Sombor.info

Istražiti porodično stablo dug je i zahtevan posao koji traži mnogo strpljenja. Upravo to je pošlo za rukom Jeleni Rašić iz Sombora, koja je došla do podataka o svojim precima i saznala ko su joj bili parđupan i parđupana.

"Ja sam Jelena Rašić iz Sombora i rođena sam 1956. godine. Moj parđupan se zvao Danilo i bio je rođen 1673. godine, a moja parđupana se zvala Stana i bila je rođena 1677.", kazala je ova Somborka koja se, istražujući porodično stablo, vratila 350 godina u nazad.

Za one koji ne znaju, parđupan i parđupana su preci 12. kolena u porodičnom stablu.

Ovo veoma zahtevno istraživanje počela je pre 30 godina, ali tek sa odlaskom u penziju imala je dovoljno slobodnog vremena da svakodnevno posećuje Istorijski arhiv u Somboru i pronađe davne rođake.

"Želela sa da nađem sve što mogu. Moji su došli u Velikoj seobi sa Čarnojevićem I i ženili su se po okolnim salašima. Neki su tu bili možda i od ranije", rekla je ona.

U istraživanju porodične istorije bilo je više izazova - od duplih naslednika do učenja čitanja crkvenoslovenskog jezika.

"U početku sam mislila da mogu ići od nazad - deda, pradeda, čukundeda. Njih sam znala i mislila sam da ću tako ići - venčao se na primer 1850. pa odem dvadesetak godina u nazad i nađem tog Jovana ili Kostu ili koga već tražim. Onda su se pojavila dva Jovana sa istim prezimenom, u isto vreme venčani ili rođeni i nisam više znala koji je moj predak. Tada sam shvatila da moram krenuti od početka, od najstarijih, i sve upisivati, baš sve. Dešavalo se da neke 1800. godine nađem dva Vasilija oženjena Sofijama i da se odjednom pojavi višak dece. Prvo nisam znala šta ću, pa sam se setila da su se upisivala i imena kumova, a kumstvo se negovalo sa generacije na generaciju. Tada sam se opet vraćala i beležila sve kumove od venčanja do rođenja. Na strašne stvari sam nailazila - koliko dece se tu rađalo i umiralo, koliko je žena umrlo nakon porođaja i koliko je bilo rasturenih porodica. Rodi se desetoro dece i sva umru, strašne stvari sam našla", ispričala nam je Jelena.

Arhivisti u Somboru rado pomažu istraživačima, ali kažu da je takvih kao što je Jelena jako malo.

"Potrebno je da istraživači znaju bar pradedu, da od njega krenemo, jer nama su najnovije knjige do 1910. godine zavisno od mesta do mesta. Ova usluga istraživače ne košta ništa, a mi smo svakako tu da pomognemo", rekla je Silvia Kovačević, arhivista u Istorijskom arhivu Sombor.

Istražiti svoje porodično stablo, dug je i zahtevan posao i ne košta ništa osim strpljenja. Ova vremešna Somborka ističe važnost neraskidivosti niti koja nas spaja sa precima.

Izvor: RTV

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 9. novembar

Povodom 8. novembra – Dana prosvetnih radnika, u Velikoj sali Skupštine grada organizovana je prigodna svečanost na kojoj je najistaknutijim prosvetnim radnicima u 2024. godini, uručeno priznanje „Avram Mrazović“, zahvalnice, novčana nagrada i knjiga u luksuznom povezu koja govori o našem prvom srpskom prosvetitelju i arhiepiskopu Svetom Savi. Priznanja su dobili pojedinci koji su radili na unapređenju obrazovanja mlađih generacija u Predškolskoj ustanovi, osnovnim i srednjim školama sa teritorije Grada.

Na osnovu pristiglih predloga, nadležna Komisija odlučila je da se priznanje za angažman koji doprinosi podizanju standarda kroz inovativan rad u oblasti predškolskog obrazovanja i vaspitanja dodeli Ljiljani Vulić, vaspitačici u objektu vrtića „Petar Pan“ u Somboru, u kategoriji osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja Slobodanki Todorović, profesorici razredne nastave u OŠ „Dositej Obradović“ u Somboru i u kategoriji srednješkolskog obrazovanja i vaspitanja Maji Pavićević, profesorici matematike u Gimnaziji „Veljko Petrović“ Sombor.

Priznanje i zahvalnice nagrađenim prosvetnim radnicima uručio je gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, koji se ovom prilikom zahvalio svim učiteljima, vaspitačima, profesorima i nastavnicima koji svakodnevno u svojim učionicama dele znanje onima koji su naša budućnost.

„Danas, na Dan prosvetnih radnika, želimo da se zahvalimo vama koji svakodnevno u svojim učionicama delite znanje onima koji su naša budućnosti, a duboko sam uveren da je osnov te budućnosti upravo u obrazovanju. Pored toga što nam je važno da u školama rade najbolji, najkompetentniji i najmotivisaniji učitelji i profesori, veoma nam je bitno da uslovi u kojima prosvetni radnici rade, a naša deca uče, moraju da budu u skladu sa potrebama savremenih trendova, da učionice budu okrečene, čiste i zimi tople, a tokom toplih meseci adekvatno rashlađene, da imamo opremljene kabinete, dovoljno računara i ostale obrazovne tehnologije kojima časove činite zanimljivijim i učenike podstičete na kreativnost. Za takav ishod, neophodno je da radimo partnerski, u sinergiji, da mi u lokalnoj samoupravi i dalje budemo sa vama i uz vas i obezbeđujemo kvalitetne uslove za vaš rad i za učenje naše dece, a da vi svojim znanjem, zvanjem i radom te uslove iskoristite na najbolji način i pomognete svojim đacima da u onom najboljem smislu razvijaju duh takmičara i pobednika. Još jednom svima vama čestitam Dan prosvetnih radnika i želim još mnogo inicijativa za podizanje kvaliteta obrazovanja u našem gradu“, rekao je gradonačelnik Ratković u svom obraćanju.

Ljiljana Vulić je rođena 1964. godine u Somboru. Osnovnu, srednju i višu pedagošku akademiju završila je u svom rodnom gradu. Nakon ulaska u brak, preselila se u Plaški u Republiku Hrvatsku, gde je postala majka jedne Biljane. U Plaškom je živela i radila osam godina, da bi se i usled ratnih dešavanja 1995. godine u „Oluji“ vratila u svoj rodni grad. Zaposlila se u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ na poslovima spremačice, pomoćne radnice u kuhinji i saradnika. Po otvaranju nove grupe obdaništa u Stanišiću dobila je radno mesto vaspitača gde je radila tri i po godine, a nakon tog vremena, prešla je u vrtić „Petar Pan“ u Ulici Ilije Birčanina u Somboru gde i danas radi. Ljiljana se stručno usavršavala pohađanjem akreditovanih seminara i obuka, među kojima je i program digitalnih kompetencija kao i obuka za nove Osnove programa i učešće na susretima vaspitača, a stečena znanja i razmenjena iskustva je uspešno primenjivala u vaspitno obrazovnom radu sa svojom grupom. Nova saznanja su joj pružila mogućnost veće slobode u radu sa decom, istraživanje, zadovoljavanje dečije radoznalosti i začudnosti kao i mogućnost veće kreativnosti i boljih saradničkih odnosa sa roditeljima kroz njihovo direktno uključivanje. Sa pripremnom predškolskom grupom kojoj je bila vaspitačica, rado se odazivala na humanitarnim akcijama i bila nezaobilazna saradnica u realizaciji programa za dan Ustanove na temu „Vojvodinom ravnom“.

Slobodanka Todorović je svoj radnik vek započela u OŠ „21. Oktobar“ u Somboru, stalni radni odnos u OŠ „Dositej Obradović“ zasnovala je 1989. godine. Izdvaja se izuzetnim ličnim činom i postignućima kojima utiče na razvoj i podiže kvalitet rada u školi u kojoj je zaposlena, ali i šire. Veoma je inovativna, osmišljava podsticajnu sredinu za učenje usklađujući ciljeve, sadržaje, metode rada i očekivanje ishode. Uvek zastupa najbolji interes učenika i gradi atmosferu međusobnog poverenja. Razvija empatiju, toleranciju i saradnju kod učenika kroz aktivnosti humanitarnog karaktera kao i društveno odgovornu svest kod učenika kroz saradnju i aktivnosti sa udruženjima u lokalnoj zajednici. Njeni učenici su učesnici brojnih republičkih takmičenja i smotri, likovnih i literarnih konkursa, matematičkih, informatičkih i sportskih takmičenja, ali i humanitarnih akcija. U oviru projektne nastave sa svojim učenicima je snimila film o Somboru koji se može pogledati na internetu. Pohađala je brojne obuke programa stručnog usavršavanja. Pisma podrške učiteljici Slobodanki napisali su četiri generacije njenih đaka, roditelji učenika, kolege iz kolektiva, Udruženje somborskih učitelja koji će ujedno povodom Dana prosvetnih radnika učiteljici Slobodanki dodeliti priznanje „Javna pohvala učitelju“ koje ima za cilj da prepozna i nagradi izuzetne učitelje koji svojim trudom, zalaganjem i posvećenošću doprinose razvoju obrazovanja i vaspitanja.

Maja Pavićević rođena je u Vrbasu 1971. godine, gde je završila Gimnaziju, a potom i prirodno – matematički fakultet u Novom Sadu i dobila zvanje diplomiranog matematičara. Prvo nastavničko iskustvo je sticala u Osnovnoj školi u Doroslovu i OŠ „Dositej Obradović“ u Somboru, a poslednjih 20 godina je profesor matematike u somborskoj Gimnaziji „Veljko Petrović“. Profesorica Maja u svom radu koristi različite

Svečanosti su prisustvovali i zamenik gradonačelnika Milan Stakić, članica Gradskog veća za oblast kulture i obrazovanja Jasmina Ilić, načelnica Školske uprave Milana Minarski, članovi Odeljenja za obrazovanje i direktori predškolske ustanove, osnovnih i srednjih škola.

Celokupan program uveličao je nastup hora Gimnazije „Veljko Petrović“, solistkinje dečijeg hora „Šareni vokali“ Petre Lalić i Tin kluba „Šarenih vokala“, pod upravom dirigentkinje Marije Hajnal, te učenika petog razreda OŠ „Avram Mrazović“ Sombor.

Odigrane su prve dve utakmice šestog kola KLS. Nove pobede ostvarili su zemunska Mladost i Džoker protiv Sloge i OKK Beograda.

Džoker je slavio 90:66 i sada je na deobi drugog mesta na tabeli.

Kod pobednika Kljajević je bio najefikasniji sa 18 poena, Brkić je zabeležio 16 uz sedam skokova. Na drugoj strani Gačić je postigao 15 poena, a dvocifren je još bio Srzentić sa 10 poena.

Džoker je na deobi drugog mesta sa Mladosti. Zemunci su na svom terenu u znatno neizvesnijem duelu savladali Slogu 89:83. Presudila je četvrta četvrtina koju je domaćin dobio 35:21.

U pobedničkom timu Džijugas je bio najefikasniji sa 20 poena, dok je Gašić postigao dva manje. Na drugoj strani najefikasniji bio je Simeunović sa 27 poena.

Izvor: sportklub

U Beogradu u zakonskom štrajku skraćenjem časova na 30 minuta ove sedmice učestvovalo je 70 odsto, a u Požarevcu 80 odsto škola, uz brojne pretrpljene pritiske, saopšteno je na današnjoj konferenciji za novinare reprezentativnih prosvetnih sindikata. Sledeće nedelje časove će za 15 minuta skratiti škole u Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru i Valjevu

Predstavnica Unije škola Beograda Snežan Romandić i Jasminka Matić iz Školske uprave Požarevac poručile su da nema odustajanja od protesta, uprkos najrazličitijim pritiscima.

Kao forme pritisaka Romandić je navela to da direktori škola traže spiskove, a inspekcija traži odluke o štrajku, iako su one uveliko dostavljene, dok se od nastavnika već sada zahtevaju planovi nadoknade propuštenog gradiva.

"Odolevamo i istrajavamo", navela je Romandić.

Marić je direktorima škola koji vrše pritiske na zaposlene poručila da svemu dođe kraj, pa i vlasti i da treba da budu uz svoje kolektive, a kolegama koje sledeće nedelje nastavljaju cirkularni štrajk skraćenjem časova na 30 minuta da nastave još "žešće" .

Sledeće nedelje časove će za 15 minuta skratiti škole u Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru i Valjevu.

Predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Dobrivoje Marjanović zatražio je sistemsko rešenje i poručio da je šansa za to novi posebni kolektivni ugovor koji bi trebalo da bude potpisan do marta.

On je pozvao sve nadležne i zainteresovane aktere da sa sindikatima počnu razgovore na tu temu već od sutra.

"Nećemo da svakog septembra budemo pred Vladom, hoćemo da trajno rešimo probleme prosvete", kazao je Marjanović.

Četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika odbila su ponudu Vlade da plate zaposlenima u školama budu od januara povećane za 11 odsto.

Tim povodom u Beogradu je 1. novembra održan i protest na kojem je, prema podacima organizatora, bilo oko 6.500 nezadovoljnih prosvetara.

Podsetimo, predstavnici četiri sindikata prosvetnih radnika - Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata obrazovanja Srbije, GSPRS Nezavisnost i Sindikata radnika u prosveti Srbije protestovali su 2. oktobra u Beogradu.

Njihov zahtev bio je da Vlada ispuni protokol potpisan oktobra prošle godine, a poručili su tada da neće odustati od svojih zahteva, koji se tiču poboljšanja materijalnog položaja i bezbednosti zaposlenih u školama i predškolskim ustanovama.

Pre toga, protest prosvetnih radnika održan je i 16. septembra širom Srbije.

U Beogradu su se prosvetni radnici tada okupili u parku Manjež, preko puta Ministarstva prosvete, a protestovalo se i u Zrenjaninu, Novom Sadu, Nišu, Šapcu, Valjevu, Kraljevu, Kragujevcu, Leskovcu, Somboru, Požarevcu...

U razgovorima sa premijerom Milošem Vučevićem, rečeno im je da "nema bolje ponude od januarske povišice za 12 odsto za nastavno i osam odsto za nenastavno osoblje".

Sindikati nisu pristali na to da povišica ne bude jednaka za sve zaposlene u školama. Nezadovoljni su i time što je država neće poštovati obavezujući protokol koji je potpisan pre godinu dana i što nema novca za povećanje zarada u ovoj kalendarskoj godini, kao i zbog toga što neće biti pregovora o korekciji koeficijenta.

Izvor: FoNet

U dilemi ste da li da stavite zimske gume za svoje vozilo ili cele godine koristite univerzalne gume (poznate i kao gume za sve sezone, „all season“ gume i celogodišnje gume)? Ne postoji jedinstveno pravilo koje bi važilo za svakog vozača. Najlakše ćete doći do odgovora ako sebi postavite sledeća četiri pitanja.

U kakvim vremenskim uslovima vozite?

Ako ste vozač koji retko izlazi iz garaže i mrda se s parkinga i više voli da se vozi tokom letnjih meseci, pogotovo u gradu gde se ulice vrlo brzo čiste od snaga, onda će vam biti dovoljne kvalitetne univerzalne gume, piše Jutarnji list.

 Gde živite?

Ako živite na na visokoj nadmorskoj visini, posegnite za dobrim zimskim gumama. Ako živite na na nižoj nadmorsjkoj visini i u južnijem delu zemlju, za vas su možda bolje univerzalne gume.

Da li zimu provodite na planini?

Ako volite zimske sportove i zimi obavezno odlazite u planinske krajeve, onda ne bi trebalo da imate dilemu. Vrhunske zimske gume su ono što treba vašem automobilu.

Koliko u proseku pređete kilometara u jednoj godini?

Ako vozite manje od 15 hiljada kilometara godišnje, dobre univerzalne gume biće pravi izbor. Tako ćete ušedeti i pri zameni i skladištenju zimskih guma.

Zaključak

Univerzalne gume više nisu toliko retke kao ranije. Vozači se za njih odlučuju iz više razloga, ali prvenstveno zbog činjenice da novije generacije takvih guma imaju sve bolje performanse u različitim vremenskim uslovima.

Za univerzalne gume vozači se odlučuju i zbog smanjenja troškova. Cena seta univerzalnih guma nije zanemariva no opet je prihvatljivija od dva seta guma. Tome treba dodati i trošak zamene, a neki od vozača primorani su da plaćaju i skladištenje guma.

Izvor: danas.rs

Istraživanja pokazuju šta to jasno govori da prijatelj nije pravi i da vaš odnos nije iskren, već postaje problem za vas.

Svi imamo prijatelje, samo su neki od njih pravi, a neki ne. I ponekad nije lako znati ko je iskren prijatelj, a ko loš, pa zato vredi videti šta o tome kažu psihološka istraživanja.

Na sajtu hackspirit.com predstavljaju osam znakova koji govore da je vreme da svojoj prijateljici kažete zbogom.

Misli samo na sebe

Prijateljstva bi trebalo da budu kao dvosmerna ulica, ali nije uvek tako. Jedan važan znak da vaša prijateljica možda nije tako dobra kao što ste mislili je to što je stalno usredsređena na sebe. Ta osobina se obično vidi kod pravih narcisa.

Ako se vaši razgovori uvek vrte oko nje, njenih uspeha ili problema, to može biti znak za uzbunu.

I nije to ona povremena egocentričnost – svi imamo te trenutke. Problem je ako je u pitanju dosledni obrazac, pa su svi vaši razgovori jednostrani. Ako se ona vrlo retko interesuje za vaš život i vaša osećanja, jasno je da misli samo na sebe, ne i na vas. A taj disbalans dugoročno može biti štetan za vaše mentalno zdravlje.

Dakle, sledeći put kada budete ćaskali sa svojom prijateljicom, obratite pažnju na to koliko često vraća priču na sebe. To bi moglo da otkrije i više nego što mislite. I ne zaboravite – pravo prijateljstvo treba da se zasniva na uzajamnoj podršci i razumevanju, a ne samo na monologu jedne osobe.

Nije iskrena

Svi mi s vremena na vreme slažemo, izgovorimo neku nevinu laž, ali postoji granica koju ne treba preći. Ako vaša prijateljica često laže, čak i o sitnicama, to može biti znak dubljeg problema.

Evo ga jedan primer – laže od trivijalnih stvari, recimo, šta je večerala, do većih, recimo, zašto se nije videla sa vama. Kad se te laži nagomilaju, teško je poverovati u bilo šta. U nekom trenutku se osetite kao pored stranca i ne znate kad govori istinu.

Laži i nepošten odnos kvare i najbolja prijateljstva jer se poverenje ruši.

Dakle, ako stalno hvatate svoju prijateljicu u mreži laži, možda je vreme da preispitate taj vaš odnos. To i nije lako, ali ponekad jeste neophodno da biste bili mirni sami sa sobom.

Ne poštuje vaše granice

Granice su važne u svakom odnosu, ali ne poštuju ih svi. Prijatelj koji stalno ignoriše vaše granice nema poštovanja prema vama. To se može pokazati na više načina – stalno pozajmljuje vaše stvari, a ne pita, deli vaše privatne detalje sa drugima bez vašeg pristanka…

U studiji objavljenoj u magazinu Social and Personal Relationships istraživači su otkrili da ljudi koji ne poštuju tuđe granice uglavnom imaju slabiju socijalnu inteligenciju i manjak empatije.

To što vaša prijateljica ne mari za vaš lični prostor i privatnost može biti znak da je vaš odnos u stvari loš. Dakle, ako se stalno osećate neprijatno jer ona prelazi sve vaše granice, možda je vreme za ozbiljan razgovor.

Uvek je negativna

Svi imamo loše dane, trenutke kad posumnjamo u sebe i kad smo negativni. Ali ako je vaša prijateljica uvek mračna, to može da utiče na vaše mentalno zdravlje.

Ako vas u svakom razgovoru kritikuje i žali se, vrlo je verovatno da će se to negativno preliti na vaš život.

Negativna energija u kontinuitetu lako iscrpi i može da se desi da vam ozbiljno pokvari raspoloženje, ali i pogled na život. Prijatelji su tu da nas podignu kad padnemo, da saslušaju, da slave lepe stvari sa vama.

Jasno je da i vi treba da pomognete prijateljici ako je to njeno negativno ponašenje zbog nekog problema koji ima. Ali ako suštinski nema razloga, znajte da je sasvim u redu distancirati se od onih koji loše utiču na nas.

Nije tu kad vam treba

Prijateljstvo znači da imate na koga da se oslonite kad dođu teški trenuci. Ali šta se dešava kada ta osoba nije tu baš kad vam je najpotrebnija? Prijatelj koji tada jednostavno nestane možda i nije tako dobar prijatelj kao što ste mislili.

Ako ste vi tu za vašu prijateljicu kad god njoj zagusti, a nje nema ni na vidiku kad vama treba, i to se iznova ponavlja, to je jasan znak da nešto ne štima.

Pravi prijatelj je tu i za razgovor, i kad vam nije do priče, ali je tu.

Non-stop vas omalovažava

Šala je uvek poželjna, u svakom odnosu, ali ako se razigrano zadirkivanje pretvori u stalno omalovažavanje, to znači da granice više ne postoje. Zapitajte se da li vaša prijateljica uvek traži prilku da vas ponizi, posebno u širem društvu, bilo da se radi o vašem izboru karijere, stilu oblačenja ili nečem trećem.…

To lako može da potkopa vaše samopouzdanje, a to prijatelji svakako ne rade jedni drugima. Oni prihvataju različitosti i neće se vašim manama, koje možda i nisu realne, naslađivati pred drugima.

Večito se takmiči sa vama

Malo prijateljskog nadmetanja može biti zabavno, pa i zdravo. To može da vas podstakne da budete bolji i postignete više. Ali ako se vaše prijateljstvo potpuno pretvori u jedno takmičenje, to može biti zamorno i emocionalno iscrpljujuće.

Ako vaša prijateljica uvek pokušava da vas nadmaši, bilo da se radi o dostignućima na poslu, porodici ili nekim sitnicama, to nije dobar znak. Prijateljica koja na vaš uspeh uvek gleda kao na izazov koji treba nadmašiti, a ne slaviti, svakako vam ne treba.

Prijateljstvo treba da se zasniva na uzajamnom rastu i podršci, ne na stalnom nadigravanju. Ako se osećate više kao rival nego kao prijatelj, možda je vreme da preispitate vaš odnos.

Ne izvinjava se kad pogreši

Jedan od najznačajnijih znakova da je prijatelj loš je to što ne priznaje kad pogreši i neće da se izvini. Dobar prijatelj je svestan da može da pogreši, da niko nije savršen, da može nenamerno da vas povredi i spreman je da to prihvati, kaže „izvini“ i proba da popravi stvar.

Ako vaša prijateljica nikada ne priznaje da nije u pravu ili odbije da se izvini nakon što vas je povredila, to pokazuje da nema empatije i poštovanja prema vašim osećanjima.

Svi pravimo greške, ali način na koji učimo iz tih grešaka je ono što definiše naš karakter i kvalitet našeg prijateljstva.

Izvor: nova.rs

JKP ''Parking servis Sombor'' Sombor obaveštava građane da u skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima na teritoriji Grada Sombora, povodom državnog praznika Dana primirja u Prvom svetskom ratu, u ponedeljak dana 11.11.2024. godine neće vršiti kontrolu i naplatu parkiranja.

Jovan K. (31) nastradao je danas pre podne kada je na njega pao kombi koji je popravljao. Vozilo je bilo parkirano na blagoj nizbrdici zelene površine preko puta Jovanove kuće u ulici Boška Buhe u Apatinu.

Kako nezvanično saznajemo, nesrećni čovek je podigao kombi na auto dizalicu, da bi u jednom trenutku, dok se nalazio ispod, dizalica skliznula, a kombi pao na njega i usmrtio ga na licu mesta.
Telo nesrećnog čoveka pronašla je njegova tašta, nakon što su joj iz komšiluka rekli da “neko leži ispod kombija”.

-Istrčala sam napolje, pokušala da ga izvučem, ali nisam uspela. Podvukla sam se sa druge strane, pipnula mu glavu, nije davao znakove života, kroz jecaje kaže Jovanova tašta.

Uz pomoć druge dizalice kombi je podignut i beživotno telo stradalog čoveka je izvučeno i preneto na kapelu gradskog groblja u Apatinu, odakle će sutra biti odneto na obdukciju u Zavod za sudsku medicinu u Novom Sadu.
Jovan K. je iza sebe ostavio suprugu, četvorogodišnju ćerkicu, roditelje i brata.

Izvor: apatinskenovine.rs

Grad Sombor počinje novi ciklus participativnog budžetiranja, tokom kojeg će se petu godinu zaredom realizovati po jedan projekat za svaku seosku i gradsku mesnu zajednicu.

Kao i tokom prethodnih ciklusa, građani će na ovaj način imati priliku da svojim glasom direktno utiču na to kako će se trošiti gradski budžet.

Glasa se zaokruživanjem jednog od tri ponuđena predloga na glasačkom listiću, koji će biti dostavljen na kućnu adresu uz račun JKP „Čistoća“. Svaka mesna zajednica ima svoje glasačke listiće i da bi glas bio evidentiran, listić sa odabranim predlogom treba da se donese u pripadajuću mesnu zajednicu.

Glasanje traje do 20. novembra 2024. godine, a ukoliko neko ne dobije listić, može da se obrati mesnoj zajednici kojoj pripada.