Starenje je nešto što je neizbežno, ali to je proces na koji i te kako možemo uticati svojim ponašanjem i navikama.
Nedavne studije su pokazale da postoje navike i aktivnosti koje pomažu u da usporimo starenje. Najpre, važno je da vaš um bude zdrav, piše RTS.
Mozak ima tendenciju da ima manji kapacitet kako je stariji, posebno posle 60. godine, kada se brzina percepcije smanjuje, a čak i verbalna i prostorna memorija ponekad zataji, što otežava pamćenje imena i mesta.
Iako je to prirodan aspekt starenja, može da se uspori.
Prema dr Ričardu Hanteru, direktoru Laboratorije za neuroepigenetiku i genomiku na Univerzitetu u Masačusetsu, važno je povećati svoju društvenu ili intelektualnu posvećenost, upoznati nove ljude, pokušavajući da razgovarate sa drugima što je više moguće, učestvujete u grupnim aktivnostima.
Ukratko, savet je da uvek budete zauzeti i što češće u društvu. „Moramo da se družimo da bismo preživeli, tako da izgleda da nas izgradnja dobrih društvenih veza štiti od posledica starenja“, objasnio je Hanter.
Kako starimo, naša koža takođe može početi da pati, to je zato što se od 45. godine ćelije tri sloja kože ne obnavljaju istom brzinom kao pre.
Da bi se obnovila prirodna otpornost kože, neophodni su retinoidi, hemijska jedinjenja povezana sa vitaminom A, veoma prisutna u kremama za lice, koja pomažu u obnavljanju mehanizma obnove ćelija.
Retinoidi takođe mogu biti od velike pomoći za vaše ruke, kolena i stopala.
Da bi dobro funkcionisalo, srcu je potrebno stalno snabdevanje kiseonikom iz krvnih sudova, koji čine pravi sistem „puteva“ kroz koje krv teče.
Starenje može oštetiti taj sistem, ali istraživači su otkrili da se pogoršanje vezano za starenje može smanjiti pravilnim izborom načina života, sprečavanjem kardiovaskularnih bolesti i srčanih udara.
Starenje se usporava korisnim načinom života
„Kardio“ vežbe sa aerobnim vežbama su najefikasnije.
Rezultati Studije Univerziteta u Teksasu, navode da samo jedna godina kardio-vežbi kod osoba starijih od 65 godina poboljšava funkcionalnost leve komore srca.
Koji je pravi intenzitet vežbanja? Važno je da ne prelazite 85 odsto maksimalnog broja otkucaja srca, koji se računa uzimanjem 225 minus vaše godine.
Na primer, pacijent od 60 godina ne sme da pređe 85 odsto od 165, dakle 140 otkucaja u minuti.
U svakom slučaju, dobra je ideja da pitate svog lekara za savet, a svakako je dobro koristiti bilo kakvu vrstu merača otkucaja srca dok vežbate.
Kako vreme prolazi, i kosti postaju krhke zbog gubitka kalcijuma.
Posle 35. do 40. godine, jedan do dva odsto mišićne mase se gubi svake godine, sa najbržim stepenom gubitka posle 65. godine za žene i 70. za muškarce.
Kao rezultat toga, 30 procenata starijih od 65 godina ima poteškoća sa svakodnevnim pokretima, kao što je i obično hodanje. Važno je izvoditi ciljane vežbe kako bi ceo mišićno-skeletni sistem bio otporniji.
Korisno je i trenirati fleksibilnost uz vežbe istezanja uz pilates ili čučnjeve.
