Sombor.info

Policija u Srbobranu podneće krivičnu prijavu protiv D. Š. (71) iz okoline ovog mesta zbog trgovine drogom.

Pregledom osumnjičene i pretresom njene kuće policija je pronašla 20 paketića marihuane - piše 021.rs.

Takođe, pronađeno je šest paketića amfetamina.

Po nalogu višeg javnog tužioca u Somboru, protiv osumnjičene će biti podneta krivična prijava.

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila blizu raskrsnice puta Odžaci - Ratkovo, oko 12 časova, život je izgubio osamdesetogodišnji vozač automobila marke "punto".
Drugi učesnik nesreće, 23-ogodišnji vozač "audija", zadobio je povrede i trenutno se nalazi u Opštoj bolnici Sombor.

Nesreća se desila usled direktnog sudara između "audija" i "punta", a uzrok je, prema još nezvaničnim informacijama, gubitak kontrole nad vozilom od strane vozača "punta", koji je iz nepoznatih razloga prešao na suprotnu saobraćajnu traku - piše RTV.

Policijski uviđaj trajao je skoro dva sata, tokom kojih je saobraćaj na toj deonici bio obustavljen.

S obzirom na ovu tragediju, apeluje se na vozače da budu maksimalno oprezni tokom vožnje i da uvek poštuju ograničenja brzine kako bi se sprečile nesreće i sačuvali životi na putevima.

Priča o Veri Pešić jedna je od najzagonetnijih iz perioda Drugog svetskog rata na ovim prostorima – priča o ženi koja je, po svemu sudeći, znala previše.

Rođena 1919. godine u okolini Leskovca, odrasla je daleko od sveta u kojem će kasnije provesti život. Njen put nije bio pravolinijski niti unapred određen. U Beograd dolazi kao mlada žena, u grad koji već živi pod tenzijom nadolazećeg rata, u atmosferi u kojoj se sve menja brže nego što može da se razume.

Ubrzo ulazi u krugove ljudi koji nisu bili obični – oficira, političkih aktera i osoba povezanih sa obaveštajnim strukturama Kraljevine Jugoslavije. Njeno ime dovodi se u vezu sa nemačkim oficirima, ali i sa pripadnicima jugoslovenskih i četničkih struktura, uključujući i krugove bliske Draža Mihailović - piše Direktno.

Tu počinje priča koja nikada nije do kraja razjašnjena.

Tokom Drugog svetskog rata, Vera Pešić postaje deo složene mreže odnosa u kojoj je bilo gotovo nemoguće razaznati ko zaista kome pripada. Beograd pod okupacijom bio je mesto gde su informacije vrednije od lojalnosti, a ljudi su često igrali više uloga istovremeno.

U njenom slučaju, ta višeslojnost postaje suština.

Postoje tvrdnje da je sarađivala sa Abver, ali i da je održavala kontakte sa jugoslovenskim oficirima i pripadnicima pokreta otpora. Njeno ime pojavljuje se u različitim izveštajima, ali nikada sa potpunom sigurnošću – kao da je uvek bila korak ispred onih koji su pokušavali da je definišu.

U takvom svetu, granica između saradnje i preživljavanja nije bila jasno povučena.

Njena ličnost često je opisivana kroz prizmu šarma i uticaja koji je imala na muškarce iz političkih i vojnih krugova. Ipak, iza tih opisa krije se mnogo složenija slika.

Kretala se u prostoru u kojem su informacije bile valuta. Znala je kome da priđe, kada da ćuti, a kada da govori. To nije bila slučajnost, već veština koja se u ratu brzo uči – ili se ne preživi.

Ljudi oko nje donosili su odluke koje su imale posledice po mnoge živote. U takvom okruženju, bliskost nikada nije bila bez rizika.

Godine 1944, kako se rat bližio kraju i odnosi snaga menjali, prostor za manevrisanje postajao je sve uži. U takvim okolnostima, oni koji su se kretali između strana najčešće su prvi dolazili na udar.

Vera Pešić biva uhapšena i iste godine streljana. Imala je svega 25 godina.

Njena smrt nije donela razjašnjenje. Nije zatvorila pitanja koja su ostala iza nje – naprotiv, otvorila je nova.

I danas, njeno ime nosi više verzija nego što ih istorija može pouzdano potvrditi. U jednoj je špijunka koja je igrala opasnu igru. U drugoj, žena koja je pokušavala da opstane u vremenu u kojem su izbori bili ograničeni.

Možda je istina negde između. Možda je bila i jedno i drugo, a možda je najveći deo njenog života ostao upravo tamo gde je i nastao – u senci, među ljudima koji nikada nisu govorili sve što znaju.

U potrazi za dugovečnošću i kvalitetnijim životom sve više pažnje privlače jednostavne, svakodnevne navike koje ne uključuju skupe tretmane ni rigorozne režime.

Upravo takav pristup: sporiji tempo, više kretanja i naglasak na međuljudskim odnosima, danas se na društvenim mrežama naziva nonnamaxxing. Iako zvuči kao prolazni trend, iza njega stoje vrlo konkretne, dugoročno održive navike.

Italija je među vodećim zemljama po očekivanom životnom veku, a broj stogodišnjaka stalno raste. Život italijanskih baka zato je pravi uzor i inspiracija, a od njih se zaista može mnogo toga naučiti.

Dakle, u čemu je tajna?

Prihvatanje starenja

U italijanskoj kulturi starenje se ne skriva. Starije žene ne pokušavaju da izgledaju mlađe po svaku cenu: nose ono što žele, odlaze na plažu bez ustručavanja i ne odriču se sopstvenog stila. Takav stav nije samo estetski, već i psihološki važan. Istraživanja pokazuju da pozitivan pogled na starenje može uticati na sporiji biološki proces starenja i bolje opšte zdravlje - piše B92.

Aktivna uloga u porodici i zajednici

Bake u Italiji često imaju ključnu ulogu u svakodnevnom životu porodice, naročito kada je reč o brizi za unuke. Osim emocionalne vrednosti, takva uključenost povezuje se i s boljim kognitivnim funkcijama u starijoj dobi.

Ali i van porodice pomaganje drugima, volontiranje ili svakodnevne sitnice, dokazano doprinose dužem i ispunjenijem životu.

Kretanje kao stil života

Hodanje je sastavni deo svakodnevice. Gradovi i sela prilagođeni su pešacima, a mnogi stariji ljudi i dalje se oslanjaju na svoje noge kao primarno prevozno sredstvo. Redovno hodanje, čak i u kraćim intervalima, smanjuje rizik od prerane smrti i donosi bolje zdravlje.

Sporiji ritam i prisutnost u trenutku

U italijanskim kafićima često se može videti kako starije žene jednostavno uživaju u kafi, bez mobilnog telefona i žurbe. Taj dolce far niente odražava širi kulturni pristup životu. Manje multitaskinga, više fokusa na trenutak. Upravo takva svesnost smanjuje stres i doprinosi mentalnoj otpornosti.

Sezonska i jednostavna ishrana

Naglasak je na svežim, sezonskim namirnicama, pripremljenima na jednostavan način. Mediteranska ishrana, bogata maslinovim uljem, povrćem, voćem i celovitim žitaricama, već je dugo se dovodi u vezu s dugovečnošću i s manjim rizikom od hroničnih bolesti.

Vlada Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima kojima se predviđa mogućnost da svako tokom života izjavi da li želi da daruje svoje organe i tkiva nakon smrti.

Predviđeno je da osobe koje potpišu izjavu o darivanju budu upisane u Registar lica koja žele da daruju svoje organe odnosno tkiva, ali da postoji i Registar lica koja su izjavila da ne žele da budu donori - piše n1info.rs.

U saopštenju Vlade Srbije piše da će srodnici umrlog odlučivati o doniranju njegovih organa samo u slučaju da ta osoba prethodno nije dala izjavu o doniranju ili izjavu o protivljenju.

Utvrđen je i redosled prvenstva u tim situacijama, pa će punoletno dete imati prednost u odnosu na supružnike ili vanbračne partnere, a njih slede roditelji i punoletni brat ili sestra umrlog.

Ukoliko nijedan član porodice ne stekne pravo da daje ili odbije saglasnost u skladu sa zakonom, to može da učini etički odbor zdravstvene ustanove.

"Jasno i precizno su definisane dužnosti koordinatora, odnosno člana koordinacionog tima, pre nego što započnu procedure preuzimanja organa, odnosno tkiva sa preminulog lica, postupci upoznavanja i komunikacije sa članovima porodice preminulog lica, kao i čuvanje tela preminulog na način koji ne vređa poštovanje i dostojanstvo preminulog i porodice", piše u saopštenju.

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici i Odluku o izmeni Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2027. godine. "Odluka predviđa jačanje sveobuhvatnog institucionalnog odgovora u skladu sa međunarodnim standardima i kroz koordinisane javne politike. Uspostavlja se sistem obaveznog nadzora i psiho-socijalnog savetovanja za učinioce krivičnih dela iz ove oblasti", navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da je predviđeno prikupljanje i analiza podataka, kao i uspostavljanje centralne evidencije o slučajevima nasilja koju vodi nadležno tužilaštvo.

Naučnici ukazuju da bi poremećaj u nivou neurotransmitera mogao da igra važnu ulogu u pojavi tinitusa – upornog zujanja u ušima, što otvara vrata novim terapijama.

Tinitus, stanje koje milioni ljudi širom sveta opisuju kao uporno zujanje, pištanje ili brujanje u ušima, mogao bi biti bliže povezan sa hemijom mozga nego što se do sada mislilo.

Novo istraživanje ukazuje na značajnu ulogu jednog ključnog neurotransmitera u nastanku ovog poremećaja, što bi u budućnosti moglo dovesti do preciznijih i efikasnijih načina lečenja.

Iako se tinitus često dovodi u vezu sa oštećenjem sluha ili izloženošću glasnoj buci, naučnici sve više sumnjaju da se njegovi koreni nalaze dublje – u načinu na koji mozak obrađuje zvučne signale, prenosi RTS.

Neurotransmiter serotonin, najpoznatiji po svojoj ulozi u regulisanju raspoloženja, takođe može uticati na težinu tinitusa, otkrilo je novo istraživanje.

Prema studiji naučnika u SAD i Kini na miševima, povećanje signalizacije serotonina u određenom moždanom krugu povećalo je ponašanja povezana sa neurološkim poremećajem.

Pošto je serotonin često usmeren na ublažavanje simptoma depresije i anksioznosti, ovo otkriće bi moglo pomoći u razvoju tretmana koji ublažavaju ova stanja bez pogoršanja tinitusa.

„Sumnjali smo da serotonin ima veze sa tinitusom, ali nismo zaista razumeli kako. Sada smo, koristeći ponašanje miševe, pronašli određeno moždano kolo koje uključuje serotonin i koje ide direktno u slušni sistem – i otkrili smo da može izazvati efekte slične tinitusu“, kaže neuronaučnik Ženg-Ćuan Tang sa Univerziteta Anhui u Kini.

Mnogi pacijenti koji pate od tinitusa, prijavljuju i ansioznost i depresivna stanja

Tinitus se obično definiše kao „fantomski“ zvuk koji čuje samo pacijent, često visokofrekventno zvonjenje, šištanje, zujanje ili pulsiranje. Neki od osnovnih mehanizama su poznati, kao što su gubitak sluha ili nakupljanje cerumena, ali u mnogim slučajevima izgleda da je u pitanju neurološki problem, generisan ne u ušima već u sistemu funkcionisanja mozga.

Teško je opisati neumoljivu patnju slušnog sistema koji jednostavno neće da se ućuti, ali mnogi pacijenti takođe prijavljuju depresiju, anksioznost i suicidalne ideje. Lečenje ovih poremećaja raspoloženja često uključuje klasu lekova koji se nazivaju selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), koji blokiraju reapsorpciju serotonina u neuronima, povećavajući signalizaciju serotonina.

Nekoliko studija u poslednjih nekoliko decenija ukazalo je na vezu serotonina i tinitusa, ali su nedostajali direktni dokazi o vezi i mehanizmu. Da bi istražili ovaj mehanizam, istraživači su osmislili eksperiment na miševima.

Prvo su mapirali put od regiona koji proizvodi serotonin u moždanom stablu, do slušnog regiona. Taj put pomaže u regulisanju načina na koji se zvučni signali obrađuju u mozgu. Zatim su genetski izmenili miševe tako da mogu da koriste ili svetlost ili lekove za aktiviranje neurona koji oslobađaju serotonin.

Miševi sa uključenim serotoninskim kolima i kontrolna grupa miševa su zatim testirani korišćenjem nekoliko modela kako bi se videlo da li se ponašaju na način koji sugeriše da doživljavaju subjektivni zvuk.

„Kada stimulišete ove serotonergijske neurone, možemo videti da to stimuliše aktivnost u slušnom regionu mozga. Takođe smo videli da se životinje tada ponašaju kao da pate od tinitusa. Drugim rečima, to proizvodi simptome koje bismo očekivali da se dožive kao tinitus kod ljudi“, kaže neurolog Lorens Trasel sa Univerziteta za zdravlje i nauku Oregona.

Kada su koristili inhibitorne alate da bi potpuno isključili ovo serotonergičko-slušno kolo, ponašanje slično tinitusu kod miševa se smanjilo. I konačno, kada su koristili glasnu buku da bi izazvali tinitus, miševi su se ponašali na isti način kao kada je aktivnost serotonina bila pojačana.

Rezultati ukazuju na to da je veza između serotonina i tinitusa stvarna i da ovo moždano kolo može igrati direktnu ulogu u stvaranju fantomskih zvukova koje doživljavaju pacijenti, što zahteva dalja istraživanja na ljudima.

Takođe ukazuje na to da lečenje depresije ili anksioznosti koja se javlja sa tinitusom zahteva pažljivost u procesu lečenja.

„Naša studija ukazuje na delikatnu ravnotežu. Možda je moguće razviti lekove specifične za ćelije ili regione mozga koji usmeravaju povišenje serotonina u nekim regionima mozga, ali ne i u drugima. Na taj način, možda je moguće odvojiti korisne i važne efekte antidepresiva od potencijalno štetnih efekata na sluh“, dodaje dr Trasel.

Nalazi su objavljeni u Proceedings of the National Academy of Sciences.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja donelo je rešenje o nominalnim iznosima socijalne pomoći.

Osnovica za utvrđivanje visine novčane socijalne pomoći, koja usklađena sa indeksom potrošačkih cena u prethodnih šest meseci od 1. aprila 2026. godine iznosi 12.536,00 dinara - piše Danas.

Tako je za pojedinca, odnosno nosioca prava u porodici pomoć 12.536,00 dinara. Za svaku narednu odraslu osobu u porodici dodaje se još 0,5 od osnovice ili 6.268 dinara.

Za dete do 18 godina dodaje se još 0,3 od osnovice ili 3.761 dinara.

Ovi iznosi socijalne pomoći primenjuju se od isplate za april 2026. godine.

Oni koji žele da upišu auto-školu i dobiju vozačku dozvolu najpre moraju da obave lekarski pregled, kako bi dobili uverenje kojim dokazuju da su sposobni da upravljaju motornim vozilom. To lekarsko uverenje, ukoliko je pozitivno mišljenje lekara na Medicini rada gde se i obavljaju ovakvi pregledi za vozače, može da vam važi do 65 godine. Samo ukoliko postoje neka ograničenja, bolesti ili ste profesionalni vozač onda ste prinuđeni da idete češće na lekarski pregled.

Propisi vezani za vozačke dozvole definisani su u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima i posebnom Pravilniku. Profesor Saobraćajnog fakulteta Krsto Lipovac objašnjava da naš zakon u tom delu prati evropsku direktivu o vozačkim dozvolama, te da u takozvanom aneksu 3 koji se tiče zdravstvenih pregleda predviđa minimalne zdravstvene uslove koje kandidat za vozača mora da ispunjava da bi počeo praktičnu nastavu, odnosno obuku vožnje - piše Danas.

“Oni su manje više takvi da sasvim jasno isljučuju ekstreme, ali nisu rigorozni u smislu da ne bismo uskratili privilegiju upravljanja vozilom nepotrebno velikoj kategoriji ljudi. Kao i većina drugih propisa manji je problem šta piše u zakonu, mnogo je veći problem kako mi sprovodimo zakon. I u tom delu Zakona o bezbednosti saobraćaja je eksplicitno navedeno da neko da bi počeo obuku praktične vožnje mora pribaviti i važeće lekarsko uverenje o sposobnosti da učestvuje u saobraćaju. Međutim, u praksi lekari, u nekim slučajevima, s jedne strane podcenjuju značaj ovih pregleda pa možda nedovoljno detaljno analiziraju pojedine bolesti koje bi bile nespojive sa upravljanjem vozila”, kaže profesor Lipovac.

Drugi problem je, kaže on, što ti lekari koji potpisuju o lekarsko uverenje nemaju uvid u istoriju bolesti u zdravstvenom kartonu tog vozača ili kandidata za vozača. Lipovac kaže da se ne može očekivati da će lekar kroz razgovor koji traje 5 do 10 minuta utvrditi da je slabijeg psiho-fizičkog stanja ili da se leči od teškog dijabetesa, alkoholizma ili možda šizofrenije.

“Neke od tih bolesti lekar ne može da otkrije na osnovu kratkog razgovora i onda se najčešće taj pregled svodi na intervju, gde lekar pita vozača da li ste imali neku bolest on kaže “ne” ovaj zaokruži. Eventualno psiholog detaljnije popriča sa vama i to je to. A ukoliko bi imao uvid u zdravstveni karton gde je navedeno sve vezano za zdravstveni status vozača onda bi mogao da obrati pažnju i da recimo na osnovu tog kartona napiše negativan stav u lekarskom uverenju. Veliki problem je i što zdarvstvene ustanove nisu međusobno povezane, te se može desiti da u jednoj ustanovi dobijete negativan stav u lekarskom uverenju zbog recimo vida, a odete u drugu i tamo dobijete pozitivno mišljenje. To kod nas nije sistemski sprečeno, dakle moguće je”, navodi naš sagovornik.

Kao najveći problem ističe to što je privatnim zdravstvenim ustanovama omogućeno da rade lekarske preglede vozača samo na osnovu toga što imaju dovoljno angažovanih lekara različite specijalnosti koji su neophodni za to.

“To je poslužilo jednom broju ustanova da u jednoj, mogu reći, nelojalnoj konkurenciji spuštanjem cena pa i kvaliteta usluge dođu do veće zarade. Ako tome eventualno pridodamo da su možda, ja nemam podatke, skloni i nesavesnom radu i spremni da nešto previde, potpišu a da se nisu uverili da je tako onda se otvara mogućnost za situaciju da neko dobije lekarsko uverenje a da se moglo utvrditi da on ipak nije sposoban za upravljanje vozilom. Tako imamo vozače sa smanjenim fizičkim sposobnostima, vozače bez udova, bez nogu ili bez ruke a da to nije naglašeno u lekarskom uverenju. On vozi normalno vozilo umesto da mora voziti vozilo koje je posebno prilagođeno tom fizičkom hendikepu”, naglašava Lipovac.

On ističe da vozači do 65 godine samo produžavaju vozačku dozvolu, ali nemaju obavezu da prilažu u policiji i lekarsko uverenje. Tek nakon navršenog 65. rođendana radi se lekarski pregled i dozvola se produžava na onaj period na koji je i lekarska komisija navela u uverenju, ali ne više od 5 godina.

“Jedino određene kategorije vozača kao što su vozači profesionalci, vozači koji voze autobuse, teretna vozila moraju periodično da se podvrgavaju lekarskim pregledima i to uverenje o lekarskom pregledu, po pravilu, ili nose sa sobom ili se nalazi u firmi za koje vrše prevoz i vodi se posebna evidencija njihovih lekarskih pregleda, kao i evidencija tehničkih pregleda vozila. Oni su izloženi češćim redovnim kontrolama, pri tom kod njih su te kontrole i detaljnije, ali opet postoji onaj rizik da preduzeće, odnosno vlasnik tog transportnog preduzeća traži neku privatnu zdravstvenu ustanovu sa kojom ima dobar dogovor i nešto nižu cenu ponude i da im gledaju “kroz prste” kako bi imali klijenata i tako dalje. E to je opet stvar doslednosti u sprovođenju propisa i naravno savesti lekara koji su spremni da udare svoj pečat a da se nisu uverili da je taj vozač sposoban da profesionalno upravlja vozilom”, objašnjava on.

Lipovac napominje da nemamo dokaze koliko je slučajeva bilo da je baš zbog zdravstvenog statusa vozača došlo do neke saobraćajne nesreće, jer je to teško i dokazati, ali zaključuje da bi imalo doprinosa i kada se završi uvezivanjem informacionog sistema u zdravstvu i kada podaci o lekarskim pregledima vozača budu u jedinstvenoj bazi podataka.

Sa druge strane, doktorka sa Medicine rada napominje da lekarske preglede za vozače mogu da rade samo sertifikovane zdravstvene ustanove.

“Pregled vrši psihijatar, psiholog, oftamolog i zaključak daje specijalista medicine rada. On je jedan od prvih lekara kome se vozač ili kandidat za vozača javlja i zadnji koji daje mišljenje. Za vozače auto-škola neophodno je lekarsko uverenje da bi započeli vožnju i ako je završe u periodu od 6 meseci u policiji priznaju to uverenje, ako prođe duže od toga moraju da vade novo uverenje. Inače, rok da se policiji preda lekarsko uverenje uverenje je mesec dana od pregleda”, objašnjava naša sagovornica.

Koliko će neko lekarsko uverenje da važi, kako kaže, zavisi da li imate nekih ograničenja.

“Ako vozač ima ograničenje što se tiče, recimo, vida, sluha, deformiteta onda dolazi na kontrolu kako je lekar naveo i onda to nije lekarsko tek posle 65 godine. Na lekarski pregled moraju i ako ne produže vozačku na vreme. Kad su u pitanju neke bolesti poput epilepsije to mora da se prijavi i ne smeju više da voze”, objašnjava ona.

Međutim, problem je što kod vozača još uvek taj problem nije rešen, budući da je davanje informacija iz zdravstvenog kartona zakonima o zaštiti prava pacijenata i zaštiti podataka zabranjeno, dok sa druge strane bezbednost u saobraćaju traži i takve informacije.

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje da je pravno lice, koje je prilikom zdravstvenog pregleda vozača utvrdilo zdravstvenu nesposobnost, dužno da o tome obavesti jedinicu MUP-a na čijem području to lice ima prebivalište. Zdravstvene ustanove su takođe dužne da zdravstvene preglede vozača vrše zakonito po pravilima struke i na savestan način, a uslove o načinu i obavljanju lekarskih pregleda zdravstvenim sutanovama propisuje ministar zdravlja.

“Od kad se medicina rada bori pa ne može. Ako niste imali problem na prvom pregledu medicina rada to ne vidi do 65 dok ne dođete ponovo na pregled. Sa digitalizacijom i umrežavanjem se ide ka tome i ideja je da lekar na medicini rada bar vidi dijagnozu vozača”, kaže ona.

Na pitanje da li lekari medicine rada imaju dovoljno vremena da za vreme lekarskog pregleda procene da li je neko sposoban da upravlja motornim vozilom kaže da zavisi od lekara.

“Nekad vam ceo život nije dovoljan da možete da procenite nečiji psihički status. Postoje testovi koji se rade i koji se popunjavaju i određeni pregledi koji vozači rade. Što je lekar iskusniji manje mu vremena treba da proceni. Niko vam ne ograničava vreme kad radite te preglede, na lekarima je kako će i koliko vremena posvetiti”, zaključuje specijalista medicine rada.

Cene lekarskog pregleda

Lekarski pregled za vozače A i B kategorije u Srbiji košta od 2.500 u domovima zdravlja do 4.000 dinara u privatnim zdravstvenim ustanovama. Za profesionalne vozače C, D,E kategorije pregledi su skuplji. Cena zavise od ustanove do ustanove.

U savremenom načinu života, gde su obaveze stalne, a tempo često ubrzan, sve je češći osećaj da nemamo dovoljno energije za ono što nas očekuje tokom dana.

Takvo stanje ne podrazumeva samo fizički umor, već i mentalnu iscrpljenost, pad koncentracije i osećaj da telo ne prati naše potrebe. Kada se uz to pojavi i otežano disanje ili manjak daha pri manjim naporima, jasno je da organizam šalje signal da mu je potrebna dodatna pažnja i podrška. Upravo u tim trenucima važno je zastati i sagledati širu sliku, jer ovi simptomi retko dolaze bez razloga - piše B92.

Savremeni tempo i njegovi efekti na organizam

Dugotrajno izlaganje stresu, manjak sna i neuravnotežena ishrana mogu značajno narušiti prirodnu ravnotežu u telu. Organizam tada počinje da funkcioniše u režimu u kojem troši više energije nego što uspeva da nadoknadi. Kao posledica toga javlja se hronični umor, ali i promena u načinu disanja, koje postaje pliće i ubrzanije. Pored toga, često dolazi i do povećane napetosti mišića, posebno u predelu vrata i grudnog koša, što još više otežava disanje. Dugoročno gledano, ovakvo stanje može dovesti do smanjenja radne sposobnosti, ali i do narušavanja opšteg kvaliteta života.

Signali koje ne treba zanemariti

Telo gotovo uvek šalje upozorenja pre nego što dođe do ozbiljnijih problema. Simptomi poput čestog zamaranja, osećaja slabosti, vrtoglavice ili nedostatka vazduha prilikom fizičke aktivnosti mogu biti znak da nešto nije u redu. Pored toga, mogu se javiti i problemi sa koncentracijom, promenama raspoloženja ili osećajem ubrzanog rada srca. Mnogi ljudi ove simptome zanemaruju ili ih pripisuju trenutnom umoru, ali oni često ukazuju na dublji nesklad u organizmu. Važno je slušati sopstveno telo i reagovati na vreme, jer rana intervencija može sprečiti ozbiljnije komplikacije.

Zašto je vitamin B12 ključan za energiju

Vitamin B12 ima izuzetno važnu ulogu u održavanju vitalnosti organizma i pravilnom funkcionisanju brojnih sistema u telu. Njegova osnovna funkcija ogleda se u stvaranju crvenih krvnih zrnaca, koja su odgovorna za transport kiseonika do svih tkiva i organa. Kada nivo ovog vitamina opadne, dolazi do smanjene sposobnosti organizma da efikasno koristi kiseonik, što se direktno odražava na energiju i izdržljivost. Osobe koje nemaju dovoljno vitamina B12 često osećaju izražen umor, slabost, ali i otežano disanje, posebno prilikom napora.

Dodatno, ovaj vitamin ima značajnu ulogu u očuvanju zdravlja nervnog sistema, pa njegov nedostatak može dovesti i do osećaja trnjenja u ekstremitetima ili problema sa koncentracijom. Posebno su ugrožene osobe koje ne unose dovoljno namirnica životinjskog porekla, kao i one koje imaju povećane potrebe usled stresa ili intenzivne fizičke aktivnosti. Uvođenje vitamina B12 kroz balansiranu ishranu ili adekvatnu suplementaciju može znatno doprineti poboljšanju nivoa energije, boljoj oksigenaciji organizma i opštem osećaju vitalnosti.

Značaj svakodnevnih navika

Pored pravilne ishrane i unosa važnih nutrijenata, svakodnevne navike imaju ogroman uticaj na kvalitet disanja i nivo energije. Redovno kretanje i umerena fizička aktivnost pomažu u jačanju pluća i poboljšanju cirkulacije, čime se povećava efikasnost snabdevanja organizma kiseonikom. Boravak na svežem vazduhu, posebno u prirodi, dodatno doprinosi boljem radu disajnog sistema. Vežbe disanja, poput sporog i dubokog udaha kroz nos i kontrolisanog izdaha, mogu pomoći u smanjenju napetosti i poboljšanju kapaciteta pluća. Takođe, pravilno držanje tela igra važnu ulogu, jer pogrbljen položaj može ograničiti rad pluća i otežati disanje. Uvođenjem ovih jednostavnih navika u svakodnevicu moguće je postići značajno poboljšanje opšteg stanja.

Koliko prirodni preparati za otežano disanje zaista pomažu

U potrazi za olakšanjem, mnogi se okreću prirodnim rešenjima koja mogu pružiti dodatnu podršku disajnom sistemu. Prirodni preparati za otežano disanje često sadrže biljne ekstrakte koji imaju umirujuće i blago bronhodilatatorno dejstvo, što znači da mogu pomoći u opuštanju disajnih puteva. Njihova primena može doprineti smanjenju osećaja stezanja u grudima, olakšavanju protoka vazduha i boljem subjektivnom osećaju tokom dana. Posebno su korisni u situacijama kada su tegobe blage ili povezane sa sezonskim faktorima poput alergija ili suvog vazduha. Ipak, važno je razumeti da efekat ovih preparata zavisi od uzroka problema i da oni ne mogu zameniti medicinski tretman u ozbiljnijim slučajevima. Kada se koriste pravilno i u kombinaciji sa zdravim životnim navikama, mogu biti značajna podrška i doprineti lakšem disanju.

Kada se energija vrati i disanje postane lakše, jasno se vidi koliko su ove funkcije povezane sa opštim stanjem organizma. Briga o telu ne podrazumeva samo reagovanje na simptome, već i razumevanje njihovih uzroka i delovanje u pravom smeru. Doslednost u primeni zdravih navika i adekvatna podrška organizmu mogu doneti dugoročne rezultate i omogućiti da svakodnevne aktivnosti ponovo postanu jednostavne i prijatne.