Pre tri godine napustio nas je legendarni kantautor Đorđe Balašević.
On je rođen u Novom Sadu 11. maja 1953. godine, a muzičku karijeru započeo je 1977. godine, kada se pridružio grupi „Žetva“.
Solo karijeru je započeo 1982. godine albumom „Pub“ koji je ostvario veliki uspeh. Usledli su ništa manje uspešni albumu, a poslednji, „Rani mraz“, objavio je 2004. godine.
Držao je posećene koncerte širom bivše Jugoslavije, a kako za sebe, hitove je pisao i za druge izvođače. Samo neki od onih za koje je pisao jesu Kiki Lesendrić, Frano Lasić, Zdravko Čolić, Biljana Krstić, Miki Jevremović, Željko Samardžić, Miroslav Ilić, Arsen Dedić, Srebrna krila, Jadranka Stojaković i drugi.
Često je isticao to da je njegov život poptimio potpuno novu dimenziju kada je upoznao Oliveru kojom se kasnije i oženio i sa kojom je dobio troje dece, sina Aleksu i ćerke Jovanu i Jelenu. Svojoj Olji posvetio je većinu svojih pesama i bila mu je večita inspiracija.
Đoletove tri pesme, „De mol“, „Devojka sa čardaš nogama“ i Drvena pesma“ uvrštene su u udžbenike za osnovne škole u Srbiji, dok su „Naopaka bajka“, „Čovek sa mesecom u očima“ i „Neki novi klinci“ uvrštene u Antologiju srpske poezije koju je priredio Nenad Grujičić.
Balašević nije voleo da se previše medijski eksponira, a svoju intimu i porodicu pokušao je da sačuva i zaštiti na sve načine. O njegovom životu ne zna se previše, ali jedan od najtežih trenutaka, kako je on pričao, bio je period kada mu se rodila ćerka Jovana.
Đorđe je u tom trenutku služio vojni rok, a ćerku je prvi put video tek mesec dana nakon rođenja jer nije smeo da prelazi granicu. Naime, njegova supruga Olivera se, zbog epidemije meningitisa koja je tada vladala u Novom Sadu, porodila u Budimpešti.
Imao je ogromnu tremu kada je čekao da se rode Jelena i Aleksa, ali svoju decu je smatrao onim najlepšim što m u se u životu dogodilo. Za velike praznike, letnje i zimske odmore nikada nije nastupao jer je želeo da provodi vreme sa njima.
Jednu od najvećih trauma doživeo je 1999. godine, kada je njegova ćerka Jelena imala tešku saobraćajnu nezgodu. Automobil u kom se nalazila se prevrnuo na krov, a tom prilikom Jeleni su slomljeni vratni pršljenovi, što je izazvalo potpunu oduzetost svih udova. Iako su šanse za oporavak bile male, Jelena je već naredne godine počela da hoda, a Đole je više puta govorio o tome da je ovo period od kog se nikad nije oporavio.
Ona je kasnije priznala i da je njen otac pesmu „Naopaka bajka“ napisao upravo nakon njene nesreće, te da je to jedina njegova pesma koju ona ne voli da sluša.
„To je tatina pesma koju izbegavam da čujem. Bojim je se na neki način. Sećam se kada je došao iz studija, on je meni najavio da će napraviti pesmu koja je vezana za događaj koji se celoj mojoj porodici desio 1999. godine, kada sam ja imala saobraćajnu nezgodu. Ja sam bila teško povređena i to je, nažalost, ostavilo, za ceo život, trag na sve nas. Ipak, iz toga smo zajedno izašli kao pobednici… To je jedina pesma koju izbegavam u širokom luku. Vraća me na taj period koji je izgledao kao jedan tunel, bez i najmanjeg zraka svetlosti. Na sreću smo prevazišli to, svi zajedno“, rekla je ona svojevremeno u emisiji „Mojih 50“.
Jedna od najpoznatijih pesama koju je kantautor napisao u svojoj višedecenijskoj karijeri je „Ne lomite mi bagrenje” iz 1986. godine.
Gostujući u emisiji „Pesnik panonskog srca“, prijatelj čuvenog muzičara Vuk Žugić otkrio je kako su nastali stihovi jedne od najpopularnijih pesama Đorđa Balaševića.
„Ugovorali smo te tradicionalne novogodišnje koncente. Sektor za kulturu nalazi se iznad velike dvorane i povezan je sa binama sa kojih smo pratili koncerte i on je (Đorđe Balašević) došao da potpiše ugovor za novogodišnje koncerte i tada je bila glavna vest da dolazi voz sa našim građanima sa Kosova koji žele da ih neko primi iz rukovodstva naše zemlje zbog svega što se njima i u njihovim životima dešavalo“, ispričao je Žugić svojevremeno u pomenutoj emisiji i dodao:
„Dok je on sa Balaševićem pregovorao o novogodišnjim nastupima, rukovodstvo zemlje je odlučilo da naši ljudi sa Kosova budu primljeni u velikoj dvorani ‘Sava centra. I Đole je rekao: ‘Hajde da vidimo, da to posmatramo’. Sala je bila prepuna Srba sa Kosova, najšireg dijapazona starosti. I oni su izlazili jedan po jedan i pričali strašne životne priče. Bilo je to dirljivo. I jedan veliki čovek Balašević Đorđe slušao ih je puna četiri sata. Pozdravili smo se, potpisali ugovor, a on mi je kasnije javio da je ‘napisao posebnu pesmu’, a radilo se upravo o numeri ‘Ne lomite mi bagrenje’.“
„Dugo su je povezivali samo sa Kosovom i stradanjem Srba na Kosovu, ali ona je kao i sve njegove jednog filozofskog, metaforičnog značenja. Ne lomite mi život, bilo gde i bilo kome. Ne lomite ono najlepše što osećam prema svojim ljubavima, prema svom bagrenju, prema svemu što su naši životi“, opisao je Vuk Žugić u emisiji „Pesnik panonskog srca“ na RTS-u.
Đorđe Balašević je u novembru 2019. godine doživeo infarkt miokarda i ugrađeni su mu stentovi. U februaru 2021. oboleo je od koronavirusa i bio je na kućnom lečenju sve do 16. februara, kada mu se naglo pogoršalo stanje. Preminuo je tri dana kasnije u KC Vojvodine od posledica upale pluća izazvane koronavirusom.
Grad Novi Sad proglasio je dan žalosti 21. februara, kada je Balašević sahranjen. Komemoracija, na želju porodice, nije održana.
Izvor: nova.rs
