Sombor.info

41. Festival akustičarske muzike u Sivcu "FAMUS" biće održan u subotu, 29. novembra, a prijave na konkurs za učešće trajaće do 15. novembra.

Pozvani su svi kantautori akustičari da se prijave za učešće na festivalu koji se održava u Domu kulture u Sivcu od 1977. godine.

“Svi zainteresovani muzičari treba da pošalju svoju autorsku pesmu, kratku biografiju i kontakt telefon. Audio – video snimak treba da bude snimljen zadnjom kamerom telefona, a potrebno je poslati ga putem WeTransfer-a na e-mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..”

O učešću na Festivalu i o pobednicima, koje očekuju novčane nagrade, će i ove godine odlučivati stručni žiri.

“Pevaj, sviraj, komponuj i nadaj se da će tvoja pesma biti deo priče koja traje već decenijama!” poručili su iz Doma Кulture Sivac.

U petak, 7. novembra sa početkom u 20 sati na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Somboru biće odigrana Predstava “Glembajevi” po drami Miroslava Кrleže “Gospoda Glembajevi”.

Režiju potpisuje Gorčin Stojanović.

Biletarnica je otvorena svakog radnog dana i subotom, od 10 do 12 sati i na dan igranja predstave od 18 do 20 sati.

Trenutno se izvode radovi na asfaltiranju i kopanju atmosferskih kanala, nakon čega sledi iscrtavanje horizontalne i postavka vertikalne signalizacije.

Gradonačelnik Sombora ovom prilikom istakao je da bi izgradnja puta trebala da bude završena za desetak dana, čime će se dodatno povezati Rastina, Riđica i Stanišić.

„Polako se privode kraju radovi na izgradnji puta od Riđice ka Rastini, radi se o atarskom putu koji će biti izgrađen do nivoa asfalta. Jedan veliki projekat koji smo započeli 2023. godine i na naše veliko zadovoljstvo za nekih desetak dana će biti kompletno završena ova deonica. Dužina celog ovog puta je 6,5km, a u ovoj poslednjoj fazi koja se privodi kraju negde oko 2,8km. Ceo ovaj projekat finansira Grad Sombor zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i ovom prilikom bih se posebno zahvalio Sekretarijatu zato što su pre tri godine prepoznali ovaj projekat kao jedan od prioritetnih, kada govorimo o atarskim putevima i poljoprivredi, i podržali nas sa značajnim sredstvima, bez kojih sigurno mi ne bi mogli u ovako kratkom roku, a radi se o dve godine, da izgradimo 6,5km puta. Izgradnjom ove deonice bukvalno smo povezali i Riđicu i Stanišić sa graničnim prelazom Rastina – Bačsentđerđ. Mi kao Grad daćemo maksimalne napore da se uradi i jedan od prioritetnih putnih pravaca, koji smo više puta stavljali kao prioritet – izgradnja puta od Gakova ka Rastini, gde je potrebno i proširenje, i nadamo se da će se u narednim godinama i taj veliki projekat uraditi i time ćemo i stanovnicima Riđice u jednoj meri skratiti i put do Sombora. Ja verujem da će ovaj put posebno koristiti i poljoprivrednim proizvođačima, jer prolazi kroz atar i njihove njive“ rekao je gradonačelnik.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 7. novembar

Sve više ljudi doživljava kućne ljubimce kao članove porodice ili čak kao „krznenu decu“, ali stručnjaci upozoravaju da takav pristup često nije u najboljem interesu samih životinja.

Veterinari ističu da humanizacija ljubimaca dovodi do preteranog lečenja, skupih zahvata i navika koje im više štete nego koriste, piše Daily Mail.

Stručnjaci navode da su sve češći slučajevi nepotrebnih operacija i skupih tretmana za pse i mačke, a iza svega stoji potreba vlasnika da im pruže ono što misle da je „najbolje“. Međutim, to najbolje često nije ono što ljubimcima zaista treba, prenosi Index.hr.

Profesor Edi Klaton sa Univerziteta u Edinburgu smatra da je porast takvih zahvata posledica trendova koji donose veliku zaradu.

„Humanizacija kućnih ljubimaca postaje ozbiljan problem za njihovu dobrobit. Iako vlasnici imaju dobre namere, prečesto se vode emocijama, a ne stvarnim potrebama životinje“, upozorio je.

Među poznatim „roditeljima ljubimaca“ ističu se Paris Hilton, koja je izgradila luksuznu kućicu za pse vrednu više od 300.000 dolara, i glumica Demi Mur, koja svoju čivavu vodi na modne revije.

Stručnjaci naglašavaju da ovakvi primeri nisu znak kvalitetne brige, već često prikrivaju nerazumevanje stvarnih potreba životinja.

Dobri vlasnici, loše informacije

Veterinarka dr Tanja Stivens upozorava da vlasnici često donose odluke pod uticajem interneta i društvenih mreža, gde se dele neprovereni saveti.

„Ljudi veruju da čine najbolje za svoje ljubimce, ali u stvarnosti mogu izazvati više štete nego koristi. Psi koji žive u dvorištima, u čoporu, često imaju kvalitetniji život od pasa koji su izolovani u stanovima i tretirani kao lutke“, istakla je.

U novoj knjizi "Veterinarske kontroverze i etičke dileme" autori pozivaju na promenu načina razmišljanja. Zalažu se da se veterinarska nega prilagođava individualnim okolnostima svake životinje, umesto da se slepo primenjuju skupi i napredni zahvati bez stvarne potrebe.

„Produžili smo život ljubimaca zahvaljujući modernoj medicini, ali to ne znači da su ti životi srećniji, pogotovo ako su ispunjeni hroničnim bolestima i stalnim tretmanima“, rekla je dr Stivens.

Društvene mreže dodatno podstiču ovaj trend, jer influenseri često dele savete koji retko imaju naučno utemeljenje. Neki veterinari i industrijski akteri, vođeni isključivo profitom, dodatno podržavaju ovaj fenomen.

Cilj nove knjige je da podstakne vlasnike i stručnjake da donose odluke koje su zaista u interesu životinja.

Povlašćeni ljubimci sa problemima u ponašanju

Stručnjaci već godinama upozoravaju da preterano maženje može dovesti do problema poput anksioznosti kod psa, nedostatka socijalizacije i narušene povezanosti s drugim životinjama.

Psi kojima se ne postavljaju granice često razvijaju probleme u ponašanju i osećaj nesigurnosti.

Naučnici su otkrili da ljudi i psi neguju blizak odnos već najmanje 14.000 godina. Pripitomljavanje vukova, koji su se približavali ljudima u potrazi za hranom, kroz generacije je dovelo do pojave prvih pasa.

Ta drevna veza treba da bude zasnovana na razumevanju i poštovanju potreba životinje, a ne na ljudskim projekcijama.

Dok se mnogi u novembru povlače u introspekciju i pripremaju za kraj godine, neki horoskopski znakovi upravo tada ulaze u svoju najproduktivniju i najvažniju fazu.

Za njih novembar nije kraj, već temelj – početak nečeg ozbiljnog, velikog i dugotrajnog. Oni ne traže instant uspeh niti ih zanima slava.

Više ih privlači osećaj stabilnosti, kontrole i stvaranja nečega što će trajati. Upravo takvu energiju sada osećaju ovi horoskopski znakovi.

Devica

Device u novembru imaju priliku da postave novi profesionalni ili lični sistem koji će ih voditi kroz čitavu 2026. godinu. Iako se često doživljavaju kao perfekcionisti koji sve unapred planiraju, sada postaju fleksibilnije – ali i hrabrije. Počeće projekte koji možda još nemaju savršeno razrađen plan, ali imaju veliki potencijal za rast.

Mnoge Device sada odlučuju da promene način na koji rade, vode tim ili žive svoj privatni život. Njihova disciplina i pažnja prema detaljima čine ih spremnima za početke koji zahtevaju preciznost i istrajnost.

Jarac

Jarčevi su prirodno orijentisani ka ciljevima, ali novembar im donosi jasniji osećaj svrhe. Ovo nije mesec za male promene, već za odluke koje će odrediti narednih nekoliko godina. Mogu doneti odluku o selidbi, pokrenuti sopstveni biznis, završiti dugotrajno obrazovanje ili promeniti odnos prema novcu i obavezama.

Ono što ih sada pokreće nije strah, već tiha sigurnost da je došlo vreme da preuzmu svoj život u svoje ruke – bez potrebe da bilo kome objašnjavaju zašto.

Bik

Bikovi su poznati po potrebi za sigurnošću, a novembar im donosi upravo ono što najviše cene – priliku za izgradnju. Ovo može biti mesec u kojem ulaze u ozbiljnu vezu, odlučuju se za finansijsko ulaganje, počinju da štede ili menjaju posao.

Ono što ih pokreće nije uzbuđenje, već mir. Bikovi sada biraju put koji im donosi dugoročnu vrednost, čak i ako to trenutno znači da se odreknu nečega što vole. Njihova snaga u novembru leži u tišini i upornosti – oni se ne hvale, ali grade.

Zanimljivo je da se mnoge od ovih promena možda neće odmah primetiti. Nema velikih najava, nema dramatičnih zaokreta. Ipak, upravo u tišini novembra, u hladnijim i introspektivnijim danima, ovi znakovi postavljaju temelje koji će se tek sledeće godine pokazati kao prekretnica.

Novembar je njihov mesec – ne zbog spoljašnjeg sjaja, već zbog unutrašnje dubine. Svako ko sada uloži trud, uskoro će ubrati plodove svoje tihe odluke.

Izraz "kultni proizvod" danas se koristi prilično neselektivno i, kao rezultat toga, donekle je izgubio svoje značenje. Međutim, Lyst Index je jedina mera pomoću koje se takav traženi status može zvanično utvrditi.

Globalna modna platforma za onlajn kupovinu analizira ponašanje više od 160 miliona korisnika kako bi otkrila koji su proizvodi i brendovi zaista najpopularniji i najtraženiji – na osnovu pretraga, pregleda, prodaje, pominjanja i angažovanja na društvenim mrežama. Rezultat? Zvanična Lyst lista 10 najtraženijih proizvoda i brendova svaka tri meseca – a najnovija je upravo objavljena - piše zadovoljna.rs.

Tokom protekle dve godine, Miu Miu i Loewe su se nadmetali za prvo mesto na Lyst Indexu najpopularnijih modnih brendova na svetu (s tim da je Miu Miu uglavnom nosio krunu). Danas se pojavio se novi brend koji je preuzeo prvo mesto: Saint Laurent by Anthony Vaccarello. Kako je objavljeno, francuska modna kuća skočila je za dva mesta, pretekavši i Loewe i Miu Miu, i po prvi put zauzela poziciju broj jedan.

Njihov uspeh može se pripisati više faktora. Prvo, 2025. godina je donela renesansu takozvane „boom boom“ mode, predvođene Saint Laurent nedavnim revijama. Drugo, model cipela Le Loafer postao je izuzetno tražen. Uz čizme i mikro torbice, YSL mokasine proglašene su drugim najtraženijim proizvodom ovog kvartala, odmah iza japanki brenda Havaianas, čija je pretraga porasla za 34%.

Foto: Miu Miu via Bestimage / Bestimage / Profimedia

Iako nas je iznenadilo da se Miu Miu našao na drugom mestu, najveće iznenađenje ovog kvartala je nezaustavljivi uspon brenda COS, koji je skočio za četiri pozicije i postao treći najpopularniji brend na svetu. Slede The Row na četvrtom mestu, uz rast potražnje od 28%, zatim Coach, Prada i Bottega, dok je Loewe pao na osmo mesto. Kod Burberryja, situacija se popravlja – britanski brend popeo se za četiri pozicije i sada zauzima 13. mesto.

Sjajan kvartal imao je i Nike, sa čak dva modela obuće na listi najpopularnijih proizvoda: Nike x Jacquemus Moon i Nike Shox TL. U međuvremenu, trend tihog luksuza i dalje dominira – COS-ov džemper nalazi se na trećem mestu liste proizvoda, a mokasine The Row na četvrtom. Kim Kardashian i njen brend Skims zauzeli su peto mesto sa „nipple“ brushalterom.

U neočekivanom obrtu, najveće zvezde Lystovog izveštaja za treći kvartal 2025. godine su upravo Saint Laurent i COS – dva brenda sa potpuno suprotnim estetikama: boom boom naspram tihog luksuza. Za sada, izgleda da važi pravilo: više je više.

Naučnici sa Univerziteta Anglija Raskin u Kembridžu došli su do zanimljivog otkrića – privremena promena načina na koji doživljavamo sopstveno telo može pomoći da se setimo zaboravljenih uspomena iz detinjstva. Kada osoba na ekranu vidi sebe u obliku deteta, mozak počinje da reaguje kao da je ponovo u tom uzrastu, što omogućava pristup davno potisnutim sećanjima.

U studiji objavljenoj u časopisu Scientific Reports učestvovalo je pedeset odraslih osoba. Svaki učesnik posmatrao je uživo video prikaz svog lica koje je digitalno izmenjeno tako da izgleda mlađe. Pokreti glave učesnika i video-prikaz bili su usklađeni, što je stvorilo iluziju da je taj dečji lik zapravo njihov. Kontrolna grupa gledala je svoj trenutni odrasli izgled, prenosi rts.rs.

Nakon tog iskustva, svi su učestvovali u intervjuu o autobiografskim sećanjima — traženo je da iznesu uspomene iz ranog detinjstva . Rezultati su pokazali znatno bolju jasnoću i bogatiji opis događaja kod onih koji su videli mlađu verziju sebe, u odnosu na kontrolnu grupu koja je posmatrala neizmenjenog, odraslog sebe. To ukazuje da percepcija tela, način na koji ga vidimo i doživljavamo, nije samo prateći faktor, već sastavni deo procesa pamćenja.

Pamćenje kao živo iskustvo tela

Ovo istraživanje zasniva se na principima embodied cognition — ideji da su naše misli, emocije i sećanja neraskidivo povezani s telom kroz koje ih doživljavamo. Kada mozak prepozna telo kao „mlađe“, on može aktivirati neuronske mreže i senzorne obrasce karakteristične za to doba života.

Drugim rečima, vraćanje u sopstveno „dečje telo“ ne budi samo vizuelna sećanja, već i emocionalne tonove, mirise, zvuke i telesne osećaje koji prate uspomene iz ranog detinjstva. To pokazuje da naše pamćenje nije samo mentalni arhiv, već živa mreža senzacija i telesnih tragova.

Budućnost terapije pamćenja

Iako su rezultati obećavajući, istraživači upozoravaju da je efekat za sada privremen i da zahteva dodatna ispitivanja. U budućnosti bi slične tehnike, uz pomoć virtuelne stvarnosti ili personalizovanih digitalnih avatara, mogle da se koriste u psihoterapiji i rehabilitaciji pamćenja.

Zamislivo je, na primer, da osobe koje pate od traumatske amnezije ili ranih stadijuma demencije, kroz kontrolisano „uranjanje“ u mlađe verzije sebe, uspeju da povrate izgubljene delove lične istorije — ne samo kao sliku, već kao iskustvo koje ponovo postaje deo njihovog identiteta.

Glavni autor studije, dr Utkarš Gupta (doktorand na ARU, sada istraživač na Univerzitetu Severne Dakote, istakao je da, iako se sećanja na događaje čine subjektivnim mentalnim činima, mozgu su važni i telesni signali. Tako vraćanje „telesnih tragova“ iz perioda detinjstva može da pomogne u prizivanju starih, duboko skrivenih sećanja.

Profesorka Džejn Aspel, direktorka Laboratorije za istraživanje tela i svesti na ARU, dodaje da su naša telesna svest i identitet u detinjstvu bili drugačiji i da vraćanje elemenata tog identiteta može da olakša pristup uspomenama iz ranih faza života.

Ovo otkriće otvara put razvoju budućih tehnika i intervencija koje bi mogle da pomognu osobama sa problemima pamćenja. Primera radi, pri vraćanju zaboravljenih trenutaka ili oporavku uspomena kod stanja kao što su amnezija ili drugi poremećaji pamćenja.

Više od 6.000 ljudi u Srbiji svake godine oboli od raka bešike, prostate, bubrega i raka testisa, a oko 2.500 izgubi bitku sa ovim bolestima. Iza svake brojke stoji priča o borbi, tišini i strahu, ali i o mogućnosti da se bolest pobedi, ako se otkrije na vreme.

Rak je i dalje jedan od najvećih neprijatelja zdravlja, a podaci Instituta „Batut“ pokazuju da godišnje u Srbiji od malignih bolesti oboli više od 42.000 ljudi, dok više od polovine izgubi život od posledica karcinoma.

Povodom Novembra – meseca muškog zdravlja, Udruženje pacijenata „URO TAKT“ organizovalo je konferenciju za medije kojom započinje edukativnu kampanju „Šefe, koji ti je vrag?“. Cilj kampanje je da ohrabri muškarce da otvoreno razgovaraju o svom zdravlju, redovno odlaze na preventivne preglede i shvate da je pravovremena dijagnostika ključna za izlečenje raka prostate, bešike, testisa i bubrega. Tokom konferencije prikazani su i spotovi sa učešćem poznatih glumaca, koji na duhovit i emotivan način podsećaju da umesto straha, tišine i ignorisanja simptoma, treba da biramo podršku, razgovor i prevenciju. Kampanja „Šefe, koji ti je vrag?“ ima jednostavnu poruku, briga o zdravlju nije slabost, već odgovornost - piše Danas.rs.

– Kampanja „Šefe, koji ti je vrag?“ predstavlja samo deo našeg kontinuiranog rada na podizanju svesti o urološkim karcinomima i važnosti preventivnih pregleda. Tokom kampanje pripremili smo video spotove sa poznatim glumcima, interaktivne materijale i edukativne sadržaje koji na duhovit i emotivan način motivišu muškarce da ne ignorišu simptome i da brinu o svom zdravlju. Posebno nam je važno da kampanja pokrene otvoreni dijalog među muškarcima i unutar porodica, jer verujemo da razgovor i podrška mogu spasiti živote. Tokom prethodnih meseci realizovali smo niz aktivnosti, od edukativnih radionica, preko konferencije „Za naše bolje sutra“, do kampanje „50+ razloga za PSA test“ u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije i RTS-om. Takođe, aktivno sarađujemo sa Udruženjem medikalnih onkologa Srbije na predlozima za uvođenje inovativnih terapija. Naši prioriteti su jasni, uvođenje savremene imunoterapije za rak bubrega i bešike, proširenje mreže besplatnih PSA testova za rak prostate i veća edukacija mladih o ranom otkrivanju raka testisa. Cilj nam je da terapija ne bude privilegija, već standard. Verujemo da kroz saradnju između udruženja, lekara i zdravstvenih vlasti možemo značajno smanjiti broj obolelih i preminulih od uroloških karcinoma – istakao je Marko Đurić, predsednik Udruženja UROTAKT.

Prof. dr Verica Jovanović, v.d. direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” naglasila je da je više od 1.700 građana učestvovalo u akciji PSA testiranja, koje je letos ova ustanova pokrenula sa Udruženjem „Uro takt“, Ministarstvom zdravlja i RTS.

– Najveći broj testiranih osoba pripadao je uzrasnoj grupi od 60 do 79 godina. Od ukupnog broja testiranih, pozitivan nalaz je zabeležen kod oko 14 odsto testiranih. Posebno želim da naglasim da je približno 37 odsto osoba izjavilo da se prvi put testiralo, što je ujedno bio i jedan od glavnih ciljeva ove akcije upoznavanja sa značajem PSA testiranja – naglasila je prof. dr Jovanović.

Urološki karcinomi spadaju među najčešće maligne bolesti kod muškaraca, a njihova zajednička karakteristika je da se u ranim fazama najčešće ne prepoznaju, što značajno otežava lečenje. Upravo zato, redovni preventivni pregledi imaju presudnu ulogu u ranom otkrivanju i uspešnom izlečenju.

– Karcinom prostate je najčešći maligni tumor kod muškaraca, ali ono što ga čini posebno opasnim jeste činjenica da ne daje nijedan specifičan simptom koji bi pacijenta odmah naveo da potraži lekarsku pomoć. Simptomi poput učestalog ili otežanog mokrenja ili osećaja neispražnjene bešike često su posledica benignog uvećanja, što otežava razlikovanje između dobroćudnog i zloćudnog oboljenja. Zbog toga savetujemo muškarcima da od sredine pete decenije života, a naročito ako postoji pozitivna porodična anamneza, jednom godišnje urade PSA test i obave urološki pregled. Rano otkrivanje daje mogućnost potpunog izlečenja, dok savremene terapije i napredne hirurške tehnike, uključujući i očekivano uvođenje robotske hirurgije, značajno poboljšavaju ishode lečenja i u uznapredovalim fazama bolesti. Karcinom bubrega, s druge strane, spada u bolesti koje se teško mogu prepoznati na osnovu simptoma. Za razliku od raka prostate, ne postoje tumorski markeri koji bi ukazali na bolest, pa je ultrazvučni pregled najvažniji alat za ranu dijagnostiku. Redovno izvođenje ultrazvuka omogućava otkrivanje tumora u fazi kada je izlečenje u potpunosti moguće. Hirurgija je i dalje osnovni način lečenja, potpunim uklanjanjem bubrega (radikalna nefrektomija) ili, kada je moguće, operacijom koja čuva organ. Kod tumora do pet do šest centimetara često je moguće odstraniti samo promenu i sačuvati bubreg, što značajno poboljšava kvalitet života pacijenata. Sa druge strane, rak mokraćne bešike je izuzetno agresivna bolest koja se teško leči i često brzo napreduje. Krv u urinu, čak i ako se javlja povremeno i bez bola, najčešće je prvi i jasan znak da treba posumnjati na ovu bolest. Nažalost, mnogi pacijenti zbog straha izbegavaju da potraže lekarsku pomoć. Rana dijagnoza, efikasna hirurgija i primena savremenih terapija predstavljaju ključ uspeha u lečenju, a nove terapijske opcije koje su već dostupne u svetu, daju nadu da će i naši pacijenti uskoro imati pristup tim lekovima – kaže prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju Univeritetskog Kliničkog centra Srbije.

Populacija pacijenata obolelih od genitourinarnih karcinoma je jako heterogena, od jako mladih pacijenata obolelih od karcinoma testisa do strarijih pacijenata sa karcinomom prostate. Dostupnost dijagnostičkih procedura i multidisciplinarnost je neophodna za rano otkrivanje i lečenje.

– Poslednjih 15 godina ostvaren je veliki napredak u terapiji genitourinarnih karcinoma uvođenjem inovativnih lekova nove generacije za različite faze bolesti koji su visokoefikasni i pacijenti ih dobro podnose. Posebnu pažnju moramo pokloniti pacijentima sa karcinomom testisa. Pacijenti su uglavnom mlađi muškarci. Više od 95 odsto muškaraca sa rakom testisa uspešno se leči. Rana dijagnoza igra ključnu ulogu i povećava šansu za uspešno lečenje. Rak testisa ne može se prevenirati, samopregled i redovni pregledi nužni su za rano otkrivanje bolesti i uspešnije lečenje. Savremena terapija karcinoma prostate je multidisciplinarna. RFZO je 2017. godine stavio na Listu lekova inovativnu terapiju za pacijente u fazi metastatskog kastraciono-rezistentnog karcinoma prostate što nam je omogućilo efikasnije lečenje, dok lekovi iz grupe PARP inhibitora, kao monoterapija ili kombinacije sa novim hormonalnim lekovima (NHT) nisu dostupne, kao ni genetsko testiranje.

Od maja 2024 godine pacijentima u Srbiji dostupan je još jedan lek iz grupe NHT u hormon senzitivnoj fazi bolesti. U pojedinim centrima dostupna je i terapija lekovima iz grupe ciljanih radiofarmaceutika. Kada govorimo o metastatskom karcinomu mokraćne bešike, treba znati da se radi o agresivnoj bolesti. U Srbiji se lečenje sprovodi hemioterapijom koja je bila standard u terapiji prve linije, sve do pojave imunoterapije i ciljane terapije. Novi terapijski vodiči podrazumevaju kombinaciju imunoterapije i ciljane terapije, imunoterapije i hemioterapije i imunoterapiju, kao i terapiju održavanja, koje nisu na listi RFZO. Osnovu lečenja metastatskog karcinoma bubrega po aktuelnim evropskim vodičima čini ciljana terapija i/ili kombinacija ciljane terapije i imunoterapije ili kombinacija dve imunoterapije što je standard u lečenju u prvoj liniji terapije koja je najvažnija u onkologiji. U Srbiji je dostupna u prvoj liniji terapije samo monoterapija lekovima iz grupe TKI (tirozin kinazni inhibitori). Druga linija terapije je na listi RFZO u Srbiji i u skladu je sa aktuelnim vodičima. Za viskokorizične pacijente nakon radikalne operacije bubrega, imunoterapija, koja je od prošle godine u vodičima, nije dostupna. Primarni cilj moderne inovativne terapije genitourinarnih karcinoma je odložiti progresiju bolesti, produžiti život pacijentu, sprečiti pojavu komplikacija i unaprediti kvalitet života pacijenata – objašnjava dr Vesna Stojanović, onkolog iz Klinike za onkologiju UKC Niš.

Katarina Arizanović, psihodramska psihoterapeutkinja pod supervizijom rekla je na konferenciji da suočavanje s dijagnozom, period terapije i praćenje bolesti donose brojne emocije, strah, tugu, ljutnju, bespomoćnost, i zato je važno da pacijenti imaju prostor gde mogu da ih izraze.

– Psihodramske grupe podrške omogućavaju da se u sigurnom okruženju pacijent suoči sa sopstvenim strahovima, pronađe unutrašnju snagu i razvije osećaj da može da prođe kroz sve faze lečenja. Jednako je važna i podrška porodici, jer i oni prolaze kroz proces prilagođavanja. Psihološka pomoć je zato neizostavan deo savremenog onkološkog pristupa i važan korak ka boljem ishodu i kvalitetnijem životu pacijenata – poručila je Arizanović.

Novi nominalni iznos socijalne pomoći za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici, od 1. oktobra iznosi 12.266 dinara, objavljeno je u Službenom glasniku.

Za svaku narednu odraslu osobu u porodici iznosi 6.133 i dinara, odnosno pola osnovice. Za dete do 18 godina taj iznos je u visini 0,3 od osnovice, odnosno 3.680 dinara - piše Nova ekonomija.

Ovo rešenje donelo je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Inače, visina socijalne pomoći usklađuje se dva puta godišnje, 1. aprila i 1. oktobra, u skladu sa kretanjem potrošačkih cena. Tako je u aprilu određeno da je iznos socijalne pomoći za pojedinca, nosioca prava u porodici, 12.181 dinar. To znači da je novi iznos uvećan za 85 dinara.