Sombor.info

Kuća somborskog advokata, istaknutog srpskog političkog prvaka, dr Jovana Joce Laloševića sagrađena je u drugoj polovini 18. veka i među najstarijim je zdanjima u Somboru. On je nakon prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, u novembru 1918. godine, bio i prvi predsednik Narodne uprave, odnosno Vlade Vojvodine.

Kuća dr Jovana Joce Laloševića, nalazi se na uglu Dositejeve, nekadašnje Pašine ulice i ulice Laze Kostića u Somboru - piše RTS.

Prema dosadašnjim saznanjima, građena je samo od drveta i cigle, bez ijednog metalnog dela.

Na njoj i danas mogu da se vide tragovi baroka, ali i neoklasicizma i stilova koji su nastupali u 19. veku.

Foto: Ravnoplov.rs

„Na spratu oba krila nalazilo se po pet prozora. Zanimljivo je da je pored prvog prozora, iz ulice Dositejeve, nekadašnje Pašine, postojala jedna niša u zidu na kojoj se nalazila duže od dva veka drvena figura Svetog Florijana, zaštitnika od požara. Ta drvena figura sačuvana je sve do danas i nedavno, pre nekoliko godina preneta je u somborski Gradski muzej.

U prizemlju pročelja ove zgrade bila su tri pravougana velika izloga i široka, svedena lučno, kapija koja stoji i danas i autentična je originalu izvornoj kapiji iz 18. stoleća", priča publicista Milan Stepanović.

Početkom novembra 1918. godine, u ovoj kući osnovano je mesno Narodno veće Srba i Bunjevaca.

„Petog novembra 1918. godine održan je u somborskoj Gradskoj kući Veliki narodni zbor koji je ozvaničio postojanje ovog Veća i doneo proglas kojim su somborski Srbi i Bunjevci, koji su ukupno predstavljali dve trećine ukupnog broja stanovnika grada, na osnovu viselovih načela, izričito tražili pravo na samoodređenje. Zahvaljujući jedinstvu somborskih pa i subotičkih Srba i Bunjevaca, iscrtane su pre više od jednog veka i severne granice Srbije", dodaje Stepanović.

Zanimljivo je da je u ovom zdanju 1920. otvorena druga somborska apoteka koja se zvala „Kod Svetog Trojstva". Danas se u zgradi nalazi Škola za osnovno obrazovanje odraslih.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirano je 20 saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile teške, a 10 lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 10 vozača, zbog nasilničke vožnje četiri, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan vozač.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je osam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a tri lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su četiri vozača, zbog nasilničke vožnje dva, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan vozač.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede, a dve su lakše povređene. Zbog nasilničke vožnje zadržan je jedan vozač, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola dva.

Na području opštine Odžaci evidentirane su tri saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog nasilničke vožnje zadržan je jedan vozač, a zbog vožnje pod dejstvom alkohola tri. Na području opštine Kula evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a pet lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Policija je nesavesnim vozačima napisala 123 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdala 276 prekršajnih naloga.

U četvrtak 20. novembra u 18 sati u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić” biće predstavljena knjiga „Preživeti haos“ prof. dr Zorice Tomić.

U programu učestvuju: prof. dr Zorica Tomić i Nataša Turkić, direktorka GBKB.

„Nema komunikacije bez svrhe, tj. bez pitanja o vrednostima i smislu naših akcija i kontakata sa drugima. Knjiga Zorice Tomić je filozofski vodič kroz mrežu pitanja i odgovora koji se rađaju u potrazi za smislom u nastojanju da razumemo sebe i druge.“

Prof. dr Jovan Babić

„Prof. dr Zorica Tomić ovom knjigom na veoma inventivan i lepršav način (samo njoj svojstven) promoviše kvalitetan ʼsimbiotski život pitanja i odgovoraʼ u okrepljujućoj unutrašnjoj i spoljašnjoj dijaloškoj komunikaciji. U plodotvornost takve komunikacije, na temeljima teorije i metode MapTer, lično sam se uverio učestvujući u zajedničkim radionicama sa dr Tomić, pa njenu novu knjigu svesrdno preporučujem najširoj publici kao moćnu alatku za izlaženje na kraj sa psihičkim i socijalnim haosom u današnjem svetu.“

Prof. dr Milanko Govedarica

Proteklog vikenda u Novom Bečeju održano je kuglaško prvenstvo Srbije u sprintu. Nastupilo je 16 najboljih kuglaša iz naše zemlje, među kojima i Milan Cimeša i Petar Mudrić, članovi Kuglaškog kluba Kordun iz Kljajićeva.

Nakon prvo kruga obojica su se našla ispod crte, te su tako završili nastup na ovom takmičenju. Cimeša je nastup završio sa 390 oborenih čunjeva (240 pune, 143 čišćenje), a za prolaz među osam najboljih falila su mu četiri čunja. Mudrić je sa druge strane oborio četiri čunja manje (246, 140), aa za prolaz u doigravanje falilo mu je osam čunjeva.

Inače, titulu najboljeg podigao je Đorđe Jovanić, takmičar Apatina koji je u finalu bio bolji od Igora Dešića (Sloven – Ruma).

U Apatinu je danas svečano otvorena fabrika kineske kompanije „Fine Stamping“, koja će proizvoditi delove za motore električnih automobila i zaposliti 150 radnika. Ukupna vrednost investicije, po završetku investicionog ciklusa, iznosiće više od 50 miliona evra.

Svečanom otvaranju prisustvovali su predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, predsednica Opštine Apatin Dubravka Korać, predstavnici kompanije i brojni gosti.

Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković istakla je da ova investicija predstavlja novi primer uspešne saradnje Srbije i Kine i značajan korak ka jačanju industrijske baze i razvoju zelenih tehnologija u Vojvodini.

„Danas se u Apatinu ne otvara samo nova fabrika, već i vrata budućnosti u kojoj će inovacije i održiva energija biti temelj razvoja. Ovaj projekat donosi nova radna mesta i potvrđuje da je naša pokrajina pouzdana i privlačno mesto za investiranje“, poručila je Gojković.

Direktor kompanije „Zhenyu Group“, Ning Đang, zahvalio je Vladi Srbije i lokalnoj samoupravi na podršci, ističući da je „otvaranje fabrike u Apatinu novo poglavlje uspeha, inovacija i saradnje dveju zemalja“.

Predsednica Opštine Apatin Dubravka Korać naglasila je da je dolazak ove investicije od velikog značaja za celu lokalnu zajednicu.

„Otvaranje fabrike ’Fine Stamping’ donosi nova radna mesta, savremene tehnologije i priliku da se unapredi lokalna ekonomija. Ovo je simbol poverenja naših kineskih partnera i dokaz da je Apatin spreman za modernu industrijsku proizvodnju i nove investicije“, istakla je Korać.

Kompanija „Fine Stamping“ deo je kineske grupacije Ningbo Zhenyu Technology, koja posluje od 1994. godine i važi za jednog od vodećih proizvođača preciznih alata i komponenti za elektromotore.

Otvaranje ove fabrike predstavlja značajan korak u daljem razvoju industrijske zone Apatina i novi podsticaj ekonomskom napretku opštine i cele regije.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 12. novembar

Prilikom kupovine stana u Srbiji, učestala je pojava da kupci budu prevareni, pa da i godinama nakon što uredno plate stan budu izbačeni na ulicu jer je nekretnina u kojoj žive papirološki neispravna, a oni o tome ne znaju ništa. Advokat Petar Učajev za Nova.rs objašnjava kako se zaštititi od prevare investitora i upozorava na pet rizičnih stavki.

Postoji više načina da kupac stana u već gotovoj zgradi ili u izgradnji, prevenira prevaru, koja je često posledica sprege države, banaka i investitora, a kupci, odnosno vlasnici stanova – žrtve - piše Nova.rs.

Provera uknjižbe i ugovora

“Ako govorimo o stanu koji se nalazi u zgradi koja je već izgrađena i ima prethodnog vlasnika, dva su načina da se zaštitite od prevare investitora i da vam stan ne završi na ‘aukciji’, odnosno da jednog dana ne budete izbačeni na ulicu. Dakle, ako je stan uknjižen proverite na koga je uknjižen. Ukoliko je na prodavca ili pravnog prethodnika prodavca, onda je sve čisto”, objašnjava Učajev.

Ugovor i upisana lica

Dešava se da kupujete stan od jednog lica, a da u ugovoru stoji neko drugo ime.

“Ukoliko gledamo pravnog prethodnika prodavca, proveravate recimo Lazu, a uknjižen je neki Žika, morate da tražite ugovor u kojem se vidi kako ga je Laza dobio od Žike. Ugovor morate da dobijete u originalu i mora biti overen od strane suda ili javnog beležnika. Taj ugovor u sebi mora da sadrži dokaz da je cena isplaćena u potpunosti i dozvolu za uknjižbu (clausula intabulandi). To je izjava pravnog prethodnika da kupac sledbenik može da upiše svoje vlasništvo”, kaže Učajev.

Fizička provera – radnika na gradilištu

Zbog niže cene i lakše preprodaje građani najčešće kupuju stan u izgradnji, što je najrizičije ukoliko se ne proveri papirologija.

“Mnogi kupuju stanove u izgradnji jer je to finansijski atraktivno, odnosno jeftinije. Ako plate kvadrat 2.200 evra recimo u Krnjači, kad zgrada bude završena taj stan vredeće 3.000 evra po kvadratu. To je razumljivo, međutim u takvim situacijama važno je u kojoj fazi se nalazi izgradnja. Veoma je važno, iako zvuči čudno, svakodnevno odlaziti na lokaciju gde se gradi objekat i proveravati ima li radnika koji tamo nešto rade”, savetuje naš sagovornik, stručnjak za pravna pitanja vezana za nekretnine.

Ako su radnici na gradilištu, znači da investitor ima novca i da ih plaća.

“Međutim, ako je pusto znači da nema ništa. Jako je važno da radnika bude kad već izgradi zgradu do nekog stepena. U kasnijim fazama, kada urade grube radove, odnosno pola posla i kad im ostanu još fini, zanatski radovi, mora biti radnika na gradilištu. Ako je pusto, taj investitor para nema i odatle bežite glavom bez obzira”, naglašava Učajev.

Nakon svih provera, papiri stižu kod notara.

“Kada advokat proveri sve papire šalje ih notaru koji to još jednom sve pregleda. Notar ne overava dokumenta ako nisu čista, ispravna. Ukoliko novogradnja ima građevinsku dozvolu koja je istekla, notar to neće overiti, a onda nema ni ugovora. Međutim, notar može da overi papire, ali uz napomenu da su stranke upozorene, što je onda veoma rizično”, napominje naš sagovornik.

Hipoteka ili zabeležba

Najčistija prodaja je kad je prodavac uknjižen.

“Obavezno kupac mora da proveri da li stan ima neke terete: hipoteku ili zabaležbu. Ako nema, onda je sve u redu. Međutim ako ima, mora se videti na šta se ta hipoteka ili zabeležba odnosi. Nisu nužno sve zabeležbe i hipoteke takve da se promet ne može obaviti. Imate na primer hipoteku od 8.000 evra koje duguje prodavac, pa je stan opterećen. To se često dešava kad se prodaje stan iz kredita. Naime, vlasnici plaćaju stan nekoliko godina, pa odluče da više neće da plaćaju, već da ga prodaju. Nov kupac mora da zna da deo cene isplaćuje direktno hipotekarnom poveriocu, koji mu izdaje ili ponovno pismo o namerama ili brisovnicu”.

Kupac direktno ide u banku.

“Kada je ovakva situacija kupac direktno ide u banku i proverava koliko prodavac duguje i podnosi zahtev banci. Potom banka šalje izvešaj o dugovanjima. Ako se stan prodaje za recimo 200.000 evra, a prodavac duguje za kredit još 30.000, onda kupac direktno banci plaća tih 30.000, a ostatak 170.000 prodavcu i tako je stan plaćen u celosti”, kaže advokat.

On ističe da u Beogradu sve češće vasnici starih stanova posle više decenija rade uknjižbu.

“Dešava se da zgrade koje postoje i 30 godina nemaju uredne papire. Do pre 20 godina je bilo uobičajeno da ljudi ne proveravaju svu tu papirologiju jer nisu ni pomišljali da će neko da ih prevari. Nekad su se i na salvetu prodavali stanovi u kafani. Danas je kupovina bez saveta stručnog lica previše rizična. Inače, vlasništvo u Srbiji se stiče tek kad se uknjiži vlasnik, pa se često koristi pleonazam vanknjižni vlasnik, a to ne postoji. Pravo svojine se stiče samo upisom u zemljišne knjige, odnosno Katastar i potpisivanjem ugovora”, kaže Učajev.

Podsetimo, jedan od slučajeva prevare investitora koji je uzdrmao javnost je problem stanara zgrade u Ulici vojvode Stepe 198, koji bi mogli da ostanu bez stanova u kojima žive duže od 15 godina i koje su uredno platili. Investitor – firma „Taš 011 Plus“, koja je sagradila taj objekat, otišla je u stečaj, pa je naložena prodaja njene imovine. A u ovom slučaju, to znači i stanova, jer do danas nisu uknjiženi.

Na Instagram profilu Forummapping nedavno se pojavila AI karta koja je privukla pažnju korisnika iz cele Evrope, a posebno s Balkana.

Naizgled jednostavna ilustracija, izrađena uz pomoć veštačke inteligencije, pokušava da evropske prestonice prikaže kroz njihove simbolične nadimke.

Ideja autora bila je da svakoj metropoli dodeli poetsko ili istorijsko nadahnuće – kratki izraz koji bi, prema algoritmu, najbolje opisivao njenu dušu, identitet i reputaciju.

Beograd kao Beli feniks

Rim, naravno, ostaje Večni grad, Pariz zadržava titulu Grada svetlosti, a London onu legendarnu – Big Smoke. Međutim, balkanski gradovi dobili su i neke nove „nadimke“.

Beograd je prikazan kao Beli feniks, što simbolizuje grad koji se, kroz vekove rušenja i ratova, nebrojeno puta dizao iz pepela i obnavljao svoj identitet.

Sarajevo se pojavljuje kao Evropski Jerusalim, što aludira na njegovu jedinstvenu tradiciju suživota različitih vera i kultura na malom prostoru.

Zagreb je proglašen Malim Bečom, što podvlači austrougarsko nasleđe vidljivo u arhitekturi, kulturnim institucijama i atmosferi Donjeg grada.

„Sivi grad“ izazvao najviše kritika

Iako zamišljena kao zabavna ilustracija, karta je odmah izazvala lavinu reakcija. Neki su bili oduševljeni nadimcima, drugi su ih žestoko osporavali, a treći su jednostavno dodavali svoje predloge. Diskusija se pretvorila u miks istorijskih argumenata, lokalnog ponosa, humora, ali i ozbiljnog „hejta“.

Najviše rasprava izazvao je Berlin. Mnogi korisnici iz Nemačke tvrde da nikada nisu čuli da iko njihov grad zove Sivi grad, te da je “Berlin sve, samo ne siv – on je šaren i bučan”. Slično je i s Amsterdamom: Holanđani objašnjavaju da „Venecija Severa“ nije lokalni izraz, već da pravi nadimak njihovog grada zapravo glasi Mokum.

Reakcije iz Rumunije bile su gotovo jednoglasne – Bukurešt nije Pariz Istoka, nego Mali Pariz, kako ga već generacijama zovu, a Portugalci kažu da Lisabon niko ne zove Kraljica mora, već da se radi o Gradu sedam brežuljaka.

Moskva je izazvala najviše geopolitičkih i istorijskih komentara, a na Balkanu su reakcije bile nešto mirnije.

U komentarima se, naravno, pojavilo i mnogo humora. Korisnici su se zezali s preteranim brojem Venecija i Pariza na karti (“Koliko ih još ima? Svaki grad želi biti nešto drugo!”), a neki su se prisetili i pop-kulturnih referenci: kod londonskog nadimka Big Smoke mnogi su citirali scenu iz GTA San Andreasa, dok su drugi kratko zaključili: “Izvor: samo mi veruj na reč”, komentariše Index.hr.

Iza neobičnog ukusa kefira krije se snažna kombinacija bakterija koje mogu doprineti imunitetu, varenju i opštem osećaju dobrobiti.

Iako je revolucija biljne ishrane smanjila prisustvo laktoze u jelovnicima mnogih ljudi, neke mlečne namirnice ponovo dobijaju na popularnosti zbog svojih blagotvornih efekata na zdravlje, a kefir je među njima, prenosi Net.hr.

Nekada smatran skromnim i pomalo neuglednim napitkom, danas zahvaljujući novim saznanjima o značaju zdravlja creva ponovo postaje sve popularniji.

Iako ga nutricionisti odavno preporučuju, mnogi potrošači su dugo izbegavali kefir zbog njegovog specifičnog, fermentisanog ukusa. Umesto njega birale su se popularnije alternative poput kombuhe ili kimčija.

Međutim, s porastom svesti o važnosti zdravlja crevne mikrobiote, interesovanje za ovaj tradicionalni napitak ponovo raste, piše Independent.

Zdravlje creva kao prioritet

Uključivanje fermentisanih proizvoda u ishranu korak je u pravom smeru, naročito jer sve više istraživanja pokazuje da zdravlje creva može biti povezano s nizom zdravstvenih tegoba.

Nedavna studija pokazuje da bi ključ za lečenje kliničke depresije mogao ležati u ravnoteži crevne flore, dok druga ukazuje na to da stabilniji mikrobiom može doprineti kvalitetnijem snu.

Hrana i pića bogata dobrim bakterijama imaju značajan uticaj na zdravlje, a kako raste svest o ulozi crevne flore u opštem blagostanju, tržište proizvoda za zdravlje creva doživljava procvat – među njima se ponovo izdvaja kefir.

„Kefir je blizak rođak jogurta, ali sadrži znatno više različitih sojeva mikroorganizama. Iako se konzumira već hiljadama godina, porast interesovanja za zdravlje creva u poslednje vreme ponovo ga je doveo u središte pažnje“, objašnjava dr Megan Rosi, poznata kao The Gut Health Doctor.

On dodaje da "iako postoji ograničen broj kliničkih ispitivanja koja proučavaju specifične prednosti, smatra se da kefir nudi dodatne koristi u odnosu na jogurt zbog veće raznolikosti sojeva i broja bakterija".

To uključuje potencijalne prednosti kod regulacije telesne težine i bolesti srca, a nova studija Univerziteta Stanford pokazala je da je visok unos fermentisane hrane povezan s nižim markerima upale.

Efekti redovne konzumacije

S rastućim interesovanjem za smanjenje upalnih procesa u telu i usporavanje biološkog starenja, mnogi se odlučuju da probaju kefir. Njegove prijavljene zdravstvene koristi i sve veća dostupnost čine ga privlačnim izborom.

Iskustva korisnika koji su svakodnevno pili kefir, bogat prirodnim probioticima poput laktobacila i bifidobakterija, tokom mesec dana često su vrlo pozitivna. Mnogi navode povećanje nivoa energije, duži osećaj sitosti nakon obroka i poboljšanje stanja problematične kože.

Iako ukus i tekstura u početku mogu biti neobični, većina se korisnika brzo navikne na različite varijante – od prirodnog ukusa do onih s dodatim voćem ili proteinima.

Kako i kada piti kefir?

Dr Rosi preporučuje konzumaciju 100 do 200 ml kefira dnevno, u zavisnosti od osobe, a željeni efekat određuje i najbolji trenutak za konzumaciju:

• Za varenje i zdravlje creva: preporučuje se piti ga na prazan stomak.
• Kao užinu ili za osećaj sitosti: najbolje ga je piti posle obroka.
• Optimalna dnevna doza je oko 100 ml, na primer ujutru pre doručka.

Na šta treba obratiti pažnju kod konzumacije kefira

Kefir nije za svakoga. Osobe s alergijom na mlečne proizvode trebalo bi da izbegavaju mlečni kefir. Iako proces fermentacije smanjuje nivo laktoze, osobe s intolerancijom na laktozu takođe bi trebalo da budu oprezne.

„Postoji vodeni i mlečni kefir. Mlečni kefir pravi se s mlekom i sadrži laktozu, za razliku od vodenog koji se pravi sa zaslađenom vodom. Domaći mlečni kefir obično sadrži oko 30 odsto manje laktoze od standardnog mleka“, objašnjava dr Rosi.

Vodeni kefir je zato odlična opcija za vegane i one koji izbegavaju mlečne proizvode. Dr Rosi takođe upozorava da osobe s oslabljenim imunitetom ili one koje primaju terapiju za rak ne bi trebalo same da prave kefir kod kuće zbog rizika od kontaminacije.

Kupovni kefir i kvalitet

Pri kupovini kefira važno je čitati deklaracije.

„Nažalost, mnogi brendovi sada dodaju šećere u obliku voćnih ekstrakata umesto celog voća, a drugi, uključujući nove proteinske proizvode, sadrže dodat šećer u obliku saharoze. Mnogi takođe koriste zgušnjivače poput pektina, koji su nepotrebni ako je tehnika fermentacije ispravna“, napominje Rosi.

Redovna konzumacija kefira može biti veoma koristan dodatak ishrani. Rad objavljen 2022. godine u Nacionalnoj medicinskoj biblioteci (National Library of Medicine) pokazuje da je u nekoliko studija kefir ispoljio sposobnost suzbijanja patogena, smanjenja upalnih procesa i poboljšanja glikemijskih i lipidnih profila u serumu.

Bogat je proteinima, lako dostupan u većini supermarketa i predstavlja jednostavan način da se podrži zdravlje.