U odnosu na prošlogodišnji rast, farmaceutska industrija ove godine posustaje, ali dugoročnija statistika pokazuje da su velike amplitude u godišnjoj proizvodnji karakteristične za ovaj sektor. Uprkos teškoćama u snabdevanju sirovinama koje većinom potiču iz uvoza, rast cena osnovnih medikamenata nekoliko godina unazad znatno je ispod nivoa inflacije u Srbiji. Farmaceuti proizvode daleko više suplemenata nego lekova, uvoz uveliko premašuje izvoz, a u lancu od fabrike do kupca, veledrogerije ostvaruju najveći promet i zaradu, piše magazin Biznis i finansije.
Farmaceutska industrija je 2023. uvećala proizvodnju za 13,3 odsto i bila je među tri prerađivačka sektora koja su najviše doprinela prošlogodišnjem rastu industrijske proizvodnje od 2,7 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Međutim, ove godine farmaceutska industrija posustaje.
Prema podacima u publikaciji „Makreoekonomske analize i trendovi“ (MAT), tokom prvih osam meseci 2024. proizvodnja u ovom sektoru je bila manja za 4,4 odsto u poređenju s istim periodom prethodne godine, a u odnosu na avgust 2023. pala je čak za 15,4 procenta.
Stoga je malo verovatno da će farmaceutska industrija do kraja godine uspeti da dostigne prošlogodišnji rezultat, ali za ovu delatnost su i inače karakteristična velika kolebanja u obimu proizvodnje, piše magazin Biznis i finansije u ediciji Biznis top 2023/24. Od 2019. do 2023. godišnji rast proizvodnje je varirao u rasponu od minimalnih 2,6 odsto do maksimalnih 13,3 procenta. No, i uz povremene oscilacije, farmacija je jaka privredna grana u Srbiji, iako su proizvodnja i promet regulisani čvrstim pravilima.
Na ovom tržištu postoji stroga administrativna kontrola cena, maloprodajnih marži za lekove, kao i procedura kojima se neki lek stavlja u promet. Pored toga, proizvodnja u Srbiji je gotovo u potpunosti zavisna od sirovina iz uvoza, čije cene određuje svetska pijaca.
Država drži ključ za cene
Farmaceutska industrija otežano posluje usled loših geopolitičkih prilika koje posebno komplikuju nabavku sirovina iz uvoza, ali lekovi i preparati zbog toga nisu preterano poskupeli. Cene jesu porasle, ali je taj rast već nekoliko godina značajno ispod nivoa inflacije. Kako navodi RZS, cene osnovnih farmaceutskih proizvoda uvećane su 2021. za 3,4 odsto, naredne godine za 3,9 odsto, a lane za 2,6 odsto.
Poređenja radi, cene industrijskih proizvoda narasle su u proseku devet odsto u 2021. godini, zatim 16,4 odsto u 2022. i 3,4 odsto prošle godine.
Prema podacima PKS, cene farmaceutskih proizvoda i preparata u periodu januar – jun 2024. povećane su za 1,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, a u junu 2024. u odnosu na jun 2023. za 0,5 odsto.
„Formiranje cene lekova počinje u fabrici, koja određuje svoju proizvođačku cenu. Ako je ona, na primer 100 dinara, velikoprodaji će biti ponuđen rabat od 10, 15 ili 20 odsto, zavisno od količine koju preuzima. To je zarada veledrogerija. One će dalje proizvod proslediti apotekama po ceni od početnih 100 dinara, mada je moguće da i same daju rabat iz svoje zarade ukoliko je reč o većem lancu. Na tih 100 dinara apoteke zaračunavaju maržu koju je država propisala, 12 odsto ako je reč o leku koji je na listi Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu. To je zarada apoteka, iz koje one pokrivaju troškove i plate zaposlenih. Za ostale kategorije farmaceutskih proizvoda, preparate, suplemente ili jednom rečju parafarmaceutiku, marže se formiraju slobodno. One mogu da budu 20 odsto ili 30 odsto, mogu i 100 odsto, ali na razliku između nabavne i prodajne cene apoteka plaća porez”, objašnjava za B&F farmaceut Dragutin Rajevac.
On podseća da na tržištu postoji veliki broj apoteka, i da zato „niko nije lud da podigne cene preparata toliko da mu oni stoje neprodati, jer sve što ne nađe kupca za mesec do dva, predstavlja gubitak”.
Preparati kolo vode
Inače, proizvodnja preparata i raznih suplemenata je daleko veća od proizvodnje lekova i mnogo više utiče na rezultat celog sektora.
Kako navodi RZS u „Statističkom godišnjaku“, u prošloj godini proizvedeno je 860 tona osnovnih farmaceutskih proizvoda i 41.812 tona preparata. U prvoj kategoriji na tržištu je realizovano 869 tona, pa su zalihe gotovih proizvoda iz prethodnog perioda smanjene na 114 tona. Realizacija preparata iznosila je 41.792 tone i uz ranije skladištene, zalihe su uvećane na 1.428 tona.
Rast neprodate robe nastavljen je i u ovoj godini. Podaci PKS pokazuju da su na kraju petog meseca, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, zalihe povećane za 25,7 osto, a ukoliko se porede sa prosekom za 2023. uvećane su za čak 28,5 odsto.
Proizvodnja u ovoj delatnosti pre svega je namenjena domaćem tržištu. Prema podacima RZS, farmaceutska industrija je 2023. izvezla proizvode vredne 470 miliona dolara, a godinu pre 387 miliona dolara. Do kraja jula ove godine izvoz je vredeo 267,4 miliona dolara, što je za pet odsto više nego u istom periodu prošle godine (263 miliona dolara).
Uvoz je daleko veći iako je prošle godine neznatno smanjen, sa 1.625 miliona dolara u 2022. na 1.598 miliona dolara u prošloj godini. Do kraja sedmog meseca ove godine uvoz je dostigao 962,9 miliona dolara, 6,39 odsto više nego lane u istom periodu (905,7 miliona). Uvoz je na kraju 2023. bio pokriven izvozom sa 29,3 dosto dok je u sedam meseci ove godine pokrivenost iznosila 28,9 odsto.
Farmaceutska industrija najviše izvozi u Nemačku, zatim Sloveniju, Crnu Goru i Rusiju, dok u uvozu većina robe dolazi iz Nemačke, Francuske, Slovenije, BiH i Mađarske.
Prema „Statističkom godišnjaku“, od ukupno 51 privrednog društva u proizvodnom delu ovog sektora, tržištem dominiraju tri najveće fabrike – Hemofarm, Galenika i Farmaswiss na koje se od 22,5 milijardi dinara dodatne vrednosti sektora u 2022. godini, odnosi čak 20,1 milijarda. Pet srednjih preduzeća proizvelo je oko 1,55 milijardi dinara nove vrednosti, 12 malih 654 miliona, dok je doprinos mikro preduzeća iznosio 209 miliona dinara.
Agencija za lekove za javnost nema vremena
Republički zavod za statistiku navodi da je od ukupno 4.888 zaposlenih u 2022. godini, u mikro preduzećima radilo 84 radnika, u malim 264, srednjim 435 a u velikim 4.105 radnika. U međuvremenu, broj se uvećavao, pa je na kraju prošle godine u proizvodnji bilo angažovano ukupno 5.046, a na kraju drugog kvartala ove godine 5.147 radnika.
U tom delu sektora zarade su relativno dobre. Na kraju prošle godine prosečna neto plata u Srbiji je iznosila 86.007 dinara, dok je u proizvodnji farmaceutskih proizvoda prosek bio 131.411 dinara. U avgustu ove godine, prosek neto zarada u zemlji iznosio je 96.649 dinara, a u farmaceutskom sektoru 135.071 dinar.
Na tržištu posluju 233 veledrogerije, koje su i najprofitabilnije, a u ponudi se uglavnom „ne sudaraju“ jer trguju različitim grupama proizvoda. Kada je reč o maloprodaji, prema evidenciji RFZO, ugovor o prodaji lekova na recept sklopilo je 3.396 privatnih apoteka i ustanova, dok to pravo ima i oko 1.000 državnih kojima upravljaju lokalne vlasti.
Broj privatnih apoteka u stalnom je porastu, od 2020. do 2022. otvoreno je 200 novih, a u prošloj godini još 100, pa sada postoji jedna apoteka na nešto više od 1.500 stanovnika. Tržištem dominiraju veliki lanci, Lilly sa oko 200 objekata, Benu sa više od 400 i Dr Max sa oko 300.
Prema ranije dostupnim podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALMS), u 2022. promet na domaćem farmaceutskom tržištu iznosio je 1,64 milijarde evra, od čega su veledrogerije realizovale 1,19 milijardi. Prošlogodišnje podatke o prometu, ali i tačan broj apoteka, veledrogerija, registrovanih lekova ili izdatih nacionalnih dozvola za lek, nismo mogli da dobijemo.
„Nemamo resurse da odgovaramo na novinarska pitanja“ glasio je odgovor na naš upit, iako ALMS ima službu za odnose sa javnošću, što propisuje zakon, kao što je obavezuje i da od učesnika na tržištu prikuplja i analizira podatke o prometu i potrošnji.
„Ovi izveštaji predstavljaju službenu tajnu, a obrađeni podaci dostupni su javnosti“, tvrdi ALMS na svom sajtu, a prenosi N1.
