Sombor.info

U svetu ljubavi i intime pojavljuju se seksualni trendovi koji mogu delovati bezazleno, ali zapravo štete odnosima. Vanesa Marin, seksualna terapeutkinja s skoro 20 godina iskustva, upozorava na nešto što nikako ne bi praktikovala – testiranje partnera i glumljenje orgazma.

Vanesa naglašava da partner nikada ne sme da bude posramljen ili kritikovan zato što je inicirao seksualni kontakt. Čak i ako u tom trenutku nemate želju, važno je sačuvati partnerovo samopouzdanje i poverenje.

Još jedna situacija koju je terapeutkinja navela na svojoj listi stvari koje nikada ne bi uradila u vezi jeste prestanak iniciranja seksualnog odnosa kao testa ili trika za partnera, što postaje trend. Vanesa ističe da je ovo apsolutno neprihvatljivo i da se ovakve vrste testova nikada ne bi trebalo dešavati.

Trend prestajanja iniciranja seksa da bi se partner „testirao“ sve je popularniji, ali potpuno pogrešan. Takve igre ne donose ništa dobro i često stvaraju napetost i frustraciju u vezi. Vanesa upozorava: ove manipulacije su neprihvatljive i ne grade zdrav odnos.

Terapeutkinja priznaje da može biti frustrirajuće ako ste vi taj sa većim seksualnim nagonom, ali je važno zadržati perspektivu.

- Ovakvi testovi nikome ne čine dobro. Seks ne bi trebalo da bude igra uma - dodala je Vanesa.

Lažni orgazam – zašto to izbegavati

Lažiranje orgazma je još jedan problem koji narušava intimnost. Istraživanja pokazuju da veliki broj žena priznaje da to radi, ali Vanesa ističe da iskrenost u spavaćoj sobi stvara pravu povezanost. Lažni orgazam može stvoriti iluziju zadovoljstva, ali uništava poverenje i komunikaciju.

Kako sačuvati intimnost i poverenje

Otvoreno komunicirajte o željama i granicama.
Ne koristite seks kao test ili manipulaciju.
Budite iskreni u vezi sa svojim zadovoljstvom i potrebama.

Novi seksualni trend možda deluje intrigantno, ali za stabilnu i srećnu vezu važno je čuvati poverenje i iskrenost u spavaćoj sobi. Samo tako intimnost postaje iskustvo povezivanja, a ne igra moći ili skrivanja osećanja.

Vanesa Marin ovim savetima podseća da je iskrenost temelj svake zdrave veze i da bilo kakvi trendovi koji narušavaju tu iskrenost ne donose dugoročnu sreću.

Odbojkašice "Volejstarsa" uspešno su prebrodile još jedno gostovanje. One su u šestom kolu BPŠ Prve lige Srbije gostovale u Gornjem Milanovcu gde su u pet setova slavile nad ekipom Takovo Kansai Helios. Koliko je utakmica bila neizvesna govori i podatak da su čak tri seta igrana na razliku. Gošće su bolje otvorile meč i prilično lako su nakon prvog seta (17:25) povele. U naredna tri seta bilo je neizvesno. Gledaoci su mogli da uživaju, viđena je velika borba oba tima. Igralo se za svaki poen. Drugi set dobila je ekipa iz Kljajićeva sa 24:26, da bi domaćin naredna dva rešio u svoju korist, oba sa 27:25.

Izabranice trenera Vladimira Karanovića imale su više snage u poslednjem setu (8:15), ali i koncentracije, te su meč uspešno privele kraju. Nakon ovog kola Volejstars (5/1) je ostao na trećoj poziciji sa 15 bodova, koliko je skupila i drugoplasirana ekipa Omladinca iz Novih Banovaca. Lider prvenstva je ekipa Valjeva koja je zabeležila svih šest pobeda (16 bodova).

U narednom kolu Volejstars će pred domaćom publikom ugostiti ekipu Borca iz Čačka koji je u dosadašnjem takmičenju zabeežila svih šest poraza.

(somborsport.org)

U subotu 15. novembra pod nazivom "Na tragu bizona" na Fruškoj Gori na Grgurevcima održano je sedmo kolo Vojvođanske treking lige. Učešće na ligi je uzelo nešto više od 250 učesnika koji su mogli da biraju staze od 11, 21 i 25 kilometara. Članovi Atletsko rekreativnog kluba "Somaraton" su izabrali deonicu od 11 kilometara sa kumulativnim usponom od 350 metara.

Jelena Stanimirović je imala zapažen rezultat plasirajući se među deset najbržih žena u generalnom plasmanu. Daniel Šokac i Aleksandar Krneta, povratnik na trejl stazu, su uspešno savladali zadatu deonicu.

Kada napolju zahladi i hladnoća počne da prodire u zidove, često zanemarujemo jedno važno pitanje — kolika bi zapravo trebalo da bude temperatura u stanu. Iako nam je najvažnije da nam bude toplo, stručnjaci ističu da nije rešenje u tome da prostor pregrevamo, već da pronađemo balans između udobnosti, zdravlja i energetske efikasnosti.

Prema američkom Ministarstvu energetike (U.S. Department of Energy), preporučena temperatura u kući tokom dana iznosi oko 20 °C – to je nivo na kojem se većina ljudi oseća prijatno, a grejanje ne troši previše energije.

Istraživanja evropskog Instituta za širenje energetske efikasnosti (IDAE) navode da optimalna dnevna temperatura u zimskim mesecima za većinu domova iznosi između 21 i 23 °C, dok se u spavaćim sobama noću može spustiti na 15–17 °C bez narušavanja komfora, piše nova.rs.

Zašto ovaj raspon?

Ljudsko telo najbolje funkcioniše u umereno toplom prostoru: kada je prostor previše hladan, telo koristi više energije da održi temperaturu, što može povećati rizik od bolesti ili nelagodnosti; kada je prostor previše topao, vazduh postaje suv, što uzrokuje suve sluzokože i lošiji kvalitet sna.

Istraživanja pokazuju da se za svaki stepen iznad optimalne temperature potrošnja energije povećava za nekoliko procenata, što se direktno odražava na računu za grejanje.

Zašto ne održavati grejanje na 25–26 °C?

Grejanje iznad optimalne temperature ima nekoliko nedostataka: potrošnja energije naglo raste, što znači da ćete za svaki dodatni stepen plaćati znatno više. Pored toga, u prekomerno zagrejanim prostorijama vazduh se isušuje, povećava se rizik od statičkog elektriciteta, a ventilacija je loša.

Stručnjaci stoga preporučuju da se udobnost postigne slojevima odeće, dobrom toplotnom izolacijom i dobrim prozorima.

Zaštita doma

Još jedan razlog za preciznu regulaciju temperature je zaštita strukture doma. Ako se prostor pregreje bez odgovarajuće ventilacije i izolacije, može doći do kondenzacije na hladnim zidovima i prozorima, što podstiče rast buđi i oštećenje materijala.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 17. novembar

Rotenburg, bajkoviti gradić u Bavarskoj, smešten je na „Romantičnoj ruti“ između Vircburga i Bavarskih Alpa, a mnogi ga smatraju najlepšim mestom u Nemačkoj. Ovaj grad od nešto više od 11.000 stanovnika izgleda kao da je iskoračio iz priče za laku noć — i to sa razlogom! Ovaj bajkoviti gradić svojevremeno je poslužio i kao inspiracija Diznijevim animatorima za stvaranje brojnih ambijenata u njihovim filmovima, a kuća iz koje potiče Pinokio gotovo je verna kopija jedne iz Rotenburga.

Gradić iz bajke

Šetnja kroz istorijski centar Rotenburga na Tauberu je živopisno putovanje kroz istoriju. Kaldrmisane ulice i šarene kuće sa drvenim okvirom i kule nanizane duž krivudavih ulica podsećaju na značaj srednjovekovnog Rotenburga, čiji je razvoj dostigao vrhunac u 15. veku, piše Punkufer.hr.

Grad je okružen zidinama koje danas nude prijatnu šetnju od četiri kilometra. Obilazak obično počinje kod jedne od pet gradskih kapija, Redertora. Zidovi takođe imaju 42 kule, od kojih u neke možete ući. Sa kule Kobolcel možete se uputiti ka srcu grada i njegovom najfotografisanijem delu – staroj četvrti Plenlajn.

Na samo nekoliko minuta hoda odavde nalazi se Srednjovekovni muzej zločina i mučenja, najveći te vrste u Evropi. U blizini je još jedan veoma poseban muzej, Nemački božićni muzej, gde se Božić slavi tokom cele godine. Kada se spoje magija Rotenburga u novembru i njegov čuveni decembarski vašar Rajterlesmarkt, Rotenburg zaista postaje zimska bajka.

Foto: Shutterstock/SCStock

Ali bez obzira u koje doba godine se ovde nađete, sigurno ćete sresti noćnog čuvara u crnom ogrtaču, koji će vam ispričati brojne anegdote iz duge istorije grada. Takođe će vam reći da su najveći neprijatelji grada bili pijanice – jer bi zaspali na straži, a grad bi mogao da izgori u trenutku nepažnje.

Ali, kako istorija kaže, Rotenburg je spasao pijani gradonačelnik. Nakon poraza u Tridesetogodišnjem ratu, 1631. godine grad je ipak oslobođen, zahvaljujući tadašnjem gradonačelniku koji je prihvatio neprijateljski izazov da popije više od tri litra vina u jednom gutljaju. Bokal se nalazi u kolekciji Carskog gradskog muzeja, a sećanje na ovaj događaj i danas živi kroz izvođenje Der Meistertrunk (Majstorov gutljaj), koje se tradicionalno izvodi na Dan svih duša.

Jedan je od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova u Nemačkoj, koji se može pohvaliti gotskom i renesansnom gradskom većnicom, srednjovekovnom crkvom Svetog Jakova, čije Rigerove orgulje često ugošćuju soliste svetske klase, i pozorištem Topler, „najlepšim pozorištem u Bavarskoj“.

Šarmantna okolina Rotenburga takođe nudi mnoštvo uzbuđenja za svačiji ukus. Penjači, golferi, biciklisti i šetači će ovde pronaći svoje mesto. Gurmani neće biti ništa manje razočarani.

Enjoy ob der Tauber će vas razmaziti lokalnim specijalitetima, a restorani Schranne i Höll imaju najbolje domaće kobasice. Ne propustite Café Lebenslust gde će vam, kako i dolikuje bajci, biti posluženo piće od hibiskusa, latica ruže, mente i penušavog vina.

Rotenburg takođe ima svoj desert – Tauberkugeln, snežne kugle, koje su nekada pekli monasi i mešali sa rumom kako bi oterali loše raspoloženje tokom posta. Prvobitno napravljene od prhkog testa, a zatim uvaljane u šećer u prahu, danas postoje mnoge varijacije ove slatke poslastice, koje morate probati u tradicionalnom kafani Valtera Fridela.

U senci Velike piramide faraona Kefrena i gotovo jednako impresivne piramide njegovog sina Kefrena stoji Mikerinova piramida. Ovaj grobni spomenik izranja iz peska Gize i kao da zauvek pruža ruku ka Suncu. I nakon više od četiri hiljade godina, čudo iz doba Starog kraljevstva i dalje šapuće svoje tajne.

Treća po veličini piramida na visoravni Giza trpela je udare pustinjskih vetrova, pljačkaše, pa čak i neuspešan pokušaj rušenja. Sultan Al Aziz Uthman naredio je uništavanje piramida u dvanaestom veku, ali uspeo je samo da napravi duboku „ranu“ na njenoj severnoj strani. Ipak, to nije jedina neobičnost. Istočna fasada bila je obložena uglačanim granitnim pločama koje se nalaze samo oko ulaza, a razlog za to nikada nije bio potpuno jasan - piše Nova.rs.

Istraživači sa Univerziteta u Kairu i Tehničkog univerziteta u Minhenu, deo tima ScanPyramids, odlučili su da to ispitaju. To je ista grupa koja je ranije otkrila skriveni hodnik u Velikoj piramidi. Kada su skenirali Menkaureovu piramidu, otkrili su anomalije ispod granitnih ploča. Ispostavilo se da su to dva vazdušna prostora, o čijem postojanju je još 2019. pretpostavio istraživač Stin van den Hoven. Ovi prostori mogli bi da ukazuju na tajni ulaz koji su davni pljačkaši možda prevideli.

Da bi istražili šta se krije iza granita, koristili su tri savremene, neinvazivne metode. Električna tomografija otkriva skrivene strukture tako što meri koliko se materijal opire prolasku električne struje. Radar koji prodire kroz zemlju šalje elektromagnetni puls u zid i beleži kako se odbija od onoga što se nalazi unutra. Treća metoda, ultrazvučno ispitivanje, šalje zvučne talase u kamen i meri kako se odbijaju od eventualnih šupljina. Sve tri opcije omogućavaju da se otkriju granice između čvrstog kamena i vazduha.

Zbog oštećenja na severnoj strani već se znalo da se Menkaureova piramida ne sastoji od savršeno uklopljenih blokova. Graditelji su praznine popunjavali komadima krečnjaka. Ali ono što su istraživači sada našli mnogo je veće od pukotina koje su ranije proučavane. Jedna od šupljina je toliko velika da bi čovek mogao da stane u nju, što dodatno budi sumnju da se radi o skrivenom prolazu. Ipak, za potvrdu će biti potrebno dublje istraživanje, jer trenutne metode ne mogu da pokažu koliko se duboko ove šupljine pružaju.

Zašto je Menkaure sagradio manju piramidu od svojih prethodnika takođe je misterija. Legenda kaže da je sanjao kako će umreti za samo nekoliko godina, pa možda zato nije imao vremena da podigne građevinu veličine one koju su ostavili njegovi preci. Za sada izgleda da njegova piramida, izranjala iz pustinjskog vetra i vremena, još čuva svoje najdublje tajne.

Detaljna analiza objavljena u maju 2023. pokazala je da se u središtu Meseca nalazi čvrsto jezgro, gustoće vrlo slične gvožđu. Ovo otkriće moglo bi da završi dugogodišnju raspravu o tome da li je unutrašnje jezgro Meseca u čvrstom stanju ili ne, i da omogući preciznije razumevanje istorije Meseca, a samim tim i Sunčevog sistema.

„Naši rezultati“, napisao je tim koji predvodi astronom Artur Brio iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja, „dovode u pitanje dosadašnja tumačenja razvoja Mesečevog magnetnog polja, potvrđuju postojanje unutrašnjeg jezgra i podržavaju teoriju globalnog preokreta u omotaču Meseca, što pruža uvid u vremenski okvir intenzivnog bombardovanja u prvih milijardu godina Sunčevog sistema.“

Najbolji način da se otkrije sastav unutrašnjosti planeta i prirodnih satelita jeste analiza seizmičkih podataka. Talasi nastali potresima prolaze kroz različite materijale različitom brzinom, pa naučnici prema tome mogu da predvide unutrašnju strukturu nekog tela.

Iako imamo seizmičke podatke sa misija Apolo, njihova rezolucija nije dovoljna da jasno otkrije stanje Mesečevog jezgra. Znamo da postoji tečni spoljašnji sloj, ali da li u njegovom središtu postoji čvrsto jezgro, ostalo je otvoreno pitanje. Oba modela, i onaj sa čvrstim jezgrom i onaj sa potpuno tečnim jezgrom, uklapaju se u Apolo podatke.

Da bi došli do odgovora, Brio i njegove kolege prikupili su podatke iz svemirskih misija i laserskih merenja udaljenosti Meseca. Sastavili su detaljan profil njegovih karakteristika- deformacije pod uticajem Zemljine gravitacije, male promene udaljenosti i prosečnu gustinu.

Zatim su napravili više modela sa različitim vrstama jezgra kako bi utvrdili koji najbolje odgovara posmatranjima.

Pokazalo se da se najuspešniji modeli zasnivaju na aktivnim kretanjima u omotaču Meseca, gde se gušći materijal spušta ka centru, a lakši podiže ka površini. To je od ranije jedan od načina da se objasni prisustvo određenih elemenata u vulkanskim oblastima Meseca, a novo istraživanje dodatno potvrđuje ovu teoriju.

Naučnici su utvrdili i da je Mesečevo jezgro vrlo slično Zemljinom, odnosno, tečno spolja i čvrsto iznutra. Prema modelu, spoljašnje jezgro ima prečnik oko 362 kilometra, dok unutrašnje jezgro ima oko 258 kilometara, otprilike 15 odsto ukupnog radijusa Meseca. Gustina unutrašnjeg jezgra iznosi oko 7.822 kilograma po kubnom metru, praktično ista kao kod gvožđa.

Zanimljivo je da je još 2011. tim NASA naučnice Rene Veber, koristeći tada najnaprednije seizmološke metode, došao do vrlo sličnih zaključaka, tj. čvrsto jezgro radijusa oko 240 kilometara i gustine oko 8.000 kilograma po kubnom metru.

Brio i njegov tim smatraju da njihovi nalazi potvrđuju ove ranije rezultate i predstavljaju snažan dokaz da Mesec ima jezgro veoma slično Zemljinom. A to je važno zbog razumevanja njegovog razvoja.

Znamo da je Mesec u ranoj fazi imao snažno magnetno polje koje je počelo da slabi pre oko 3.2 milijarde godina. Magnetno polje nastaje usled kretanja u jezgru, pa je zato njegov sastav ključan za razumevanje zašto je to polje nestalo.

Kako se čovečanstvo priprema da se u narednim godinama vrati na Mesec, možda nećemo dugo čekati na nove seizmičke podatke koji bi ova otkrića mogli konačno da potvrde.

Izvor: Nature

Novo istraživanje otkriva kako problemi sa kožom mogu biti rani znak upozorenja na depresiju i suicidalne misli.

Prema novoj španskoj studiji, kožna stanja poput osipa ili ekcema mogla bi signalizirati veći rizik od suicidalnih misli i depresije.

Iako obavljaju različite funkcije, koža i mozak potiču iz istog embrionalnog sloja ćelija u materici, poznatog kao ektoderm, prenosi Net.hr.

Upravo je to zajedničko poreklo podstaklo tim naučnika s Instituta za zdravstvena istraživanja Gregorio Maranjon u Španiji da istraži moguću vezu između mentalnih bolesti i kožnih problema.

Kožni simptomi kod pacijenata s psihozom

Istraživači su analizirali 481 pacijenta koji su doživeli epizodu psihoze, poput gubitka kontakta sa stvarnošću, halucinacija i deluzija. Testiranjem je utvrđeno da je 14,5 odsto ispitanika imalo dermatološke simptome kao što su osip, svrab i fotosenzitivnost.

Zanimljivo je da je ovaj trend bio znatno izraženiji kod žena nego kod muškaraca (24 odsto prema deset odsto). Svi pacijenti su četiri nedelje primali terapiju antipsihoticima, nakon čega su ponovo procenjeni njihovi parametri mentalnog zdravlja.

Povećan rizik od depresije i samoubistva nakon lečenja

Nakon četvoronedeljnog praćenja, pacijenti koji su uz psihozu imali i kožne probleme pokazali su znatno viši nivo depresije i rizika od samoubistva.

Istraživanje je otkrilo da je čak 25 odsto pacijenata s kožnim problemima imalo suicidalne misli ili pokušaje, u poređenju sa samo sedam odsto pacijenata bez dermatoloških simptoma.

"Nalazi ukazuju na to da prisutnost dermatoloških problema ukazuje na povećan rizik od nepovoljnijih ishoda kod pacijenata nakon prve epizode psihoze", izjavio je vođa istraživanja, dr Hoakin Galvan.

Koža kao rani pokazatelj rizika

Naučnici ističu da bi se, ako se potvrdi, ovo otkriće moglo koristiti kao rani pokazatelj rizika za mentalno zdravlje, slično kao što krvni test može ukazati na veći rizik od kancera ili bolesti srca.

"Već je poznato da između 30 i 60 odsto ljudi s kožnim bolestima pokazuje psihijatrijske simptome. Mi smo odlučili da sagledamo stvari iz suprotnog ugla: da li ljudi s mentalnim problemima imaju kožne bolesti i, ako imaju, šta mogu važno da nam kažu", objasnio je dr Galvan.

Njihovi nalazi, predstavljeni na sastanku Evropskog koledža za neuropsihofarmakologiju (ECNP) u Amsterdamu, ukazuju na to da dermatološki simptomi mogu biti marker težine bolesti i lošijih kratkoročnih ishoda u ranim fazama psihoze, piše Daily Mail.

Veza još uvek nije u potpunosti jasna

Iako razlog ove povezanosti ostaje nejasan, radna hipoteza istraživača je da leži u zajedničkom razvojnom poreklu kože i neurološkog sistema.

"Koliko znamo, ovo je prva studija koja pokazuje ovu vezu kod pacijenata s psihozom, zbog toga su nam potrebne dodatne studije kako bismo potvrdili nalaze. Takođe moramo razumeti da li se ova veza primenjuje i na niz drugih psihijatrijskih stanja, poput bipolarnog poremećaja, ADHD-a, anksioznosti ili depresije", dodao je dr Galvan.

Američko psihijatrijsko udruženje takođe napominje da postoje brojne složene veze između kožnih i mentalnih stanja te da više od trećine dermatoloških pacijenata ima psihološke probleme.

Psorijaza, atopijski dermatitis i ekcem su među kožnim bolestima koje se najčešće povezuju s mentalnim poremećajima.

Ovo istraživanje otvara vrata novom pristupu u dijagnostici i lečenju, gde bi dermatolozi i psihijatri mogli usko sarađivati kako bi pacijentima pružili komletnu i pravovremenu negu.