Sombor.info

Posedovanje pasa ili mačaka može da ima pozitivan uticaj na očuvanje kognitivnih funkcija u starijoj životnoj dobi, pokazuju rezultati nove studije, prenosi danas "Gardijan".

Istraživanje je pokazalo da su vlasnici pasa zadržali bolje pamćenje, dok su vlasnici mačaka pokazali sporiji pad verbalnih funkcija u odnosu na osobe bez kućnih ljubimaca.

Prema istraživanju koje je sprovedeno nad više od 50.000 osoba starijih od 50 godina, ribe i ptice nisu imale značajan uticaj na smanjenje kognitivnog opadanja.

Istraživači su analizirali podatke iz istraživanja o zdravlju i penzionisanju u Evropi, koje traje 18 godina.

Adrijana Rostekova, istraživač sa Univerziteta u Ženevi, koja je vodila studiju, istakla je da vrsta ljubimca igra ključnu ulogu u rezultatima.

Studija sugeriše da fizička aktivnost i socijalna interakcija koje podstiču psi mogu pozitivno da utiču na prednji deo mozga, poboljšavajući pažnju i emocionalnu reakciju.

Stručnjaci ističu da rezultati istraživanja mogu da imaju značajne implikacije kad je reč o prevenciji demencije i očuvanju zdravlja starijih osoba.

Da li znate šta da uradite ako dođe do saobraćajne nezgode?

Agencija za bezbednost saobraćaja u saradnji sa Crvenim krstom Srbije i lokalnim samoupravama, organizuje edukativne aktivnosti pod sloganom "Upozori, pa pomozi", koje će u narednom periodu, kroz interaktivne tribine, biti realizovane u najmanje deset lokalnih samouprava širom Srbije.

Saobraćajna nezgoda može se dogoditi bilo kada i bilo kome. U tim trenucima, upravo prvi koraci onih koji se zateknu na licu mesta mogu odlučiti ishod.

Smirenost i pravilna procena situacije mogu biti presudni u tome da li će nekom biti spasen život.

Zato je glavni cilj ovih edukacija da mladi, pre svega srednjoškolci, nauče kako da pravilno reaguju u slučaju saobraćajne nezgode i kako da obezbede mesto nezgode kako bi se sprečilo nastajanje sekundarnih nezgoda.

Kako da postupite?

Agencija za bezbednost saobraćaja podseća da je svaki učesnik u saobraćaju, koji se nađe na mestu saobraćajne nezgode, dužan da zaštiti sebe i druge i spreči sekundarne nezgode. Zato je važno podsetiti sve učesnike u saobraćaju na korake koje je neophodno preduzeti u takvoj situaciji:

• Isključite motor svog vozila kako biste smanjili rizik od požara ili eksplozije.
• Uključite sva svetla za pokazivanje pravca kako bi ostali učesnici u saobraćaju bili obavešteni o postojanju mesta nezgode.
• Prilikom izlaska iz vozila i stupanja na kolovoz, obavezno nosite svetloodbojni prsluk.
• Postavite sigurnosni trougao na bezbednom rastojanju od mesta nezgode – najmanje 50 metara na putu van naselja, najmanje 10 metara u naselju i najmanje 100 metara na auto-putu.
• Obavestite hitne službe – policiju i hitnu pomoć.
• Pomozite najugroženijima u skladu sa svojim znanjem, sposobnostima i mogućnostima.
• Ostanite na mestu nezgode do dolaska policije.

Jednostavni koraci koje svako može da primeni na mestu saobraćajne nezgode mogu doprineti spašavanju života. Što brže i pravilnije reagujemo na mestu nezgode, veće su šanse da se spase nečiji život.

Zato je važno najpre obezbediti mesto nezgode i upozoriti druge učesnike u saobraćaju, a zatim pružiti pomoć povređenima. Upravo zato ove aktivnosti usmeravamo ka mladima, jer sticanjem znanja mladi dobijaju samopouzdanje da reaguju smireno, sigurno i odgovorno kada je to najpotrebnije.

(b92.net)

U prvim trenucima posle rođenja, najlepši i željno iščekivani zvuk koji se čuje, jeste bebin plač. On predstavlja prvi udah i znak da su pluća preuzela jednu od najvažnijih životnih funkcija - disanje. Zdrava beba nastavlja da plače neko vreme, šireći svoja pluća, a potom tone u prvi san. Sledeći plač će značiti nešto sasvim drugo.

U prvih mesec ipo dana, beba svoje potrebe ispoljava isključivo plačem. Ako je sve u redu, onda spava ili je budna i mirna. Tek u drugom mesecu počinje da se osmehuje kada ugleda majčin lik - tako pokazuje i osećanje zadovoljstva a ne samo, kao do tada, nezadovoljstvo. U tekstu koji sledi, analizirani su uzroci plača u prvih šest nedelja života, kao i postupci koji dovode do njegovog prestanka - piše Biti roditelj.

Zašto bebe plaču?

Ako ne postoji očigledan uzrok plača (na primer, beba se udarila ili zaglavila u krevetiću), smatrajte da plač znači glad, dok se ne dokaže suprotno. Zato ponudite bebi da sisa. Naravno, prvih dana još uvek nećete biti sigurni da li ona uopšte sisa i koliko. Verovatno ćete se pitati: «Da li ću imati dovoljno mleka? Da li je ono kvalitetno?». E, tu će vam pomoći majka priroda. Potrebno je samo da stavite bebu na dojku, da joj gurnete bradavicu u usta i udobno se namestite. Ako u početku i nema dovoljno mleka, česti podoji (svakih 20-30 minuta, po nekoliko gutljaja) dovešće do njegovog nadolaženja, tako da će ga za nekoliko dana biti na pretek. Zbog toga ne posežite odmah za veštačkom hranom.

Veliki broj malih podoja obezbediće dovoljan unos mleka vašoj bebi, kojoj prvih dana i ne treba mnogo. U slučaju da je i dalje uznemirena, proverite da li uopšte uspeva da izvuče mleko iz dojke. Ako vuče «na prazno», napraviće vam ragade (bolne naprsline bradavica), ostaće gladna, a vaše dojke će se prepuniti. Ukoliko ih sami ne ispraznite, može doći do njihove upale (mastitis), što je najgora moguća kombinacija. Tragovi mleka na bebinom jeziku su siguran znak da ona može da izvuče mleko, pa se vredi pomučiti dok ne nauči lepo da sisa. Ali, ako je jezik posle podoja i dalje ružičast, ili ako podoj traje duže od pola sata a beba pritom svaki čas plače - verovatno nije ništa posisala. Ukoliko imate digitalnu vagu, ne bi bilo loše da izmerite koliko beba sisa, i to tako što ćete je obučenu izmeriti pre i posle podoja. Ako je razlika veća od deset grama, ona uspeva da uvuče mleko u usta, pa vredi istrajati u nastojanju da se doji. Podoj manji od deset grama zahteva da se preispita tehnika dojenja.

Šta ako beba plače, a pritom odbija dojku?

Najverovatnije nije gladna. Pipnite joj ručice i nožice. Ako su hladne, to je znak da je bebi zima. Presvucite je, da ne bude mokra, utoplite i umotajte u ćebe. Suprotno tome, ponekad je pretopljenost uzrok plača. Beba je tada zajapurena i orošena znojem po glavi. Može da ima i povišenu temperaturu. Presvucite je, raskomotite i napojte vodom. Smanjite temperaturu u prostoriji (ako je previsoka) i provetrite je.

Grčevi kod bebe

Beba vrišti sat-dva posle podoja, crvena je u licu i savija nožice ka trbuhu, a nije gladna. Neka odojčad, uzrasta tri nedelje do tri meseca skoro svako veče, obično između 19 i 21 sat priređuju ovakve epizode svojim ukućanima i komšiluku. Svi dele savete kako da se beba umiri, a ona na svaki pokušaj reaguje još jačim vrištanjem da bi se, čak i ako ništa ne preduzmete, na kraju spontano umirila i zaspala, kao da ničega nije bilo. Šta joj je i dokle će tako? Kada se napad ovakvog plača ponovi, skinite je i pipnite joj toplom rukom go stomačić. Ako je naduven, to je znak prisustva gasova u crevima, koji izazivaju kod odojčeta bolne grčeve (kolike).

Možemo pomoći na razne načine: masažom desnom rukom oko pupka, u pravcu kazaljke na satu, u trajanju od 10-15 minuta. Tada, u stvari, mehanički potiskujemo gasove ka izlaznom delu debelog creva, sve dok ih beba ne ispusti napolje. Blagotvorno deluje i topla pelena preko stomačića, kao i ležanje potrbuške. Što se tiče čajeva protiv grčeva, koji sadrže komorač, beba treba dosta toga da popije da bi delovalo (pri čemu će se nagutati novog vazduha), a poremetiće i podoj. Bolje bi bilo da majka pije čaj za dojilje, takođe na bazi komorača, koji podstiče izbacivanje gasova iz bebinih creva, jer se dete tako ne opterećuje prekomernom količinom vode, koja bi zauzela mesto mleku. 

Ojed

Stolica i mokraća imaju iritirajuće dejstvo na kožu, pa beba koja dugo nije presvučena ima nelagodan osećaj. Stoga, ako se samo upiškila, pamučne pelene treba presvlačiti na tri sata, a pelene za jednokratnu upotrebu najviše na osam sati. Ukoliko je imala i stolicu, bez obzira na vrstu pelena, presvlači se odmah. Ponekad beba ima kiselu stolicu (naročito ako je mama jela ljutu ili kiselu hranu), što joj stvara ojed na guzi, a to boli. Odmah dete presvucite i namažite ojeden deo zaštitnom bebi kremom. Ojed može da bude toliko izražen da svako ispuštanje mokraće, koja je kisela, izaziva osećaj pečenja i beba plače kada se upiški. Jaki ojedi se premazuju kremama sa cinkom, koji ubrzava isceljenje kože.

Možda je beba, ipak, bolesna

Beba povremeno plače bez vidljivog razloga. Pomirišite pelene. Ako se oseća neuobičajeno neprijatan miris mokraće, a na koži izloženoj dejstvu mokraće se stvara ojed, uprkos redovnom presvlačenju i mazanju - treba pomisliti na mokraćnu infekciju i konsultovati pedijatra. Pregled mokraće (rutinski i urinokultura) će razrešiti dilemu.

Zapušen nos kod bebe

Ako je bebici zapušen nos, ona će da plače sve dok ne bude mogla normalno da diše. Vrlo verovatno je i da će da odbija hranu. Jer, ako sisa sa zapušenim nosem, može da oseća žiganje u uvu. Ukoliko se nos ne očisti od sekreta, mikroorganizmi sa njegove sluznice će lako da se presele u srednje uvo, a tada će se javiti još jači bol.

Upala uva kod bebe

Na jak, trenutni bol i probadanje u uvu, koje najčešće nije praćeno povišenom temperaturom, malo dete reaguje iznenadnim, vriskavim plačem - naročito noću, ili u toku hranjenja. Bol je posledica rastezanja bubne opne zbog poremećaja ravnoteže u vazdušnom pritisku sa njene unutrašnje i spoljne strane, ili zbog nakupljanja zapaljenske tečnosti u srednjem uvu. Zapamtite, tome uvek prethodi zapušen nos! Prva pomoć podrazumeva čišćenje nosa fiziološkim rastvorom uz pomoć malog usnog aspiratora ili pumpice, a potom davanje analgetika Paracetamola u vidu sirupa ili čepića. Ponekad je to dovoljno da bol prođe. Ali, ako se radi o pravoj upali uva, on će uskoro ponovo da se javi, pa dete treba odneti otorinolaringologu - koji će da mu pregleda uši, grlo i nos, a nakon toga da uključi terapiju.

Koji su još uzroci plača?

Veoma je važno da li beba koja plače ima još neki simptom bolesti ili ne. Ako nema povišenu temperaturu, nije bleda ili modrih usana, ne povraća, nema proliv ili zapušen nos - verovatno joj je nešto trenutno zasmetalo. Ipak, kod nemogućnosti da se utvrdi uzrok, uvek je treba skinuti i nežno opipati svaki deo tela, ne bi li se otkrilo bolno mesto. Obratite pažnju na mošnice kod dečaka, kao i na prepone kod oba pola. Naime, uklještena kila (skrotalna ili preponska) se manifestuje pojavom otekline poput jajeta ili manje, tvrde, crvene i izrazito bolne. Može da nastane iz čista mira, ali zahteva neodložnu hiruršku pomoć, sa dobrom prognozom ako se stigne na vreme. Obratite pažnju na kvalitet plača. Ako zdrava beba «ljuto» plače, to znači da ima akutni problem - bilo da je u pitanju glad, bol, ili nešto treće. Međutim, uporan, monoton plač i plač višeg tonaliteta poput mjaukanja, pobuđuju sumnju na ozbiljniji problem. Dok je jedno dete mirno, drugo dete istih roditelja može da ima sasvim drugačiju narav i da često plače, bez vidljivog razloga. Obično pomaže nošenje i ljuljuškanje na rukama, pa i vožnja kolima. Neki nervozni roditelji, ne umejući da izađu na kraj sa bebinim plačem, uzmu bebu i histerično je drmusaju. Međutim, to može da bude veoma opasno za bebin mozak i vratne pršljenove, pa nikako nije dozvoljeno. Uostalom, morate da shvatite kako bebi nije lako da se odjednom odvoji od toplog maminog tela. Neke bebe to prebrode lakše, neke teže.

Da li treba reagovati na svaki bebin plač?

Da! U protivnom, ona će se osećati nesigurno i nezaštićeno, a vremenom i manje vredno («Čim mi niko ne prilazi, to i ne zaslužujem»), čime se formira ličnost bez dovoljno samopouzdanja. To, naravno, ne znači da treba momentalno skakati «na prvu loptu». Obično situacija dozvoljava da dovršite započetu aktivnost, pa da onda nežno uzmete bebu. Vremenom, period od početka plača do odgovora možete postepeno da produžavate, a beba će da nauči: «Ako malo sačekam, mama će da se pojavi». Odojče ne možete da razmazite držanjem u naručju. Možete samo da stvorite ličnost sigurnu u sebe, jer je dokazano da količina ljubavi koju pružate svom detetu u prvoj godini života predstavlja zalog za čitav život.

Da li bebi koja plače stavljati cuclu varalicu?

Neke bebe se osećaju mnogo sigurnije ako sisaju i kada nisu gladne. Mnoge od njih otkriju sopstveni palac i sisaju ga svaki put kada osete strah i kada se uspavljuju. To se, ponekad, produžava i nekoliko godina. Svaki pokušaj nasilnog vađenja palca iz usta stvara kod takvog deteta još veći osećaj nesigurnosti, a samim tim i još veću potrebu za sisanjem palca. Druga deca nađu neki «fetiš» (ćebence, krpenu igračku i slično), koji stavljaju u usta kad osete i najmanji strah. Taj ćete predmet godinama morati da nosite sa detetom, kud god išli. Nikako ne pokušavajte da ga od njega odvojite. Pojedini roditelji bebi zapuše usta cuclom čim pusti glas. Ali, svako odojče prvi put ispljune cuclu čim shvati prevaru. Moje je mišljenje da prekidanje plača cuclom varalicom treba pokušati samo ako svi drugi pokušaji nisu urodili plodom, da ne bi bila veća šteta od koristi. Takođe sam protiv toga da se svaki bebin plač umiruje hranom, jer ona ne sme da postane zamena za pažnju i ljubav.

U kojim bi se još situacijama trebalo obratiti lekaru?

Pedijatri dosta uče o dečjem plaču. Možda će doktor, ukoliko mu detaljno opišete plač vaše bebe, uspeti da ga dešifruje i da vam pomogne. On će prvo da izmeri bebu, kako bi ustanovio da li dobro napreduje, a zatim će je detaljno pregledati. Ukoliko dojite bebu, pogledaće i vaše dojke i raspitati se o vašem načinu ishrane i sklonosti ka alergijama u porodici. Svaki uporan plač, praćen povišenom temperaturom ili nekim drugim simptomom bolesti (zapušen nos, kašalj, povraćanje, proliv, promena boje kože i ponašanja), kao i neuobičajen, monoton plač - nalažu lekarski pregled. Takođe, ako grčevi ne prolaze ni nakon navršenog trećeg meseca, treba se posavetovati sa pedijatrom.

Na kraju...

Plač je kod beba normalan vid komunikacije. To je bebin prvi govor i na njega se treba spremiti. Proučite literaturu o podizanju dece, ne libite se da bebu utešite u svom naručju kada je usamljena ili uplašena (po mogućstvu «gola koža na golu kožu») - jer, kad vas oseti i čuje poznati zvuk vašeg srca, koji je navikla da sluša dok vam je bila u stomaku, smiriće se neko vreme. Ako treba, okačite joj nisku od raznobojnih zvečki ili muzičku igračku na krevetac, kako bi imala čime da se zanima u vašem odsustvu. Naoružajte se strpljenjem i imajte pri ruci telefone dežurnog centra «Halobeba» - oni su utisnuti na prednjoj strani lista za novorođenče, koji ste dobili pri otpustu iz bolnice. Ljubazne pedijatrijske sestre tokom 24 sata daju korisne savete, koji vam mogu pomoći dok se ne snađete kao roditelj.

Starenje je složen biološki proces – i ne odvija se kod svih jednako brzo. Dok neki ljudi i u poznim godinama ostaju mentalno i fizički vitalni, kod drugih se rani znaci starenja pojavljuju mnogo ranije. Naučnici tada govore o "ubrzanom starenju".

U takvim slučajevima fizičke i kognitivne funkcijeopadaju brže nego što bi se statistički očekivalo. Koji faktori mogu usporiti taj proces jedno je od centralnih pitanja istraživanja starenja – od ishrane i fizičke aktivnosti, pa sve do mentalne angažovanosti.

Neuronauka već duže vreme pretpostavlja da višejezičnost može biti jedan od zaštitnih faktora. Onaj ko redovno prelazi s jednog jezika na drugi, trenira pritom mehanizme pažnje i kontrole koji sa starenjem često slabe. Ipak, do sada nije bilo jasno da li se taj efekat zaista može merljivo odraziti na biološko starenje.

Nova, velika studija sada po prvi put pruža jasne dokaze da ljudi koji govore više od jednog jezika zaista stare sporije. Da bi potvrdio vezu između višejezičnosti i usporenog starenja, istraživački tim je u obzir uzeo i druge faktore koji utiču na starenje, poput obrazovanja, fizičke aktivnosti i socijalnih uticaja - piše B92.

Ovom studijom potvrđeno je ono što se u istraživanjima starenja već dugo pretpostavljalo. Tako misli i generalni sekretar Nemačkog društva za neurologiju, Peter Berlit, koji je za dpa izjavio: "Ova studija potvrđuje manje posmatračke studije koje su pokazale da višejezičnost očigledno predstavlja zaštitni faktor od demencije."

Zdravstveni podaci iz 27 evropskih zemalja

Nova studija sprovedena je na Triniti koledžu u Dablinu i objavljena u časopisu Nature Aging. Istraživački tim Agustina Ibanjeza analizirao je zdravstvene podatke više od 86.000 ljudi iz 27 evropskih zemalja.

Naučnike je zanimalo da li se proces starenja kod višejezičnih osoba merljivo razlikuje od onog kod jednojezičnih. Za svaku osobu izračunali su takozvanu „biobihevioralnu starost“ – meru koja pokazuje koliko su se fizičke, mentalne i socijalne funkcije već promenile.

Rezultati su pokazali da ljudi koji redovno koriste više jezika znatno ređe pokazuju znake ubrzanog starenja. Ova veza ostala je stabilna čak i kada su u obzir uzeti drugi faktori, poput obrazovanja, prihoda ili kvaliteta vazduha.

Što više jezika, to veći efekat

Posebno je zanimljivo da je zaštitni efekat bio zavisan od "doze". Dakle, osobe koje govore dva ili više jezika stare merljivo sporije od onih koje govore samo jedan – i to ne samo u trenutku ispitivanja, već i tokom više godina.

Kako tačno višejezičnost dovodi do toga da telo postane otpornije na starenje, i dalje nije sasvim jasno. Istraživači pretpostavljaju da stalno prebacivanje između jezika predstavlja neku vrstu "treninga mozga" koji održava važne kognitivne mreže aktivnim. Prema istraživačkom timu, tako se jača naša kognitivna rezerva – sposobnost mozga da se zaštiti od oštećenja, na primer u starosti.

Kada višejezičnost počinje da deluje zaštitno

Ostaje, međutim, pitanje u kom trenutku višejezičnost utiče na starenje. Mihael Vagner, profesor na Univerzitetu u Bonu, već je pre dve godine u studiji sa koleginicom Elizabet Kun pronašao dokaze o zaštitnom efektu višejezičnosti. On je u jednom intervjuu naglasio: "Ko se posle odlaska u penziju baci na kurs španskog i uči reči da bi se zaštitio od buduće demencije – verovatno mu to neće pomoći." U tom trenutku, kaže, već je prekasno. Ipak, u svakom slučaju je korisno da starije osobe nastave da koriste jezike koje su ranije naučile i da ostanu mentalno i fizički aktivne.

Istraživački tim Agustina Ibanjeza planira u budućim studijama detaljnije da ispita kada i kako višejezičnost utiče na starenje – da li zavisi od doba kada je jezik naučen, ili od nivoa znanja svakog jezika.

U budućnosti bi otkrića iz ove studije mogla pomoći u razvoju mera za sprečavanje ubrzanog starenja. Na primer, školski sistemi mogli bi više da podstiču učenje više jezika. Za sada se, međutim, mogu radovati zemlje u kojima je višejezičnost uobičajena – poput Holandije, Indije ili mnogih afričkih zemalja.

Dijetalna gazirana pića koja ne sadrže šećer imaju vrlo mali direktan uticaj na nivo šećera u krvi. Ipak, prečesto konzumiranje može nositi određene zdravstvene rizike. Da li dijetalna gazirana pića utiču na nivo šećera u krvi?

Dijet sokovi ili oznaka „Zero“ (oznaka da ne sadrži šećer) sadrže aspartam i druge veštačke zaslađivače. Ovi zaslađivači gotovo da nemaju kalorije ni ugljene hidrate, pa ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi kao obični sokovi. Međutim, istraživanja o tome kako veštački zaslađivači utiču na regulisanje šećera u krvi daju različite rezultate - piše Nova.rs.

Mnoge studije pokazuju da zaslađivači poput aspartama i sukraloze ne izazivaju velike promene u nivou šećera ili insulina. S druge strane, pojedina istraživanja ukazuju da ovi zaslađivači ipak mogu dugoročno uticati na to kako telo obrađuje glukozu i reaguje na insulin.

Jedna studija iz 2020. godine sprovedena na osobama sa dijabetesom tipa 2 pokazala je da oni koji redovno konzumiraju veštačke zaslađivače imaju izraženiji stepen insulinske rezistencije u poređenju sa osobama koje ih ne koriste. Insulinska rezistencija znači da ćelije ne reaguju pravilno na insulin, što otežava održavanje normalnog nivoa šećera u krvi.

Mogući zdravstveni rizici povezani sa dijetalnim sokovima

I dalje nema dovoljno dokaza o dugoročnim efektima veštačkih zaslađivača, ali postoje istraživanja koja ukazuju na povezanost sa određenim zdravstvenim rizicima:

Pogoršano mentalno zdravlje: Veštački zaslađivači povezani su sa razdražljivošću i povećanim rizikom od depresije.
Brže kognitivno propadanje: Redovno konzumiranje ovih zaslađivača može uticati na pamćenje i sposobnost razmišljanja. Velika studija iz 2025. godine povezala je dugoročnu upotrebu zaslađivača poput aspartama sa ubrzanim kognitivnim padom.
Veći rizik od srčanih bolesti: Neka istraživanja sugerišu da visoka upotreba veštačkih zaslađivača može povećati rizik od kardiovaskularnih problema.
Povećanje telesne mase: Pojedine studije pronašle su vezu između zaslađivača i gojenja, dok druge nisu potvrdile ovu povezanost.
Povećan rizik od raka: Međunarodna agencija Svetske zdravstvene organizacije za istraživanje raka (IARC) klasifikovala je aspartam kao „moguće kancerogen za ljude“ (grupa 2B). Ipak, američka Agencija za hranu i lekove (FDA) navodi da trenutno nema dovoljno dokaza koji potvrđuju da aspartam izaziva rak kod ljudi.
Komplikacije dijabetesa: Kod nekih osoba koje redovno konzumiraju veštačke zaslađivače primećeno je pogoršanje dijabetične retinopatije i povećanje vrednosti hemoglobina A1C.

FDA smatra da su veštački zaslađivači koji se obično nalaze u Dijet Koka-koli bezbedni za većinu ljudi kada se koriste umereno. Za poređenje, osoba od oko 60 kilograma morala bi da unese više od 75 kesica zaslađivača Equal ili 23 kesice Splende u jednom danu da bi prešla preporučeni dnevni limit.

Indirektni efekti

Osim uticaja na šećer u krvi, dijetalni sokovi mogu delovati i na crevnu floru. Neka istraživanja pokazuju da veštački zaslađivači mogu promeniti ravnotežu bakterija u crevima, što može uticati na način na koji telo obrađuje šećer. Takođe, mogu izazvati želju za pravim šećerom, iako ga sami ne sadrže.

Jedna studija pokazala je da smanjenje unosa veštačkih zaslađivača može umanjiti želju za slatkišima već posle nedelju dana.

Veštački zaslađivači u dijetalnim sokovima smatraju se bezbednim kada se konzumiraju u granicama koje preporučuje FDA. Ako ste zabrinuti zbog mogućih efekata, pijte ih povremeno i kao deo uravnotežene ishrane. Kad god možete, birajte vodu, gaziranu vodu ili nezaslađeni čaj kao zdraviju alternativu.

Procenjuje se da će do 2035. godine, nažalost, porasti i broj umrlih od moždanog udara, ali i broj onih koji će preživeti uz dugotrajne posledice ove bolesti.

Oko 85 odsto svih moždanih udara uzrokovano je ishemijom, odnosno blokadom protoka krvi u mozak usled stvaranja plaka ili ugruška. Takvi udari najčešće su povezani sa srčanim oboljenjima, aterosklerozom ili bolestima malih krvnih sudova - piše N1.

Preostalih 15 odsto čine hemoragijski moždani udari, koji nastaju kada dođe do pucanja ili curenja moždane arterije.

S obzirom na to da moždani udar često ostavlja trajne posledice po psihičko, kognitivno i telesno zdravlje, i da se čak u 80 odsto slučajeva može sprečiti, potreba da se posebna pažnja posveti primarnoj prevenciji više je nego opravdana.

Farmaceuti, kao najdostupniji zdravstveni radnici, imaju ključnu ulogu u smanjenju rizika od moždanog udara kroz edukaciju pacijenata i podršku u kontroli faktora rizika. Njihova stručnost i svakodnevni kontakt s građanima čine ih važnim saveznikom u prevenciji, ali i sekundarnoj prevenciji moždanog udara kod pacijenata koji su ga već doživeli.

"Visok krvni pritisak najvažniji je i najčešći faktor rizika za moždani udar, jer nekontrolisana hipertenzija povećava verovatnoću i ishemijskog i hemoragičnog moždanog udara. Istraživanja pokazuju da snižavanje sistolnog krvnog pritiska za 10 mmHg i dijastolnog za 5 mmHg smanjuje rizik od moždanog udara za čak 40 odsto, a rizik od srčanog udara za 20 odsto. Posebno su ugrožene žene u četrdesetim godinama sa prekomernom telesnom masom, kod kojih već počinju hormonske promene karakteristične za perimenopauzu. Farmaceuti savetnici za hipertenziju, koji su dostupni u apotekama širom Srbije, imaju značajnu ulogu u pomoći pacijentima da pravilno mere krvni pritisak, redovno uzimaju terapiju i usvoje zdravije životne navike. Pored toga, prate neželjene efekte antihipertenzivnih lekova i sarađuju s lekarima primarne zdravstvene zaštite kako bi se doze i terapije prilagodile individualnim potrebama pacijenata. Iskustva iz prakse pokazuju da intervencije farmaceuta mogu značajno poboljšati kontrolu krvnog pritiska i dovesti do boljih ishoda lečenja", objašnjava Jasna Anđelković, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije.

Visok nivo LDL („lošeg“) holesterola još je jedan važan faktor rizika za moždani udar. Snižavanje LDL-a za 1 mmol/L uz pomoć terapije statinima smanjuje rizik od moždanog udara za 21%. Farmaceuti, pri izdavanju ovih lekova, informišu pacijente o značaju redovnog uzimanja statina i potencijalnim neželjenim efektima, poput bola u mišićima ili tegoba sa jetrom, te ih ohrabruju da redovno kontrolišu laboratorijske nalaze.

"Kod pacijenata koji su već doživeli moždani udar, cilj je sprečiti ponovni. U prvim mesecima nakon moždanog udara rizik od recidiva je najveći, pa je sekundarna prevencija presudna. Ključnu ulogu ima antitrombocitna terapija (aspirin, klopidogrel, kombinacije lekova, tikagrelor, cilostazol), koja sprečava stvaranje krvnih ugrušaka. Farmaceuti svakodnevno edukuju pacijente o značaju redovne primene ovih lekova, objašnjavaju potencijalne neželjene efekte poput gastrointestinalnog krvarenja, i savetuju o merama opreza. Pacijentima se najčešće preporučuje uzimanje jedne gastrorezistentne tablete acetilsalicilne kiseline (100 mg) 30 minuta pre obroka, uz dovoljno tečnosti. U slučaju pojave modrica, krvi u mokraći ili želudačnih tegoba, farmaceut savetuje obraćanje lekaru radi provere terapije", upozorava Anđelković.

Kod pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom, u sekundarnoj prevenciji primenjuje se antikoagulantna terapija, varfarin ili noviji lekovi kao što su rivaroksaban i apiksaban. Prisustvo farmaceuta savetnika u apotekama od posebnog je značaja jer pomažu u prepoznavanju mogućih interakcija lekova i sprečavanju grešaka u terapiji, naročito kod pacijenata sa složenim režimima lečenja.

"Mnogi pacijenti posle moždanog udara boluju i od drugih hroničnih bolesti poput hipertenzije, dijabetesa ili astme. Farmaceuti savetnici za ova stanja, u saradnji s lekarima, doprinose boljoj kontroli komorbiditeta i time dodatno smanjuju rizik od ponovnog moždanog udara. Prevencija moždanog udara, bilo primarna ili sekundarna, zahteva multidisciplinaran pristup i saradnju svih zdravstvenih radnika. Jačanjem partnerstva između farmaceuta, lekara i drugih stručnjaka, može se stvoriti efikasan, na pacijenta usmeren sistem podrške koji značajno smanjuje učestalost moždanog udara i poboljšava kvalitet života", kaže Anđelković.

Slušanje muzike u starijem dobu moglo bi da smanji rizik od demencije za skoro 40 odsto, pokazalo je novo istraživanje.

Ono se zasniva na podacima 10.893 Australijanaca starijih od 70 godina, koji su u vreme uključivanja u istraživanje živeli u domovima za penzionere i nisu imali dijagnozu demencije. Učesnici su odgovarali na pitanja o svojim navikama u slušanju muzike i o tome da li sviraju neki instrument, piše Science alert.

Oni koji su „uvek“ slušali muziku (za razliku od onih koji to čine retko, ponekad ili nikada) imali su 39 odsto manju verovatnoću da razviju demenciju tokom perioda praćenja od najmanje tri godine i 17 odsto manju verovatnoću da razviju blaže oblike kognitivnih oštećenja. Takođe su postizali bolje rezultate na testovima opšte kognicije i epizodične memorije, važne za prisećanje svakodnevnih događaja - prenosi N1.

Ispitanici koji su redovno svirali neki instrument imali su 35 odsto manju verovatnoću da obole od demencije, ali, za razliku od drugih istraživanja, u ovom nije zabeleženo značajno poboljšanje drugih oblika kognitivnih funkcija.

Osobe koje su i slušale i svirale muziku imale su 33 odsto manji rizik od demencije i 22 odsto manji rizik od drugih kognitivnih poremećaja. Nivo obrazovanja takođe je imao uticaja.

„Koristi od bavljenja muzikom bile su najizraženije kod osoba sa višim obrazovanjem (više od 16 godina školovanja), dok su rezultati bili neujednačeni kod srednje obrazovane grupe (12–15 godina)“, naveli su autori istraživanja.

Vodeća autorka rada, istraživač javnog zdravlja Ema Džafa sa Univerziteta Monash u Australiji, navodi da ovi rezultati ukazuju na to da bi „muzičke aktivnosti mogle biti pristupačna strategija za očuvanje kognitivnog zdravlja kod starijih osoba, iako se uzročno-posledična veza ne može sa sigurnošću potvrditi“.

Iako još nije sigurno da li slušanje muzike zaista može da spreči demenciju, poznato je da je gubitak sluha jedan od faktora rizika za njen razvoj, a istraživanja pokazuju da slušni aparati mogu usporiti kognitivno propadanje. Dakle, ne može da škodi ako omiljene melodije ostanu deo svakodnevice.

„Slušanje muzike aktivira čitav niz regija u mozgu“, objasnila je u radio-intervjuu neuropsihijatrijska epidemiološkinja i viša autorka studije Džoen Rajan sa Univerziteta Monash, „što obezbeđuje kognitivnu stimulaciju koja može doprineti smanjenju rizika od demencije.“

Somborska policija uhapsila je nemačkog državlјanina R. K. D. (30) zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvolјena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Policijski i carinski službenici su, juče, na Graničnom prelazu Bezdan, prilikom pregleda vozila marke „mercedes“ kojim je upravlјao osumnjičeni, pronašli startni pištolј sa sedam metaka u okviru, startni revolver sa šest metaka, kao i puščani metak nepoznatog kalibra.

R. K. D. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kuli uhapsili su L. G. (30) iz okoline ovog mesta zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga.

Kada je primetio patrolu, osumnjičeni je počeo da se kreće vozilom unazad, zatim je zaustavio automobil i pokušao da pobegne, saopšteno je iz Policijske uprave Sombor.

Policijski službenici su ga ubrzo sustigli i u „fijatu“ kojim je upravlјao pronašli četiri paketića sa oko 20 grama bilјne materije za koju se sumnja da je marihuana.

L. G. je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu.