Sombor.info

Profesor doktor Nebojša Lalić rekao je kako u Srbiji živi približno 35 odsto ljudi koji ne znaju da boluju od dijabetesa, te da je “ono što je veliki problem sa šećernom bolešću to što ona ne boli” i na taj način dovodi do oštećenja organa bez da je osoba toga i svesna.

“Ono što je veliki problem sa šećernom bolešću jeste što ona ne boli. Ili postoji nešto što manje volimo da kažemo - da je ona tihi ubica, to jest ne dovodi do ozbiljnih simptoma da se ljudi zabrinu, a onda posle toga dođe do oštećenja organa” objašnjava profesor Lalić i dodaje da u Srbiji postoji oko 35 odsto ljudi koji su oboleli od dijabetesa a da ne znaju da boluju od ove bolesti.

Lalić upozorava da dijabetes treba "tražiti", odnosno da je rana detekcija dijabetesa ključna.

“Nije dovoljno samo to da se ljudi prijavljuju zbog simptoma, nego je potrebno da zdravstvena služba pokrene akciju upravo detekcije dijabetesa, utvrđivanja da neko boluje i onda pokušaja ranog lečenja, što je izuzetno važno” - piše N1.

On napominje da je potrebno da na primarnom nivou budu dostupni neki centri koji će pružati tu dodatnu dijagnostiku, terapiju i prevenciju u odnosu na rutinske preglede kod izabranog lekara.

"Savetovalište za dijabetes su nastala na tragu potrebe dodatne i strukturisane informacije i edukacije onih koji su bolovali od šećerne bolesti, kao i lekara kako do toga doći. Ona su dugo godina postojala, u ratnim godinama su ona čak bila i izvor raspodele terapije", kaže Lalić, ali napominje da savetovališta nisu alternativa izabranom lekaru već dopuna.

Profesor Lalić napominje da je proces lečenja šećerne bolesti vrlo personalizovan, te da neće sve terapije odgovarati svima.

Ovogodišnji 14. srpski kongres o šećernoj bolesti, koji je organizovan u Beogradu, posvećen je zaposlenima koji boluju od šećerne bolesti. Cilj je da se poslodavci, kolege, ali i oni oboleli od dijabetesa dodatno obrazuju o ovoj šećernoj bolesti.

PRUGA koja povezuje Vrbas i Sombor, pre devet godina predviđena za ukidanje jer je ocenjeno da je nerentabilna, ne samo da je "preživela", već su njena rekonstrukcija, elektrifikacija i modernizacija - zaključkom Vlade Srbije - definisane kao projekat od državnog značaja.

U skladu s tim, do 7. oktobra bio je raspisan tender posle kojeg je Odbor direktora preduzeća "Infrastruktura železnice Srbije", mesec kasnije, izradu Prostornog plana područja posebne namene za taj projekat poverio Saobraćajnom institutu CIP i Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije.

- Plan obuhvata trasu pruge u dužini od oko 53 kilometra, a krajnji rok za obavljanje usluge je 12 meseci od potpisivanja ugovora - kaže Nenad Stanisavljević, menadžer za odnose s javnošću JP "Infrastruktura železnice Srbije". - Institutu CIP dodeljena je i izrada idejnog projekta za ovaj kolosek, što bi trebalo da bude završeno u februaru iduće godine. Potom sledi pribavljanje rešenja o odobravanju radova, a onda i javna nabavka za izbor njihovih izvođača. Idejnim projektom, čija izrada je takođe u toku, biće obuhvaćena i rekonstrukcija Železničke stanice u Somboru - pišu novosti.rs.

Prelazi

NA pruzi Vrbas-Sombor dosad su postojali brojni nedovoljano obezbeđeni putni prelazi, na kojima su se dešavale saobraćajne nesreće. Posebno su bili opasni oni atarski, između kojih je razmak bio oko 800 metara, a ne bi smelo da bude manji od tri kilometra. Već i zbog same brzine od 120 kilometara na sat, koja otežava iznenadno zaustavljanje vozova, biće znatno smanjen broj prelaza preko rekonstruisane pruge.

Ranije se pominjalo da će rekonstrukcija i modernizacija pomenutog koloseka koštati 151 milion evra, ali Stanisavljević napominje da će konačna vrednost posla biti određena tek posle usvajanja celokupne projektno-tehničke dokumentacije i završetka najavljenj javnih nabavki.

U međuvremenu, vozovi na pruzi Vrbas - Sombor, koja je puštena u rad 1906, ne saobraćaju od 1. juna 2022. Upravo zbog dotrajale infrastrukture, nažalost, i dotad su uglavnom mileli, krećući se brzinama između 20 i 30 kilometara na sat.

- Oni koji ovim kolosekom stignu od Sombora, preko Kljajićeva, Sivca, Crvenke i Kule, do Vrbasa, vozovima koji će se posle rekonstrukcije kretati brzinama i do 120, odavde će moći da nastave do Subotice ili Novog Sada brzom prugom na kojoj će se kompozicije kretati i brzinama od 200 kilometara na sat - poručio je prvi čovek Vrbasa, Milan Glušac.

Sinoć oko 22 časa, na livadici kod vodotornja u Apatinu P. P. (47) je izvršio samoubistvo na izuzetno brutalan način.

Nesrećni čovek se polio benzinom iz kantice koju je doneo sa sobom i zapalio se.

Ekipa hitne pomoći, koja je ubrzo stigla na lice mesta, mogla je, nažalost, samo da konstatuje njegovu smrt.

Policija je obavila uviđaj, a telo tragično stradalog Apatinca je poslato na obdukciju.

U Višem sudu u Somboru je izrečena prva kazna doživotnog zatvora, od izmene krivičnog zakonodavstva kojima je ovakva kazna predviđena.

Viši sud u Somboru je za RTV, između ostalog, u saopštenju naveo sledeće: "U krivičnom predmetu okrivljenog M.R., zbog krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tač. 1. i 10. Krivičnog zakonika, prema optužnici Višeg javnog tužioca u Somboru od 03. jula 2025. godine, na glavnom pretresu održanog dana 14. novembra 2025. godine, nakon završnih reči stranaka pretresno veće Višeg suda u Somboru je, nakon većanja i glasanja, donelo, a predsednik veća javno objavila u ime naroda presudu, kojom je okrivljeni M.R. oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 10. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu doživotnog zatvora.

Na istom glavnom pretresu pritvor je prema okrivljenom produžen i može trajati do dalje odluke suda ili do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije izrečene navedenom nepravnosnažnom presudom Višeg suda u Somboru od 14. novembra 2025. godine, a najduže dok ne istekne vreme trajanja izrečene krivične sankcije po navedenoj presudi.

Okrivljenom M.R. se u izrečenu kaznu uračunava i vreme provedeno u pritvoru počev od 08. januara 2025. godine, pa nadalje dok je u pritvoru.

Navedenom (nepravnosnažnom) presudom Višeg suda u Somboru okrivljenom M.R. je izrečena i mera bezbednosti obavezno lečenje alkoholičara koja će se izvršavati u zavodu za izvršenje kazne zatvora ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i trajaće dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od izrečene kazne zatvora. Vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava se u kaznu zatvora. Oštećena V.N. nije postavila imovinsko - pravni zahtev, dok je sud okrivljenog M.R. obavezao na plaćanje troškova krivičnog postupka iz pismenog otpravka presude, kao i na plaćanje sudskog paušala, sve u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja”, navodi se u odluci Višeg suda.

Pored kazne zatvora Robotki je izrečena i mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara.

Ovo je 13. doživotna kazna zatvora izrečena u Srbiji od 2019. godine kada je vraćena u Krivični zakonik, a prva koju je izrekao Viši sud u Somboru.

Prema navodima iz optužnice okrivljeni je majku pretukao na smrt. Mediji su ranije pisali da je on ranije bio osuđivan zbog nasilja nad majkom.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su Z. O. (1960) iz Sombora zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivična dela krađa i teška krađa.

Prema navodima policije, on se sumnjiči da je tokom proteklih nekoliko nedelja u jednoj prodavnici u Somboru otuđio veću količinu čokolada, kao i da je ispred druge prodavnice ukrao električni bicikl.

Takođe se sumnja da je Z. O. krajem jula i početkom avgusta ove godine razbio izloge na dve prodavnice, iz kojih je potom ukrao veću količinu cigareta.

Osumičeni je zadržan do 48 časova, nakon čega će uz krivičnu prijavu biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru.

Povodom 80 godina od osnivanja kluba – Udruženja filatelista Apatin, u našem gradu će biti upriličena 8. Filatelistička izložba Apatin 2025.

Svečano otvaranje izložbe zakazano je za petak, 5. decembar, sa početkom u 19 sati, u Višenamenskoj sali OŠ „Žarko Zrenjanin“ Apatin.

Ljubitelji filatelije ovu postavku će moći pogledati do 12. decembra - piše Radio Apatin.

Podsećamo, istim povodom, u organizaciji Udruženja filatelista Apatin, 6. decembra će biti održan „Susret kolekcionara“. Poziv za izlagače je otvoren, a detaljnije informacije zainteresovani mogu pronaći OVDE.

Ekipa "Sloge" iz Čonoplje vezala je drugu uzastopnu pobedu na domaćem terenu. Nakon minimalne pobede nad Omladincem iz Novih Banovaca, savladana je i ekipe "Slobode" iz Donjeg Tovarnika sa 2:1.

Čonopljanci su poveli golom Ognjena Bačića sredinom prvog poluvremena. Prednost je duplirana u 66. minutu preko rezerviste Vuka Gojkovića. Konačan rezultat susreta postavjen je u 78. minutu kada su gosti smanjili preko Vukajlovića. Ovim trijumfom Sloga je napredovala dva mesta na tabeli, trenutno su 11. tim lige sa 16 bodova. Ekipa trenera Slobodana Bačića prvi deo šampionata završiće gostovanjem Hajduku iz Divoša koja je danas u derbiju kola poražena od Mladosti iz Bačkog Jarka.

Izveštaji i rezultati: Sloga – Sloboda 2:1, Naftagas – Omladinac 2:0, Dinamo 1945 – Jedinstvo 0:0, Bačka – Inđija 2:1, Kikinda – Mladost (O) 1:1, Veternik – Sloven 3:2, Mladost (BJ) – Hajduk 2:1, dok će Željezničar (I) – Vrbas svoj meč odigrati sutra u istom terminu.

Tabela: Željezničar (I) 28, Hajduk 28, Naftagas 27, Mladost (BJ) 27, Jedinstvo 25, Dinamo 1945 – 25, Sloven 19, Veternik 18, Vrbas 18, Sloboda 16, Sloga 16, Inđija 14, Omladinac 14, Bačka 13, Mladost (O) 9, Kikinda 7.

Parovi poslednjeg jesenjeg (15) kola: Hajduk – Sloga, Sloven – Mladost (BJ), Mladost (O) – Veternik, Vrbas – Kikinda, Inđija – Željezničar (I), Jedinstvo – Bačka, Omladinac – Dinamo 1945, Sloboda – Naftagas.

U Palati Srbija, pomoćnik gradonačelnika Sombora za oblast socijalne zaštite i boračka pitanja, Savo Iriškić potpisao je dva ugovora sa Кomesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije o dodeli sredstava za pomoć u hrani i ogrevu za najugroženije porodice izbeglica i interno raseljenih lica.

Кomeserijat je Gradu Somboru dodelio iznos od 1.600.000,00 dinara za kupovinu ogrevnog drveta sa prevozom za najugroženije porodice izbeglica i interno raseljenih lica koje žive na teritoriji Grada Sombora, kao i 954.000,00 dinara za nabavku hrane za najugroženije porodice izbeglica i interno naseljenih lica koja žive na teritoriji Grada Sombora.

Ugovore su predstavnicima gradova i opština uručili komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević, ministar za javna ulaganja Darko Glišić i zamenica komesarke Dušica Popović.

Na prostoru nekadašnje Harčaš čarde poslednjih godina niče jedan od najvećih i najsloženijih turističkih projekata apatinske opštine – Vizitorski centar „Harčaš“. Reč je o kapitalnoj investiciji koja se realizuje fazno i uz finansijsku podršku republičkog budžeta. Upravo zbog složenosti radova važno je imati razumevanje za dinamiku ovog procesa, jer se – korak po korak – gradi prostor koji će dugoročno unaprediti turizam celog kraja.

Kako ističe direktor Turističke organizacije Apatin, Nemanja Jović, iza tima koji radi na projektu stoji već veliki broj završenih faza:
„Objekat je u potpunosti građevinski gotov. Uređeni su prilazni putevi i parkirališta, a tu je i fantastična drvena Ulmska kutija – replika broda kojim su podunavski Nemci nekada naseljavali ovo područje. Ona će uskoro postati suvenirnica u kojoj će naši lokalni proizvođači prodavati svoje proizvode, a ovde će se kupovati i ulaznice za multimedijalnu postavku na spratu centra.“

Jović naglašava da je „Harčaš“ jedan od najznačajnijih projekata opštine Apatin, naročito u turističkom smislu.
„Poslednjih šest–sedam godina značajno smo povećali turistički promet kroz brojne promocije, nove turističke sadržaje i unapređenje usluga, u čemu su nam mnogo pomogli i naši ugostitelji i vlasnici smeštaja. Ali ovo je prvi kapitalni infrastrukturni projekat koji će nam konačno dati reprezentativan objekat, atraktivan i domaćim i stranim gostima.“

Kako je građevinski deo gotov, trenutno se radi na nabavci digitalne infrastrukture – svega što je neophodno za najsavremeniju multimedijalnu postavku.
„Paralelno uređujemo i okolni prostor uz asistenciju „Vojvodinašuma“, dok Prirodno-matematički fakultet radi mapiranje staništa, što će nam biti važan osnov za razvoj dodatnih projekata“, objašnjava Jović.

Multimedija svetskog nivoa i priča jednog starog apatinskog ribara

Na spratu objekta biće postavljena moderna multimedijalna izložba koja će na jedinstven način predstaviti prirodne vrednosti ovog područja, ali i deo naše kulture i tradicije.
„Koncept će pratiti priču iz perspektive starog apatinskog ribara – priču o prirodi, životu uz Dunav, običajima i svemu što su naši preci vekovima stvarali. Biće to postavka na vrhunskom svetskom nivou, ponos svakog Apatinca“, kaže Jović.

Centar će biti i jedna od polaznih tačaka za upoznavanje same prirode. Već su nabavljeni kanui, a Harčaški kanal, koji je povezan sa Dunavom planira se dodatno urediti.
„Želimo da napravimo kružne ture kajacima do Apatinske marine, uz mogućnost da se gosti biciklima vraćaju ovde ili obrnuto. To je samo jedna od ideja koje će ovaj prostor oživeti na pravi način“, najavljuje direktor.

Ugostiteljski sadržaji i nove mogućnosti za lokalnu zajednicu

U prizemlju objekta predviđen je i ugostiteljski prostor, prilagođen grupama, ekskurzijama i organizovanim posetama.
Jović dodaje da će posle otvaranja čitav kompleks biti proširivan dodatnim sadržajima, te da se u narednoj godini očekuje opremanje enterijera i početak rada centra – na radost i korist celog Apatina.