Sombor.info

U zgradi ambulanti nalaze se i tri ambulante Dečijeg odeljenja u kojima se vrše subspecijalistički pregledi dece iz domena: neurofiziologije sa epileptologijom, dečije pulmologije, kardiologije i endokrinologije. Zalaganjem pojedinaca, zaposlenih na Odeljenju, tokom prošle godine nađeni su donatori koji su uložili značajna sredstva za kompletno renoviranje ovih prostorija.

Fondacija „Mozzart“ je donirala novčana sredstva kojima su urađeni kompletni građevinski radovi u renoviranju svih pedijatrijskih ambulanti. Zamenjena je spoljašnja stolarija, ofarbana unutrašnja stolarija i radijatori, zamenjene podne i zidne pločice, okrečeni zidovi, na pojedinim su postavljene i velike, zidne tapete sa dečijim motivima. Takođe, navedena fondacija, donirala je 7 fotelja i 10 stolica za potrebe dečijih ambuanti i odeljenja.

Ovom prilikom kolektiv Dečijeg odeljenja kao i menadžment Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor zahvaljuje se na ovoj značajnoj donaciji za našu ustanovu koja će prvenstveno doprineti ugodnijem boravku dece u ambulantama kao i olakšati rad zaposlenih.

U Somboru u sredu, 21. februara, od 09:00 do 13:00 časova planirana su iskljjuenja struje u sledećim ulicama:

JOVANA SKERLIĆA 1-19 i 2-20,
JOVANA POPOVIĆA 1-7 i 8-12,
DALMATINSKA 1-9A i 2-10,
ILIJE BIRČANINA 47-53 i 62-76

Raspored sahrana na somborskim grobljima

Gradsko veće grada Sombora održalo je 197. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 10 tačaka.

Između ostalog, Gradsko veće je dalo saglasnost na Pravilnik o uslovima obezbeđivanja i pružanja usluge – Personalna asistencija, kao i na Odluku o utvrđivanju ekonomske cene i participacije za uslugu socijalne zaštite – personalni asistent, Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Sombora.

Personalna asistencija je usluga kojom se pruža podrška korisniku u održavanju i unapređivanju kvaliteta njegovog života kroz održavanje što većeg stepena življenja uz aktivno učestvovanje u lokalnoj zajednici. Usluga personalne asistencije dostupna je punoletnim licima sa invaliditetom sa procenjenim I i II stepenom podrške, koja ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, imaju sposobnost za samostalno donošenje odluka, radno su angažovani ili aktivno uključeni u rad različitih udruženja građana, sportskih društava, političkih partija i drugih oblika društvenog angažmana, odnosno uključeni su u redovni ili individualni obrazovni program.

Na 197. sednici, Članovi gradskog veća su odobrili sredstva za potrebe sufinansiranja projekta Gimnazije „Veljko Petrović“ Sombor za razmenu učenika i profesora iz Adane, Turska u iznosu od 245 hiljada dinara. Cilj projekta je da se učenici i profesori iz Adane, upoznaju sa našim gradom, istorijom, kulturom i tradicijom, kao i da naši učenici i profesori posete Tursku.

Drugu godinu zaredom, Gradski Muzej u Somboru i Istorijski arhiv grada zajednički su pripremili izložbu odabranih fotografija grada pod nazivom "Šetnja glavnim sokakom", koja na jedinstven način prepričava događaje sa glavne somborske ulice u različitim vremenskim epohama.

Prepoznatljivo lice bačkog, a po karakteru evropskog grada Sombora, sa glavnim sokakom po sredini venca - pečat je izložbe "Šetnja Glavnim sokakom". Izložba je zajednički projekat Gradskog muzeja u Sombroru i Istorijskog arhiva grada, upriličena povodom obeležavanja Dana grada Sombora.

"Autorke izložbe i mi, kao njihovi producenti, želeli smo da povedemo naše sugrađane u jednu šetnju kroz različite epohe, da osete duh naše glavne ulice, žile kucavice našeg grada", istakao je David Firanj, direktor Gradskog muzeja u Somboru.

Autorke izložbe Milka Ljuboja, muzejska savetnica istoričarka, Anastazija Mako, arhivistkinja Istorijskog arhiva Sombor i Martina Malbaški, kustoskinja istoričarka - posredstvom stotinak jedinstvenih fotografija Sombora ispričale su istoriju grada i prikazale kako je izgledala somborska svakodnevica nekada i kakva je sada.

Obilazak postavke pruža posetiocima jedinstven doživljaj vremenske šetnje centrom Sombora i najpoznatijim somborskim sokacima, dočaravajući fotografijama iz različitih epoha izgled i karakter našeg Sombora, grada koji se diči svojim vekovnim trajanjem, nasleđem iz minulih vremena, te beleži različita stremljenja i hod u skladu sa vremenom.

Izvor: RTV

Karate klub Ravangrad objavio je izveštaj sa upravo održanog prvenstva Bačke. Kako se navodi, predstavnici somborskog kluba na ovom takmičenju osvojili su tri medalje u borbama. Zlatno odličje osvojio je pionir Stefan Lazić (2014. godište, 45 kg).

Srebro odnosno bronza u kategoriji muških nada pripala je Borisu Bodrožiću (2011) odnosno Strahinji Buloviću (2011). Najmlađi član somborskog kluba na ovom prvenstvu bio je Leon Patarčić (2016.godište) kojem je ovo bilo prvo takmičenje ostavio je odličan utisak.

Karate savez Vojvodine je bio organizator, a KK Front (Stara Pazova), tehnički organizator prvog zvaničnog takmičenje u tekućoj godini, koje je održano po pravilima WKF u borbama i katama.

Izvor: somborsport.org

U organizaciji Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor, u Velikoj sali Gradske kuće upriličen je gala koncert profesora i učenika škole pod nazivom „Muzika koja traje“, u okviru obeležavanja Dana grada Sombora.

Tim povodom, koncertu su prisustvovali gradska većnica za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov i gradski većnik za oblast ruralnog razvoja Srđan Savić, te pozdravili prisutne sugrađane.

„Sombor je uvek bio prepoznatljiv kao grad kulture, umetnosti, slikara i pozorišta. Kada govorimo o muzičkoj umetnosti, moramo da pomenemo neke događaje koji su obeležili našu slavnu istoriju kao što je osnivanje Somborskog pevačkog društva, a kasnije i Muzičke škole koja i danas na brojnim takmičenjima ima zapažene rezultate. Večeras u sklopu programa Dana grada imaćemo zadovoljstvo da uživamo u koncertu koji su nam priredili nastavnici i učenici škole i ja vam želim da uživate u koncertu i čestitam vam Dan grada Sombora“, rekla je gradska većnica Stojakov.

Publika je imala priliku da čuje veoma zanimljiva dela poznatih autora na harmonici, oboi, klarinetu i gitari. Orkestar harmonika završio je celokupni program uz pratnju dirigentkinje Milice Malidžan.

U utorak, 27.2.2024. godine, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Nova prostranstva”, umetnika Uglješe Colića, s početkom u 19.00 časova.
Postavka izložbe trajaće do 22.3.2024. godine.

Već i pri prvom suočavanju sa prizorima, nemirnim, vrtložnim, u svakom narednom trenu bar za nijansu drukčijim, prividno samo „sasvim prirodnim“, a u stvari sa senzacijama u beskraju, u prostoru bez ivičnjaka, tamo negde između neba i zemlje, u kakvom su znaku i slike u serijalu „Nova prostranstva“ Uglješe Colića, uz utisak o snažnom, konjovićevskom temperamentu, o spontanosti slikarskog postupka, nesvakidašnjoj dinamičnosti i osećanju za meru pri tvorenju dela, biva jasna i sva ta umetnikova bezostatna privrženost klasičnim, „večnim motivima“.

Njima je, tim svih vremena brujem večnosti i najdirektnije izazvan i njegov uveliko znani ekspresionistički „izražaj slikom“ čiji je primarni cilj „samootkrivanje“ stanja svog bića pri zagledeanju u sebe, trenom pri istovremenom pogledu / uvidu u večno, u svevremeno. Očita je takođe i sva ta umešnost u igri koloritom, Colićeva samosvojna paleta znana, uz sve drugo, i po harmoničnosti u spletu, prepletaju, na taj način i u sadejstvu toplih i hladnih boja, po tvorenju slike i nijansama iste boje, po linijama koje su u njegovom delu doista „gradivni element slike“. Po doslednosti u brizi o presudnom značenju zlatnog preseka po stamenost dela zasnovanog na „izmirenju“ tradicionalnog i urbanog, klasičnog i konceptualnog.

Upravo u ovom serijalu su i slike koje odaju utisak da nastaju i na način kako to pri igri olovkom, bojicama čini dete kome je bitno samo to šta se kao trag njegove geste događa i traje belinom hartije, platna. I uvek je to slikom prizor koji je do trena nastanka tajna i čemu se po okon- čanju dejstva izazova za rad više ne vraća, sliku namerno ne dorađuje, ne umiva, ne ulepšava je i ne ispravlja, ma kakva da je, jer nije li upravo u nedovršenosti svega, pa i samog sveta, draž donekle i smisao samog života.

Na takvu misao o spontanosti i draži novine pri, pogledu na ostvarenja u ovom serijalu navodi upravo ta ničim sputana bliskost, sve to gotovo antejsko sadejstvo između slikara i njegovog likovnog eskpresionizma ostvarenog po meri, odnosno po intuitivnom nalogu koji je, u stvari, direktna posledica, eho vlastitog osećanja i objektivnog, zatečenog sveta, svega onog što se tokom procesa njemu svojstvenog brzog nastajanja slike, bez dužeg, mirnog zastoja, dvouma i samokritičkog zagledanja u već stvoreno, kao u magnovenju zbiva pred slikarevim okom.

Samo tad, ali za sliku sasvim dovoljno! Iz toga proističe i takva uverljivost u predočavanju doživljaja sebe, stanja svoga bića pod bremenom misli o vlastitoj prolaznosti, tegobnom osećanju trenutačnosti koje je tim pre teže pri suočavanju sa onim što se predočava snažnom simboličnošću nebeskog plavetnila, zvonika koji poput uzvičnika, vertikalom ka večnom ustremljeni, u tišini uvek novim prostranstvima plove, a nebitno je gde su pogledom zatečeni. Važno je da su tu, pred našim okom i u večnosti! Svejedno da li u Rusiji, u Sergejevom Posadu, u Grčkoj, ili u Srbiji, u Sremskim Karlovcima, među visovima i u dolinama Fruškogorja, eho su svega onog što je u tom svetu od nemira, od nespokoja.

Slikom, svejedno da li je sa dominantnom plavom, zelenom, crvenom ili bojom zlata kojom odsijavaju ruski hramovi često i magija: stamena, vekovna zdanja plove / brode nebeskom pučinom, a sa dna nevermora pogledom kroz trepavice prati ih, sledi, oko nečije, anđeosko, oko strepljivo, oko, možda, oko detinje. Jasnije naznake Colićevog „naginjanja“ ekspresionizmu bile su vidljive i u njegovim studentskim godinama, posebno pri radu na portretima, ali za razliku od onog vremenonom preobraženog, umećem dosegnutom i dovedenog do potpune samosvojnosti, pri radu na pejzažima, sada je to sa daleko izrazitijim ličnim likovnim pečatom. Objektivnost realnosti sputavala ga je sve do onog trena kada nastaje bunt svemu o ekspresionizmu i njemu znanom, a slikanje mu postaje igra svojstvena Homo ludensu. U toj igri i takva radost, takav ritam i dinamika, česta i vangogovska (samo u citatima) vrtložnost u konceptu po kome će se Uglješa Colić veoma uspešno izdvojiti iz eskspresionističkog mnogogasja ne samo u savremenom srpskom slikarstvu. Ničim znanim sputan, sada je pred belinom platna doista i dečak i čovek koji se igra i koji se raduje onom što iza igre o(p)staje..

Biće je to pred kojim je na sve strane beskraj i samo beskraj bolno posve nedosežan, ali draž je u samoj misli o mogućem slikom bar providu kroz nebesno, vaseljensko, jednako i blisko i zagonetno, a zasigurno uvek upitno: – A gde je u svemu tome, u besktraju i moje mesto? Pariz, akril na platnu, 70 h 40 cm Pred platnom je biće koje se čudi, bez osećaja dejstva sile zemljine teže, koje hodi sa osećanjem da će, jer to najviše i želi, o tome sanja, svakog trena moći da poleti. I to čudo će se zbilja dogoditi kad za sebe nađe onu startnu liniju, ili kad dođe onaj tren kad će na zov odnekudni i do tad nevidljiva krila za let da izrastu. Krila dovoljno snažna da izdrže let providom kroz sve daljine. Let bez teretne, sputavajuće misli o nužnom povratku u „već viđeno“. Ili bez strepnje od misli da negde u nebeskim visinama postoji i ta žâr od koje se krila, kao ona Ikareva, u zenitnom trenu obesnaže i nastaje pad u ponor od beznadežja. Tamo negde između neba i zemlje.

David KECMAN DAKO

Biografija:

Uglješa Colić (1989, Novi Sad) doktor umetnosti – likovne umetnosti Do sada je imao 72 samostalne i preko 100 grupnih izložbi. Učestvovao je na preko pedeset likovnih kolonija u zemlji i inostranstvu. Izlagao u Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji, Italiji, Španiji, Portugalu, Turskoj, Mađarskoj, Rumuniji, Portoriku, Grčkoj, BIH, Kirgiziji i širom Srbije. Istražuje i eksperimentiše u različitim stilovima i tehnikama, tradicionalnim i novim medijima. Pored crtanja, slikanja, grafike i vajanja bavi se i izradom scenografije i kostimografije, oslikavanjem murala, kao i istraživanjem sinergije različitih umetnosti. Organizator različitih umetničkih projekata i performansa, međunarodnih izložbi, projekcija, okruglih stolova, seminara, kao i likovnih radionica i autorskih vođenja kroz izložbe.

Radio je kao gostujući predavač u Srbiji, Rusiji i Francuskoj. Osnivač i član Udruženja nezavisnih umetnika Novi Sad od 2013. godine. Od 2018. član Upravnog odbora Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Pokretač i glavni urednik časopisa „UPS – umetnost pre svega“ od 2020. godine. Počasni član Udruženja umetnika „Likovni krug“, Novi Sad od 2023. godine. Radi kao profesor Strukovnih studija na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu

Pored akutnog infarkta miokarda i arterijske hipertenzije danas u najčešće bolesti srca spadaju i poremećaji srčanog ritma, odnosno aritmije, a kao njihov najzastupljeniji oblik izdvaja se atrijalna fibrilacacija.

- Kao poremećaj srčanog ritma, javlja se kod osoba sa koronarnom bolešću srca, odnosno ishemijskom bolesti u koje spada grupa bolesti izazvane smanjenim protokom krvi kroz srčane arterije, zatim kod osoba sa slabošću srčanog mišića, bolešću mitralnog zaliska, posebno mitralnoj stenozi, povećanoj funkciji štitaste žlezde, bolestima srčane kese. A kod jednog broja bolesnika uzrok ne može da se otkrije- objašnjava mr sc.med dr Ognjen Gudelj, internista - kardiolog.

A česta bolest je u progresiji.

- Dve decenije unaza kako u svetu, tako i kod nas, beleži se nezapamćen porast ove aritmije, tako da je stekla epitet nezarazne kardiovaskularne epidemije. Procenjuje se da će njena učestalost biti dvostruko veća u narednih 50 godina, pa se sa pravom na ovu bolest gleda kao na bolest u usponu, a mehanizmi njenog nastanka i lečenja su pod konstantnim medicinskim istraživanjima- naglašava.

Kad se genetika, povezena sa svim oblicima kardiovasklularnih oboljenja ostavi po strani, kao uzroci pomenute aritimije izdavajaju se preterani stres, konzumiranje cigareta, alkohola, korišćenje psihoaktivnih supstanci.

- Kod opasnih aritmija ne moramo da imamo izražene simptome i obrnuto, bezopasne aritmije kod pojedinih pacijenata izazivaju vrlo neprijatne simptome- ističe doktor.

Bolest ne mimoilazi ni mlađu populaciju, sa aritmijom se bore i aktivni i bivši sportisti koji na ovom polju čak i prednjače u odnosu na ostale grupe pacijenata. Kad je reč o razlikama između polova, aritmija ih briše, pa podjednako pogađa i žene i muškarce.

- Rizik da tokom života dobije atrijalnu fibrilaciju ima svaki četvrti muškarac i žene starije od 40 godina- objašnjava dr Gudelj.

Atrijalna fibrilacija može da izazove nastanak tromba, tromboembolijsku bolest ili moždani udar.

- Lečenje ovog oblika aritmije je dosta kompleksno i podrazumeva pre svega ponovno uspostavljanje i održavanje sinusnog ritma, odnosno kontrolu frekvence komora. Može da uključuje primenu beta blokatora i antiaritmika, terapija je ponekad invazivna, u obliku radiofrekventne ablacije (invazivno nehiruško lečenje aritmija, prim.a) - kaže doktor.

Drugi način lečenja primenjuje se i u prevenciji moždanog udara kad pacijent nije u mogućnosti da prima lekovi protiv zgrušavanja krvi.

- Metoda podrazumeva tretiranje izvorišta aritmija radio-frekventnom energijom koja vrši destrukciju tkiva i na tom mestu se stvara ožiljak koji sprečava dalje širenje abnormalnih impulsa kroz srce- objašnjava dr Ognjen Gudelj.

Aritmije treba sprečiti odgovarajućim preventivnim merama. Lekar kao uzrok povećane stope ove bolesti navodi nerazvijenu kulturu brige o zdravlju, odnsono zanemarivanje reedovnih sistematskih pregleda kojima mogu da se spreče ozbiljnija srčana obolenja. Redovnim kontroloma, pravilnom ishranom, držanjem stresa pod kontrolom i zdravim stilom života aritmije se mogu preduprediti.

Izvor: blic.rs

Tvrdi da porodica igra glavnu ulogu, ali i jedna stavka ima ogroman uticaj.

ZAŠTO DECA POSTAJU UBICE? Psiholog otkriva glavne OKIDAČE, upozorava RODITELJE na OVO!Foto: youtube/printscreen/ This Morning, PA, Privatna arhiva
Pitanje šta pokreće nekoga da ubije dugo je vladalo svetom kriminalne psihologije. Ali, šta pokreće decu da ubiju, to je pitanje koje postavlja nove izazove.

Nakon što su tinejdžeri Skarlet Dženkinson i Edi Retklif osuđeni na doživotnu kaznu zatvora zbog ubistva 16-godišnje Brijane Gej, to pitanje je više nego ikad pod lupom.

- Ovo je jedan od najpotresnijih slučajeva s kojima sam se ikada susrela - izjavila je zamenica glavnog krunskog tužioca Ursula Dojl iz "CPS Mersey-Cheshire" u saopštenju objavljenom u decembru.

Keri godinama istražuje slučaj "deca ubice"

Ali Dženkinson i Retklif nisu jedina deca koja su oduzela nečiji život. Dvoje tinejdžera, koji su imali 15 godina u vreme kada je Brijana ubijena, uhapšeni su na 30. godišnjicu smrti Džejmsa Bulgera, koji je ubijen od strane desetogodišnjaka Roberta Tomsona i Džona Venablesa 1993. godine.

- Teško mi je da shvatim kako se ovo i dalje dešava do današnjeg dana. Dvoje dece su oduzela život drugom detetu - izjavila je majka Džejmsa Bulgera.

- Svim ljudima koji su bili u mojoj situaciji, jako mi je žao ove porodice. Sada su na dugom putu, dugoj borbi bez svog deteta. Ponovo čuti da su dvoje dece oduzela ne samo život mlade devojčice, već i uništila celu porodicu, kao što su Tomson i Venables učinili sa mojom, to je jako teško shvatiti. Nisam mislila da ćemo ovde biti i razgovarati o nekome drugom u sličnim okolnostima - dodala je, prenosi "Mirror".

Brijana je bila transrodna osoba, koja je nedužno stradala

Prema podacima Ministarstva pravde, devet osoba uzrasta od 12 do 17 godina širom Engleske i Velsa osuđeno je za ubistvo 2017. godine, a taj broj se povećao na 36 u 2022. Anketa Fondacije za suzbijanje nasilja među mladima otkrila je da je 16 odsto tinejdžera (uzrasta od 13 do 17 godina) u Engleskoj i Velsu bilo žrtva nasilja u proteklih 12 meseci.

- Još uvek je vrlo retko da deca počine nasilne činove, a kamoli ubistvo, i zato to privlači medijsku pažnju jer je to neobičan događaj - objašnjava forenzički psiholog dr Keri Nikson.

Šta decu tera na nasilna dela?

Dr Nikson ističe značaj traumatske pozadine kod dece koja se upuštaju u nasilna dela. Ona navodi da većina dece koja počine ozbiljne zločine dolazi iz disfunkcionalnih porodica, sa siromaštvom, drogom i alkoholom. Ističe se da je retko da deca iz stabilnih i ljubavnih sredina čine takva dela, što ukazuje na važnost porodičnog okruženja u formiranju ponašanja dece.

Nedostatak ljubavi u porodici može dovesti do toga da dete oseća ljubomoru i potrebu za stalnim takmičenjem.

Dr Holmes upozorava da su tinejdžeri posebno izloženi riziku od ubijanja drugih ljudi zbog povećanog nivoa hormona. Tada su manje empatični, te ne vide dalje posledice.

Takođe, digitalno okruženje, internet, ima veoma veliki uticaj na decu. Ističe se da nasilni sadržaji može desenzibilizovati decu, što znači da je praćenje aktivnosti na internetu veoma važno.

Podsetimo

Kosta Kecmanović, dečak-ubica, koji je počinio masakr u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" kada je ubio devet učenika i radnika obezbeđenja Dragana Vlahovića.

Samo dva dana kasnije, 5. maja se desila ogromna tragedija, kada je U. B. (rođen 2002. godine) u ponoćnom napadu automatskim oružjem ubio 8 osoba a ranio 14 osoba.

Iako zvuči strašno, i deca koja se smatraju nevinim bićima sposobna su za strašne zločine, čak i one sa predumišljajem, kako je bilo i u ovim slučajevima.

Izvor: republika.rs