Starenje je složen biološki proces – i ne odvija se kod svih jednako brzo. Dok neki ljudi i u poznim godinama ostaju mentalno i fizički vitalni, kod drugih se rani znaci starenja pojavljuju mnogo ranije. Naučnici tada govore o "ubrzanom starenju".
U takvim slučajevima fizičke i kognitivne funkcijeopadaju brže nego što bi se statistički očekivalo. Koji faktori mogu usporiti taj proces jedno je od centralnih pitanja istraživanja starenja – od ishrane i fizičke aktivnosti, pa sve do mentalne angažovanosti.
Neuronauka već duže vreme pretpostavlja da višejezičnost može biti jedan od zaštitnih faktora. Onaj ko redovno prelazi s jednog jezika na drugi, trenira pritom mehanizme pažnje i kontrole koji sa starenjem često slabe. Ipak, do sada nije bilo jasno da li se taj efekat zaista može merljivo odraziti na biološko starenje.
Nova, velika studija sada po prvi put pruža jasne dokaze da ljudi koji govore više od jednog jezika zaista stare sporije. Da bi potvrdio vezu između višejezičnosti i usporenog starenja, istraživački tim je u obzir uzeo i druge faktore koji utiču na starenje, poput obrazovanja, fizičke aktivnosti i socijalnih uticaja - piše B92.
Ovom studijom potvrđeno je ono što se u istraživanjima starenja već dugo pretpostavljalo. Tako misli i generalni sekretar Nemačkog društva za neurologiju, Peter Berlit, koji je za dpa izjavio: "Ova studija potvrđuje manje posmatračke studije koje su pokazale da višejezičnost očigledno predstavlja zaštitni faktor od demencije."
Zdravstveni podaci iz 27 evropskih zemalja
Nova studija sprovedena je na Triniti koledžu u Dablinu i objavljena u časopisu Nature Aging. Istraživački tim Agustina Ibanjeza analizirao je zdravstvene podatke više od 86.000 ljudi iz 27 evropskih zemalja.
Naučnike je zanimalo da li se proces starenja kod višejezičnih osoba merljivo razlikuje od onog kod jednojezičnih. Za svaku osobu izračunali su takozvanu „biobihevioralnu starost“ – meru koja pokazuje koliko su se fizičke, mentalne i socijalne funkcije već promenile.
Rezultati su pokazali da ljudi koji redovno koriste više jezika znatno ređe pokazuju znake ubrzanog starenja. Ova veza ostala je stabilna čak i kada su u obzir uzeti drugi faktori, poput obrazovanja, prihoda ili kvaliteta vazduha.
Što više jezika, to veći efekat
Posebno je zanimljivo da je zaštitni efekat bio zavisan od "doze". Dakle, osobe koje govore dva ili više jezika stare merljivo sporije od onih koje govore samo jedan – i to ne samo u trenutku ispitivanja, već i tokom više godina.
Kako tačno višejezičnost dovodi do toga da telo postane otpornije na starenje, i dalje nije sasvim jasno. Istraživači pretpostavljaju da stalno prebacivanje između jezika predstavlja neku vrstu "treninga mozga" koji održava važne kognitivne mreže aktivnim. Prema istraživačkom timu, tako se jača naša kognitivna rezerva – sposobnost mozga da se zaštiti od oštećenja, na primer u starosti.
Kada višejezičnost počinje da deluje zaštitno
Ostaje, međutim, pitanje u kom trenutku višejezičnost utiče na starenje. Mihael Vagner, profesor na Univerzitetu u Bonu, već je pre dve godine u studiji sa koleginicom Elizabet Kun pronašao dokaze o zaštitnom efektu višejezičnosti. On je u jednom intervjuu naglasio: "Ko se posle odlaska u penziju baci na kurs španskog i uči reči da bi se zaštitio od buduće demencije – verovatno mu to neće pomoći." U tom trenutku, kaže, već je prekasno. Ipak, u svakom slučaju je korisno da starije osobe nastave da koriste jezike koje su ranije naučile i da ostanu mentalno i fizički aktivne.
Istraživački tim Agustina Ibanjeza planira u budućim studijama detaljnije da ispita kada i kako višejezičnost utiče na starenje – da li zavisi od doba kada je jezik naučen, ili od nivoa znanja svakog jezika.
U budućnosti bi otkrića iz ove studije mogla pomoći u razvoju mera za sprečavanje ubrzanog starenja. Na primer, školski sistemi mogli bi više da podstiču učenje više jezika. Za sada se, međutim, mogu radovati zemlje u kojima je višejezičnost uobičajena – poput Holandije, Indije ili mnogih afričkih zemalja.
