centra i neposredne okoline naseljenog mesta Šikara. Cilj akcije je ujediniti lokalne aktere i poslati poruku koja je u duhu ovogodišnje parole UNHCR "Ima nade daleko od kuće".

"U Srbiji sam godinu dana i 4 meseca, stekao sam ovde i neke prijatelje, nemam nikakvih problema, nadam se da ću dobiti priliku da odem u Holandiju", rekao je Ahmad Akia iz Sirije.

Kapacitet Prihvatnog centra u Somboru je 300 lica, a trenutno je u ovom centru smešteno 271 lice, najčešće iz Sirije.

"Zamislili smo da akcija bude oslikavanje fasada centra, sadnje sadnica, cveća,tuja, uređenje samog centra i neposredne okoline, i na taj način korisnici će da steknu neki domaćinski pristup centru i na taj način će i više da brinu. Istakao bih da Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, dolaskom komesarke Nataše Stanisavljević na mesto komesara, uspostavlja jednu sjajnu saradnju sa gradom Somborom i PU Grada Sombora i nastojaćemo da ovakvih akcija bude što više i da se na taj način zahvalimo gradu i da doprinesemo da Sombor bude još lepši", rekao je Miloš Tintar, regionalni koordinator Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije

"Naša ideja je da pokažemo u koliko delujemo ujedinjeni, kroz volonterizam, jednu zdravu osnovu društva, možemo da doprinesemo da promenimo savest jer se time volonterizam i bavi, na odnosu prema društvu i jednima prema drugima i danas je pre svega cilj da brinemo jedni o drugima", rekla je Vedrana Bjelajac, projektni koordinator u Ekumenskoj humanitarnoj organizaciji.

Svetski dan izbeglica slavi snagu i hrabrost ljudi koji su bili primorani da napuste svoju domovinu, a Grad Sombor može da se pohvali da već dugi niz godina pruža podršku i utočište svima koji se nađu na ovom putu.

Izvor: RTV

U Kulturnom centru „Laza Kostić” u Somboru pred publikom će od večeras biti radovi Marka Vukše i Tamare Nedelјković Vukša

U Velikoj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić” u Somboru večeras u 19 sati biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Celina” autora Marka Vukše i Tamare Nedelјković Vukša, životno-umetničkog para. Pred publikom će biti njene slike i njegove skulpture, radovi koji se međuprožimaju već dugo pa je to slučaj i sada, a o čemu piše Slađana Dragičević Trošić, koja našoj pažnji u pratećem katalogu preporučuje njihove stvaralačke energije i zamisli.

U tekstu naslovlјenom sa „Potencijal celine” ona ističe da s obzirom na to da ovo dvoje umetnika često izlaže zajedno (Zaječar, Tokio, Zrenjanin, Pančevo, Apatin, Beograd), uvek se nađe nova ideja koja njihov rad pomeri u nekom od mogućih pravaca.

Anilizirajući medije i pristupe, ona dodaje da „ako je početak celine različitost medija Tamare i Marka, svakako je tačka spajanja podjednako pročišćena površina platna i skulpture. Živost, razigranost i potencijalna kretanja celine upotpunjena su Tamarinim bojenim polјima koja stoje naspram Markovih monohromnih formi. Izvesna strogost Markovih oblika, sa jedne strane, te blagost Tamarinih, sa druge, inicira spoj taktilnih površina koje računaju na panteističke vrednosti, odnosno sposobnost transformacije celine kroz usaglašenost njenih delova. Kao TiM, radovi im se nadopunjuju – Tamarini nežni, pastelni, zamaglјeni, slojeviti, skriveni pasaži, stoje naspram Markovih konkretnih, kubičnih, kompaktnih formi”.

Može se saznati i da im je ovo jedanaesta izložba, a sa njima, svoj rad izlaže i njihova kćerka, Vaja, koja ima 8 godina.

Biografski podaci kažu da je Tamara Nedelјković Vukša diplomirala 2002. godine na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. U statusu je samostalnog umetnika od 2003. godine. Članica je ULUPUDS-a i ULUS-a. Samostalno je izlagala 19 puta i na više od 180 kolektivnih izložbi, bijenala… Dobitnica je 11 nagrada u oblasti vizuelnih umetnosti. Marko Vukša je 2001. diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, gde od 2016. god. radi kao docent na predmetu Primenjeno vajarstvo. Samostalno je izlagao 21 put, a kolektivno izlagao na 200 izložbi, bijenala… Realizovao je 35 skulptura u javnom prostoru i kolekcijama u Srbiji, Kini, Japanu i Rumuniji. Dobitnik je 16 nagrada i priznanja za skulpturu u Srbiji, Francuskoj i Kini.

O svom radu prvo nam priča umetnica, koja kaže da se već duži niz godina bavi istraživanjem i eksprerimentisanjem u slikarstvu, od ručne izrade papira (reciklažom starih i odbačenih materijala), preko kolaža do slikarstva na različitim podlogama.

„Aktuelna izložba, odnosno Novi ciklus slika (2021/22/23.) obuhvata seriju radova manjih formata, kao i nekoliko radova većih dimenzija. Manjih ima oko stotinu, sklapaju se u poliptih koji čini celinu većih dimenzija. Raspored slika se može menjati u zavisnosti od koncepta izložbe, mogućnosti galerijskog prostora, raspoloženja i sl.

Kao podloga, osim klasičnog slikarskog platna, korišćene su dezenirane tekstilne tkanine. Leplјenjem, bojenjem, preklapanjem, dobijeni su svojevrsni palimpsesti, višeslojne slike. Apstraktne forme, obrisi cveća, zamrlјane površine, višeslojnost i preplitanje boja i tkanina, asociraju na žensku prirodu i njenu složenost. Ona je nežna i snažna, krhka i jaka, pitoma i borbena, emotivna i strastvena. Kolorit na slikama varira od nežnih pastelnih tonova, žute, roze, bele, zelene do jakih boja - sive, crne i crvene", kaže Tamara Nedelјković Vukša.

Marko Vukša se nadovezuje i objašnjava da je već na završnim godinama Fakulteta načeo temu u vidu razmišlјanja kako opisati prostor koji je osnova skulpture kao trodimenzionalne umetnosti. Tome su sigurno doprineli njegovi profesori i umetnici Milun Vidić i Kosta Bogdanović koje je slušao na predavanjima na različitim Fakultetima. „Dodao bih tome i da me je veoma inspirisala muzika Borisa Kovača kao i jedno njegovo predavanje koje sam slušao baš u to vreme završetka mojih studija. Razmišlјanje o prostoru i obliku odnosno formi koja se u njemu nalazi jasno je odredio tok mog stvaralastva. Nepresušne ideje samo se nadovezuju jedna na drugu često menjajući materijal u kojima ih realizujem”, kaže on i dodaje o postavci na kojoj sad izlažu:

„Skulpture nastale u različitim periodima povezuje nit istraživanja odnosa forme u prostoru. Površina, ploča, masa prostire se u tri ose prostora obuhvatajući ga. Osvajanje prostora dovodi do zatvorenijih formi čineći skulpture sve kompaktnijim. Pazeći na specifičnosti materijala u pokušaju da se iz njega izvuče ono najbolјe i najkarakterističnije, svaka skulptura ponaosob doprinosi harmoniji celine skulptorskog izraza. Na izložbi su izloženi radovi u metalu, drvetu, betonu i papiru.”

Izvor: politika.rs