Sombor.info

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 22. februara, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Proslava Dana grada proteklog vikenda je bila prilika da se među brojnim drugim planovima za ovu godinu, u javnosti plasira i informacija da bi u Bezdanu uskoro trebala da bude izgrađena i marina za manja plovila.

Prema prvim informacijama ova marina bi trebala da ima više od 100-120 vezova namenjenih rečnim nautičarima, što bi nakon nedavne rekonstrukcije prevodnice na Dunavu imalo ogroman uticaj na turizam severne „dunavske kapije Srbije“, odnosno Sombor i njegovu okolinu.

Višedecenijski planovi koji tretiraju rečni nautički turizam učinili su se ne tako davno potpuno „klinički mrtvi“, pošto je na iznenađenje ovdašnje javnosti bez okakvog obrazloženja ukinuta Kapetanija Bezdan, što bi za sobom povuklo“ i neminovno ukidanje carinarnice na Dunavu kod ovog somborskog sela.

Na sreću, Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja je ishodovalo promenu, odnosno poništavanje te odluke, a ako je suditi po pojedinostima projekta „Zaplovimo Srbijom”, u čijem okviru bi se i gradila bezdanska marina. Veći brodovi i kruzeri će nizvodno od srpsko-mađarske granice pristajati tek u Apatinu u kojem bi konačno trebalo da zaživi pristanište za putničke brodove.

Trend razvoja nautičkog turizma na ovom delu dunavske obale je aktuelizovan početkom veka, kada je pod nedovoljno razjašnjenim okolnostima somborska lokalna samouprava, odnosno njena turistička organizacija, nabavila dva velika šlepa koji su, ukotvljeni kod spomenika Batinskog bitki dve decenije trunuli iščekujući njihovo, nikad ostvareno, pretvaranje u pristan za željene goste sa gigantskih rečnih kruzera. Ne samo da se nije odmaklo dalje od ove nabavke, već su i ideje o dolasku nautičara manjim jahtama, brodovima i čamcima Dunavom u gustu kanalsku mrežu na severozapadu Bačke bili anulirani činjenicom da je prevodnica na rečnom divu kod Bezdana bila nefunkcionalna tri desetleća.
Rekonstrukcijom prevodnice u leto 2021. godine obezbeđen je ulazak plovila do 500 tona deplasmana i do tri metra gaza, što je i preduslov za oživotvorenje ideje o izgradnji marine u samom Bezdanu, svojevrsnoj raskrsnici složenog kanalskog sistema DTD.

Izvor: dnevnik.rs

Pedagoški fakultet Sombor organizovao je interaktivnu izložbu „Dva veka prirodno – naučnog obrazovanja učitelja u Somboru“, povodom proslave 275. godišnjice od proglašenja Sombora za slobodan i kraljevski grad. Svečanom otvaranju izložbe ispred lokalne samouprave prisustvovala je zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica i član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić.

Na samom početku prisutni su mogli da pogledaju interaktivni igrokaz „Nauka kroz vreme“, autorke prof. dr Marije Bošnjak Stepanović, u kom su predstavljeni Leonardo da Vinči, Isidora Sekulić, Nikola Vukićević i Dimitrije Mita Petrović, a uloge su tumačili studenti fakulteta: Željana Balaž, Anja Albulj, Vukašin Zelić, Lazar Gajinov i Sergej Jovanović.

Zamenica gradonačelnika Grada Sombora Ljiljana Tica, pozdravila je studente, profesore i prisutne sugrađane, te otvorila izložbu.

„Zadovoljstvo mi je što ste mi pružili priliku da budem deo ovog događaja. Za naš grad kažu da je grad bogate kulturno – istorijske prošlosti i za njega vezuju mnoge značajne datume, godine i imena iz prošlosti. Značajna godina iz prošlosti za nas je 1778. godina, kada je Avram Mrazović osnovao Normu, prvu učiteljsku školu u Somboru. Kroz vreme, škola je rasla i razvijala se, uvek s težnjom da se osavremeni i napreduje. Naša dužnost je da i dalje pazimo, čuvamo i negujemo tradiciju obrazovanja učitelja u Somboru i Grad će vam uvek pružiti podršku u ostvarenju tog cilja. Srećan vam dan Grada Sombora“, rekla je zamenica gradonačelnika Ljiljana Tica.

Izložbu čini zbirka starih učila sa preko 30 eksponata, koji su svojevremeno nabavljeni iz Kemnica, Praga, Budimpešte i Pariza, a korišćeni su u nastavi radi boljeg razumevanja prirodnih pojava i procesa.

Članovi Gradskog veća Sava Dojić i Đorđe Zorić, posetili su danas Čonoplju gde su u toku završni radovi na rekonstrukciji pijačnog platoa. Po završetku grubih radova, radiće se na uređenju zelene površine, a ovaj projekat su izabrali meštani Čonoplje putem participativnog budžetiranja.

Gradski većnik Sava Dojić rekao je da se ovaj projekat radi u dve faze i da će meštani biti zadovoljni kada bude završen.

„Ovaj projekat su izabrali građani Čonoplje prošle godine u okviru participativnog budžetiranja. Deo sredstava je utrošen prošle godine da bi se uradili grubi radovi, dok se ove godine radi asfaltiranje i ozelenjavanje ove površine. Verujem da će građani Čonoplje biti sasvim zadovoljni sa rekonstruisanom pijacom kada bude u potpunosti završena“, izjavio je gradski većnik Dojić.

Projekat participativnog budžetiranja pokazao se kao izuzetno dobar primer saradnje između građana i lokalne samouprave, a od 2015. godine, kada je projekat započet, građani su se značajnije uključili u razvoj i unapređenje svojih zajednica.

Povodom Dana grada, Narodno pozorište Sombor, priredilo je poklon predstavu „Ćelava pevačica“, autora Ežen Joneskoa, u režiji Ive Milošević.

Tema predstave je autorov svojevrsni protest protiv malograđanskog, buržoaskog konformizma, jer je smatrao da je jezik kojim ljudi govore neadekvatan, automatizovan i da se suviše govori bez smisla i nekog značenja.

Prevaranti nastavljaju da se ponašaju neodgovorno pred zakonom, "merkajući" ljude telefonskim pozivima, tekstualnim porukama, imejlovima, zahtevima na društvenim mrežama, pa čak i pismima.

Neke je lako uočiti na kilometar, jer je mnoge od nas kontaktirao nigerijski princ kome je potrebna pomoć da povrati izgubljeno nasledstvo ili smo dobili loše sročen imejl sa upozorenjem da je najmanje 574 virusa otkriveno na našim računarima.

Međutim, ogromnu većinu nije baš tako lako uočiti, a prevaranti stalno smišljaju nove, piše Dejli mejl.

Prema istraživanju kompanije "Which?", postoji pet novih prevara na koje ljudi treba da obrate pažnju ove godine.

Stručnjak za potrošačko pravo Liza Veb rekla je: "Odgovornost ne bi trebalo da padne samo na ramena potrošača. Tehnološke platforme i Vlade treba da unaprede svoju igru i spreče prevarante da dođu do potencijalnih žrtava"

"Spear phishing"

Možda ste čuli za fišing prevare, u kojima prevaranti šalju masovne poruke e-pošte navodno od renomiranih preduzeća, uključujući banke i vladina tela, sa nadom da će šačica ljudi nasesti.

Ali prevaranti sada koriste ciljaniji pristup poznat Spear phishing. Oni naime kompromituju podatke žrtava i koriste te lične podatke za ciljane napade, ubeđujući ih da su oni prava organizacija.

Ovi napadi koriste podatke koje su ranije prikupili prevaranti iz masovnih krađa podataka, profila društvenih medija ili prethodnih prevara.

Ideja iza ovih prevara je da će količina istraživanja iza njih navesti žrtve da poveruju da e-pošta, tekstualna poruka ili telefonski poziv moraju biti legitimni.

Ali prave organizacije retko koriste hladne pozive da traže osetljive informacije od svojih kupaca, pa ako niste sigurni, spustite slušalicu i pozovite kompaniju na njen zvanični broj.

Tapjacking

Prevaranti sada mogu da otmu ekran vašeg pametnog telefona, primoravajući vas da obavljate radnje na telefonu a da toga niste ni svesni.

Tapjacking funkcioniše tako što se na ekranu telefona prikazuje preklapanje na koje se može kliknuti.

Ali u stvarnosti to je samo slika, koja vas sprečava da vidite šta zapravo tapkate.

U mobilnoj igri, na primer, može izgledati da se bavite elementima igre, ali u stvari vaši klikovi vrše kupovinu u aplikaciji ili vas prijavljuju na pretplatu preko nevidljivog ekrana ispod preklapanja.

Preporučuje se da se držite aplikacija preuzetih preko izvora kao što su Apple App Store ili Google Play Store i da pročitate recenzije pre nego što počnete da instalirate.

Quishing

Još jedan fišing vidi prevarante koji koriste tehnologiju QR kodova koju smo svi počeli da uzimamo zdravo za gotovo nakon njene masovne rasprostranjenosti u restoranima i barovima tokom pandemije Covida.

Prevaranti koriste QR kodove da dovedu žrtve do lažnih stranica za prijavljivanje, gde mogu da uzmu vaše podatke ili da vas nateraju da se prijavite na skupe pretplate, a da toga nisu svesni.

U nekim slučajevima, ovi QR kodovi se šalju putem e-pošte, prerušeni u legitimnu komunikaciju, često preko prethodno ugroženih adresa e-pošte.

Ali bilo je i izveštaja o lažnim QR kodovima koji su zalepljeni na parking meračima, koji žrtve odvode do lažnih aplikacija koje će ih zatim prijaviti na skupe pretplate

AI i deepfake prevare

Uspon veštačke inteligencije u poslednjih nekoliko godina promenio je pejzaž za prevarante, omogućavajući im da imitiraju stvarne glasove, pa čak i lica.

Kako se AI kontinuirano poboljšava, tako se i alati koje prevaranti imaju na raspolaganju.

Ove prevare se sve više koriste za širenje dezinformacija, pri čemu prevaranti koriste AI ili deepfake video zapise kako bi se lažno predstavljali za ugledne izvore.

Gardijan je u januaru pronašao više od 100 lažnih video snimaka Rišija Sunaka, koji su bili povezani sa imitiranom stranicom BBC koja je promovisala lažnu investiciju.

Prema vlasniku Fejsbuka i Instagrama Meta, oni će instalirati nalepnice kako bi obavestio korisnike ako je video otkriven kao veštačka inteligencija.

Online oglasi

Prošle godine je usvojeni su širom sveta mnogi zakoni o bezbednosti na internetu, ali još nisu u potpunosti stupili na snagu.

Zakoni, između ostalog, podrazumevaju, da će velike onlajn platforme postati odgovorne za ilegalni sadržaj koji se nalazi na njihovom sajtu, uključujući oglase za prevare.

Izvor: blic.rs

"Mora da nauči. Neću mu dozvoliti da pobegne i da se sakrije", poručio je Artur Ord

Samohrani otac Artur Ord (51) odlučio je da nauči sina lekciju, pošto je polupao autobusko stajalište u britanskom gradu Siham.

Prvo je objavio fotografiju 13-godišnjeg naslednika na stajalištu, a potom ga odveo u policiju, prenosi The Sun.

Slika je objavljena na Fejsbuku uz poruku “nisam ga ovako vaspitao”. Artur dodaje da je njegova odluka bila mučna, ali neophodna.

“Mora da nauči. Neću mu dozvoliti da pobegne i da se sakrije. Mi smo dobijali batine, a sada moramo da pronađemo drugi način, jer su nam kao roditeljima vezane ruke”, objasnio je.

Artur je izrazio brigu jer je njegov sin u osetljivim godinama.

“Ako ne dobije tešku lekciju, šta će se dogoditi s njim?”, upitao je.

https://t.co/uwJGjl08knpic.twitter.com/t1ZCjcWBdUSeptember 27, 2019
Otac je istakao da oseća sramotu, da nije vaspitavao sina da se tako ponaša, i da će prihvatiti svoju krivicu.

Veliki broj roditelja je reagovao na mrežama, podržavajući Artura Orda.

Mnogi izražavaju poštovanje prema njegovom postupku, a jedna osoba je napisala: “Nemojte se stideti. To je za roditelje koji pokrivaju decu”.

Drugi se nadovezao: “Ovo je roditeljstvo u najboljem izdanju”.

Izvor: telegraf.rs

U osnovnim školama za koji mesec kreće upis prvaka, sadašnje predškolce tako očekuje i prvo testiranje, a roditelje već polako hvata panika - od izbora škole, da li da to bude najbliža ili ona na glasu, do toga šta njihov budući prvak treba da zna pre polaska u školu. Većini je upravo ovo drugo prava noćna mora, misle da dete treba da poseduje razna znanja, ali ono što je zapravo najvažnije niko ni ne pomisli.

Nije tajna da poslednjih godina sve više mama i tata, posebno u većim gradovima, za buduće prvake preko leta angažuju čak i privatne profesore kako bi ih pripremili za polazak u školu! I to objašnjavaju rečima da "ne žele da im zadirkuju decu ako ne znaju dobro da čitaju, pišu ili sabiraju..."

Da li budući ĐACI PRVACI treba da znaju da čitaju i pišu pre polaska u školu? Sve više roditelja uzima deci PRIVATNE ČASOVE pre 1. septembra: Prosvetni radnici poručuju JEDNO
Neki se spremaju za školu, a neki za POPRAVNI ISPIT: Evo šta sve učenici moraju da urade tokom letnjeg raspusta ako ne žele da budu "PONAVLJAČI"

Pred roditeljima budućih đaka prvaka, ali i prosvetnim radnicima, glavno je pitanje: šta to budući prvaci moraju da znaju pre polaska u školu? Kako ističu pedagozi i psiholozi, tu spada pet osnovnih stvari, a to nisu ni čitanje ni pisanje!

Zato krenimo redom.

Da zna da veže pertle

Budući đaci prvaci, čini se, znaju sve, ali u domenu modernih tehnologija i upravljanja pametnim računarima, tabletima i telefonima! Iako su pravi hakeri, to ipak nije dovoljno da budu samostalni.

Deca rođena 2017. godine često i dalje traže od roditelja da im pomognu pri vezivanju pertli, oblačenju i slično. Roditelji im, kako kažu stručnjaci, povlađuju. Kupuju im patike na "čičak", vezuju pertle, oblače ih, ne dajući tako detetu šansu da to uradi samostalno.

Ranko Rajović, autor NTC sistema učenja, kaže da prvi koraci u osamostaljivanju dece počinju već u vrtiću. Tada dete mora da nauči samo se obuče, da se spremi za spavanje - jednostavno, da brine samo o sebi.

- To je nekad bilo potpuno normalno. Jer, roditelji su imali i po sedmoro ili osmoro dece. Ko će sve njih da oblači, kupa, sprema za spavanje? Oni su to morali da rade sami. Danas imamo jedno dete koje je, praktično, kao neki kućni ljubimac. Spremimo, obučemo najlepše košulje, pantalone, zatežemo da sve bude idealno i idemo u vrtić. I dete to vidi. To tako ne treba. Date im stvari i kažete “Evo ti ovde, spremi se.” Od najranijih dana vrtića - kaže Rajović.

Kako ističe, dete ujutru mora imati dovoljno vremena da se obuče, opere zube, pa i da na polasku veže pertle da ne žuri.

- Jer zadatak deteta je da nauči da veže pertle pre škole - ističe Ranko Rajović.

Da se samo presvlači

Od rođenja deteta, roditelji i staratelji su ti koji vode glavnu reč kada je u pitanju presvlačenje deteta. S razlogom, jer dete u tom dobu ne može ništa samostalno. Ali već sa nekoliko godina može da učestvuje u tom veoma bitnom procesu oblačenja, odnosno presvlačenja.

Učenje samostalnog presvlačenja je važan korak za dete koji bi trebalo uveliko da bude savladan do polaska u osnovnu školu. To je bitan korak ka njihovoj nezavisnosti.

- Dešava se da roditelji taman da krenu, a dete se seti da hoće druge čarape. Ili se pokvasio, pa mu je vlažna majica, i mora da se presvuče. Zato se uveče sprema šta će dete da obuče, da obuje, da ponese. Nema tu sad ujutru šta ćeš, pa on onda neće ništa. Neka dete i bira, ali uveče, ne ujutru - ispričao je Ranko Rajović.

Saveti stručnjaka roditeljima su da počnu da daju deci da postepeno biraju šta će obući sa jednostavnim komadima odeće i postepeno povećavajte složenost kako bi se dete osećalo samopouzdano.

Da samo ide u toalet

Kao i kod učenja vezanja pertli, deca bi morala da do sedme godine života znaju kako da samostalno odu do toaleta. Prioriteti roditelja, koliko god nekada bili dobronamerni, vrlo često, što zbog straha, što zbog roditeljskih ambicija, mogu da uspore dete u razvoju.

Tako učiteljima i učiteljicama u osnovne škole dolaze deca koja ne znaju kako da koriste toalet. A haos nastaje kada učitelji sa desetinama prvaka odu na ekskurziju, pa prosvetni radnici moraju decu da uče kako da koriste toalet papir.

- Dođe nam dete u školu, a ne zna za higijenu posle upotrebe toaleta, i zato pitam šta je roditelj radio sa tim detetom? Nisu deca razmažena, nego je roditelju teško da mu pokaže, a detetu se mora sto i više puta nekada nešto objasniti da bi steklo veštinu – kaže Mirjana Stevanović, direktorka OŠ “Matko Vuković” u Subotici.

Ističe da su učenje čitanja i pisanja proces koji se odigrava tokom čitavog prvog razreda, ali da bi deca već trebalo da ponesu zavidno životno znanje iz kuće.

- Detetovo i slobodno vreme roditelja ne smeju da preuzmu lajf-koučevi, sportski ili obrazovni radnici. Ima slučajeva da dete ne zna srpski jezik, a upisuju ga na engleski, ili ne zna da veže pertle, a teraju ga da svira klavir - kaže ona.

Da samo pakuje knjige

Školski ranac pun je đačkih knjiga i svezaka, na detetu je samo da uzme ranac i ode u školu. Problem je kada se u tu istu školu dođe, a dete ne zna ni šta ima od časova i da su spakovane pogrešne sveske.

Zašto je to tako? Pre svega, zato što su mame i tate ti koji svake večeri svojoj deci sve više spremaju knjige za školu, a ne dete koje u školu ide.

Samostalno pakovanje knjiga za školu ima nekoliko koristi za dete. Osim što deca u školu neće doći nespremna za nastavu, naučiće i raspored časova za celu nedelju. Potom, ova aktivnost đake prvake uči da budu odgovorni, razvija im preko potrebne organizacione veštine, a samim tim i samopouzdanje.

Da zna šta ima za domaći

I roditelji takođe koriste pametne telefone, samo što to često rade nauštrb rođene dece. Tako su sve češće situacije da se dete vrati iz škole, a na pitanje “šta imaš za domaći zadatak” odgovaraju da ne znaju, ili se ne sećaju!

Tada kreće roditeljska akcija, pozivi i poruke u Vajber grupama sa ostalim roditeljima dece iz razreda, a neretko se pozivaju i učitelji ili učiteljice kako bi roditeljima rekli šta je to zadano deci kao domaći zadatak.

Svi stručnjaci, pedagozi, dečji terapeuti i psiholozi su saglasni da se na ovaj način deci odmaže da pravilno odraste u funkcionalnu osobu. Pamćenje domaćeg zadatka deci pomaže pri razvijanju veštine samostalnog učenja, jača odgovornost prema svojim školskim obavezama, da budu posvećena, izgrade disciplinu i stvore rutinu kako bi postigli uspeh u školovanju. Bitnu ulogu u stvaranju ove odgovorne navike imaju roditelji, i oni bi trebalo da nauče dete kako da ne zaborave šta im je domaći.

Dakle, imate dovoljno vremena da decu naučite da vezuju pertle, da se sama obuku i idu u toalet, a slova, čitanje, sabiranje... ostavite učiteljima od 1. septembra.

Izvor: bitiroditelj.com

Merilin vos Savant žena sa najvišim IQ-om otkriva tajnu uspešnog braka sa uspešnim naučnikom Robertom Džarvikom.

Merilin vos Savant dospela je u centar svetske javnosti osamdesetih godina 20. veka kada je na IQ testu postigla skor 228 (mada se kasnije spekulisalo da je realni rezultat 190). Zahvaljujući tom rezultatu ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao žena sa najvišim IQ-om.

Njen dugogodišnji muž je naučnik, istraživač Robert Džarvik, koji je bio glavni čovek u timu koji je napravio veštačko srce Jarvik-7.

I iako su i ona i on zauzeti naukom i kreativnim istraživanjima, uspeli su da održe i sačuvaju svoj brak, a Merilin je otkrila šta je za njih bilo ključno.

Zajedništvo

Bilo da zajedno idu na trčanje, u teretanu ili na odmor – trude se uvek i sve rade i biraju zajedno. Bilo da je u pitanju ruta koju će preći ili koji deo Pariza će posetiti, par ove odluke donosi uvek zajedno.

Izbegavaju društvenih mreže
Ni Merilin ni Robert nemaju Facebook profile. „Čini mi se da takve stvari otvaraju prozor u život van vaše veze“, kaže ona. Na ovo Džarvik dodaje da kad provodiš vreme na društvenim mrežama tada si sam.

Porodica

Njihovi unuci, imaju 17 godina. „Viđamo ih često“, kaže Merilin. A ovom druženju se pridružuju i njihove ćerke, kada na sofi u obliku jajeta, koju zovu „gnezdo“, gledaju filmove, poput „Sva stvorenja velika i mala“ i „Gore, dole“.

Slučajno upoznavanje

Ljubavna priča ovog para je ipak počela dosta neobično, a sve je krenulo od dana kada je jedan čovek u avionu čitao jedan od časopisa koji se našao na sedištu. Svidelo mu se kako izgleda žena na naslovnoj strani i ono što članak unutra otkriva o njoj.

Taj čovek je bio Robert Džarvik, a žena na naslovnici – Merilin vos Savant. Godina je bila 1986.

„Fotografija je bila dobra“, kaže Džarvik, „ali koncept kombinovanja toga sa njenim intelektom me je privukao“. Zato ju je pozvao.

U tom trenutku Merilin je bila na putu za Havaje, a preko asistenta je saznala da Robert „možda želi da je pozove na sastanak“. Ipak, pre nego što je odlučila da ga pozove, ona je iščitala svo dostupno štivo o čoveku koji će postati njen muž.

Izdaja u braku

Ljudi iz Srbije priznali šta je najveća izdaja koju su doživeli u braku

Pitali smo vas šta je najluđe što ste uradili kad ste bili zaljubljeni – zatvor i sudaranje s kamionom su samo neki od odgovora

Svaka godina braka donosi probleme, al’ ima načina da prebrodite drugu i naročito sedmu bez brodoloma
Kasnije su oboje prvi razgovor opisali kao „neprijatan“, ali Robert iz svog ugla označava taj trenutak kao „prelaznu tačku“ u svom životu, matematički termin koji se odnosi na tačku na krivini u kojoj je linija zakrivljenosti Promene.

„Da sam rekao zbogom, sve bi bilo drugačije.“

Ipak, on je odlučio da pošalje Merilin svoj dnevnik, sve o svom životu, pre prvog dejta.

Iako bi taj intenzitet mogao uplašiti mnoge, vos Savant je taj potez smatrala „veoma otvorenim“.

„Rob nije lukav. Bio je u fazonu – ovo sam ja. Bila sam apsolutno fascinirana.“

Dogovorili su se da se nađu u Los Anđelesu, kada se vraćala sa odmora.

„Činilo se kao da je poznajem oduvek“, rekao je on. Proveli su tri dana obilazeći muzeje, odlazeći na večere i pričajući, pričajući i još malo pričajući.

 Ljubav za ceo život

Vos Savant i Džarvik venčali su se 23. avgusta 1987, godinu dana nakon što su se prvi put upoznali.

Danas je očigledno da su izgradili divan život. Njihovo „zajedništvo“ je svuda, uključujući i blistav mural solarnog sistema koji je Džarvik dizajnirao i kreirao. On je ležao na improvizovanim skelama kao Mikelanđelo šest meseci da bi reči svoje supruge pretvorio u umetnost.

Par danas ima dve ćerke i dva unuka, a kako Merilin kaže, Rob je za nju „i dalje isti onaj čovek prekriven zlatnim lišćem“.

Izvor: nova.rs

Pre tri godine napustio nas je legendarni kantautor Đorđe Balašević.

On je rođen u Novom Sadu 11. maja 1953. godine, a muzičku karijeru započeo je 1977. godine, kada se pridružio grupi „Žetva“.

Solo karijeru je započeo 1982. godine albumom „Pub“ koji je ostvario veliki uspeh. Usledli su ništa manje uspešni albumu, a poslednji, „Rani mraz“, objavio je 2004. godine.

Držao je posećene koncerte širom bivše Jugoslavije, a kako za sebe, hitove je pisao i za druge izvođače. Samo neki od onih za koje je pisao jesu Kiki Lesendrić, Frano Lasić, Zdravko Čolić, Biljana Krstić, Miki Jevremović, Željko Samardžić, Miroslav Ilić, Arsen Dedić, Srebrna krila, Jadranka Stojaković i drugi.

Često je isticao to da je njegov život poptimio potpuno novu dimenziju kada je upoznao Oliveru kojom se kasnije i oženio i sa kojom je dobio troje dece, sina Aleksu i ćerke Jovanu i Jelenu. Svojoj Olji posvetio je većinu svojih pesama i bila mu je večita inspiracija.

Đoletove tri pesme, „De mol“, „Devojka sa čardaš nogama“ i Drvena pesma“ uvrštene su u udžbenike za osnovne škole u Srbiji, dok su „Naopaka bajka“, „Čovek sa mesecom u očima“ i „Neki novi klinci“ uvrštene u Antologiju srpske poezije koju je priredio Nenad Grujičić.

Balašević nije voleo da se previše medijski eksponira, a svoju intimu i porodicu pokušao je da sačuva i zaštiti na sve načine. O njegovom životu ne zna se previše, ali jedan od najtežih trenutaka, kako je on pričao, bio je period kada mu se rodila ćerka Jovana.

Đorđe je u tom trenutku služio vojni rok, a ćerku je prvi put video tek mesec dana nakon rođenja jer nije smeo da prelazi granicu. Naime, njegova supruga Olivera se, zbog epidemije meningitisa koja je tada vladala u Novom Sadu, porodila u Budimpešti.

Imao je ogromnu tremu kada je čekao da se rode Jelena i Aleksa, ali svoju decu je smatrao onim najlepšim što m u se u životu dogodilo. Za velike praznike, letnje i zimske odmore nikada nije nastupao jer je želeo da provodi vreme sa njima.

Jednu od najvećih trauma doživeo je 1999. godine, kada je njegova ćerka Jelena imala tešku saobraćajnu nezgodu. Automobil u kom se nalazila se prevrnuo na krov, a tom prilikom Jeleni su slomljeni vratni pršljenovi, što je izazvalo potpunu oduzetost svih udova. Iako su šanse za oporavak bile male, Jelena je već naredne godine počela da hoda, a Đole je više puta govorio o tome da je ovo period od kog se nikad nije oporavio.

Ona je kasnije priznala i da je njen otac pesmu „Naopaka bajka“ napisao upravo nakon njene nesreće, te da je to jedina njegova pesma koju ona ne voli da sluša.

„To je tatina pesma koju izbegavam da čujem. Bojim je se na neki način. Sećam se kada je došao iz studija, on je meni najavio da će napraviti pesmu koja je vezana za događaj koji se celoj mojoj porodici desio 1999. godine, kada sam ja imala saobraćajnu nezgodu. Ja sam bila teško povređena i to je, nažalost, ostavilo, za ceo život, trag na sve nas. Ipak, iz toga smo zajedno izašli kao pobednici… To je jedina pesma koju izbegavam u širokom luku. Vraća me na taj period koji je izgledao kao jedan tunel, bez i najmanjeg zraka svetlosti. Na sreću smo prevazišli to, svi zajedno“, rekla je ona svojevremeno u emisiji „Mojih 50“.

Jedna od najpoznatijih pesama koju je kantautor napisao u svojoj višedecenijskoj karijeri je „Ne lomite mi bagrenje” iz 1986. godine.

Gostujući u emisiji „Pesnik panonskog srca“, prijatelj čuvenog muzičara Vuk Žugić otkrio je kako su nastali stihovi jedne od najpopularnijih pesama Đorđa Balaševića.

„Ugovorali smo te tradicionalne novogodišnje koncente. Sektor za kulturu nalazi se iznad velike dvorane i povezan je sa binama sa kojih smo pratili koncerte i on je (Đorđe Balašević) došao da potpiše ugovor za novogodišnje koncerte i tada je bila glavna vest da dolazi voz sa našim građanima sa Kosova koji žele da ih neko primi iz rukovodstva naše zemlje zbog svega što se njima i u njihovim životima dešavalo“, ispričao je Žugić svojevremeno u pomenutoj emisiji i dodao:

„Dok je on sa Balaševićem pregovorao o novogodišnjim nastupima, rukovodstvo zemlje je odlučilo da naši ljudi sa Kosova budu primljeni u velikoj dvorani ‘Sava centra. I Đole je rekao: ‘Hajde da vidimo, da to posmatramo’. Sala je bila prepuna Srba sa Kosova, najšireg dijapazona starosti. I oni su izlazili jedan po jedan i pričali strašne životne priče. Bilo je to dirljivo. I jedan veliki čovek Balašević Đorđe slušao ih je puna četiri sata. Pozdravili smo se, potpisali ugovor, a on mi je kasnije javio da je ‘napisao posebnu pesmu’, a radilo se upravo o numeri ‘Ne lomite mi bagrenje’.“

„Dugo su je povezivali samo sa Kosovom i stradanjem Srba na Kosovu, ali ona je kao i sve njegove jednog filozofskog, metaforičnog značenja. Ne lomite mi život, bilo gde i bilo kome. Ne lomite ono najlepše što osećam prema svojim ljubavima, prema svom bagrenju, prema svemu što su naši životi“, opisao je Vuk Žugić u emisiji „Pesnik panonskog srca“ na RTS-u.

Đorđe Balašević je u novembru 2019. godine doživeo infarkt miokarda i ugrađeni su mu stentovi. U februaru 2021. oboleo je od koronavirusa i bio je na kućnom lečenju sve do 16. februara, kada mu se naglo pogoršalo stanje. Preminuo je tri dana kasnije u KC Vojvodine od posledica upale pluća izazvane koronavirusom.

Grad Novi Sad proglasio je dan žalosti 21. februara, kada je Balašević sahranjen. Komemoracija, na želju porodice, nije održana.

Izvor: nova.rs