Sombor.info

Košarkaši Džokera iz Sombora stigli su do ABA 2 lige posle odustajanja ekipa Vršca, a zatim su posle četiri odigrane runde obezbedili plasman u TOP 8 fazu.

Džoker je slavio protiv Podgorice u gostima, Širokog na svom parketu, Pelistera u gostima, a zatim protiv istog rivala i u Somboru – 93:84.

Prevagu na tasu Džokera, doneli su Veljko Brkić sa 22, Tomislav Ivošev sa 21-im, Demetre Roberts sa 18. Kod Pelistera, Brajan Entoan je postigao 18, Nikola Mišković 17, Aleksandar Kostoski 16.

U drugom meču grupe snage će odmeriti Podgorica i Široki, a Džoker je siguran učesnik TOP 8 faze u kojoj će biti formirane dve grupe sa po četiri tima. Po dva prvoplasirana će igrati u polufinalu.

U ranije odigranim mečevima, Helios je pobedio MZT sa 68:67, Bosna je nadigrala Rabotnički sa 84:58, Vojvodina je slavila protiv Sutjeska sa 105:84, Cedevita Junior protiv Teoda iz Tivta sa 80:55. Ostala su još tri meča četvrte runde: Podgorica – Široki, Šibenka – Borac Banjaluka, Zlatibor – Ilirija.

Izvor: Sport Klub

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 13. novembar

Kao što smo najavili, ovog vikenda, rvači somborskog „Radničkog“ bili su domaćini drugog dela I rvačke lige Srbije u rvanju grčko – rimskom stilu.

Da podsetimo, Somborci su u prvom delu, prvog kola, sredinom maja pobedili (7:1) ekipu iz Niša, dok su u drugom delu, drugog kola, savladali (6:2) beogradsku Crvenu Zvezdu. U trećem kolu sa „nulom“ je savladan imenjak iz Kragujevca, dok su identičnim rezultatom (7:1) savladani Fruškogorac (Sremska Kamenica) i Mladost iz Valjeva.

Zahvaljujući ovim ubedljivim pobedama somborski tim je preuzeo prvo mesto na tabeli sa četiri boda prednosti u odnosu na Crvenu Zvezdu i tako stekao pravo nastupa u Super ligi Srbije za narednu sezonu. Kapiten ekipe Stefan Liščević imao je maksimalan broj (5) pobeda, kao i Ognjen Jakovljević i Luka Jovanović. Po četiri trijumfa ostvarili su mladi Kristian Dobi, Nemanja Gligorić i Filip Tričković. Tri pobede za ekipu doneli su Milan Tolić i Mihajlo Stričević, dok je jednu pobedu za ekipu upisao Srđan Kovač. Za ekipu nastupio je i Srđan Todorovć.

Ovim informacijama treba dodati i da je u subotu, 9. novembra u Subotici održan Međunarodni memorijalni turnir na kojem je učestvovalo 219 takmičara iz 33 kluba. Rvači „Radničkog“ su nastupili sa četiri rvača i osvojili dve medalje. Srebrnu medalju je osvojio Adrian Dobi (34 kg), dok je bronzani bio Aleksa Trbojević (28 kg). Bez medalja su ostali Danijel Bojanić i Nemanja Nikolić.

Izvor: somborsport.org

Povodom obeležavanja 80. godišnjice Batinske bitke u Spomen muzeju Batinske bitke otvorena je izložba „Somborski partizanski odred i ’Partizansko viđenje Sombora’”.

Povodom obeležavanja 80. godišnjice Batinske bitke u Spomen muzeju Batinske bitke je otvorena izložba Somborski partizanski odred i „Partizansko viđenje Sombora” čiji je autor Martina Malbaški, kustoskinja istoričarka.

Direktor Gradskog muzeja Sombor David Firanj pozdravio je prisutne predstavnike delegacija Grada Sombora, Vlade AP Vojvodine, Ambasade Ruske Federacije, delegacija regije Hasavjurt iz Republike Dagestan, Prvog centra za obuku Vojske Srbije i delegacija SUBNOR–a, dok je više o novoj izložbi rekla sama autorka.

Sombor je od početka Batinske bitke pa do kraja rata prihvatio i negovao oko 10.000 ranjenih boraca. Jedan od njih bio je Janko Stupavski, koji je zbog zadobijenih rana bio prinuđen da duže vreme boravi u Somboru i tako spozna Somborce i njihov grad. On je u svom delu Partizansko viđenje Sombora govorio da mnogo duguje narodu Sombora i okoline i da je velika čast govoriti i pisati o tom narodu, koji je u ovoj bitki dao i više nego što je mogao dati.

Izložba se završava pričom o Partizanskom groblju u Somboru, koje je nastalo početkom novembra 1944. godine uporedo sa bitkama koje su Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije i Crvena armija vodile u Podunavlju.

Sombor je oslobođen 21. oktobra 1944. godine, a 11. novembra je došlo do teške višednevne borbe za uspostavljanje mostobrana kod Batine. Na ovom ratištu je za desetak dana poginulo preko 1.800 boraca, dok ih je daleko više prevezeno na lečenje u Sombor. Oni koji nisu izlečeni sahranjivani su na ledini kraj puta, na prostoru koji narod zove Ekemova kapela. Prostor oko kapele danas je poznat kao Partizansko groblje.

Dve igračice Omladinskog rukometnog kluba Apatin, Dunja Pavlović i Matea Balać, dobile su poziv u selekciju Vojvodine za devojčice do 14 godina.

“Još jedan uspeh našeg kluba, nakon završenog jesenjeg dela i osvajanja prvog mesta. Sledi okupljanje najboljih igračica u Vojvodini za uzrast 2010. i mlađe, a mesto među najboljima na prvom okupljanju svojom igrom zaslužile su i naše igračice Dunja Pavlović i Matea Balać. Želimo im puno sreće i uspeha u sredu na okupljanju u Žablju i da opravdaju poziv”, poručili su u ORK Apatin.

Kako saznajemo u ovom klubu, trenutno u njihovim redovima imaju deset igračica koje su dobijale poziv za selekcije Vojvodine u poslednje tri godine, što je pokazatelj kontinuiranog i kvalitetnog rada sa decom.

U klubu veruju i da će na proleće u Superligi još neke igračice zaslužiti isti poziv.

Izvor: Radio Apatin

U školskim upravama u Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru i Valjevu od sutra do 18. novembra časovi će biti skraćeni na 30 minuta, potvrđeno je agenciji Beta u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije.
Štrajk organizuju predstavnici četiri reprezentativna sindikata u prosveti koji traže da im prosek plata bude izjednačen sa republičkim prosekom.

Oni traže da Vlada Srbije ispuni obećanje iz prošlogodišnjeg Protokola i početnu platu nastavnika izjednači sa prosečnom platom u zemlji – a sve to od 1. januara 2025.

Vlada je ponudila povišicu od 11 odsto za sve zaposlene u obrazovanju i jednokratnu pomoć od 15.000 dinara, kao i povećanje od jedan odsto za razredno starešinstvo.

Deo prosvetnih radnika u osnovnim i srednjim školama bio je, od 4.novembra do 8. novembra, u u zonskom ili cirkularnom štrajku, u Beogradu i Požarevcu.

Po ranije saopštenim podacima sindikata, štrajk je bio sproveden u 70 odsto škola u Beogradu i 80 odsto škola u Požarevcu.

Uz Uniju sindikata prosvetnih radnika Srbije, reprezentativni su i Sindikat obrazovanja Srbije, granski sindikat Nezavisnost i Sindikat radnika u prosveti Srbije.

Izvor: novimagazin.rs

Ako imate problem sa spavanjem a želite da budete što odmorniji sledećeg jutra, počnite da konzumirate neke od vrsta hrane i pića koje su odabrali dijetetičari za portal Health Shots.

Ove namirnice i pića će vam pomoći da bolje spavate, kvalitetnije spavate i budete odmorniji nego inače:

Mleko: Bogato kalcijumom i triptofanom (aminokiselinom), mleko može pomoći u povećanju proizvodnje hormona spavanja melatonina. Čaša toplog mleka pre spavanja može vam pomoći da se opustite i poboljšate šanse da brzo zaspite.

Badem: Ovi orašasti plodovi su odličan izvor magnezijuma, koji igra ključnu ulogu u opuštanju mišića i regulaciji sna. Jedenje nekoliko badema dnevno može pomoći da se poboljša mirniji noćni san.

Čaj od kamilice: Poznat po svojim umirujućim svojstvima, čaj od kamilice može smanjiti anksioznost i podstaći opuštanje. Sadrži antioksidativna svojstva koja mogu imati sedativni efekat na mozak kako bi vam pomogli da se opustite i lakše zaspite.

Kivi: Ovo malo voće prepuno hranljivih materija bogato je antioksidansima i serotoninom, koji mogu poboljšati kvalitet sna. Ne samo to, kivi je dobar za ljude koji pate od zatvora, visokog krvnog pritiska i astme.

Orasi: Na popisu dijetetičara nalazi se još jedna vrsta orašastih plodova, orasi. Bogate su melatoninom, koji direktno utiče na ciklus spavanja. Jedenje jedne "šake" oraha pre spavanja može podržati prirodni ritam sna vašeg tela.

Banane: Banane su bogate kalijumom i magnezijumom, koji opuštaju mišiće i nerve. Takođe sadrže triptofan, koji može pomoći u proizvodnji serotonina i melatonina, promovišući dubok san koji obnavlja.

Izvor: B92

Malaksalost, visoka temperatura i snažan kašalj danima su mučili Zorana Pajića.

Posle nekoliko odlazaka kod lekara, ustanovljena mu je dijagnoza – upala pluća.

„Sve vreme sam bio umoran, nikada se nisam osećao tako zbog prehlade ili virusa”, kaže ovaj 51-godišnjak iz Kraljeva.

Upala pluća ili pneumonija je infekcija donjih disajnih puteva, objašnjava Vesna Radulović, doktorka pulmologije, za BBC na srpskom.

„Najčešće je izazvana virusima i bakterijama, a tokom pandemije korona virusa pojavile su se atipične varijante koje nisu zahvatale samo plućno tkivo, već i intersticijum – vezivno tkivo između alveola i venskih kapilara”, dodaje.

Više od 5.500 ljudi umrlo je od plućnih bolesti u Srbiji tokom 2023. godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Upala pluća je najčešći uzrok smrti izazvan zaraznim bolestima kod dece u svetu, pokazuju istraživanja Svetske zdravstvene organizacije.

‘Bitan je odmor’

Zoranu je upala pluća počela kao obična prehlada.

Međutim, zabrinulo ga je što se, kako su dani prolazili, osećao sve gore i gore.

„Prepisani antibiotici mi nisu pomagali, pa sam ponovo otišao doktoru”, kaže on za BBC na srpskom.

Lečenje pneumonije zavisi od uzročnika i težine bolesti, objašnjava doktorka Radulović.

„Bakterijska pneumonija obično se leči antibioticima, dok virusna zahteva odmor i mnogo tečnosti.

„U težim slučajevima, hospitalizacija može biti neophodna, posebno kod starijih ili onih sa hroničnim bolestima”, dodaje ona.

Koji su simptomi upale pluća?

Kašalj: Može biti suv ili produktivan (s ispljuvkom), poput gnoja, krvi ili sukrvice
Groznica: Povišena temperatura, često praćena znojenjem
Otežano disanje: Pacijenti mogu imati kratak dah ili otežano disati, čak i dok miruju
Bol u grudima: Osećaj pritiska ili bola u grudima, koji se može pogoršati prilikom kašljanja ili dubokog disanja
Umor: Često se pacijenti osećaju iscrpljeno i slabo
Bolovi u mišićima i zglobovima
Gubitak apetita
Zbunjenost ili dezorijentacija, posebno kod starijih ljudi
Glavobolja
Izvor: Britanika

‘Ljudi piju antibiotike bez preporuke lekara’

Upalu pluća pacijenti često dobiju u bolnici tokom lečenja, kaže doktorka Radulović.

U pitanju su „bolničke upale pluća”.

„Njih izazivaju retke vrste bakterija i po pravilu su imune na primenu standardne antibiotske terapije, tako da su teške za lečenje.

„Zbog toga je važno da ljudi ne uzimaju antibiotike na svoju ruku, jer organizam stvara otpornost na njih”, objašnjava.

Kako se širi upala pluća?

Upala pluća može da se prenese na nekoliko načina.

Virusi i bakterije koji se nađu ljudskom nosu ili grlu mogu da dođu do pluća ako se udahnu.

Prenose se kao i većina respiratornih infekcija – kapljično, prilikom kašljanja i kijanja.

Bakterijsku upalu pluća najčešće izaziva pneumokoka.

Ova bakterija je deo normalne flore sluzokože nosa, ali usled virusa gripa ili slabljenja imuniteta, one se razmožavaju i tako dolazi do plučne infekcije.

Kovid-19 i ‘neobične upale pluća’

Tokom 2020. godine, u jeku pandemije, Danica Tošić, 72-godišnja profesorka u penziji, obolela je od korona virusa.

„Prvo sam se dobro osećala, ali sam vremenom postajala sve slabija”, kaže ona za BBC na srpskom.

Bolest se brzo zakomplikovala, pa je zbog upale pluća smeštena na infektivnu kliniku, gde su joj davali kiseonik.

Upale pluća izazvane korona virusom imale su često ozbiljnije posledice, ukazuje Vesna Radulović.

„Brzo su se razvijale i napadale oba plućna krila.

„Bakterijske upale su uglavnom jednostrane, dok virusi zahvataju oba plućna krila, kao što je bio slučaj sa kovid-19 pneumonijama”, dodaje.

Prema istraživanju tima Kliničkog bolničkog centra u Zagrebu, sprovedena na 138 pacijenata hospitalizovana zbog upale pluća, od početnih blagih simptoma trebalo je u proseku pet dana da se pojavi kratak dah, a potom i ozbiljnije komplikacije.

Pacijenti sa pneumonijom koji zahtevaju lečenje na intenzivnoj nezi su u proseku bili stariji od 65 godina i češće su imali neku hroničnu bolest poput dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti.

‘Stariji ljudi i hronični bolesnici u opasnosti’

Ni posle višenedeljnog boravka u bolnici, Danica se nije osećala mnogo bolje.

„Jedva sam hodala, malo sam jela, tek posle tri meseca od izlaska iz bolnice sam povratila snagu”, priseća se ona.

Teže oblike upale pluća imaju stariji od 65 godina, mala deca, ali i oni koji imaju neke hronične bolesti, kaže doktorka Radulović.

„Pacijenti sa hroničnim plućnim bolestima, poput astme i bronhitisa, treba redovno da uzimaju terapiju.

„Važno je da se sve prehlade odleže i da se oni koji imaju hronične bolesti vakcinišu protiv sezonskog gripa”, preporučuje Radulović.

Izvor. BBC na srpskom

Svaka nova generacija ima ,,slabiju” koncentraciju od prethodne, a razlog tome je dostpunost gotovo svega na dohvat ruke. Dobra vest je da koncentracija može da se vežba, a sagovornica N1 Aleksandra Đorđević, master logoped i reedukator psihomotorike dala je praktične primere.

Ukoliko ste kao roditelj primetili da vam dete ima slabiju koncentraciju ne treba previše da brinete, jer se adekvatnim radom sa detetom ovo može srediti.

Kako se prevazilazi problem sa koncentracijom ali i koje aktivnosti će poboljšati fokus objasnila je Aleksandra Đorđević, master logoped i reedukator psihomotorike.

Aleksandra Đorđević je u prethodnom tekstu govorila o uzrocima loše koncentracije kod današnje dece, ali i odraslih, a sada je dala praktične primere kako, zajedno sa decom, da ovaj „problem“ pevaziđemo.

Koncentracija i pažnja

„Primetila sam da ljudi često ,,mešaju” koncentraciju sa pažnjom. Ova dva pojma jesu povezana, ali ipak postoji razlika između njih, koja jeste suptilna, ali značajna. Pažnja predstavlja usmeravanje misli i oslanjanje na trenutne senzorne informacije, dok koncentracija znači održavanje tog fokusa na određenoj aktivnosti duži vremenski period. Dakle, pažnja je prva u ovoj hijerarhiji i ona nam omogućava da neki stimulus percipiramo, a onda nastupa koncentracija koja zahteva dodatnu mentalnu energiju za kontinuirano praćenje neke aktivnosti. Ako posmatramo proces učenja, pažnja je nužna za prijem informacije, dok je koncentracija potrebna za njeno procesiranje i pamćenje“, objašnjava logoped.

Loša koncentracija, nastavlja, može da da lažnu sliku o slabim sposobnostima čitanja, pisanja i računanja.

Ona se u svom radu svakodnevno susreće sa decom koja imaju slabija školska postignuća u odnosu na svoje vršnjake. Nekada je, kaže, razlog to što kod njih postoji neurorazličitost (drugačiji način primanja i obrade informacija u odnosu na tipičnu populaciju) a nekada su slabija postignuća na planu čitanja, pisanja, računanja i učenja generalno, posledica loše koncentracije.

„Deca koja su naviknuta na to da je oko njih konstantno ogroman broj stimulusa koji se neprestano smenjuju, neće biti u stanju da sa lakoćom prate nastavu ili urade domaći zadatak, jer će im sve odvlačiti pažnju sa gradiva. Biće okarakterisana kao nemirna, nedisciplinovana i nevaspitana jer će imati stalnu potrebu da se kreću i/ili pričaju, čime će ometati čas. Dugotrajno rađenje domaćeg zadatka kod deteta će stvoriti zamor, a kod roditelja frustraciju. Često čujem rečenicu: ,,Ne mogu da verujem da dva sata radi jednu stranicu iz radnih listova!” Ako pak domaći zadatak ostane neurađen, deca će se loše osećati i sutradan će u školi zbog toga biti kažnjena na neki način i imaće osećaj stida zbog svog neuspeha“, objašnjava Đorđević, a kao posledicu ovoga navodi da im tada neće ostati ni vremena za igru, koja je njihov osnovni razvojni zadatak.

„Kod ove dece možemo uočiti i nemarno ophođenje prema školskom priboru, zaboravljanje svojih obaveza, lošu vremensku organizaciju, nespretnost, neurednost, lošu kontrolu impulsa, neprepoznavanje sopstvenih emocija i kao posledicu toga burno reagovanje, pa čak i agresivnost, s jedne strane ili, nasuprot tome, povlačenje u sebe. Ovakva deca ne uočavaju svoje greške, izostavljaju detalje, nepravilno prepisuju. Iako su ovladali čitanjem i sa lakoćom računaju, imaju teškoće pri rešavanju tekstualnih zadataka iz matematike i teško razumeju i prepričavaju pročitano“, opisuje sagovornica.

Kritika ili adekvatna pomoć?

Logoped ističe da ne treba da očekujemo da će se to promeniti nakon naše verbalne kritike upućene njima, rečenice ,,Fokusiraj se!” ili kazne, jer oni neće razumeti zbog čega su kažnjeni i kako to da reše, već će se osećati loše, frustirano, ljuto (na sebe i okolinu) i tužno. Ovde, kaže, možemo da uočimo i posledice loše koncentracije na mentalno zdravlje školske dece: „Zato mi treba da im pomognemo“.

Kako se prevazilazi ovaj problem?

„Više volim da pričam o prevenciji, nego o intervenciji. Ako je ipak do problema došlo, dobra vest je da je koncentracija poput mišića koji može da se trenira, a za to nam je potrebna doslednost. U tome mogu pomoći različiti tretmani, a oni uključuju tzv. vežbe koncentracije koje podrazumevaju fokusirano izvođenje fizičkih i mentalnih aktivnosti, uz postepeno produžavanje vremena izvršavanja zadataka. Često se deca frustriraju kada ne uspeju odmah da izvrše neki zadatak jer na tako nešto nisu navikli. Međutim, frustracija je uobičajeni deo učenja i kada mi to shvatimo, lakše ćemo se nositi sa dečijom frustracijom i moći ćemo da im ponudimo konstruktivna rešenja. U našem edukativnom centru se, pored uobičajenih vežbi koncentracije, sprovode i tretman reedukacije psihomotorike i aktivnosti iz programa Relax kids. Oba ova programa su naučno utemeljena i daju sjajne rezultate kada je u pitanju poboljšanje dečije koncentracije. Vežbe koje se izvode podrazumevaju angažovanje celog tela i sprovode se kroz igru“, kaže Đorđević.

Šta roditelji mogu da urade?

Logoped daje nekoliko saveta koji će pomoći detetu da bude bolje koncentrisano:

Planiranje vremena i obezbeđivanje rutine: pomozite detetu u organizaciji svakodnevnih obaveza tako da ima dovoljno vremena za igru i odmor, ali i fokusirano izvršavanje (i završavanje) aktivnosti bez ometanja. Kada deca unapred znaju svoje obaveze, lakše će pristupiti njihovom izvršavanju. Pohvalite dete nakon što izvrši svoje obaveze. Na kraju uspešne radne nedelje napravite malu proslavu uspeha, uz omiljenu igru, recimo. To će kod dece podići motivaciju. U ove aktivnosti uključite i jednostavne kućne poslove koji su u skladu sa uzrastom deteta (postavljanje stola, slaganje veša i slično) i naglasite koliko je značajno detetovo angažovanje u kući.

Pravljenje pauza: pauze su podjednako značajne kao i sama aktivnost. Nakon pola sata rađenja domaćeg zadatka, neka dete napravi pauzu u kojoj će da prošeta, popije čašu vode, pojede neku voćku, uradi neku telesnu vežbicu, ode u toalet… Suština je da se promeni položaj tela, da se telo pokrene i radi nešto sasvim drugačije jer će se na taj način obnoviti energija i mozak će biti spremniji da nastavi sa izvršavanjem aktivnosti. Uspešnost će na taj način biti veća, a samim tim i motivacija.

Organizacija prostora: neka dete iz vašeg primera nauči koliko je važno održavanje životnog prostora čistim i urednim. Zajedno sređujte igračke tako da na otvorenim policama, u vidnom polju deteta, ne bude veliki broj igračaka koje će mu stalno skretati pažnju (a normalno je da mu skreću pažnju, jer su deca po prirodi radoznala). Na taj način ćete izbeći brzo zadovoljavanje novim igračkama i omogućiti detetu da razvija kreativnost i maštu. Nered u vidnom polju deteta stvoriće nered i u njegovim mislima. Neka radni prostor vašeg deteta bude uredan, čist, tih, optimalne temperature, svetao i provetren i neka na radnom stolu bude samo školski pribor. Odstranite sve distraktore i budite sigurni da je tu sve što bi moglo biti potrebno za rad, kako dete ne bi moralo stalno da ustaje ako mu nešto zatreba i time prekida aktivnost. Svojoj deci budite podrška, ali ne radite domaće zadatke umesto njih i ne sređujete njihove igračke umesto njih.

Ekranima nije mesto u dečijoj sobi: ukoliko se u sobi vašeg deteta nalaze ekrani, vreme je da to promenite. Ako ste odlučili da ekranima nije mesto u dečijoj sobi, doneli ste dobru odluku. Ukoliko ste, pak, imali dilemu u vezi sa tim, nadam se da sam vam je sada razrešila. Što se tiče ekrana van sobe, neka dete ispred njih vreme provodi ograničeno i kontrolisano.

Obezbeđivanje deci dovoljnog broja sati sna: samo odmoran organizam može uspešno da se koncentriše.

Važnost zdrave ishrane: postoje namirnice koje pozitivno utiču na našu koncentraciju (poput voća i povrća koji su bogati antioksidantima), dok s druge strane, neke druge namirnice, poput industrijskih šećera, imaju potpuno suprotan efekat. Budite sigurni da je vaše dete unelo dovoljnu količinu tečnosti, jer će i to pozitivno uticati na njegovu sposobnost koncentrisanja.

Pet jednostavnih aktivnosti koje možete sprovesti već danas

Višestepeni nalozi: dajte detetu verbalnu instrukciju da izvrši neki zadatak koji podrazumeva više koraka. To će pozitivno uticati na njegovu slušnu pažnju i koncentraciju. Vremenom povećavajte broj naloga i pokušajte da takve aktivnosti organizujete napolju, što je češće moguće. Npr. vozi bicikl od početka do kraja terena, zatim istrči dva kruga oko terena i pokušaj da ubaciš loptu u koš tri puta. Potom zamenite uloge i neka dete vama daje zadatke. Ponekad namerno pogrešite, kako biste se uverili da vas dete pomno prati.

Posmatrajte određeni predmet i opisujte senzacije koje primate svim čulima. Recimo, neka dete uzme jednu voćku, a vi drugu, a zatim ih zajedno opisujte. Kako ta voćka izgleda (oblik, boja, veličina)? Kakva je voćka na dodir (hladna/ topla, tvrda/ meka, glatka/ hrapava/ ljigava)? Kakav zvuk se čuje kada tu voćku ljuštimo/ sečemo? Kakav joj je miris? Kakvog je ukusa?

Igrajte sa svojom decom društvene igre, jer će ih one učiti da slede pravila i da čekaju na svoj red.

Napravi isto kao ja: od drvenih kocki, recimo, napravite neku figuru i zahtevajte od deteta da napravi isto kao vi. Na taj način će dete unapređivati svoju vizuelnu percepciju i konstruktivnu praksiju, a te su sposobnosti od izuzetne važnosti za ovladavanje pisanjem. Ako dete ne uspe odmah da sagradi figuru u celini, onda pojednostavite zadatak tako što ćete vi graditi korak po korak, a dete za vama ponavljati svaki od njih. Zatim zamenite uloge i vi gradite prema detetovom modelu.
Uoči razliku: postavite na sto nekoliko predmeta i recite detetu da ih posmatra i da pokuša da zapamti šta se sve nalazi na stolu, kao i raspored predmeta. Neka dete zatim izađe iz prostorije, a vi za to vreme dodajte novi predmet. Pozovite dete da se vrati i da vam kaže šta je sada drugačije. Sledećeg puta promenite mesto predmetima ili sklonite neki od predmeta. Zamenite uloge i neka dete vama zada ovakav zadatak.

Aleksandra Đorđević kaže da ne treba da očekujemo da će dete odmah oduševljeno prihvatiti naše predloge. Svakog dana, savetuje, produžavajte vreme u ovakvim igrama. Najvažnije pravilo tokom izvođenja ovih aktivnosti jeste da se dete zabavlja i da ima utisak da se igra, a ne da radi nešto što mu odrasli nameću.

„U redu je da vam na ovom putu zatreba podrška i zato ne zazirite od obraćanja stručnjacima koji se bave dečijim razvojem, poput logopeda, defektologa, psihologa, pedagoga. Oni će proceniti da li je vašem detetu potreban tretman ili je dovoljno da povremeno radite sa njima savetodavno. Svakako, stručnjaci su tu da budu svetionici roditeljima kada je u pitanju dečiji razvoj i da im osvetle pravi put“, kaže sagovornica.

Ukoliko i vi živite ubrzanim tempom života, Aleksandra kaže da ne želi da ovaj tekst utiče na čitaoce tako da se osećaju krivim.

„U kapitalističkom društvu u kakvom živimo, teško je odupreti se svim zahtevima koji su pred nas postavljeni. Šta je onda svrha ovog teksta? Volela bih da osvestite da u svakom danu imate bar 15 minuta u kojima možete biti potpuno prisutni i svesni svih dešavanja oko sebe. Ako imate utisak da ipak nemate tih 15 minuta, zapišite ih u svoj raspored kao još jednu stavku za svaki dan i iskoristite to vreme da sa članovima svoje porodice razgovarate o tome kako se osećate. Grlite se, mazite, ljubite, igrajte se, zajedno prelistajte slikovnicu ili pripremite omiljeni obrok. Prošetajte i obratite pažnju na mirise i zvukove koji vas okružuju. Podignite pogled i primetite sve te divne krovove. Možda ćete ugledati i neku pticu. Ili samo jednostavno lezite zajedno i maštajte, zamišljajući da je vaš plafon zvezdano nebo. Svake večeri, nekoliko sati pre spavanja, isključite ekrane, utišajte zvučne stimuluse, smanjite svetlo. Na taj način će se nervni sistem vašeg deteta (i vas samih) umiriti i pripremiti za odmor, odnosno san koji nam je svima neophodan, između ostalog, da bismo sutra bili bolje koncentrisani na sve zadatke koje ćemo obaviti“, saveti su logopeda i za kraj deli još jedan savet koji se tiče uspavljivanja dece.

„Umesto da se dete uspava uz crtani film, pre spavanja mu čitajte bajku, tako ćete imati zajedničku aktivnost kroz koju ćete se emotivno i fizički povezati, a kao dodatni benefit vaše dete će imati i poboljšanje slušne pažnje“, zaključuje logoped Aleksandra Đorđević - piše N1 Srbija.

U Dunavu, par stotina metara nizvodno od ribarske, danas je pronađen utopljenik.

Nezvanično saznajemo da je u pitanju Mile M. (72) iz Apatina, čiji nestanak je prijavljen 28. septembra.

Živeo je sa sestrom i zetom, nije imao svoju porodicu, svaki dan je išao u šetnju na Dunav. I tad otišao i nije se vratio.

Telo je pronašao pecaraoš na takozvanom Lovrinom limanu, a pod kojim okolnostima je došlo do utapanja utvrdiće istraga.

Nakon obavljenog uviđaja telo nesrećnog čoveka biće poslato na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Novom Sadu.

Izvor: apatinskenovine.rs