Sombor.info

Pravoslavni vernici Božić slave puna tri dana, pri čemu se za svaki vezuju određena verovanja i običaji.

Prvi dan najradosnijeg praznika pravoslavaca je Božić, drugi je Božji dan, posvećen Bogorodici, a treći Stevandan. Po običajnom kalendaru, ta tri dana kuća se ne čisti, pogotovo ne metlom.

Običaji za Božić

Nakon Badnje večeri, na božićno jutro običaj, koji se održao i danas u mnogim selima, podrazumeva da položajnik, prvi gost u kući, pozdravi ukućane rečima “Hristos se rodi”. Onda grančicom badnjaka džara vatru uz reči: “Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica.” Te reči će, veruje se, porodici doneti zdravlja i boljitak.

Naime, položajnik simbolički predstavlja mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. On je čovek koji na Božić i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću, te treba da bude zdrav i krepak.

Na Božić, pre izlaska sunca, stari je običaj da domaćica mesi pogaču, česnicu. U nju sakrije jednu paricu, a za onog ko je nađe veruje se da će ga sreća pratiti te godine i da će imati blagostanja.

Domaćin i svi ukućani na Božić oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora, a ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!“

U kući se za Božić sprema bogata trpeza, na kojoj je i božićna pšenica, po pravilu posejana na Svetog Nikolu, takođe za blagostanje porodice. A kada ručak počne, kako piše Vuk Karadžić u svom Srpskom rječniku, najpre se jedu sir i pečenica, a negde i varenik, odnosno rakija.

Vuk za pečenicu kaže da je to obično prase, može biti i ovca, a kod siromaha i ćurka. Podseća i da pečenicu još s jeseni treba hraniti i spremati jer – ne traži se pečenica uoči Božića. Uglavnom se kolje i peče dan ili dva pred Božić, a potom onako hladna jede sve do Malog Božića, tj. Srpske nove godine.

Stari običaj nalaže i da se prvi dan Božića ne ide u tuđe kuće. Ide se u crkvu i to je prilika da se pomire svi koji su bili u svađi.

U nekim krajevima je i verovanje da na taj dan treba početi pomalo od svakog posla kako bi nam u narednoj godini sve išlo od ruke, ali i da ne treba spavati da ne bismo bili lenji.

Božji dan – posvećen dobrim delima i mirenju

Drugi dan Božića u Srpskoj pravoslavnoj crkvi posvećen je Saboru presvete Bogorodice, a u narodnim verovanjima sabiranju dobrih dela i mirenju.

Naziva se i Božji ili Srednji dan, i provodi se svečano, u znaku solidarnosti, milosrđa, prijateljstva. Obilaze se kumovi, prijatelji i komšije, primaju gosti. Kažu, ko vam se nađe na kućnom pragu da nikako ne treba da ga vratite, nego da ga na najbolji način ugostite, navodi RTS.

U Vojvodini se po tradiciji prežu konji, vrani i beli.

Još se ponegde zadržao običaj koleda. Grupa maskiranih mladića obilazi kuće, pevaju koledarske pesme, želeći domaćinstvu zdravlje i napredak. Ponegde mladi u naselju, porti ili na raskršćima igraju u kolu, dok drugi na trkama, na okićenim konjima, „vijaju“ Božić.

Sveti Stefan, treći dan Božića

Trećeg dana Božića, slavi se Sveti arhiđakon i prvomučenik Stefan, koga brojne porodice praznuju kao krsnu slavu.

Na taj dan nekada se iznosila slama iz kuće, koja je doneta za Badnje veče. Nije se bacala, već se stavljala u raklje, pčelinjak, vinograd, voćnjak, kokošinjac ili neke druge pomoćne zgrade, ističe Danas.

U Vojvodini, božićna slama se uklanja se još tokom noći, u prvim minutima Stevandana. Slamu uklanjaju žene, ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić.

Inače, po tradiciji se sve do malog Božića, odnosno 14. januara, ljudi pozdravljaju božićnim pozdravom.

Šta se radi s badnjakom?

Prema tradiciji, badnjak se nekada posle Božića ložio u kućnim ognjištima, što je danas za većinu nezgodno. Da bismo našli sredinu između nasleđa i modernog načina života, najbolje rešenje je da badnjak vratimo u prirodu, odakle smo ga i uzeli, objasnila je za Nova.rs Olivera Stančić, teološkinja i koordinatorka verske nastave za Lepeničko namesništvo u Kragujevcu.

Ona navodi da se običaji razlikuju od mesta do mesta, ali napominje da bez obzira na običajne razlike, prema ovom drvetu koje simbolizuje novo rađanje, treba da se ophodimo s poštovanjem.

„Jako je bitno da se badnjak ne baci na smetlište ili u kontejner, već ga treba vratiti prirodi kako bi nastavio tok novog rađanja. Najbolje je da se ostavi na nekom rodnom drvetu, koje će s proleća ponovo doneti rod. Badnjak upravo to i simbolizuje u našim domovima, svi želimo dobru, berićetnu, bogatu i rodnu godinu, a da bismo imali novi napredak, treba da ga vratimo u prirodu odakle i dobijamo sve što nam je potrebno za život“, kaže Stančić.

Ona dodaje da se prema tradiciji badnjak iz kuće iznosi trećeg dana Božića, ali da postoje i krajevi u kojima badnjak u domovima ostaje do Malog Božića, odnosno do Nove godine po Julijanskom kalendaru, pa se tek tada zalaže u ognjištima ili iznosi u prirodu.

Dolazak zime i snežnog pokrivača u mnogim delovima zemlje donosi radost, ali i brojne nedoumice za vlasnike pasa.

Jedno od glavnih pitanja koje sebi postavljaju jeste kada je bezbedno izvesti svog ljubimca u šetnju i na koje znakove treba obratiti posebnu pažnju kako bi pas ostao zdrav i bezbedan.

Milioni ljudi širom sveta otvorili su svoja srca i domove psima, a najbolji čovekov prijatelj često postaje važan član porodice.

Posedovanje kućnog ljubimca velika je odgovornost, a vlasnici su zaduženi za obezbeđivanje njihove nege, udobnosti i bezbednosti u svim uslovima, pa tako i tokom hladnih zimskih dana, prenosi Net.hr.

Kako znati da li je psu zaista prehladno?

Licencirana veterinarska tehničarka Džil u videu objavljenom na Jutjubu podelila je listu znakova i simptoma na koje vlasnici pasa moraju da obrate pažnju kada sa svojim ljubimcima odlaze u zimske avanture.

Ona ističe da postoji mnogo varijabli koje utiču na to da li je psu prehladno za boravak napolju, uključujući rasu, veličinu i vrstu krzna. Psi sa gušćom dlakom i višim nivoom energije mnogo će se bolje nositi sa hladnoćom od malih, kratkodlakih rasa koje nisu stvorene za sneg i niske temperature.

Još jedan važan faktor koji vlasnici treba da uzmu u obzir jeste koliko njihov pas efikasno komunicira. Postavlja se pitanje da li će vam ljubimac jasno staviti do znanja da mu je hladno i neprijatno ili će hrabro trpeti, verujući da vas time usrećuje.

„Prilično je jednostavno, samo treba da obratite pažnju na govor tela. Veličina, rasa, zdravlje i fizičko stanje vašeg psa ono su što određuje da li može da uživa napolju ili ne“, objasnila je Džil.

Promrzline kod psa su hitno stanje

Psi, baš kao i ljudi, mogu dobiti promrzline, što se smatra hitnim stanjem. Promrzline nastaju kada se koža smrzne nakon izlaganja veoma niskim temperaturama i tada je potrebno što pre potražiti veterinarsku pomoć.

Džil navodi da se prvi znaci promrzlina kod pasa primećuju na vrhovima ušiju, repu, njušci, jastučićima šapa ili na mekom donjem delu stomaka gde nema krzna. Normalna boja kože psa može se promeniti u belu, bledunjavu ili čak plavičastu nijansu, prenosi Mirror.co.uk.

„Kada uđu u stanje hipotermije u kojem počinju da dobijaju promrzline, oni gube telesnu toplotu brže nego što mogu da je nadoknade i zbog toga im veoma brzo postaje jako hladno. Ovo je hitan slučaj i morate ih odmah uneti unutra, a ako imaju promrzline, obavezno posetite veterinara“, dodala je.

Ključni znaci upozorenja i praktični saveti

Osim promene boje kože, postoje i drugi znaci koji ukazuju na to da je psu potrebna zaštita od hladnoće. Stručnjakinja savetuje da obratite pažnju na curenje nosa, drhtanje ili ako pas stoji nepomično.

To su jasni signali da ga treba skloniti na toplo. Takođe je važno obratiti pažnju na šape i proveriti da li na niskim temperaturama postaju jarko crvene. Kao opšte pravilo, Džil nudi jednostavan test.

„Ako izvedete ljubimca napolje, a vazduh vam toliko peče lice da vam je neprijatno, verovatno ne bi trebalo da ostavljate psa napolju duže od deset do petnaest minuta“, rekla je.

Naglasila je da neke rase jednostavno nisu prilagođene zimi. Na primer, bokseru je potrebna dodatna zaštita poput džempera, jakne i čizmica jer se na niskim temperaturama veoma brzo smrzava.

Na kraju, ako koristite proizvode za topljenje leda u svom dvorištu ili na prilazu, ključno je da pronađete one koji su bezbedni za kućne ljubimce. Kada psi ližu svoje šape, otrovne supstance mogu ući u njihov organizam i izazvati ozbiljne zdravstvene probleme.

Ako ste ikada zabrinuti za zdravlje svog psa tokom hladnog vremena, nemojte oklevati i uvek potražite savet stručnjaka, odnosno svog veterinara. Pravovremena reakcija i informisanost najbolji su način da obezbedite srećnu i bezbednu zimu za svog četvoronožnog prijatelja.

Perete zube, koristite "vodicu za ispiranje", pazite šta jedete – a neprijatan zadah se i dalje vraća. U takvim situacijama mnogi posegnu za objašnjenjem koje zvuči dramatično, ali i „logično“: sigurno su paraziti. Ali koliko je to uopšte tačno?

Istina je da paraziti mogu biti uzrok zadaha – ali retko. U većini slučajeva problem je mnogo prizemniji, ali i podmukliji.

Odakle neprijatan zadah zapravo dolazi?

U više od 80 odsto slučajeva neprijatan zadah nastaje u usnoj duplji. Razlog su bakterije koje razgrađuju ostatke hrane, mrtve ćelije i naslage na jeziku, pri čemu nastaju isparljiva sumporna jedinjenja – glavni krivci za neprijatan miris.

Stručnjaci naglašavaju da su najčešći uzroci: naslage na jeziku, upaljene desni i parodontalni džepovi, karijes i zubni kamenac, suva usta (manjak pljuvačke), pušenje, alkohol i jaka aromatična hrana. Zato nije retkost da osoba ima „čiste zube“, a i dalje zadah – jer problem nije vidljiv u ogledalu, prenosi N1.

Mit o „zadahu iz želuca“

Jedan od najraširenijih mitova je da neprijatan zadah dolazi iz želuca. U stvarnosti, digestivni sistem je retko uzrok.

Donji ezofagealni sfinkter sprečava povrat mirisa, pa se „miris iz želuca“ oseća samo u posebnim stanjima – na primer kod jakog refluksa ili nekih infekcija.

Drugim rečima: ako nemate ozbiljne digestivne tegobe, želudac gotovo sigurno nije prvi krivac.

A gde su tu paraziti?

Paraziti ulaze u priču tek kada uz neprijatan zadah postoje i drugi, jasni simptomi. To su najčešće: dugotrajan ili ponavljajući proliv, nadutost, grčevi, mučnina, izrazito neprijatni gasovi, gubitak telesne težine i hronični umor, putovanja, kampovanja ili konzumiranje sumnjive vode.

U takvim slučajevima određene crevne infekcije (poput giardijaze) mogu izazvati digestivne smetnje koje neki ljudi doživljavaju kao „zadah“. Međutim, važno je naglasiti: neprijatan miris nije glavni simptom parazita, već samo sporedna posledica ozbiljnijih tegoba.

Kod dece se u literaturi sporadično opisuje povezanost parazita i zadaha, ali i tada važi pravilo – samo nakon pregleda i potvrđene dijagnoze.

Šta uraditi kada zadah ne prolazi?

Ako se problem ponavlja nedeljama, najbolje je ići redom – bez nagađanja i „guglanja dijagnoza“.

Prvi korak je temeljna oralna higijena: pranje zuba dva puta dnevno, čišćenje međuzubnih prostora i jezika, kao i dovoljna hidratacija.

Drugi korak je pregled kod stomatologa. Upala desni, skriveni karijes ili kamenac veoma su čest uzrok zadaha koji se kod kuće ne može rešiti.

Treći korak – ako je usna duplja zdrava, a zadah i dalje traje – tada ima smisla razgovarati sa lekarom opšte prakse, ORL specijalistom ili gastroenterologom, u zavisnosti od simptoma.

Tek tada, i samo ako postoje jasni znaci, razmatraju se analize na parazite (najčešće analiza stolice).

Samoinicijativno „čišćenje od parazita“, detoks-kure i uzimanje lekova bez dijagnoze nisu rešenje. Mogu prikriti pravi uzrok, oštetiti crevnu floru i produžiti problem.

Ako neprijatan zadah traje, to je signal da telo nešto poručuje – ali poruka najčešće nije onako dramatična kako zvuči.

Paraziti mogu biti uzrok neprijatnog zadaha – ali su izuzetak, ne pravilo.

U većini slučajeva rešenje je bliže nego što mislimo: u ustima, desnima i svakodnevnim navikama. Pravi put nije panika, već redosled: higijena, pregled, dijagnoza, pa tek onda terapija.

Da je neko popio čarobni napitak davne 1823. godine i probudio se početkom januara više od dva veka kasnije, pojedini elementi globalne političke scene bi mu zazvučali poznato.

Donald Tramp, američki predsednik i ambicizoni biznismen, poznat je po pretećim porukama koje ponekad i sprovede u delo.

Mesecima je pretio Venecueli, a onda je 3. januara 2026. i uhapsio njenog predsednika Nikolasa Madura i njegovu suprugu tokom noćnog upada - piše BBC na srpskom.

Tramp je prethodno optuživao Madura da upravlja terorističkom organizacijom, a potom je naredio i raspoređivanje brojnih ratnih brodova, borbenih aviona, bombardera, marinaca, dronova i špijunskih aviona u Karipskom moru.

Čovek reflektora, sklon povlačenju iznenadnih poteza, Tramp je opisujući operaciju, sa prašnjave police američke istorije ‘oživeo’ Monroovu doktrinu.

Reč je o deklaraciji američkog predsednika Džejmsa Monroa iz 1823. godine, kojom upozorava druge sile u svetu da se ne mešaju u američku sferu uticaja na zapadnoj hemisferi.

„Monroova doktrina je velika stvar, ali smo je mi u velikoj meri prevazišli“, rekao je Tramp i ubrzo je internetom i medijima zavladala fraza „Donroova“.

Kako je nastala Moonrova doktrina?

Osmotrimo na trenutak međunarodnu političku kartu u vreme vladavine Džejmsa Monroa.

Velika Britanija i SAD strahuju da će evropske sile pokušati da obnove bivše kolonije u Latinskoj Americi, među kojima su mnoge već postale nezavisne države, piše Britanika.

Amerika je podrozivo gledala i na teritorijalne ambcije tadašnje Rusije ka njenoj severozapadnoj obali.

Posledično, Džordž Kening, tadašnji britanski ministar spoljnih poslova, predložio je zajedničku deklaraciju SAD i Velike Britanije kojom bi se zabranila buduća kolonizacija u Latinskoj Americi.

Američki predsednik Monro je podržao tu ideju, a sa njom su bili saglasni i Tomas Džeferson i Džejms Medison, bivši lideri.

Međutim, državni sekretar Džon Kvinsi Adams tvrdio je da Sjedinjene Države treba da imaju samostalnu izjavu o isključivo američkoj politici, i tas na vagi prevagnuo je u njegovu korist.

A onda je stigao taj decembar i 1823. godina.

Predsednik Monro je obraćajući se Kongresu poručio da su evropske sile obavezne da poštuju zapadnu hemisferu kao sferu interesovanja SAD-a i upozorio da se ne mešaju u poslove tog dela sveta.

Njegova doktrina je među najpoznatijim američkim politikama prema zapadnom delu sveta.

Monro je u njoj upozorio tadašnje evropske države da SAD neće tolerisati dalju kolonizaciju ili marionetske monarhe.

‘Opet ta Latinska Amerika’

Monroova doktrina je prvi put primenjena u praksi 1865. godine kada je američka vlada izvršila diplomatski i vojni pritisak kao vid podrške meksičkom predsedniku Benitu Huarezu.

Huarez je zahvaljujući toj podršci poveo uspešnu pobunu protiv cara Maksimilijana, koga je na presto prethodno postavila francuska vlada.

Gotovo četiri decenije kasnije, doktrina ponovo izlazi na međunarodnu političku pozornicu.

Evropski poverioci brojnih latinoameričkih zemalja pretili su oružanom intervencijom kako bi naplatili dugove.

Međutim, tadašnji američki predsednik Teodor Ruzvelt, proglašava pravo Sjedinjenih Država da koriste „međunarodnu policijsku silu“ kako bi se zaustavile takve „hronične nepravde“.

Prvobitni cilj Monroove doktirne je bio da drži evropske sile podalje od zapadne hemisfere, a Ruzvelt je otišao korak dalje.

Učvrstio je njeno značenje kako bi opravdao slanje američkih vojnika u druge zemlje zapadne hemisfere.

Tako su američki marinci poslati u Santo Domingo 1904. pa u Nikaragvu 1911. i na kraju na Haiti 1915. navodno da bi sprečili ulazak Evropljana.

Druge latinoameričke države nisu blagonaklono gledale na ove intervencije i odnosi sa severnim komšijom su dugi niz godina bili zategnuti.

Pogledajte ko je Silija Flores, supruga predsednika Venecuele, zarobljena zajedno sa njim

Gotovo pola veka kasnije, o Monroovoj doktrini se opet govori kada je Sovjetski Savez (SSSR) počeo da gradi raketne baze na Kubi, ostrvu u Karipskom moru pod komunističkom vlašću.

Tadašnji američki predsednik Džon F. Kenedi je uz podršku Organizacije američkih država uveo pomorski i vazdušni karantin oko ostrva.

Moskva je posle nekoliko napetih dana pristala da povuče rakete i demontira lokacije, a Vašington je demontirao i nekoliko sopstvenih zastarelih vazduhoplovnih i raketnih baza u Turskoj.

Više od 60 godina kasnije ponovo se govori o Monroovoj doktrini, Latinskoj Americi, samo što je poprimila malo drugačiji oblik.

Tramp ju je preimenovao u „Donroovu doktrinu“.

Postoji mnogo gena koji su odgovorni za jedinstven izgled ljudi. Geni se mešaju pa je nekada teško odrediti na koga dete tačno liči. Za neke gene se, ipak, zna da li potiču od majke ili od oca.

Genetičari su se bacili na posao i ustanovili da kosu najčešće nasleđujemo po majčinoj liniji. Od majke ćete dobiti nožni palac, pa i "broj noge", odnosno veličinu stopala, ako ste žensko. Od oca ćete naslediti nos i uši - piše portal Biti roditelj.

Nije pravilo, ali je češći slučaj da dečaci liče na majke, a devojčice na očeve.

Boju kože određuje stotinak pomešanih gena. Ljudi svetle kose i očiju najčešće imaju plavooke ili zelenooke naslednike.

Ako jedan roditelj ima tamnu, a drugi svetlu kosu, dete će biti tamnije kose ili će dobiti srednju, pomešanu nijansu. Ako je jedan od roditelja kovrdžave kose, dete će takođe biti kovrdžavo.

Sve zavisi i od toga da li ima dominantni gen majke ili oca. Dominantni geni su: tamna koža, tamne oči, kovrdžava i tamna kosa, veliki nos, debele usne, široka brada. S druge strane, slabi geni su: svetla i crvena kosa, ravna kosa, plave ili sive oči, svetla koža, levorukost.

Način na koji će geni delovati na dete koje tek poprima fizički izgled ne može uvek sa sigurnošću da se predvidi. Fizičke karakteristike osobe rezultat su interakcije više roditeljskih gena, pa se ne može znati krajnji ishod.

U Somboru je na svečan i tradicionalan način obeležen Badnji dan – paljenjem Badnjaka na Trgu Svetog Đorđa. Ovaj događaj okupio je veliki broj vernika koji su se sabrali kako bi zajedno, u molitvi i miru, obeležili početak najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića.

Кao i prethodnih godina, Badnjak je najpre nošen u svečanoj litiji ulicama grada, nakon čega je stigao na plato ispred Svetođurđevske crkve. Tamo je, uz molitve, prazničnu atmosferu i želje za sreću i napredak, Badnjak svečano upaljen, čime je simbolično označen ulazak u najradosnije dane hrišćanskog kalendara.

Paljenjem osveštanog mladog hrastovog drveta, vernici su, zajedno sa sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve, uputili molitve za zdravlje, slogu, ljubav i blagostanje.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 8. januar

LJUBAVNA priča Tita i Jovanke Broz prepuna je zanimljivih detalja o kojima je malo ko znao.

Jedan od najmoćnijih i najboljih parova bivše Jugoslavije bili su Jovanka i Josip Broz Tito. O načinu na koji se par upoznao postoje razne teorije, a ono što je sigurno jeste da su se na prvu zavoleli. Međutim, malo ko je znao za njihovu ljubav.

Jovanka je navodno Tita upoznala u Daruvaru nakon što je zamenila Davorjanku Paunović Zdenku na mestu sekretarice u njegovoj kancelariji, a poslovni odnos uskoro je prerastao u nešto više i par se tajno venčao u aprilu 1952. godine. Jovanka je imala 28, a Tito 60 godina.

Dok je Jovanki prvo smetala njihova velika razlika u godinama, Tita je brinuo njen nedostatak obrazovanja, ali su brzo nadoknadili. Naime, odmah nakon venčanja, Tito je osigurao Jovanki časove o protokolnim susretima, primerenom odevanju i sate stranih jezika. Jovanka se od neuke žene uskoro pretvorila u otmenu i obrazovanu damu.

Tajno venčanje

Naime, mogu se izbrojati na prste oni koji su znali da je tog 15. aprila 1952. godine sklopljen brak između Tita i Jovanke. Prema rečima meštana Iloka, venčanje je bilo tajno i održano je u Titovoj vili na Pajzošu (Dunavka) koja se nalazi između Šarengrada, Bapske i Iloka.

- Znali smo da je tamo bilo to venčanje, ali ga se ne sećamo. Ipak smo mi tamo počeli kasnije da radimo. Radili smo svoj posao i nismo nikad nikoga ništa pitali o njemu. Znam samo da nigde u kući nisu bile postavljene bilo kakve fotografije koje bi podsećale na to venčanje, rekla je Rozalija DŽalto koja je u Dunavki sa suprugom Mijom bila domar.

Titova vila bila je pod jakim obezbjeđenjem kada god bi je predsednik Jugoslavije posećivao, a DŽalto kaže da je u podrumu bila prostorija sa više od 2.000 boca vina i bačava rakije. Ona priča da su se supružnici veoma dobro ophodili prema njima.Nisu imali često prilike za razgovor, ali Tito bi ih uvek kada bi ih vidio, pozdravio, pitao kako su, šta se radi i slično. Seća ih se i da su se često šalili i smejali.

Tokom braka, bili su nerazdvojni, a priča se da je Jovanka svaki put probala hranu pre Tita. Nije tajna da je Jovanka svoj život podredila prvom čoveku Jugoslavije, što je potvrdila i njena sestra.

- NJena žrtva je bila kompletna za njega. Ona se od samog početka stavila u službu njemu kao neko ko je posvećen, kao opatica koja se posveti svojoj religiji. Ona je amortizovala svaki udarac koji je bio namenjen njemu. I onda je glumila da je mnogo jača nego što je bila. Delovala je kao kremen-kamen, kao žena stena. I to se kasnije zloupotrebljavalo.

U knjizi objavljenoj 2015. godine, pod naslovom "Nada Budisavljević: Moja sestra Jovanka Broz", ona je otkrila neke veoma važne činjenice iz života Maršala i njegove supruge.

- Mi smo znale da Jovanka radi kod Tita i to nam je bila velika čast. Ali mi nismo znale da između njih bilo šta postoji. Niti nam je ikada pričala o tome. Nije nam pričala da li je imala nekog drugog momka. Ona je to čuvala za sebe. Bila je lepotica, ali nikad se nije razmetala ni sobom niti svojom lepotom. Ni na kraj pameti joj nije bilo da priča da joj se neko udvara ili tome slično.

Uprkos velikoj ljubavi i zajednštvu, par nikada nije imao dece.

(Stil)

Iako genetika može igrati određenu ulogu u dugovečnosti, postoje i faktori načina života koje treba uzeti u obzir ako želite da produžite svoj životni vek.

Pojam "super-ager", odnosno "superstarci", odnosi se na starije osobe koje imaju izuzetne kognitivne i fizičke sposobnosti, kao i karakteristike ponašanja, u poređenju sa svojim vršnjacima iste starosne dobi.

Doktorka Ejmi Šah tokom svoje karijere susrela se sa brojnim "superstarcima", uključujući i sopstvene roditelje. Zbog toga je odlučila da podeli svoja saznanja sa svima koji žele da žive dug i zdrav život.

Tajna dugovečnosti

Održavajte društvene veze

Učešće u razgovorima i društvenim okupljanjima pozitivno utiče na pamćenje, fokus, komunikaciju i sposobnost rešavanja problema. Mozak tako ostaje aktivan i prilagodljiv.

Društveno okruženje nam pruža nove ideje, stavove i znanja, što dodatno poboljšava kognitivne sposobnosti.

Ostanite fizički aktivni

Dokazano je da fizička aktivnost, naročito kardio vežbe, povećava hipokampus – ključni deo mozga za pamćenje – i usporava starenje mozga.

Vežbanje poboljšava protok krvi u mozak, podstiče stvaranje novih moždanih ćelija, doprinosi psihičkom blagostanju i pomaže u održavanju rutine.

Lekarka preporučuje tri jednostavne vežbe koje se mogu raditi svakodnevno: spuštanje na pod i ponovno ustajanje, balansiranje na jednoj nozi i izvođenje dubokog čučnja.

Stimulirajte svoj um

Mentalni trening poboljšava kognitivne sposobnosti, odlaže njihov pad, podstiče stalno učenje i doprinosi emocionalnom blagostanju.

Kako biste održali mozak aktivnim, važno je da se bavite različitim mentalnim aktivnostima i izazovima, piše B92.