Sombor.info

U organizaciji Pokrajinskog zaštitnika građana – ombudsmana, u Somboru je održan radni sastanak Mreže „Život bez nasilja“.

Na sastanku su učestvovali predstavnici lokalnih samouprava, centara za socijalni rad i domova zdravlja iz Sombora, Кule, Odžaka, Apatina, kao i bolnice, osnovnog i višeg suda, tužilaštva, Policijske uprave i lokalni ombudsman, a sastanak je vodila pokrajinska zaštitnica građana – ombudsmanka doc. dr Dragana Ćorić, sa saradnicima i načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga Goranom Nonkovićem.

Učesnici sastanka razgovarali su o saradnji institucija u borbi protiv nasilja u porodici, zaštiti i podršci žrtava, kao i dosadašnjim rezultatima Mreže „Život bez nasilja“.

Većina nas hleb ostavlja na kuhinjskom pultu, u fioci ili kutiji za hleb. I to još u plastičnoj kesi. Nažalost – to je recept za razočaranje.

Plastična kesa ubrzava sušenje, dok zatvorena kutija može postati idealno mesto za buđ. Rezultat? Hleb koji već sutradan izgleda kao da je prošao tri dana u pustinji.

Zvuči neobično, ali najbolje rešenje je – zamrzivač. Hleb ostaje svež danima, bez obzira na to da li je domaći ili kupovni.

Ako želite da sačuvate teksturu i ukus, stavite hleb u zamrzivač čim se ohladi. Iskoristite papir za pečenje ili platnenu kesu, pa ga potom stavite u zip kesu. Tako sprečavate isušivanje i štitite od vlage.

Kada vam zatreba, izvadite parče, stavite ga direktno u toster ili rernu – i imaćete hleb kao da je tek izašao iz pekare.

Bonus savet: Ako volite domaći hleb, zamrzavanje je idealno za čuvanje svežih vekni bez konzervansa. Samo ga prethodno isecite na kriške – biće vam lakše za funkcionisanje.

Ovako ćete uvek imati svežu veknu, a možete je odmrznuti na dva načina:

1. Ako vam treba odmah, izvadite zaleđeni hleb, stavite ga u aluminijumsku foliju i zagrejte u rerni.

2. Ako želite svež hleb za ujutro, izvadite ga pred spavanje i stavite na čistu kuhinjsku krpu da se preko noći lagano otapa. Ujutro će ukus biti kao da ste ga tek kupili u pekari.

Zaboravite na fioke, kese i kutije koje više štete nego koriste. Ako želite da hleb ostane svež danima, zamrzivač je vaše tajno oružje. Jedan jednostavan potez – i svaki zalogaj ostaje mekan, mirisan i bez trunke buđi. Probajte, pa se zahvalite kasnije.

(direktno.rs)

Kod novih automobila dnevna svetla obično znače upaljena LED svetla napred. Jeftiniji modeli često koriste maglenke, dok stariji automobili pale kratka svetla — i upravo su oni najvidljiviji jer im istovremeno svetle i zadnja svetla.

Od sada, novi automobili moraju imati uključena i dnevna i poziciona svetla čak i tokom dana. Ova promena se odnosi na sve modele automobila koji su u proizvodnji od 22. septembra 2024. godine. Zanimljivo je da je odluka uvedena gotovo neprimetno, bez posebnog saopštenja Evropske unije, piše Revija HAK, prenosi Index.hr.

Zahvaljujući ovoj odluci, novi automobili će imati upaljena zadnja svetla čak i danju. Nova pravila nalažu da zadnja svetla moraju biti uključena kada je dnevno osvetljenje manje od 7000 luksa. Donja granica iznosi 1000 luksa, kada se automatski aktiviraju kratka svetla.

Svi automobili homologovani pre navedenog datuma i dalje će se kretati s ugašenim zadnjim svetlima tokom dana. Ipak, kako piše Vi Bilägare, postoje predlozi da se posle 2027. godine uopšte ne bi smeli prodavati automobili koji nemaju automatski uključena zadnja svetla.

Zagađen vazduh u Srbiji uzrok je 80 prevremenih smrti na 100.000 stanovnika, objavljeno je u godišnjem izveštaju Instituta za zdravstvene efekte i Instituta za zdravstvenu metriku o globalnom stanju vazduha. Pušenje je ipak najčeći uzrok karcinoma pluća. Zbog toga Opšta bolnica "Dr Radivoj Simonović" u Somboru, u saradnji sa Institutom za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, već četvrti mesec obavlja besplatan skrining za rano otkrivanje karcinoma pluća.

Skrining pluća namenjen je pušačima uzrasta od 50. do 74. godine i koji konzumiraju cigarete određen niz godina. Oni koji žele da budu pregledani, potrebno je da se jave u svoju ambulantu - piše RTS.

Aleksandra Jandrić, načelnik opšte medicine, Dom zdravlja "Dr Đorđe Lazić" Sombor, kaže: "U skrining pluća, pored pušača starosti od 50. do 74. godine, ulaze oni koji puše 20 odnosno 30 paklo godina. To znači da ukoliko pacijent puši dve pakle dnevno, dovoljno je da puši 15 godina, to se već računa kao 30 paklo godina i oni ulaze u skrinig ukoliko imaju između 50 i 74 godine. Ukoliko je ta računica 20 paklo godina, potrebno je da pored toga imaju još neke faktore rizika, kao što je karcinom pluća u prvoj liniji srodnosti, neki drugi kracinomi u najbližoj okolini, odnosno u ličnoj anamnezi, kao što su karcinom bešike, bubrega ili usne duplje, da imaju neku hroničnu bolest pluća, da imaju česte upale pluća i, okvirno, to su ti kriterijumi."

Karcinom pluća nema specifične simptome, s toga je važno da se otkrije u ranijem stadijumu.

Aleksandra Jandrić, načelnik opšte medicine, Dom zdravlja "Dr Đorđe Lazić" Sombor, dodaje: "Ukoliko se primeti da nešto na snimku nije dobro, oni će biti upućeni na Institut za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici. Prvo će biti samo snimak poslat. Ukoliko je potrebno, oni će biti sa overenim uputom i putnim nalogom poslati u Kamenicu, gde će se izvršiti dodatna ispitivanja. Do sada je pregledano preko 500 pacijenata, od toga 16 pacijenata je poslato na dodatna ispitivanja, pet pacijenata je operisano, tri čekaju operaciju a ostali pacijenti čekaju dodatnu dijagnostiku."

U Srbiji na godišnjem nivou oboli više od 5.000 ljudi, a 4.600 umre od karcinoma pluća. Ukoliko se bolest na vreme otkrije, veća je verovatnoća za izlečenje i produženje kvaliteta života.

Protiv dvojice pritvorenika podnete su disciplinske prijave i odmah su razmešteni

Pripadnici Službe za obezbeđenje KPZ Sombor uočili su juče popodne manje oštećenje ispod prozora u jednoj pritvorskoj sobi tog zavoda.

Bez obzira što je u pitanju oštećenje od oko 10-tak centimetara koje nije moglo licima iz te sobe da omogući bekstvo, pristupilo se detaljnom pretresu sobe.

"Tada je otkrivena šipka koja se lako uklanja sa jednog dela kreveta i za koju verujemo da je korišćena kako bi se napravilo oštećenje", navode iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija - piše Blic.

U ovom trenutku su podnete disciplinske prijave protiv dvojice pritvorenika koji su odmah razmešteni u druge sobe.

Kako nezvanično saznajemo, u sobi su bila pritvorena lica za krivična dela krađa automobila i teška krađa.

Iz Narodnog pozorišta Sombor obaveštavaju publiku da je koncert SUBOTIČKOG BIG BENDA, zakazan za subotu, 15. novembar, otkazan. Povrat novca za ulaznice možete dobiti na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor. Ukoliko su kupljene online, novac će biti vraćen na tekući račun.

Odbojkaši "Sombora" zabeležili su četvrtu prvenstvenu pobedu. Oni su proteklog vikenda nakon mnogo neizvesnosti savladali Mladost iz Bačkog Petrovca sa 3:2 (23:25, 25:19, 25:16, 21:25, 15:9). Somborci su uz ekipu Bačke Palanke jedini neporaženi tim Prve Vojvođanske lige Sever.

Naredni rival biće im ekipa Maglića 1953. Ovaj meč odigraće se u nedelju, 16. novembra od 17 časova.

Ekipa Goks In-a doživela je novi, peti po redu poraz u šampionatu Druge lige Sever. Somborke su jedini tim bez bodova. Proteklog vikenda ekipa CVS Elbraco Tehnolenda je odmarala.

U šestom kolu Goks In u nedelju od 18 časova dočekuje NS Volej Tim, dok će CSV Elbraco Tehnolend tri sata ranije ugostiti Panoniju iz Bačke Palanke - piše somborsport.org. 

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 14. novembar

Sve više starijih osoba redovno koristi kanabis – često kako bi ublažili neke tegobe. Jasni medicinski podaci uglavnom nedostaju, ali uprkos tome, stariji sve češće samostalno ispituju efikasnost.

Ulrih Enert je čitav život naporno radio. Bio je majstor stolar, a kod kuće rado pomaže u bašti – kad mu telo to dozvoljava. Jer zbog posla ima problema s kukovima i leđima. Dugo je bolove ublažavao tabletama, ali one mu nisu zaista pomagale. „Onda mi je sin rekao da pokušam sa kanabisom.“

Nije ga trebalo dugo nagovarati. „Kad čovek ima takve bolove, onda to i proba.“

Rezultat ga je iznenadio. „Mišići se opuste, to se jasno oseti. A onda bol popusti, sve dok potpuno ne nestane. To je divno. Možeš ponovo normalno da se krećeš, radiš u bašti i obavljaš sve poslove.“

Zašto se mnogi odlučuju na samolečenje kanabisom

Enert nema recept za medicinsku terapiju kanabisom. Teško bi ga i dobio. Jer, pre nego što specijalista sme da propiše kanabis, moraju se – kako kaže Lilit Fleter – iscrpeti svi ostali lekovi i mogućnosti. Fleter je anesteziološkinja na Univerzitetskoj klinici u Haleu, ekspertkinja je za terapiju bola i godinama leči pacijente kanabisom i lekovima koji sadrže kanabis, poput dronabinola, prenosi Dojče vele.

Ako smatra da je primena takvih sredstava opravdana, mora zdravstvenim osiguranjima temeljno da objasni da je bolest zaista ozbiljna, koliko je snažno i koliko dugo kvalitet života već narušen bolovima, kao i to koje su medicinske mere prethodno sprovedene.

Razlog za tako stroga pravila jeste taj što još uvek postoji veoma malo obimnih kliničkih ispitivanja i podataka o dejstvima i rizicima kanabisa. Primena kanabisa u medicini u Nemačkoj jeste doduše zakonski dozvoljena od 2017. godine, ali za mnoge primene još uvek nedostaju istraživanja koja bi upoređivala terapije kanabisom s već odobrenim postupcima. Takva detaljna istraživanja često traju godinama.

Kanabis kao lek – šta pokazuju podaci iz Nemačke

Nemački Savezni institut za lekove i medicinske proizvode (BfArM) objavio je 2022. rezultate pratećeg istraživanja o primeni zakona. No to istraživanje pre svega prikuplja zapažanja i u mnogim je aspektima samo zbirka naznaka bez pretenzije na potpunost. Uključeno je ukupno 16.809 slučajeva – što nije mnogo s obzirom na to da su podaci prikupljani tokom pet godina.

S jedne strane, pokazalo se veliko interesovanje, naročito među starijim pacijentima. Prosečna starost bila je 57 godina. Više od tri četvrtine (76,4 odsto) koristilo je kanabis za lečenje hroničnih bolova, a takođe i protiv ukočenosti mišića, anoreksije i mučnine. Od raka je bolovalo 14,5 odsto pacijenata, a 5,9 odsto od multiple skleroze.

Mnogima pomažu aktivne supstance THC i CBD, ali ne svima. Gotovo trećina pacijenata prekinula je terapiju u roku od godinu dana, u 38,5 odsto slučajeva zbog nedostatka efekta. „Kanabis nije čudotvorni lek, to vrlo često vidim u svojoj ambulanti“, zaključuje doktorka Lilit Fleter.

Uprkos rizicima – raste broj starijih među korisnicima kanabisa

Postoje naznake da kanabis ima određene prednosti u odnosu na druge lekove. Rizik od teške zavisnosti verovatno je znatno manji nego kod opioida poput morfijuma. A smrtonosno predoziranje kanabisom takođe nije moguće. THC i CBD verovatno manje oštećuju jetru nego mnoge druge tablete protiv bolova. Ipak, postoje rizici, jer THC – naročito u visokim dozama – ima psihoaktivno dejstvo.

Novo istraživanje iz Sjedinjenih Američkih Država zato upozorava da upotreba kanabisa može biti rizična i za starije osobe. Tamo udeo ljudi starijih od 65 godina koji koriste kanabis stalno raste iz godine u godinu, pokazuju podaci Nacionalne ankete o upotrebi droga i zdravlju. Dok je 2021. godine 4,8 odsto starijih izjavilo da su u prethodnom mesecu koristili kanabis, 2023. već ih je bilo sedam procenata. Većina njih bolovala je od hroničnih bolesti – srčanih oboljenja, dijabetesa, visokog pritiska, raka ili problema s disanjem.

Zloupotreba privatnih recepata za medicinski kanabis

U aprilu 2024. tadašnja koalicija nemačkih socijaldemokrata, Zelenih i liberala delimično je legalizovala kanabis. Otvorena prodaja u prodavnicama doduše nije dozvoljena, ali lekari sada smeju da izdaju privatne recepte, koji pacijentima omogućavaju da o sopstvenom trošku kupe medicinski kanabis. Od tada BfArM beleži snažan porast uvoza. Tokom druge polovine 2024. u Nemačku je uvezeno više od 50 tona medicinskog kanabisa, a u prvom tromesečju 2025. te količine su dodatno porasle.

Nemačka savezna ministarka zdravlja Nina Varken (CDU) sumnja da tu mogućnost pre svega koriste rekreativni konzumenti, koji putem telemedicinskih pregleda lako dolaze do privatnih recepata i tako do medicinskog kanabisa. Naučnik Jakob Manthej s Univerziteta u Hamburgu kaže da ga to ne iznenađuje. On je već u maju 2024, ubrzo nakon što je Bundestag usvojio zakon, u časopisu The Lancet Regional Health upozorio na tu mogućnost.

Otprilike svaka peta osoba koristi kanabis iz medicinskih razloga

Ali Manthej istovremeno smiruje situaciju. Sveukupno se čini da udeo ljudi koji uopšte koriste kanabis nakon delimične legalizacije nije porastao. Ljudi se, dakle, samo preusmeravaju s dosadašnjeg crnog tržišta na medicinski kanabis. A deo dodatne potražnje verovatno zaista proizlazi iz medicinskih motiva. „Procenjujem da najmanje 20 odsto korisnika kanabisa ima bar delimično medicinske motive“, kaže Manthej.

Iz perspektive istraživača, granica između medicinske i rekreativne upotrebe ponekad je fluidna – na primer, kada neko koristi kanabis da bi bolje spavao ili popravio raspoloženje. Problem je što za mnoge od tih svrha nema dokaza da je upotreba kanabisa delotvorna i bezbedna.

Život bez bola zahvaljujući kanabisu

Ulrih Enert odustao je od kupovine kanabisa putem privatnog recepta. Umesto toga, zajedno sa sinom i drugim zainteresovanima osnovao je Cannabis Social Club, što i Nemačkoj dozvoljava novi zakon. Udruženje uzgaja biljke konoplje za ličnu upotrebu svojih članova – a većina želi da uživa u opojnom dejstvu.

Kod Enerta je, međutim, medicinska primena u prvom planu. On kaže: „To je sasvim drugačiji osećaj života kad više nemaš bolove, kad možeš da se krećeš kako želiš i ništa te ne boli. To je predivno.“

Prema podacima Batuta u Srbiji se godišnje otkrije oko 900 novih slučajeva obolelih od karcinoma jetre što ga svrstava u jedan od najsmrtonosnijih kancera.

U svetu je ova brojka daleko veća, oko 900.000 obolelih, od čega 800.000 izgubi bitku sa ovom bolešću.

"U pitanju su agresivni karcinomi, a dva najčešća su hepatoselularni karcinom i holangiocelularnikarcinom jetre prof. dr Ivan Nikolić, sa onkološkog instituta Vojvodine - piše N1.

"Svaki čovek treba da osluškuje svoje telo, ako oseti neke promene, ako vidimo u nekim laboratorijskim ili radiološkim nalazima da se nešto dešava, sigurno moramao biti oprezniji. Takođe moramo da pratimo rizične grupe pacijenata koji već imaju podlogu za nastanak ovih karcinoma", smatra doktor.

Kako dodaje, karcinom ne nastaje na zdravoj jetri, već uvek mora biti neka podloga, da li je to hepatitis B ili C, preterana konzumacija alkohola, a tu su i metabolički poremećaji koji dovode do masne jetre, ciroze i hepatocelularnog karcinoma jetre.

Uzrok velike smrtnosti

Profesor kaže da se koliko god da se trude da prate pacijenta i koliko god da je dobra dijagnostika, pacijenti se otkrivaju u poodmakloj fazi.

"To nije slučaj samo kod nas, tako je u celom svetu. U tom slučaju sistemska terapija može da pomogne, ali tu znamo da rezultati nisu tako dobri", navodi oni.

Ono što možemo da uradimo je da se sprovede vakcinacija protiv hepatitisa B, da nema više prekomerne upotrebe alkohola, da pratimo stanje jetre - metabolički sindrom i ako postoje te masne filtracije jetre da se menjaju neke životne navike.

"Što se tiče samog lečenja hepatocelularnog karcinoma pratimo svetske trendove, imamo savremenu terapiju koja se koristi i u svetu, pre svega mislim na imuno terapiju i inhibitore angiogeneze, a što se tiče holangiocelularnog karcinoma tu je još uvek odobrena terapija našeg zdravstvenog fonda - hemioterapija, za koju možemo reći da je prevaziđena, a novije generacije lekova kao što su imunoterapije, još uvek nisu na toj pozitivnoj listi. Očekujemo da će se i ona uskoro naći na toj listi", kaže profesor.