Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 12. novembar

Idući u susret obeležavanju godišnjice velike Batinske bitke, završne operacije pri oslobađanju naše zemlje od fašizma, Udruženje građana „Ravangradsko proleće“ i Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor prirediće svoju tradicionalnu svečanost povodom dodele priznanja Venac slobode „Radomir Drakulić“, velike povelje koja se godinama unazad daje istaknutim stvaraocima, ustanovama i društvenim organizacijama na uzdarje za veliki doprinos u negovanju rodoljublja i slobodarskih tradicija.

Dobitnik Venca slobode „Radomir Drakulić“ za 2024. godinu je Dr Nebojša Kuzmanović, stvaralac izražajnog istraživačkog duha, istaknuti poslanik na polju kulture. Pesnik, književnik, istoričar, doktor književnih nauka, osnivač i urednik časopisa i izdavačkih kuća.

– Nalazeći se na društvenim funkcijama, svojevremeno u Bačkoj Palanci, a sada u Novom Sadu na mestu direktora Istorijskog arhiva Vojvodine, kako je istaknuto u obrazloženju za dodelu priznanja, dr Kuzmanović izuzetnu pažnju posvećuje novim poduhvatima u sferi kulturne politike, onome što unam toj oblasti još nedostaje ili bi trebalo da bude nagrađeno otkrivačkim delima posebno iz oblasti istorije i publicistike sa sadržajima primerenim zahtevima vremena sadašnjeg. Valja istaći njegov angažman na stvaranju čvršćih spona između Srbije, kao matične zemlje, i srpske dijaspore u regionu, ali i šire, na evropskom tlu, posebno u Mađarskoj, Slovačkoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Republici Srpskoj. Imajući sve to u vidu, troščani stručni u sastavu dr Stojan Berber, predsednik UG „Ravangradsko proleće“, Ksenija Janković, direktorica KC „Laza Kostić“ i književnik David Kecman Dako, bio je jednoglasan u odluci da dr Nebojša Kuzmanović bude dobitnik priznanja Venac slobode „Radomir Rada Drakulić“ za 2024. godinu.

Svečanost povodom dodele priznanja biće održana u utorak, 12. novembra u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ u Somboru., kojoj je poverena uloga suorganizatora i domaćina.

Počatak je zakazan za 18 časova.

Svečano otvaranje bijenala “Likovna jesen 2024” održano je 9.11.2024, u 12.00 časova, u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor.

Bijenale će biti otvoreno za posetioce do 30. 11. 2024. godine radnim danima u terminu od 9 do 19 časova i subotom i nedeljom u terminu od 9 do 13 časova. Ponedeljkom galerije nisu otvorene.

Na osnovu mišljenja Umetničkog saveta GLAVNA NAGRADA “LIKOVNA JESEN” dodjeljuje se Nini Ivanović.

POČASNA NAGRADA “MILAN KONJOVIĆ” za sveukupan doprinos likovnoj umetnosti Srbije dodeljena je Ljubomiru Vučiniću.

OTKUPNA NAGRADA pripala je Nini Ivanović.

Čestitamo nagradjenima, a svim učesnicima bijenala “Likovna jesen 2024” želimo puno uspeha u daljem radu.

Na platou Spomen muzeja Batinske bitke kod Bezdana, danas je svečano odana počast svim borcima koji su odneli pobedu u jednoj od najvećih i najznačajnijih vojnih operacija u Drugom svetskom ratu na prostoru bivše Jugoslavije. Ova bitka, koja je trajala od 11. do 29. novembra 1944. godine, bila je ključni trenutak u borbi za oslobođenje našeg regiona i simbol otpora i zajedničke žrtve jugoslovenskih i sovjetskih boraca.

Polaganjem venaca na spomen obeležje palim borcima Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i sovjetske Crvene armije u oslobađanju otadžbine, počast su odale delegacija Grada Sombora koju su činili gradonačelnik Antonio Ratković, predsednik Skupštine grada Vladislav Živanović i zamenik gradonačelnika Milan Stakić, delegacija Ambasade Ruske Federacije koju su činili vojni ataše general major Genadij Možajev, prvi sekretar u Ambasadi RF Jurij Sergejevič Butkov, zamenik izaslanika odbrane u Ambasadi RF pukovnik Evgenij Poljakov i savetnica Natalija Klišćenkova, delegacija regije Hasavjurt iz Republike Dagestan u sastavu Ruske Federacije koju su činili zamenik gradonačelnika Hajbula Umarov, rukovodilac Sveruske organizacije „Boevo bratstvo“ ogranka Republike Dagestan Musašejh Salmanov i šef službe informisanja regije Hasavjurt Nažijula Abdulaev, delegacija SUBNOR-a Sombor koju čine predsednik SUBNOR-a Republike Srbije general Vidosav Kovačević, potpredsednik SUBNOR-a RS i predsednik Pokrajinskog SUBNOR-a Jovo Baroščević i predsednik GO SUBNOR-a Sombor Petar Grabež, delegacija Prvog centra za obuku Vojske Srbije koju su činili komandant Prvog centra pukovnik Lazar Ostojić, načelnik Centra Ministarstva odbrane RS Sombor potpukovnik Slavko Đipalo i poručnik Ljubomir Cvetković. Vence su položile i brojne delegacije građana, udruženja boraca i ratnih veterana, ratnih vojnih invalida, kao i delegacije SUBNOR-a iz Republike Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije.

Tokom svečanog programa obeležavanja pobede nad fašističkim i nacističkim trupama na ovim prostorima, prisutnima se obratio gradonačelnik Antonio Ratković koji je istakao značaj junaštva i herojske borbe naših predaka, čijom žrtvom mi danas stvaramo i privređujemo.

„Povod našeg današnjeg okupljanja na mestu gde Dunav ulazi kroz kapiju naše zemlje je sećanje na jednu od najznačajnijih bitaka Drugog svetskog rata – 80. godišnjicu slavne Batinske bitke. Danas, 80 godina posle, mi se s tugom sećamo svakog života ostavljenog na braniku ove naše otadžbinske kapije, ali istovremeno, mi slavimo pobedu velike istine, istine o slobodi koja nije data, već pedalj po pedalj osvajana, ostavljajući za sobom nedosanjane snove i nepročitane knjige. To je istina o bojištima, o logorima i zločinima nad narodom koji je umeo da voli svoj narod, svoju zemlju i svoju slobodu i brani ih kao najsvetije nasleđe, svojim životom. To je istina o borbi i žrtvama naših dedova koji su znali da jedino u slobodi jedan grad i jedna država mogu da se grade, razvijaju i napreduju. Mi danas na ovom mestu istine želimo da poručimo da nastavljamo da živimo nedosanjane snove o slobodi koji su tada prekinuti i da smo nastavili da čitamo one nepročitane knjige iz kojih smo izvukli pouke. Ne zaboravljamo ni jedan prerano zaustavljen život, ni jednu prerano pokošenu mladost na ovoj hirovitoj dunavskoj obali. U ime svih sabranih danas na ovom mestu i u svoje lično ime, želim da se zahvalim borcima Narodnooslobodilačke vojske i Crvene armije i želim da poručim da njihova borba za istinu i slobodu nije bila uzaludna, jer mi živimo i stvaramo sa uspomenom na svetlost njihove luči“, rekao je gradonačelnik Ratković u svom obraćanju.

Takođe, prisutnima su se obratili i general – major Genadij Možajev, vojni ataše u Ambasadi Ruske federacije u Srbiji i general Vidosav Kovačević, predsednik SUBNOR-a Republike Srbije.

„U ime Ambasade Ruske Federacije u Srbiji i Izaslanstva odbrane Rusije u Beogradu srdačno vam čestitam 80. godišnjicu Batinske bitke. Za mene je izuzetna čast da sam ovde uz vas na ovaj svečani dan i što imam priliku da se obratim i pozdravim vas u ime državnog vrha Rusije koji se zalaže za prijateljstvo i razvoj bratskih odnosa između dva naša pravoslavna naroda. Zahvaljujem vama dragi prijatelji na doprinosu i želji da čuvate uspomenu na ovaj junački podvig boraca Crvene armije i Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije, koji su dali svoje živote u borbi protiv fašizma za slobodu i nezavisnost Srbije i čitave Evrope“, rekao je general – major Možajev.

„Želim sve da vas pozdravim u ime SUBNOR-a Srbije i da svima nama čestitam ovaj veliki jubilej 80 godina od velike Batinske bitke, ali i 80 godina oslobođenja najvećeg dela Srbije u Drugom svetskom ratu i 80 godina oslobođenja Beograda – praznici za divljenje i svako poštovanje. Te davne 1941. godine srpski narod je rekao istorijsko NE nacizmu i fašizmu“, istakao je general Kovačević, nakon čega je dodelio Povelju SUBNOR-a Srbije gradonačelniku Ratkoviću, te medalju borca predstavnicima Ambasade Ruske Federacije i predsedniku GO SUBNOR-a Sombor, Petru Grabežu.

Po završetku ceremonijalnog dela, prisutne delegacije i sugrađani su posetili Spomen muzej Batinske bitke gde su prisustvovali otvaranju tematske izložbe „Somborski partizanski odred i partizansko viđenje Sombora“, autorke Martine Malbaški, kustosa – istoričara Gradskog muzeja Sombor.

Svečani program je uveličao nastup Ženske pevačke grupe Srpskog kulturno – umetničkog društva „Izvor“ iz Stanišića.

Polaganjem venaca na spomenik Zulpukaru Abdurahmanovu odana je počast ovom heroju kao i drugim borcima Crvene armije čije se počivalište nalazi na prostoru Bezdana.

Svetska vaterpolo federacija objavila je nova pravila koja se tiču ove igre i koje će doneti određene izmene u odnosu na ono što smo do sada gledali.

Najznačajnije svakako jeste to što će u muškoj konkurenciji sada veličina terena između dva gola biti 25 metara u odnosu na 30, te će i vreme napada biti 25 sekundi, umesto 30. Ta odluka doneta je u smislu povećanja dinamike na samim mečevima.

Takođe, vreme drugog napada je sa 20 skraćeno na 15 sekundi, a napad sa igračem više sa 20 na 15. Broj igrača u ekipi, odnosno zapisniku, sada će umesto 13 biti 14, a maksimalno dvanaest igrača na terenu i dva golmana. Moguće je i da ekipa u zapisniku ima samo jednog golmana, ali njegovo mesto ne može da zauzme neko od igrača u polju, već ostaje za njih 12 mesta.

Ukoliko dođe do povrede golmana i on ne bude u stanju da nastavi utakmicu, a nema zamenu u vidu drugog golmana, onda tada neko od igrača u polju može da uzme tu ulogu, s tim što mora da preuzme i crvenu kapicu sa brojem koji inače nosi.

Ekipa ima pravo da u napadu igra sa svih sedam igrača iz polja, dok će trenerima biti dozvoljen jedan čelendž u određenim situacijama.

I u vaterpolu će se koristiti VAR asistencija, ali ne u svim situacijama. To je moguće kada je u pitanju provera gola, zatim da li je ili nije bio peterac, žestok faul, prevremen ulazak igrača posle isključenja ili previše spor kada izlazi da odradi kaznu, te i kada je u pitanju kvar koji se tiče elektronike na zapisničkom stolu.

Ove, ne tako male promene, startovale su početkom ovog meseca i one će se ticati svih budućih takmičenja, pa i onih najvećih kao što su Svetsko prvenstvo ili Olimpijske igre - piše Blic.

Svi oni koji planiraju da od Nove godine napuste radno mesto i odu u penziju moraju da znaju da za nepuna dva meseca počinju da važe nova pravila za penzionisanje.

Propisi nalažu da će sve dame koje od 1. januara završavaju radnu karijeru moći u penziju samo pod uslovom da su napunile najmanje 63 godine i 10 meseci. Do kraja 2024. starosna granica je bila na 63 godine i osam meseci, prenosi Kurir.

Da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da, ispuni zakonom propisane uslove u pogledu godina života i staža osiguranja. Propisima koji su stupili na snagu 1. januara 2015. godine promenjeni su uslovi za ostvarivanje prava, a dva najvažnija koje moraju da imaju su:

Da bi osiguranik stekao pravo na starosnu penziju potrebno je da, ispuni zakonom propisane uslove u pogledu godina života i staža osiguranja. Propisima koji su stupili na snagu 1. januara 2015. godine promenjeni su uslovi za ostvarivanje prava, a dva najvažnija koje moraju da imaju su:

65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja
45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života

Ova odredba (65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja) će se u potpunosti primenjivati tek od 2032. godine, jer je Zakonom propisan prelazni period u kome će se ti, izmenjeni, uslovi za osiguranika ženu, u pogledu navršenja potrebnih godina života uvoditi postupno. To će u praksi izgledati ovako:

2025. - 63 godine i deset meseci života
2026. - 64 godine života
2027. - 64 godine i dva meseca života
2028. - 64 godine i četiri meseca života
2029. - 64 godine i šest meseci života
2030. - 64 godine i osam meseci života
2031. - 64 godine i deset meseci života
2032. - 65 godina

Pravo na starosnu, odnosno prevremenu starosnu penziju se priznaje, u pravilu, po prestanku osiguranja od dana ispunjenja uslova, a najviše šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva. Priznaje se samo staž za koji su plaćeni doprinosi, zato na vreme proverite svoj M-4 obrazac. Listing sa podacima o stažu i zaradama možete dobiti i u filijali uz ličnu kartu, besplatno.

Ukoliko ispunjavate minimum uslova za penziju, a nisu utvrđeni svi podaci od značaja za određivanje visine prava, dobićete privremeno rešenje o visini penzije, a po utvrđivanju nedostajućih podataka rešenje o konačnom iznosu penzije. Ako u roku od tri godine ne budu utvrđeni nedostajući podaci, iznos penzije utvrđen privremenim rešenjem postaje konačan, o čemu se donosi posebno rešenje.

Ako ste radili u inostranstvu, uključujući i bivše jugoslovenske republike, o pravu na penziju prema stažu osiguranja ostvarenom u inostranstvu odlučiće se po propisima zemlje u kojoj ste radili. Zakonski rok za donošenje rešenja je dva meseca.

Penziju možete primati na tekući račun, na račun ustanove u kojoj ste smešteni, na devizni račun (ako imate prebivalište van teritorije Republike Srbije) i preko ovlašćenog lica. Penzioner je dužan da prijavi Fondu promenu adrese i svaku drugu promenu koja je od uticaja na pravo.

Izvor: B92

Pojedini radnici se žale zbog propterećenosti na poslu, a neki se pitaju i da li imaju pravo na bolovanje na osnovu toga.

Na Tiktok nalogu "Poslovi Infostud" pokušali su da odgovore na ovo pitanje.

- Da li imate pravo na bolovanje zbog preopterećenja na poslu i kako se ono reguliše? Zakon nije propisao posebno bolovanje koje bi bilo uzrokovano preopterećenjem na poslu, ali zbog uslova rada može da dođe do određenih oboljenja ili stresa - navodi se.

Dodaje se da se u tim situacijama možete obratiti lekaru.

- Prema tome, to je medicinsko pitanje da li je došlo do sprečenosti za rad zbog preopterećenja na poslu i o tom medicinskom pitanju odlučuju stručno-medicinski organi, odnosno izabrani lekar i kasnije lekarska komisija ukoliko oni ocene da postoji ta sprečenost za rad vi ćete biti upućeni na bolovanje - objašnjavaju.

Lepa Brena i njene fotografije za Vogue su glavna tema ovog vikenda, a jedna fotka se posebno istakla.

Lepa Brena je osvanula je na naslovnici novembarskog izdanja magazine Vogue Adria, i time konačno dobila dugo očekivano priznanje da je jugoslovenska modna ikona, a neke od fotografija su uslikane u jednom od ex-yu dragulja – Titovoj Vili Galeb u Igalu.

E baš tu, u vili, u praznom bazenu, uslikana je fotografija koja je podigla najviše bure na mrežama. Da efektnu su i fotke u avionu sa viskijem i cigaretama, kao i sa vrućim pantalonama, ali ljudi najviše komentarišu fotografiju na kojoj je Brena na slici sa spremačicom.

Na toj fotki ona pokazuje čistačici da je loše očistila deo praznog bazena.

U komentarima neki su hteli da budu duhoviti, neki su tražili društvene komentare, neki skrivene poruke, a neki su samo iznervirani.

Lepa Brena za Vogue Adria:

“Bivša čistačica objašnjava kako se metla drži”; “Ovde nije ni bitno da li je Brena ili neka druga bogata žena. Vizionarska fotografija”; “Kao neka scena iz Skuškinjine priče”; “Ja ovde vidim rustik gazdaricu koja krade struju za grejanje bazena”; “Snobizam, turbofolkerski način života i bahatost”; Fotka simbolizuje današnje društvo zbog čega samo postaje još više uznemirujuća”; “Previše učitavate, 1% šanse da je autor imao to na umu, 99% šanse da autor zna dobar deo njene diskografije” samo su neki od komentara na ovu zaista impresivnu fotografiju.

Sa druge strane, mnogi su uspešno i duhovito primetili da ovo može da bude komentar na odnos Brene i drugih zvezda na sceni, ali i na stanje u domaćem vaterpolu jer se sve dešava na dnu praznog bazena.

Izvor: Danas

Serija "Sablja" koja prati dešavanja oko ubistva nekadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, već neko vreme se emituje i privukla je veliku pažnju gledalaca.

Serija „Sablja“ je okupila brojne glumce, a među njima je i Milica Gojković koju gledamo u ulozi novinarke Danice.

Ko je Milica Gojković?

Milica je rođena 1989. godine u Beogradu, tri puta je pokušavala da upiše Fakultet dramskih umetnosti, a potom je glumu upisala na Akademiji umetnosti beogradskog Alfa univerziteta u klasi profesora Nebojše Dugalića.

Kolege na klasi su joj bili Maja Šuša, Olja Lević, Mladen Dedić, Petar Damjanović, Neven Bujić, Lora Đurović, Jovan Jelisavčić, Lana Karaklajić, Tanja Markov, Miljana Popović i Sara Cvijović.

Po završetku fakulteta, pretežno je glumila u pozorištila, ali je ostvarila i nekoliko uloga u filmovima i serijama.

Između otalog, glumila je u ostvarenjima „Sumnjiva lica“, „Senke nad Balkanom“, „Besa“, „Žigosani u reketu“, „Žmurke“, „Nečista krv“, „Bunar“, „Južni vetar: Na granici“ i drugim.

Šta je rekla o ulozi u seriji „Sablja“?

O svojoj ulozi u „Sablji“ sa ponosom govori.

„Imala sam potrebu da ovoga puta, pošto tada nisam mogla, nešto uradim, a to je da odam poštu pre svega tom čoveku, ali i novinarima koji su stradali tokom devedesetih, a samo su radili svoj posao“, rekla je ona i istakla kako danas gleda na sve te događaje sa početka dvehiljaditih.

„Mislim da, ovoliko godina kasnije, i dalje živimo posledice tog događaja. Još nismo ni svesni kolikog su one razmera. Ono što bih volela da se ljudima desi nakon gledanja ove serije jeste da sagledamo koji je naš deo, koja je naša krivica u svemu tome bila, i zašto nismo preduzeli ništa, nego smo osuđivali njegova dela. Zašto tada nije imao veliku podršku od nas, ko su ljudi koji su danas i dalje na vlasti… Sve su to pitanja koje bih volela da sagledamo, da bismo razmislili ko smo danas i koji je naš udeo u svemu tome. Jer, da bismo mogli da idemo napred, mislim da je lekovito i neophodno da uradimo nešto tako“, istakla je Milica.

Srećna u ljubavi

Milica je godinama u vezi sa direktorom fotografije Aleksandrom Košutićem.

On je bio sa njom i na premijeri serije „Sablja“ u Kanu.

Izvor: nova.rs

Da li znate koliko je folklor dobar za mentalni i fizički razvoj dece? Zapostavljen na uštrub fudbala, košarke, plivanja i baleta folklor razvija kulturnu svest i emocionalnu inteligenciju. O folkloru govorio je i dr Ranko Rajović koji je kazao da bi ga vratio u škole od prvog do četvrtog razreda i opisao ga kao odličan trening za dečiji mozak.

Folklor povoljno utiče na fizički razvoj dece, na razvoj muskulature, pravilno držanje tela, kao i na razvoj sluha, pa je stoga idealan za psihofizički razvoj deteta. Kroz folklor se deca dobro fizički razvijaju i definišu svoje mišiće.

Uče ispravan način držanja tela koji podrazumeva pravilan stav kičmenog stuba i položaj ruku.

Zašto je folklor odličan trening za mozak kod dece, kako deca reaguju na časve folklora kao i zašto je u senci ostalih sportova za N1 govorio je Stefan Milić, nastavnik narodne igre i direktor Umetničko sportskog centra „Korak po korak“.

„Dr Ranko Rajović ćesto ističe koliko je samo kretanje važno za razvoj kognitivnih sposobnosti. Pokret je osnova razvoja mozga, a okretanje i skakanje – što deca i sama često rade, a roditelji ih iz straha sputavaju – su veoma važni. I jedno i drugo se može videti u mnogim folklornim koreografijama. Folklor je izvrstan trening za mozak kod dece iz mnogo razloga“, kaže nastavnik narodne igre.

Milić objašnjava da dok se deca zabavljaju i provode neko vreme u takvoj fizičkoj aktivnosti koja je sama po sebi zdrava, oni usput uče korake, pesme, prate ritam i slušaju muziku, pamte redosled koraka u koreografiji, broj ponavljanja istih, što jača memorijske sposobnosti i koncentraciju.

„Igrajući folklor, deca u isto vreme koriste ruke i noge i samim tim vežbaju sinhronizaciju pokreta tela, pa tako razvijaju motoričke veštine i koordinaciju, povezivanje tela i uma. Brojanje taktova, ponavljanja koraka i razbrajanje narodnih igara pomaže deci da nesvesno razvijaju matematičke i logičke veštine“, priča Stefan Milić.

On dodaje da deca na časovima, odnosno probama folklora razvijaju kulturnu svest i emocionalnu inteligenciju.

„Upoznaju se s narodnim običajima i pesmama, grade svest o kulturnom nasleđu, razvijaju empatiju i pripadnost jer je folklor jedna zajednica, timska igra. U takvoj vrsti umetnosti i sporta, može se slobodno reći da je i jedno i drugo, deca uče da sarađuju, slušaju jedni druge i razvijaju timski duh, što jača njihove socijalne veštine. Poenta je u tome što dete na folkloru uči sve to i da povezuje. Dakle, dete od najranijeg doba, već sa dve ili tri godine može kroz igru i pokazne korake prilagođene uzrastu, dok peva i sluša muziku da upali sve lampice u svojoj glavi, pamti i povezuje, a sve to nesvesno, dok se zabavlja“, govori Stefan Milić koji je porodično, sa suprugom i bratom osnovao Umetničko-sportski centar i već dugi niz godina se u predškolskim ustanovama bave edukacijom dece.

Prioritet im je da folklor i sport približe deci i uvrste ga u njihove svakodnevne aktivnosti.

Kako izgledaju časovi folklora?

Kako priča Milić, na folkloru se uči širok spektar veština i znanja. Deca se upoznaju sa različitim tradicionalnim igrama koje su specifične za različite regione, kao i sa njihovim istorijskim i kulturnim kontekstom – zbog čega, na koji način…

„Na folkloru se uče tradicionalne igre, koraci, od kojih se sklapa koreografija prilagođena scenskom izvođenju. Uče se tradicionalne pesme uz korake koji se obrađuju, a uče se i pesme koje se pripremaju za samostalno izvođenje. Postavljanjem i uvežbavanjem koreografije se uče različite koreografske slike, formacije postavljanja igrača, kao što su polukrug, krug, lesa itd…i ono što je najvažnije od svega, na folkloru se uči i vežba pravilno držanje tela, rade se vežbe za korigovanje stopala i vežba se kondicija“, objašnjava sagovornik.

Osim fizičkih pokreta, priča on, važno je i razumevanje muzike koja prati kolo, što uključuje učenje o instrumentima i ritmu.

„Takođe, deca uče o narodnim nošnjama, njihovoj simbolici i važnosti u različitim prilikama. Kroz probe ili časove razvijaju se socijalne veštine, jer često rade u grupama, što podstiče saradnju i timski duh. Stoga, možemo reći da je razvoj dece na folkloru celovit i sveobuhvatan“, kaže nastavnik narodne igre.

Kako deca reaguju na folklor?

Stefan Milić kaže da deca obično reaguju sa velikim interesovanjem i radošću jer im folklor pruža priliku da se izraze na kreativan način, da kroz igru i zabavu nauče važne veštine.

„Mnogi mališani otkrivaju ljubav prema muzici i plesu, što može uticati na njihovo samopouzdanje i emocionalni razvoj. Takođe, učestvovanje u folkloru često stvara prijateljske veze među decom, jer zajedno prolaze kroz proces učenja, nastupaju i putuju zajedno, što opet doprinosi već pomenutom razvoju socijalne veštine i emocijalne inteligencije.“

Najmlađe najčešće dovode roditelji, objašnjava Milić, jer vole da igraju – čim čuju muziku oni cupkaju ili ponekad izaberu folklor kao opciju za korekciju stopala i to su najčešće razlozi zbog kojih roditelji upišu dete na folklor.

Posle je kako kaže, sve do njih, koji sa decom rade, kako će im prikazati sve to i kako će tu našu ljubav preneti na njih. Ako uspeju da privole dete, onda se tu slobodno može reći da se stvori ljubav za ceo život.

„Svako ko se ikada duže bavio folklorom zna o čemu govorim“, uverava Milić.

Zašto je folklor u senci?

Deca se danas više bave fudbalom, košarkom, plivanjem i deluje da je folklor manje tražena aktivnost za decu. Naš sagovornik kaže da je to jer su deci danas uzori osobe koje najčešće mogu da vide na televiziji, bilbordima, reklamama. Tenisere, košarkaše, fudbalere porodično bodrimo vrlo često, dok nemamo naviku da kao roditelji odvedemo dete na folklorni koncert.

„Samim tim, deci su bliži pomenuti sportovi, sportisti su im uzori te žele da i oni jednog dana postanu isto tako uspešni. Folklor se često nalazi u senci popularnih sportova iz nekoliko razloga. Prvo, društveni fokus i promocija su obično usmereni na sportske aktivnosti koje donose više vidljivosti i sponzorstva. Ovaj nedostatak i vidljivost u medijima dovodi do smanjenog interesa među decom i njihovim roditeljima. Takođe, često postoji i nedostatak resursa i podrške za folklorne grupe u poređenju sa sportskim timovima, što otežava održavanje programa i privlačenje novih članova“, objašnjava Milić.

Za kraj navodi da uloga dr Rajovića dodatno osvetljava značaj folklora za razvoj i obrazovanje dece.

„Ne treba da biramo između sporta i folklora – oba su važna na svoj način. Volim da kažem svojim učenicima da je folklor sport u kom svi pobeđuju i gde je rezultat uvek pozitivan“, zaključuje nastavnik narodne igre.

Izvor: n1info.rs