Sombor.info

Nastao kao grad, prevashodno srpskih i bunjevačkih graničara, hrišćanskog branika pred Osmanskom imperijom, Sombor se uvek dičio svojim žiteljima bez obzira na veroispovest i nacionalnost, pa je sa dužnom pažnjom propraćena i svečanost ovdašnjih Bunjevaca okupljenih oko Udruženja građana „Bunjevačko kolo”.

Oni su skromno obeležili četvrt veka od reosnivanja ovog udruženja kojem je od osnivanja 1921. godine osnovni cilj bio da kod ovdašnjih Bunjevaca širi prosvetu, kulturu i nacionalnu svest - piše Dnevnik.

Svečani skup je pozdravnim rečima otvorio predsednik udruženja „Bunjevačko kolo“ Dejan Parčetić:

- Upornim radom, entuzijazmom a pre svega sa puno ljubavi, uspeli smo sačuvati, evo već dve i po decenije, ono što smo, osnivanjem „Bunjevačkog kola“ s početka prošlog veka, dobili u nasleđe od naših didova i majki, a to je očuvanje bunjevačkog identiteta, kulture, jezika i nasleđa - istakao je predsednik UG „Bunjevačko kolo” Dejan Parčetić i dodao da iako se vremena menjaju, čini se da Bunjevci i dalje imaju brojne i veoma slične izazove i nevolje kao i njihovi preci s početka prošlog veka.

- Dugujemo veliku zahvalnost našim prvim osnivačima Bunjevačkog kola, kojima želimo da se na današnji dan, sećanjem odužimo i posebno zahvalimo za puteve koje su postavili u cilju očuvanja našeg nacionalnog bića. Takođe, zahvalni smo i našim reosnivačima Bunjevačkog kola iz 2000. koji su, upravo na temeljima predaka, postavili novu platformu zadataka kojima teži naša nacionalna zajednica i to s osnovnim ciljem očuvanja nacionalnog bića i sveg što to podrazumeva a pri tom mislim na kulturu, jezik, prosvetu i informisanje na našem, bunjevačkom jeziku - objasnio je Parčetić, naglašavajući da se bunjevačka zajednika, pa tako i somborsko „Bunjevačko kolo“ susreće sa činjenicom stalne asimilacije od strane druge, hrvatske nacionalne zajednice što je jedan od dugogodišnjih izazova.

Parčetić je takođe naglasio da je nevolja i to što Bunjevaca i njihovih predstavnika skoro da i nema u telima lokalnih samouprava, a takođe nema bunjevačkih predstavnika ni na pokrajinskom niti republičkom nivou.

- Izuzetno je od velikog značaja i važnosti da je zajednica vidljiva o čemu, u slučaju Bunjevaca i država treba puno više da povede računa, jer mi, Bunjevci imamo samo jednu državu, državu Srbiju za koju smo se još davne 1918. godine kroz prisustvo i glasanje naših bunjevačkih predstavnika i opredelili – naglašeno je ovom prilikom.

Daleke 1921. godine 6. oktobra, osnovano je somborsko „Bunjevačko kolo“, koje je u to vreme predstavljalo i bazu za Bunjevačko-šokačku stranku, ali već od 1923. godine, usled različitog pristupa bunjevačkom pitanju, dolazi do prvih nesuglasica i raslojavanja na „radikale“, odnosno pristalica autohtonosti Bunjevaca i „Hrvata“ to jest pristalica Hrvatske seljačke stranke i hrvatstva Bunjevaca. Rukovodstvo „Bunjevačkog kola“ pripadalo je sloju imućnih zemljoposednika, a njihova opozicija siromašnijem sloju zemljoradnika i sitnih zemljoposednika, pa je dolazilo do podvojenosti i po socijalnoj liniji, što je kulminiralo izdvajanjem dela članstva i osnivanjem Hrvatskog kulturnog društva „Miroljub“ 1936. godine. Samo „Bunjevačko kolo“ nastavilo je sa radom, ali u smanjenom obimu i sa znatno manjim brojem članstva. Kolo je formalno radilo i tokom okupacije 1941-1944. godine, a ugašeno je u prvim mesecima nakon oslobođenja. Sva imovina „Bunjevačkog kola“ postala je 1945. g. vlasništvo Hrvatskog prosvjetnog doma, kasnije KUD „Vladimir Nazor“, nastavljača nekadašnjeg HKD „Miroljub”.

Kako stoji na sajtu Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki” Sombor knjižara ove ustanove neće raditi do dalјeg. Razlog obustave rada knjižare nije naveden.

Konzorcijum preduzeća „Vojput“, „Put-Invest“ i „Ekstra auto transport“ obaveštava javnost da će na deonici državnog puta između Kule i Crvenke doći do izmene režima saobraćaja, pa će isti biti potpuno obustavljen za vikend, u periodu od 8. do 10. novembra. Put se zatvara u subotu u 3 časa, a otvara u ponedeljak u 5 časova ujutru.

Razlog obustave su radovi na rehabilitaciji kolovoza koji počinju na osnovu ishodovanog Rešenja od nadležnog ministarstva. Definisan je alternativni putni pravac u ovom periodu, i to Kula-BačkaTopola-Bački Sokolac-Kljajićevo-Crvenka. Saobraćaj će putem saobraćajnih znakova biti preusmeren ka državnom putu do ulaska u Crvenku.

u četvrtak, 6. novembra sa početkom u 19 sati, Gradska biblioteka “Кarlo Bijelicki” Sombor (Legat Miroslava Josića Višnjića) Кralja Petra Prvog broj 11 (na spratu) organizuje muzičko poetsko veče odnosno promociju zbirske pesama književnice Dajane Petrović pod nazivom “Кad ti mater nadjene ime”.

Dajana Petrović je rođena 1981. godine u Slavonskom Brodu. Višestruko je nagrađivana za svoje poetsko stvaralaštvo, a grad Sombor ima tu čast da se u njemu održi prva promocija njene najnovije zbirke “Кad ti mater nadjene ime”.

Do sada je objavila poetske zbirke:

-Sozercanje sna
-Mala slova duge zime
-Pesma je došla po mene
-U Hrista obučeni

Dajana je kantautor, sa svojim suprugom sveštenikom Nikolom Petrovićem i prijateljima, nastupaju kao grupa “Nektarija”. Njihov album prvenac nosi naziv “Darovi Svete Кsenije.” Živi i stvara u Valjevu.

Učesnici programa: Dajana Petrović, Nebojša Кozarević, Goran Marinić. Muzička podrška: Grupa “Nektarija” (Valjevo), Pravoslavni muzički sastav “Bedem” iz Sombora.

Ulaz na događaj je slobodan.

Grad Sombor i ove godine nastavlja sa participativnim budžetiranjem, a stanovnici svih gradskih i seoskih mesnih zajednica tokom novembra imaće priliku da odaberu nove projekte koji će se realizovati tokom sledeće godine.

Glasanje je organizovano putem glasačkih listića koji će građanima stići na kućnu adresu zajedno sa računom JКP „Čistoća“. Za svaku mesnu zajenicu pripremljeni su posebni listići i na svakom se nalaze po tri predloga. Glasa se tako što se zaokruži jedan od ponuđenih predloga, a zatim je potrebno listić ubaciti u glasačku kutiju u mesnoj zajednici kojoj pripada.

Ukoliko nekome ne stigne glasački listić, može da se obrati svojoj mesnoj zajednici koja će omogućiti glasanje.

Glasanje traje do 20. novembra 2025. godine, a bira se između sledećih predloženih projekata:

Mesna zajednica „Venac“:

Zamena kandelabera u Čitaoničkoj ulici.
Presvlačenje dela trotoara asfaltom u Ulici Venac vojvode Radomira Putnika.
Izrada projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju fasade i unutrašnjih prostorija zgrade Mesne zajednice „Venac“.

Mesna zajednica „Nova Selenča“:

Postavljanje podloge od gumenog granulata i poliuretana na dečjem igralištu u Ulici JNA broj 5, iza zgrade C-2.
Uređenje košarkaškog terena u Ulici Slaviše Vajnera Čiče, u Jamama.
Uređenje zelene površine u Ulici Alekse Dundića, iza stambenih zgrada na Prvomajskom bulevaru broj 21, 23 i 25.

Mesna zajednica „Selenča“:

Zamena krovne konstrukcije na Domu kulture u prigradsko-salaškom naselju Čičovi.
Uređenje parking-prostora u Ulici Sonćanski put.
Rekonstrukcija dela trotoara u Ulici Apatinski put.

Mesna zajednica „Stara Selenča“:

Izrada projektno-tehničke dokumentacije za biciklističko-pešačku stazu kroz Rokovački put, od Ulice Jovana Đurana do izletišta „Tromeđa“.
Izgradnja letnjikovaca na dečjem igralištu u Čvorku.
Postavljanje teretane na otvorenom u Ulici Jovana Popovića.

Mesna zajednica „Crvenka“:

Uređenje lepeza u raskrsnicama ulica Hajduk Veljka i Miloša Obilića, Partizanske i Miloša Obilića, Partizanske i Кonjovićeve, Hajduk Veljka i Partizanske, kao i Vuka Кaradžića i Miloša Obilića.
Postavljanje ograde oko sportskog terena i teretane na otvorenom na uglu ulica Partizanske i Кonjovićeve, kao i ograđivanje terena za basket na uglu ulica Vere Gucunje i Sinđelićeve.
Uređenje terena za mali fudbal površine 15h20 m u Ulici Dušana Ćubića, u Gogama.

Mesna zajednica „Mlake“:

Asfaltiranje dela kolovoza u Ulici Mala Bosna.
Postavljanje javne rasvete u Ulici Svetog Arhiđakona Stefana.
Presvlačenje terena za košarku i postavljanje stuba i table za koš u prigradsko-salaškom naselju Gradina.

Mesna zajednica „Gornja Varoš“:

Postavljanje tribina na stadionu u Šikari (četiri reda u dužini od 15 metara).
Izgradnja dečjeg igrališta u Ulici Uroša Predića.
Rekonstrukcija dečjeg igrališta i postavljanje ograde u Ulici Georgi Dimitrova.

Mesna zajednica „Stapar“:

Asfaltiranje trotoara u Ulici Кarađorđev plac.
Asfaltiranje prostora ispred Doma kulture.
Asfaltiranje pristupnog puta ka stadionu FК „Hajduk“.

Mesna zajednica „Čonoplja“:

Presvlačenje košarkaškog terena pored sportskog centra.
Postavljanje teretane na otvorenom pored sportskog centra.
Izrada projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju krova zgrade Doma kulture.

Mesna zajednica „Bezdan“:

Postavljanje rasvete i novih sprava na dečjem igralištu na Кanalskoj obali.
Uređenje parka Olimpijaca.
Asfaltiranje dela Proleterske ulice.

Mesna zajednica „Telečka“:

Asfaltiranje dela Ulice Adi Endrea.
Postavljanje dečjeg igrališta kod fudbalskog terena.
Postavljanje teretane na otvorenom u centru naseljenog mesta.

Mesna zajednica „Bački Monoštor“:

Rekonstrukcija dela krova Doma kulture.
Postavljanje teretane na otvorenom u centru naseljenog mesta.
Adaptacija kuhinje u Domu kulture.

Mesna zajednica „Кolut“:

Postavljanje LCD ekrana u centru naseljenog mesta.
Rekonstrukcija stepeništa na sporednom ulazu u zgradu Mesne zajednice „Кolut“.
Postavljanje letnjikovaca u dečjim parkovima.

Mesna zajednica „Rastina“:

Asfaltiranje dela Ulice Solunskih boraca.
Uklanjanje viška bankina uz kolovoz u naseljenom mestu.
Asfaltiranje dela trotoara u Ulici Solunskih boraca.

Mesna zajednica „Aleksa Šantić“:

Zamena kandelabera u Školskoj ulici.
Postavljanje rasvete na drugom delu trim-staze.
Adaptacija svlačionica kod malih sportskih terena.

Mesna zajednica „Gakovo“:

Postavljanje solarnog punjača za mobilne telefone sa stolom i klupama u centru sela.
Postavljanje multifunkcionalne podloge na terenu za basket.
Asfaltiranje i uređenje pijačnog prostora.

Mesna zajednica „Кljajićevo“:

Rekonstrukcija košarkaškog terena kod kuglane.
Postavljanje behaton ploča oko pravoslavne crkve.
Uređenje toaleta u objektu Doma kulture.

Mesna zajednica „Stanišić“:

Adaptacija velike scene u okviru sale Doma kulture.
Izgradnja prve faze Vatrogasnog doma, koja podrazumeva izlivanje temelja i prizemne armirane ploče.
Postavljanje teretane na otvorenom kod Doma kulture.

Mesna zajednica „Riđica“:

Rekonstrukcija dela trotoara u Ulici Nikole Tesle, od raskrsnice sa Кninskom ulicom do raskrsnice sa Ulicom Svetog Save.
Rekonstrukcija dela kolovoza u Ulici Svetog Save, od raskrsnice sa Ulicom Nikole Tesle do novoizgrađenog atarskog puta Riđica – Rastina.
Rekonstrukcija dela trotoara u Ulici Vuka Кaradžića, od raskrsnice sa Ulicom Svetog Save do raskrsnice sa Ulicom Arsenija Čarnojevića.

Mesna zajednica „Bački Breg“:

Uređenje platoa ispred objekta Dobrovoljnog vatrogasnog društva.
Uređenje parkinga ispred Rimokatoličke crkve „Sveti Mihael Arkanđeo“.
Asfaltiranje trotoara u Jugoslovenskoj ulici.

Mesna zajednica „Doroslovo“:

Uređenje fasade zgrade Mesne zajednice „Doroslovo“.
Nastavak proširenja i presvlačenja kolovoza u Ulici Stanka Opsenice, od Osnovne škole „Petefi Šandor“ do raskrsnice sa Ulicom Herceg Janoša.
Radovi na pročišćavanju uličnih odvodnih kanala.

Mesna zajednica „Svetozar Miletić“:

Uređenje zemljanog atarskog puta u Gornjim vinogradima do nivoa tucanika.
Nabavka i ugradnja četiri inverter klima-uređaja u Domu kulture.
Rekonstrukcija sportskog terena preko puta škole.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 6. novembar

Domaća radinost predstavlja oblik poslovanja u kojem fizičko lice obavlja delatnost izrade, prerade ili pružanja usluga u manjem obimu, najčešće u okviru svog domaćinstva. Ove delatnosti se zasnivaju na ličnom radu, bez angažovanja većeg broja zaposlenih i bez formiranja preduzetničke radnje ili privrednog društva. Najčešće obuhvataju izradu rukotvorina, suvenira, prehrambenih proizvoda, umetničkih predmeta, kao i različite zanatske i uslužne poslove.

Važno je razlikovati domaću radinost od preduzetničke delatnosti – dok preduzetnici posluju kroz registrovanu radnju i podležu punim poreskim i fiskalnim obavezama, domaća radinost ima olakšan režim poslovanja i često uživa određene poreske olakšice. Ipak, sa rastom obima posla i prometa, domaća radinost može preći u obavezu da pređe u status preduzetnika i time postane deo sistema fiskalizacije.

Kada je obavezno uvođenje fiskalne kase?

Zakon o fiskalizaciji nalaže sledeće, svi obveznici koji prodaju robu ili pružaju usluge krajnjim potrošačima uz naplatu gotovinom, karticama ili elektronskim putem dužni su da promet evidentiraju preko fiskalne kase.
Kada je reč o domaćoj radinosti, obaveza zavisi od obima i načina poslovanja. Ako se proizvodi prodaju povremeno, iz domaćinstva ili na lokalnim pijacama, obično nije neophodno posedovati fiskalnu kasu.
Međutim, ukoliko se prodaja obavlja redovno, putem interneta, u okviru prodajnog objekta ili ako se prihod ostvaruje u većem obimu, domaća radinost postaje obveznik fiskalizacije i mora evidentirati promet kroz elektronski fiskalni uređaj.

Ovaj sistem omogućava veću transparentnost i kontrolu poslovanja, ali i usklađenost sa poreskim propisima, čime se izbegavaju eventualne kazne ili nepravilnosti u vođenju evidencije.

Zakonski okvir i propisi o fiskalizaciji

Zakon o fiskalizaciji uređuje način evidentiranja prometa preko elektronskih fiskalnih uređaja i obaveze svih poreskih obveznika koji posluju sa fizičkim licima. 

Ovim zakonom propisano je da svaka naplata mora biti zabeležena putem fiskalne kase povezane sa sistemom Poreske uprave, čime se obezbeđuje tačnost i transparentnost podataka o prometu. Poreski obveznici su dužni da koriste odobreni softver i bezbednosni element, kao i da redovno dostavljaju fiskalne izveštaje u elektronskom obliku. Na ovaj način država ima uvid u stvarno ostvarene prihode, dok se istovremeno smanjuje mogućnost zloupotreba i neregistrovanog prometa.

Tehnički uslovi za uvođenje fiskalne kase

Da bi se fisklana kasa uspešno uvela u poslovanje, potrebno je ispuniti određene tehničke uslove propisane Zakonom o fiskalizaciji. Pre svega, obveznik mora da poseduje uređaj ili softversko rešenje koje je povezano sa sistemom Poreske uprave putem interneta.Neophodno je instalirati bezbednosni element (tzv. BE sertifikat) koji obezbeđuje osiguran prenos podataka o prometu. Takođe korisnik mora imati čitač kartica i instalirane odgovarajuće programe kako bi mogao da se prijavi u sistem i koristi elektronske servise Poreske uprave.
Softverska fiskalizacija omogućava da se kasa koristi i na mobilnim uređajima, tabletima ili računarima, bez potrebe za klasičnim fiskalnim aparatima. Posebno praktična opcija je mobilna fiskalna kasa za preduzetnike, koja omogućava evidentiranje prometa direktno sa terena ili u pokretu. Važno je da izabrani softver bude u skladu sa tehničkim specifikacijama i da omogućava izdavanje fiskalnih računa, prijavu prometa i čuvanje podataka u skladu sa propisima.

Postupak implementacije 

Proces implementacije započinje registracijom obveznika u sistem elektronske fiskalizacije putem portala Poreske uprave. 

Nakon dobijanja bezbednosnog elementa (BE sertifikata), potrebno je odabrati odgovarajući fiskalni uređaj ili softversko rešenje koje je odobreno od strane Ministarstva finansija. 
Sledeći korak je instalacija uređaja kao i povezivanje sa internetom i sistemom Poreske uprave, čime se omogućava automatsko slanje podataka o svakom izdatom računu.

Da li postoje troškovi održavanja fisklane kase?

Da, korišćenje fiskalne kase podrazumeva određene troškove održavanja, iako oni mogu značajno varirati u zavisnosti od tipa uređaja ili softverskog rešenja. Kod klasičnih fiskalnih kasa, troškovi obično uključuju redovno servisiranje, zamenu papira i povremene tehničke provere. Sa druge strane, kod softverskih fiskalnih kasa, troškovi su najčešće vezani za mesečne ili godišnje licence, tehničku podršku i ažuriranja sistema.

Najčešća pitanja i nedoumice

1. Da li svaka domaća radinost mora imati fiskalnu kasu?
   Ne, obaveza zavisi od obima i načina poslovanja. Ako domaća radinost povremeno prodaje proizvode ili usluge bez stalne prodavnice ili online prodaje, fiskalna kasa obično nije potrebna. Međutim, ako se promet obavlja redovno i u većem obimu, potrebno je ući u sistem fiskalizacije.
2. Da li se fiskalna kasa mora fizički posedovati?
   Ne nužno. Danas je omogućena i tzv. softverska fiskalizacija, gde se fiskalna kasa koristi putem računara, tableta ili mobilnog telefona, bez potrebe za klasičnim uređajem.
3. Koliko košta uvođenje fiskalne kase?
   Cena zavisi od izabranog rešenja. Softverske kase su obično jeftinije i plaćaju se kroz mesečnu pretplatu (od nekoliko evra mesečno), dok klasične kase zahtevaju početno ulaganje u uređaj i periodično servisiranje.
4. Šta se dešava ako domaća radinost ne uvede fiskalnu kasu iako je obavezna?
   Nepridržavanje propisa o fiskalizaciji može dovesti do novčanih kazni, privremene zabrane obavljanja delatnosti ili gubitka prava na poreske olakšice.
5. Da li je potrebna posebna obuka za korišćenje fiskalne kase?

Nije obavezna, ali se preporučuje da korisnici prođu kratku obuku ili uputstvo koje nudi proizvođač softvera, kako bi se izbegle greške u radu i prijavi prometa.

Ako ste pokrenuli brend ili nudite određenu uslugu, važno je da na vreme razmislite o pravnoj zaštiti. Tržište je dinamično, konkurencija nikad veća, a slični ili čak identični nazivi brenda više nisu retkost. Upravo zato je registracija žiga prvi i najvažniji korak u izgradnji stabilnog poslovnog identiteta. Registracijom žiga stičete isključivo pravo da koristite određeni znak, kao i da sprečite druge da ga neovlašćeno upotrebljavaju, čime efikasno štitite svoju reputaciju i brend. U nastavku teksta detaljno objašnjavamo kako registrovati žig u Srbiji, od pripreme dokumentacije i podnošenja prijave, do postupka ispitivanja, objave i konačnog upisa u registar.

Pretraga i izbor klasa

Kako biste izbegli konflikte i kasnija osporavanja, pre podnošenja prijave, savet je da proverite da li već postoje isti ili slični žigovi za slične proizvode ili usluge. Proveru možete uraditi u E-registru žigova ili kroz javno dostupne baze (npr. TMView, Global Brand Database, Madrid Monitor). Paralelno sa tim, odaberite klase roba/usluga prema Ničanskoj klasifikaciji (npr. hrana, softver, konsultantske usluge i sl.).

Šta je žig i zašto Vam je potreban?

Žig predstavlja pravno priznato industrijsko-svojinsko pravo koje štiti znak koji se koristi u privredi za razlikovanje robe ili usluga jednog pravnog ili fizičkog lica od robe ili usluga drugog lica. Takvo pravo stiče se upisom tog znaka u Registar žigova kod Zavod za intelektualnu svojinu (ZIS) – pri čemu je taj upis konstitutivan, tj. pravo nastaje upisom. U praktičnom smislu to znači da bez registracije nijedan subjekt nema pravo da isključivo koristi dat znak u prometu robe ili usluga na teritoriji Republike Srbije niti da pouzdano spreči druge da koriste identičan ili sličan znak za istu ili sličnu robu ili usluge.

Koraci registracije žiga

Detaljno objašnjenje koraka sledi u nastavku, gde ćete jasno videti kako registrovati žig u Srbiji, od pripreme dokumentacije i podnošenja prijave, pa sve do konačnog upisa u registar.

• Priprema dokumentacije: Prijava sadrži podatke o podnosiocu, prikaz znaka (reč, logo ili kombinacija), spisak roba/usluga razvrstan po klasama, kao i punomoć ako Vas zastupa punomoćnik. Obrasci i uputstva dostupni su na sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu (ZIS).
• Podnošenje prijave ZIS-u: Prijava se podnosi pisarnici/poštom ili elektronski (e-Prijava). Za e-podnošenje potreban je kvalifikovani elektronski potpis (JP Pošta, PKS, MUP, Halcom, e-Smart). Elektronsko podnošenje štedi vreme i u praksi često umanjuje troškove taksi.
• Formalno i suštinsko ispitivanje: ZIS proverava da li znak ispunjava uslove i, ako prijava prođe ispitivanje, objavljuje se u Službenom glasniku ZIS-a. Od datuma objave počinje da teče rok od tri meseca u kome nosioci ranijih prava mogu podneti opoziciju (prigovor).
• Odluka i upis: Ako nema osnovanih prigovora (ili su odbijeni), ZIS donosi rešenje o priznanju žiga. Po uplati propisane takse za prvih 10 godina zaštite, žig se upisuje u Registar i od tog trenutka imate puno pravo raspolaganja (licenciranje, prenos, zabrana trećima itd.)

Ukoliko komunikaciju planirate da vršite preko mejla, vodite računa o hakerskim napadima. Na Gmailu je otkriveno curenje podataka, pa obavezno proverite svoje naloge.

Koliko košta registracija žiga?

Cena registracije žiga u Srbiji zavisi od nekoliko faktora.  Pre svega, zavisi od broja klasa roba i usluga koje želite da zaštitite, jer osnovna taksa pokriva do tri klase, gde se svaka dodatna posebno doplaćuje. Takođe, trošak varira i u zavisnosti od toga da li je žig verbalni (samo reč ili naziv) ili sadrži i grafičke elemente poput logotipa. Nakon što se žig odobri, potrebno je platiti i taksu za njegovo važenje u prvih deset godina. Pošto se iznosi periodično ažuriraju, najbolje je da tačan iznos izračunate putem zvaničnog kalkulatora taksi dostupnog na sajtu ZIS-a.

Važno: Elektronsko podnošenje prijave najčešće je povoljnije od podnošenja u papirnoj formi, jer Zavod za intelektualnu svojinu odobrava popust na e-prijave.

Koliko traje zaštita i kako se obnavlja?

Registrovani žig važi 10 godina, računajući od datuma podnošenja prijave, i može se produžavati neograničen broj puta na nove desetogodišnje periode, uz blagovremeno podnošenje zahteva i uplatu taksi. Ako propustite rok, zakon predviđa grace period (dodatni rok uz uvećane takse), ali ovakve situacije je svakako pametnije izbeći dugoročnim planiranjem.

Kako registrovati žig u Srbiji: Najčešće greške

Najčešće greške pri registraciji žiga javljaju se već u prvim koracima, mahom kod definisanja klasa i provere postojećih žigova. Mnogi podnosioci naprave grešku tako što previše prošire ili, suprotno, preusko definišu spisak roba i usluga. Ako prijava obuhvati preveliki broj klasa koje realno ne koristite, povećavate rizik od prigovora, dok previše ograničen obim može dovesti do toga da ne dobijete stvarnu zaštitu u delatnostima koje su Vam najvažnije. Druga česta greška je podnošenje prijave bez prethodne detaljne pretrage postojećih žigova, stoga obavezno proverite postoje li slični znakovi u E-registru žigova i međunarodnim bazama pre prijave. Nadamo se da će Vam ovaj tekst biti od pomoći!

U nedelju 02. novembra 2025. godine održano je 54. izdanje maratona u Njujorku - najprestižnije trke na svetu koja se održava od 1970. godine. Ovogodišnji Njujork maraton po broju finišera nadmašio je sve dosadašnje rekorde - čak 59.226 trkača uspešno je prešlo ciljnu liniju u poznatom ‘’Central Parku’’.

Jedna od skoro šezdeset hiljda učesnica bila je i članica ARK "Somaraton" Sombor Tijana Kabić, kojoj je ovo bio četvrti maraton iz mejdžor serije najvećih svetskih maratona. Tijani je ostalo da istrči još tri preostala mejdžor maratona kako bi zaokružila krug najvećih i najprestižnijih svetskih trka.

“Ovo je definitivno bio najzahtevniji i najteži maraton koji sam do sada trčala, a s obzirom na povredu sa kojom se borim nekoliko meseci - za mene i najbolniji i jedan od najsporijih. Ipak, atmosfera na stazi je neopisiva, a celokupan doživljaj i energija su nešto što zaista vredi iskusiti: staza obuhvata svih pet delova Njujorka, prelazi se preko pet mostova, a ukupna elevacija iznosi blizu 300 metara.’’ – izjavila je Tijana Kabić nakon završetka ove trke.

U okviru Njujork maratona održano se i ovogodišnje “Age Group World Champioships”, na kom je Tijana Kabić učestvovala kao jedna od (na osnovu prošlogodišnjih rezultata) 150 odabranih i pozvanih žena iz njene starosne kategorije iz celog sveta. Ovo svetsko takmičenje se 2026. godine održava u Kejp Taunu u Južnoj Africi, a našoj sugrađanki je nekoliko dana pre Njujorka stigao poziv za učešće.

‘’Samim rezultatom istrčanim u Njujorku nisam zadovoljna (3 sata i 28 minuta), ali ovo je definitivno veliki uspeh, kako za mene, tako i za moj klub i moj grad” - izjavila je na kraju najčuvenija gradska maratona Tijana Kabić.