Prevaranti nastavljaju da se ponašaju neodgovorno pred zakonom, "merkajući" ljude telefonskim pozivima, tekstualnim porukama, imejlovima, zahtevima na društvenim mrežama, pa čak i pismima.
Neke je lako uočiti na kilometar, jer je mnoge od nas kontaktirao nigerijski princ kome je potrebna pomoć da povrati izgubljeno nasledstvo ili smo dobili loše sročen imejl sa upozorenjem da je najmanje 574 virusa otkriveno na našim računarima.
Međutim, ogromnu većinu nije baš tako lako uočiti, a prevaranti stalno smišljaju nove, piše Dejli mejl.
Prema istraživanju kompanije "Which?", postoji pet novih prevara na koje ljudi treba da obrate pažnju ove godine.
Stručnjak za potrošačko pravo Liza Veb rekla je: "Odgovornost ne bi trebalo da padne samo na ramena potrošača. Tehnološke platforme i Vlade treba da unaprede svoju igru i spreče prevarante da dođu do potencijalnih žrtava"
"Spear phishing"
Možda ste čuli za fišing prevare, u kojima prevaranti šalju masovne poruke e-pošte navodno od renomiranih preduzeća, uključujući banke i vladina tela, sa nadom da će šačica ljudi nasesti.
Ali prevaranti sada koriste ciljaniji pristup poznat Spear phishing. Oni naime kompromituju podatke žrtava i koriste te lične podatke za ciljane napade, ubeđujući ih da su oni prava organizacija.
Ovi napadi koriste podatke koje su ranije prikupili prevaranti iz masovnih krađa podataka, profila društvenih medija ili prethodnih prevara.
Ideja iza ovih prevara je da će količina istraživanja iza njih navesti žrtve da poveruju da e-pošta, tekstualna poruka ili telefonski poziv moraju biti legitimni.
Ali prave organizacije retko koriste hladne pozive da traže osetljive informacije od svojih kupaca, pa ako niste sigurni, spustite slušalicu i pozovite kompaniju na njen zvanični broj.
Tapjacking
Prevaranti sada mogu da otmu ekran vašeg pametnog telefona, primoravajući vas da obavljate radnje na telefonu a da toga niste ni svesni.
Tapjacking funkcioniše tako što se na ekranu telefona prikazuje preklapanje na koje se može kliknuti.
Ali u stvarnosti to je samo slika, koja vas sprečava da vidite šta zapravo tapkate.
U mobilnoj igri, na primer, može izgledati da se bavite elementima igre, ali u stvari vaši klikovi vrše kupovinu u aplikaciji ili vas prijavljuju na pretplatu preko nevidljivog ekrana ispod preklapanja.
Preporučuje se da se držite aplikacija preuzetih preko izvora kao što su Apple App Store ili Google Play Store i da pročitate recenzije pre nego što počnete da instalirate.
Quishing
Još jedan fišing vidi prevarante koji koriste tehnologiju QR kodova koju smo svi počeli da uzimamo zdravo za gotovo nakon njene masovne rasprostranjenosti u restoranima i barovima tokom pandemije Covida.
Prevaranti koriste QR kodove da dovedu žrtve do lažnih stranica za prijavljivanje, gde mogu da uzmu vaše podatke ili da vas nateraju da se prijavite na skupe pretplate, a da toga nisu svesni.
U nekim slučajevima, ovi QR kodovi se šalju putem e-pošte, prerušeni u legitimnu komunikaciju, često preko prethodno ugroženih adresa e-pošte.
Ali bilo je i izveštaja o lažnim QR kodovima koji su zalepljeni na parking meračima, koji žrtve odvode do lažnih aplikacija koje će ih zatim prijaviti na skupe pretplate
AI i deepfake prevare
Uspon veštačke inteligencije u poslednjih nekoliko godina promenio je pejzaž za prevarante, omogućavajući im da imitiraju stvarne glasove, pa čak i lica.
Kako se AI kontinuirano poboljšava, tako se i alati koje prevaranti imaju na raspolaganju.
Ove prevare se sve više koriste za širenje dezinformacija, pri čemu prevaranti koriste AI ili deepfake video zapise kako bi se lažno predstavljali za ugledne izvore.
Gardijan je u januaru pronašao više od 100 lažnih video snimaka Rišija Sunaka, koji su bili povezani sa imitiranom stranicom BBC koja je promovisala lažnu investiciju.
Prema vlasniku Fejsbuka i Instagrama Meta, oni će instalirati nalepnice kako bi obavestio korisnike ako je video otkriven kao veštačka inteligencija.
Online oglasi
Prošle godine je usvojeni su širom sveta mnogi zakoni o bezbednosti na internetu, ali još nisu u potpunosti stupili na snagu.
Zakoni, između ostalog, podrazumevaju, da će velike onlajn platforme postati odgovorne za ilegalni sadržaj koji se nalazi na njihovom sajtu, uključujući oglase za prevare.
Izvor: blic.rs
