Sombor.info

U Spomen muzeju Batinske bitke u utorak, 11. novembra otvorena izložbe povodom 81. godišnjice Batinske bitke.

Povodom 81. godišnjice Batinske bitke, u Spomen—muzeju Batinske bitke juče je svečano otvorena izložba Stratezi Batinske operacije, autorke Martine Malbaški, kustosa—istoričara.

Izložba osvetljava ulogu vojnih komandanata i strateške poteze koji su odredili tok jedne od najvećih operacija za oslobođenje Jugoslavije u Drugom svetskom ratu.

Planirana isključenja struje u Kljajićevu u četvrtak i petak

Četvrtak, 13.11.

09:00 - 14:00
Кljajićevo: Lastina, Moravički put 25-35, 22-42

Petak, 14.11.

09:00 - 14:00
Кljajićevo: Lastina, Moravički put 25-35, 22-42

Ovog vikenda na programu je pretposlednje jesenje kola Područne fudbalske lige Sombor. Dva kola pre kraja vodeći ŽAK ima šest bodova prednosti u odnosu na najbližeg pratioca iz Bačkog Brega i bod više u odnosu na rivala iz Ruskog Krstura. „Željezničari“ će u subotu, 15. novembra ugostiti fenjeraša iz Pivnica. Sve sem domaće pobede bilo bi prvorazredno iznenađenje.

Brežani će u somborskom derbiju ugostiti Kordun iz Kljajićeva, dok Rusin dočekuje ČSK. Susret u Bregu poveren je Bojanu Cariću, dok će u Krsturu „pravdu“ delili“ Rodoljub Zeljković. Ekipa Radničkog će ugostiti Krivanj, dok će Ravangrad 2018 gostovati u Bačkom Brestovcu. Ove utakmice sudiće Nemanja Đurđević odnosno Denis Karimanović - piše somborsport.org.

Svi mečevi startuju u 13 časova.

Konzorcijum preduzeća „Vojput“, „Put-Invest“ i „Ekstra auto transport“ obaveštava javnost da će na deonici državnog puta između Kule i Crvenke doći do izmene režima saobraćaja, pa će isti biti potpuno obustavljen za vikend, u periodu od 15. do 17. novembra. Put se zatvara u subotu u 4 časa ujutru, a otvara u ponedeljak u 5 časova ujutru.

Razlog obustave su radovi na rehabilitaciji kolovoza koji počinju na osnovu ishodovanog Rešenja od nadležnog ministarstva. Definisan je alternativni putni pravac u ovom periodu, i to Kula-BačkaTopola-Bački Sokolac-Kljajićevo-Crvenka. Saobraćaj će putem saobraćajnih znakova biti preusmeren ka državnom putu do ulaska u Crvenku.

Gradu Somboru Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam dodelio je sredstva u iznosu od 37.500.000,00 dinara za radove na izgradnji tri sportska rekreativna terena na otvorenom i uređenje dečijeg igrališta u parku Miroslava Gucunje. Ugovor o dodeli sredstava gradonačelniku Sombora Antoniu Ratkoviću svečano je uručio pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević u prostorijama Privredne komore Novog Sada.

Ugovor je dodeljen na osnovu Javnog konkursa za finansiranje projekata od značaja za razvoj turističkog potencijala Autonomne Pokrajine Vojvodine u 2025. godini.

Ivanišević je istakao da su tokom tekuće godine, za ovu oblast, raspisana dva konkursa.

„Za turističke projekte lokalnih samouprava opredelili smo ukupno 250 miliona tokom ove godine. Prvi put u Pokrajinskoj vladi imamo konkurs koji je isključivo namenjen turističkim projektima lokalnih samouprava“, rekao je sekretar Ivanišević i dodao da je ideja bila da se u saradnji sa lokalnim samoupravama finansiraju projekti koje su istakli kao značajne za turizam na svojoj teritoriji.

Prema njegovim rečima, deo novca će biti iskorišćen za izgradnju i rekonstrukciju, dok će drugi deo biti opredeljen za izradu projektno-tehničke dokumentacije.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 13. novembar

Iako su misterije među najčitanijim književnim žanrovima i dominiraju malim ekranima, u svetu filma ponekad su nepravedno zapostavljene. Od klasičnih detektivskih priča do psiholoških trilera, ovaj žanr obuhvata širok raspon podžanrova.

Popularna baza podataka IMDb sastavila je spisak 100 najboljih misterioznih filmova svih vremena, a ovo je deset najbolje ocenjenih naslova, piše Index.hr.

10. North by Northwest

Alfred Hičkok režirao je ovaj špijunski triler iz 1959. godine, a glume Keri Grant, Eva Meri Sejnt i Džejms Mejson. Film prati oglašivača iz Njujorka koji beži pred grupom špijuna nakon što ga pogrešno zamene za tajnog agenta. U begu se zaljubljuje u ženu čije mu namere postaju sumnjive.

9. The Third Man

Kultni noar iz 1949. godine režirao je Kerol Rid, a scenario potpisuje Grejem Grin. Snimljen je u posleratnom Beču i poznat je po upečatljivoj crno-beloj fotografiji. Priča prati pisca koji dolazi u Beč i počinje da istražuje sumnjivu smrt prijatelja Harija Lajma.

8. Oldboy

Ovaj južnokorejski triler iz 2003. godine režirao je Park Čan-Vuk. Film govori o muškarcu koji je petnaest godina držan u zatočeništvu, a zatim pušten kako bi pronašao svog otmičara. Sirova emocija, neočekivani obrti i snažan vizuelni stil učinili su Oldboj jednim od najuticajnijih azijskih ostvarenja.

7. Memento

Režiserski uradak Kristofera Nolana iz 2000. godine donosi priču o čoveku koji pati od amnezije i pokušava da pronađe ubicu svoje supruge. Poznat je po nelinearnoj strukturi i originalnom pristupu priči, čime je učvrstio Nolanov status u svetu filma.

6. Solaris

Sovjetski naučnofantastični film iz 1972. godine, u režiji Andreja Tarkovskog, adaptacija je romana Stanislava Lema. Psiholog dolazi na svemirsku stanicu gde posada doživljava neobična stanja uma. Istražuje teme sećanja, tuge i ljudske svesti.

5. The Maltese Falcon

Prvi film Džona Hjustona iz 1941. godine zasniva se na romanu Dašijela Hameta. Hamfri Bogart glumi detektiva koji istražuje niz ubistava povezanih s potragom za tajanstvenim kipićem. Ovaj noar smatra se jednim od najvažnijih u istoriji žanra.

4. Laura

Kriminalistička drama iz 1944. godine u režiji Ota Premingera donosi priču o detektivu koji se zaljubljuje u ženu čiju smrt istražuje. Film je poznat po neobičnoj atmosferi i emotivnoj dubini, što ga čini jednim od najposebnijih naslova u žanru.

3. Vertigo

Jedan od najcenjenijih filmova svih vremena, Vrtoglavica iz 1958. godine Alfreda Hičkoka, priča je o bivšem policajcu koji razvija opsesiju prema ženi koju prati. Poznat je po psihološkoj složenosti, simbolici i inovativnoj režiji.

2. Citizen Kane

Orson Vels je 1941. godine snimio ostvarenje koje je postavilo nove standarde filmske umetnosti. Građanin Kejn prati novinare koji pokušavaju da otkriju značenje poslednje reči medijskog magnata. Inovativan i duboko simboličan, ovaj film i dalje izaziva divljenje.

1. Psycho

Na vrhu liste nalazi se Psiho iz 1960. godine, još jedno Hičkokovo remek-delo. Počinje kao priča o ženi koja krade novac i beži, ali se ubrzo pretvara u triler koji je zauvek promenio žanr. Bejts motel, scena pod tušem i lik Normana Bejtsa postali su legendarni u svetu sedme umetnosti.

Kada zima stisne, a termometar pada, ulice Kopenhagena i drugih danskih gradova izgledaju jednako tople. I nije samo stvar u tome što su Danci „otporni na hladnoću“, već što grejanje u Danskoj funkcioniše kao sistem koji kombinuje komfor, tehnologiju i kolektivnu organizaciju, što rezultira znatno efikasnijim troškovima i manjom nervozom pred računima za grejanje.

Osnova sistema je tzv. daljinsko grejanje, a to znači da veliki broj domaćinstava u urbanim područjima nije zavisan od individualnih kotlova, već je povezan na centralizovanu mrežu tople vode ili pare koja dolazi iz zajedničkih čvorišta. Prema podacima, oko 64-70 % danskih domaćinstava koristi ovaj vid grejanja, navodi „SatetofGreen„, a prenosi Nova.rs.

Ključ je u tome što distribucija toplote masovnim putem omogućava znatnije smanjenje gubitaka i troškova dok pojedinačno grejanje često morala da se nosi s visokim cenama i manje ekološkom energetskom osnovom.

Kako to izgleda u praksi? U Danskoj se sistemi daljinskog grejanja dugi niz decenija planiraju i razvijaju uz državnu regulaciju. Preko zakona o snabdevanju toplotom (Heat Supply Act) i lokalnih planova, definiše se koje teritorije će biti pokrivene i kako će se upravljati cenama i kvalitetom usluge.

Mreže su visoke gustine, naročito u gradskim zonama, što znači da je potrošnja toplote po korisniku racionalizovana, a infrastrukturni gubici su minimalizovani.

Šta to konkretno znači za račun i trošak? Iako precizne cifre zavise od stana, izolacije i godišnjeg režima, činjenica je da danski sistem omogućava konkurentnu cenu grejanja u poređenju sa mnogim drugim evropskim zemljama. Studija kaže da je daljinsko grejanje u Danskoj „konkurentna opcija“ i da se redovno analizira u poređenju sa individualnim sistemima grejanja.

Na primer u julu 2024. Danski parlament odlučio je da uredi limiti za varijacije cena daljinskog grejanja, pošto su neke oblasti imale godišnje račune od oko 8.000 do čak 39.000 danskih kruna.

Zašto Danci uspevaju da zadrže račune pod kontrolom i u oštrim zimama? Prvi faktor je infrastruktura centralizovana grejna mreža sa kombinacijom izvora: otpadna toplotna energija iz industrije, biomasa, visoko efikasni kotlovi i toplotne pumpe.

Drugi faktor je kultura energetske efikasnosti i regulacija: mreže su projektovane za niske distributivne temperature, izolacija zgrada je visoke klase, a potrošač ima pregled nad cenama i sistemima.

Treći važan element: poverenje i dugoročno planiranje cena grejanja ne sme nepredvidivo da skače, korisnici imaju zaštitu, lokalne vlasti i energetske agencije kontinuirano rade na optimizaciji sistema.

Naravno, nijedan sistem nije bez izazova. Ako je zgrada slabo izolovana ili nije priključena na sistem daljinskog grejanja, troškovi mogu biti znatno veći. Takođe, prelazak na obnovljive izvore i dalje traje, pa je efikasnost sistema stalno predmet modernizacije.

Model grejanja u Danskoj pokazuje da se zima može „preživeti“ bez velikih računa uz urbani sistem koji koristi skalirane rešenja, efikasnu infrastrukturu i regulatornu podršku. Za zemlje koje se bore s visokom cenom grejanja i fragmentiranim sistemima, dansko iskustvo je zlata vredno.

Novi mobilni i stacionarni radari koji će uskoro biti postavljeni širom Srbije, osim prekoračenje brzine, beležiće i korišćenje telefona tokom vožnje, kao i nevezivanje sigurnosnog pojasa. Njihovo skoro uvođenje najavila je Agencija za bezbednost saobraćaja zajedno u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova - Upravom saobraćajne policije. Evo svih detalja o tome kako će funkcionisati i kako će stizati kazne.

Kao što je „Blic“ već pisao, Agencija za bezbednost saobraćaja, zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova uveliko radi na postavljanju novih stacionarnih i mobilnih radara.

Šta će beležiti mobilni i stacionarni radari:

1. Korišćenje mobilnih telefona
2. Prekoračenje brzine
3. Nekorišćenje sigurnosnog pojasa

Pomoćnik direktora ABS, Veljko Ćurčić za „Blic“ je otkrio da na licu mesta neće morati da bude prisutno lice, odnosno policajac. Osim toga, ovi mobilni radari moći da se pomeraju i ljudi neće u svakom trenutku znati gde se oni nalaze.

Cilj je da se otkrije što veći broj prekršaja i s druge strane, unapredi bezbednost saobraćaja, a imajući u vidu da je od početka ove godine, na putevima Srbije život je izgubilo 390 osoba, dok je povređenih u saobraćajnim nezgodama čak 15.320 - prenosi Nova.rs.

„Kazne će stizati bez prisustva policije“

Direktor ABS, Branko Stamatović otkrio je ranije da su uređaji već nabavljeni, a njihovo puštanje u rad se očekuje ubrzo.

„Apelujem na sve učesnike u saobraćaju – poštujte propise, jer će kazne stizati i bez prisustva policije! Poštujte propise zbog svoje bezbednosti, kao i bezbednosti svih u saobraćaju. Zalagaćemo se za promenu zakona po kojem će se bahati vozači koji voze pod dejstvom alkohola posebno sankcionisati, a novčane kazne biti znatno veće. Nema opravdanja da sednete za volan ako ste popili i jednu čašicu alkohola. Naša misija je jasna – nulta tolerancija prema bahatosti i nesavesnosti i znatno veće kazne za saobraćajne prekršaje“, istakao je Stamatović.

Šta su stacionarni radari

Stacionarni radar je uređaj koji je trajno (ili skoro trajno) postavljen na jednoj lokaciji, na primer uz magistralni put, na ulazu u naseljeno mesto, kod raskrsnice sa semaforom i meriće navedena tri saobraćajna prekršaja – korišćenje mobilnih telefona, prekoračenje brzine i nekorišćenje sigurnosnog pojasa.

Prema rečima Milan Vujanić, profesora Saobraćajnog fakulteta u penziji, takvi stacionarni radari već postoje u Republici Srpskoj. U pitanju su crni stubovi, malo preko 2 metara visine i u sebi imaju ugrađene kamere i što je vrlo karakteristično za njih, „ne upadaju u oko“.

„Ne uočavaju se lako, a u Republici Srpskoj beleže prekoračenje brzine“, dodaje profesor Vujanić za „Blic“.

U MUP Srpske kažu da su od 1. januara ove godine, pa do 29. marta, ovi radari zabeležili čak 51.858 saobraćajnih prekršaja.

Šta su mobilni radari

Mobilni radari su uređaji za kontrolu saobraćaja koji nisu trajno postavljeni na jednom mestu (kao što su stacionarni/ugrađeni radari), već mogu biti premješteni odnosno korišćeni na različitim lokacijama – često montirani u vozilima policije ili privremeno postavljeni na lokacijama gde je povećan rizik od saobraćajnih prekršaja.

Gde će oni i kada tačno biti postavljani, vozači neće znati, što znači da je svako u riziku da bude kažnjen ukoliko krši pravila.

Na koji način stižu kazne vozačima

Kako za „Blic“ otkriva profesor Saobraćajnog fakulteta, Milan Vujanić, mobilni radari se premeštaju s mesta na mesto i prilikom detektovanja neka od tri saobraćajna prekršaja, automatski šalju prijavu MUP.

Sledeći korak je da MUP šalje prijavu vlasniku vozila, bez obzira da li je on u tom trenutku upravljao njime ili nije.

„Kazna ne stiže odmah, potrebno je vreme“

Stručnjak za bezbednost u saobraćaju Milan Božović kazao je za Euronews Srbija da je ipak potrebno vreme da se obrade informacije o učinjenom prekršaju.

„Kada operativci obrade podatke o učinjenom prekršaju treba da se pošalje dopis vlasniku vozila jer radari ne prepoznaju lice vozača. Nakon toga vlasnik treba da se izjasni ko je upravljao vozilom“, rekao je.

Kako je naveo, tek nakon toga može da se šalje kazna onome ko je napravio prekršaj.

„Može da se desi da se prekršaj napravi tokom zimskih meseci, a da kazna stigne tokom letnjih, a sve najkasnije mora da se završi u roku od dve godine da ne bi zastarelo“, rekao je Božović.

Kakvo je pravilo u Evropi

Naveo je da u Evropi vozači koji naprave prekršaj vrlo brzo budu obavešteni da im je napisana kazna.

„Vozači u Evropi koji načine prekršaj pa tog dana izađu sa teritorije Evropske unije na granici neće biti upozoreni da imaju kaznu. Međutim, kada se budu vraćali u Evropsku uniju, odnosno posle nekoliko dana, na granici će biti obavešteni da su napravili saobraćajni prekršaj“, objasnio je Božović.

Vlasnik vozila mora da se izjasni, inače plaća 25.000 dinara

„Vlasniku vozila kojim je načinjen prekršaj, u koverti koja mu stiže na kućnu adresu, dobiće i pitanje na koje treba prvo da odgovori da li je on upravljao vozilom. Ako ne dostavi podatke ko je upravljao vozilom moraće da plati kaznu u iznosu od 25.000 dinara“, objašnjava profesor Vujanić.

Kako ističe, cilj ovih radara jeste da pomognu što većem poštovanju propisa i indirektno većoj bezbednosti saobraćaja jer mnoge posledice nastaju upravo zbog nevezivanja sigurnosnog pojasa, korišćenja mobilnih telefona i prekoračenja brzine.

Kolike su kazne za ova 3 prekršaja

U slučaju nevezivanja sigurnosnog pojasa sledi kazna u iznosi od 10.000 dinara.

Korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje (bez „hands-free“) – kazna iznosi 10.000 dinara, a ako se plati u roku od 8 dana često je polovina iznosa 5.000 dinara.

Prekoračenje brzine u naseljenim mestima:

do 10 km/h preko dozvoljene: ~3.000 dinara.
11–20 km/h preko: ~5.000 dinara.
21–40 km/h preko: ~10.000 dinara.
51–70 km/h: 20.000 – 40.000 din ili zatvor do 30 dana
preko 70 km/h: 100.000 -120.000 din ili više, uz zabranu upravljanja vozilom, pa čak i kaznu zatvora.

Skup simptoma i znakova koji su izazvani prisustvom bakterija u urinarnom traktu naziva se urinarna infekcija.

Najčešći uzročnik, u 90 odsto slučajeva, je Escherichia coli, mnogo ređe su to druge bakterije.

Infekcija Escerichiom coli

Rezervoar infekcije je sopstvena, intestinalna Escerichia coli koja je normalan stanovnik creva, ali ako kontaminira perinealnu regiju i prodre u urinarni trakt, izaziva infekciju

Ove infekcije su jedan od najčešćih razloga za propisivanje antibiotske terapije. Najmanje 15 odsto od svih propisanih antibiotika je za lečenje upravo urinarnih infekcija.

Karakteristični simptomi su:
bol i peckanje pri mokrenju,
mokrenje,
promena boje i mirisa urina,
nekada prisustvo sukrvice ili
zamućen urin.

Dr Milica Bošković, doktorka opšte medicine, kaže za Stetoskop da su osobe ženskog pola (posebno seksualno aktivne) u četiri puta većem riziku za razvoj infekcije.

Razlog za to su razlike u anatomskoj građi između mukaraca i žena (kraća uretra kod žena olakšava prodor bakterija iz perinealne regije).

Osim toga, dokazana je genetska predispozicija za ponavljane infekcije (osobe ženskog pola čije su majke imale urinarne infekcije, kao i one osobe koje su u dečjoj dobi bile sklone infekcijama češće imaju urinarne infekcije), menopauza i nedostatak estrogena, pridružene hronične bolesti (šećerna bolest).

U letnjim mesecima, učestalost urinarnih infekcija je još veća. Tome doprinosi kupanje u hladnim bazenima, rekama, jezerima i moru u ne baš idealnim higijenskim uslovima.

Takođe, sedenje u mokrim kupaćim kostimima povećava rizik od nastanka urinarne infekcije, posebno kod osetljivih osoba. Leti se veća količina tečnosti gubi znojenjem, što može dovesti do smanjene diureze (mokrenja).

U ovim okolnostima mokraćni putevi se slabo ispiraju čime se značajno povećava rizik za ulazak i zadržavanje bakterijau urinarnom traktu.

Šta kada se pojave simptomi urinarne infekcije?

Kada se pojave simptomi infekcije, treba dati urin na analizu. Posebno treba naglasiti da se za laboratorijsku analizu uzima srednji mlaz prve jutarnje mokraće, nakon odgovarajuće higijene perinealne regije.

Do odnošenja uzorka u laboratoriju, urin se čuva u frižideru. Na osnovu ove analize, lekar će proceniti da li i koji antibiotik je neophodno primeniti.

Blage, nekomplikovane infekcije se mogu lečiti D manozom, Lactobacillus spp,biljnim preparatima( čaj od brusnice 30%,urobitrat čaj )

Prevencija infekcija podrazumeva sledeće:
unošenje dovoljne količine tečnosti u toku dana,
ne odlagati odlazak u toalet, kao i mokrenje pre i nakon seksualnog odnosa,
nakon obavljanja higijenskih potreba pravilna upotreba toalet papira (od nepred ka nazad).

Recidiv urinarnih infekcija

U slučaju recidivantnih infekcija, recidiv se može sprečiti (ili se makar učestalost infekcije može smanjiti) antibiotskom profilaksom koja se može sprovesti upotrebim malih doza antibiotika kontinuirano ili u jednoj dozi nakon seksualnog odnosa, hormonskom lokalnom supstitucijom,imunoprofilaksom, probioticima (Lactobacillus spp).

Konačnu odluku o vrsti profilakse mora doneti lekar koji sagledava sve aspekte potencijalnih rizika i benefita za svakog pacijenta.

Šta ako osoba ima u urinu bakterije, a nema simptoma?
Ukoliko rutinska analiza urina ( u okviru sistematskog pregleda i sl.) dokaže prisustvo bakterija a da osoba pri tom nema simptoma, (asimptomatska bakteriurija),takvu bakteriuriju kako navodi dr Bošković, ne treba lečiti osim ako se ne radi o:

trudnicama( terapija 3 do 5 dana),
planiranoj urološkoj intervenciji,
promeni katetra,
neregulisanoj šećernoj bolesti.

Nakon završene terapije, potrebno je uraditi kontrolnu urinokulturu o čemu se pacijent dogovara sa svojim lekarom.