Oni koji žele da upišu auto-školu i dobiju vozačku dozvolu najpre moraju da obave lekarski pregled, kako bi dobili uverenje kojim dokazuju da su sposobni da upravljaju motornim vozilom. To lekarsko uverenje, ukoliko je pozitivno mišljenje lekara na Medicini rada gde se i obavljaju ovakvi pregledi za vozače, može da vam važi do 65 godine. Samo ukoliko postoje neka ograničenja, bolesti ili ste profesionalni vozač onda ste prinuđeni da idete češće na lekarski pregled.
Propisi vezani za vozačke dozvole definisani su u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima i posebnom Pravilniku. Profesor Saobraćajnog fakulteta Krsto Lipovac objašnjava da naš zakon u tom delu prati evropsku direktivu o vozačkim dozvolama, te da u takozvanom aneksu 3 koji se tiče zdravstvenih pregleda predviđa minimalne zdravstvene uslove koje kandidat za vozača mora da ispunjava da bi počeo praktičnu nastavu, odnosno obuku vožnje - piše Danas.
“Oni su manje više takvi da sasvim jasno isljučuju ekstreme, ali nisu rigorozni u smislu da ne bismo uskratili privilegiju upravljanja vozilom nepotrebno velikoj kategoriji ljudi. Kao i većina drugih propisa manji je problem šta piše u zakonu, mnogo je veći problem kako mi sprovodimo zakon. I u tom delu Zakona o bezbednosti saobraćaja je eksplicitno navedeno da neko da bi počeo obuku praktične vožnje mora pribaviti i važeće lekarsko uverenje o sposobnosti da učestvuje u saobraćaju. Međutim, u praksi lekari, u nekim slučajevima, s jedne strane podcenjuju značaj ovih pregleda pa možda nedovoljno detaljno analiziraju pojedine bolesti koje bi bile nespojive sa upravljanjem vozila”, kaže profesor Lipovac.
Drugi problem je, kaže on, što ti lekari koji potpisuju o lekarsko uverenje nemaju uvid u istoriju bolesti u zdravstvenom kartonu tog vozača ili kandidata za vozača. Lipovac kaže da se ne može očekivati da će lekar kroz razgovor koji traje 5 do 10 minuta utvrditi da je slabijeg psiho-fizičkog stanja ili da se leči od teškog dijabetesa, alkoholizma ili možda šizofrenije.
“Neke od tih bolesti lekar ne može da otkrije na osnovu kratkog razgovora i onda se najčešće taj pregled svodi na intervju, gde lekar pita vozača da li ste imali neku bolest on kaže “ne” ovaj zaokruži. Eventualno psiholog detaljnije popriča sa vama i to je to. A ukoliko bi imao uvid u zdravstveni karton gde je navedeno sve vezano za zdravstveni status vozača onda bi mogao da obrati pažnju i da recimo na osnovu tog kartona napiše negativan stav u lekarskom uverenju. Veliki problem je i što zdarvstvene ustanove nisu međusobno povezane, te se može desiti da u jednoj ustanovi dobijete negativan stav u lekarskom uverenju zbog recimo vida, a odete u drugu i tamo dobijete pozitivno mišljenje. To kod nas nije sistemski sprečeno, dakle moguće je”, navodi naš sagovornik.
Kao najveći problem ističe to što je privatnim zdravstvenim ustanovama omogućeno da rade lekarske preglede vozača samo na osnovu toga što imaju dovoljno angažovanih lekara različite specijalnosti koji su neophodni za to.
“To je poslužilo jednom broju ustanova da u jednoj, mogu reći, nelojalnoj konkurenciji spuštanjem cena pa i kvaliteta usluge dođu do veće zarade. Ako tome eventualno pridodamo da su možda, ja nemam podatke, skloni i nesavesnom radu i spremni da nešto previde, potpišu a da se nisu uverili da je tako onda se otvara mogućnost za situaciju da neko dobije lekarsko uverenje a da se moglo utvrditi da on ipak nije sposoban za upravljanje vozilom. Tako imamo vozače sa smanjenim fizičkim sposobnostima, vozače bez udova, bez nogu ili bez ruke a da to nije naglašeno u lekarskom uverenju. On vozi normalno vozilo umesto da mora voziti vozilo koje je posebno prilagođeno tom fizičkom hendikepu”, naglašava Lipovac.
On ističe da vozači do 65 godine samo produžavaju vozačku dozvolu, ali nemaju obavezu da prilažu u policiji i lekarsko uverenje. Tek nakon navršenog 65. rođendana radi se lekarski pregled i dozvola se produžava na onaj period na koji je i lekarska komisija navela u uverenju, ali ne više od 5 godina.
“Jedino određene kategorije vozača kao što su vozači profesionalci, vozači koji voze autobuse, teretna vozila moraju periodično da se podvrgavaju lekarskim pregledima i to uverenje o lekarskom pregledu, po pravilu, ili nose sa sobom ili se nalazi u firmi za koje vrše prevoz i vodi se posebna evidencija njihovih lekarskih pregleda, kao i evidencija tehničkih pregleda vozila. Oni su izloženi češćim redovnim kontrolama, pri tom kod njih su te kontrole i detaljnije, ali opet postoji onaj rizik da preduzeće, odnosno vlasnik tog transportnog preduzeća traži neku privatnu zdravstvenu ustanovu sa kojom ima dobar dogovor i nešto nižu cenu ponude i da im gledaju “kroz prste” kako bi imali klijenata i tako dalje. E to je opet stvar doslednosti u sprovođenju propisa i naravno savesti lekara koji su spremni da udare svoj pečat a da se nisu uverili da je taj vozač sposoban da profesionalno upravlja vozilom”, objašnjava on.
Lipovac napominje da nemamo dokaze koliko je slučajeva bilo da je baš zbog zdravstvenog statusa vozača došlo do neke saobraćajne nesreće, jer je to teško i dokazati, ali zaključuje da bi imalo doprinosa i kada se završi uvezivanjem informacionog sistema u zdravstvu i kada podaci o lekarskim pregledima vozača budu u jedinstvenoj bazi podataka.
Sa druge strane, doktorka sa Medicine rada napominje da lekarske preglede za vozače mogu da rade samo sertifikovane zdravstvene ustanove.
“Pregled vrši psihijatar, psiholog, oftamolog i zaključak daje specijalista medicine rada. On je jedan od prvih lekara kome se vozač ili kandidat za vozača javlja i zadnji koji daje mišljenje. Za vozače auto-škola neophodno je lekarsko uverenje da bi započeli vožnju i ako je završe u periodu od 6 meseci u policiji priznaju to uverenje, ako prođe duže od toga moraju da vade novo uverenje. Inače, rok da se policiji preda lekarsko uverenje uverenje je mesec dana od pregleda”, objašnjava naša sagovornica.
Koliko će neko lekarsko uverenje da važi, kako kaže, zavisi da li imate nekih ograničenja.
“Ako vozač ima ograničenje što se tiče, recimo, vida, sluha, deformiteta onda dolazi na kontrolu kako je lekar naveo i onda to nije lekarsko tek posle 65 godine. Na lekarski pregled moraju i ako ne produže vozačku na vreme. Kad su u pitanju neke bolesti poput epilepsije to mora da se prijavi i ne smeju više da voze”, objašnjava ona.
Međutim, problem je što kod vozača još uvek taj problem nije rešen, budući da je davanje informacija iz zdravstvenog kartona zakonima o zaštiti prava pacijenata i zaštiti podataka zabranjeno, dok sa druge strane bezbednost u saobraćaju traži i takve informacije.
Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima propisuje da je pravno lice, koje je prilikom zdravstvenog pregleda vozača utvrdilo zdravstvenu nesposobnost, dužno da o tome obavesti jedinicu MUP-a na čijem području to lice ima prebivalište. Zdravstvene ustanove su takođe dužne da zdravstvene preglede vozača vrše zakonito po pravilima struke i na savestan način, a uslove o načinu i obavljanju lekarskih pregleda zdravstvenim sutanovama propisuje ministar zdravlja.
“Od kad se medicina rada bori pa ne može. Ako niste imali problem na prvom pregledu medicina rada to ne vidi do 65 dok ne dođete ponovo na pregled. Sa digitalizacijom i umrežavanjem se ide ka tome i ideja je da lekar na medicini rada bar vidi dijagnozu vozača”, kaže ona.
Na pitanje da li lekari medicine rada imaju dovoljno vremena da za vreme lekarskog pregleda procene da li je neko sposoban da upravlja motornim vozilom kaže da zavisi od lekara.
“Nekad vam ceo život nije dovoljan da možete da procenite nečiji psihički status. Postoje testovi koji se rade i koji se popunjavaju i određeni pregledi koji vozači rade. Što je lekar iskusniji manje mu vremena treba da proceni. Niko vam ne ograničava vreme kad radite te preglede, na lekarima je kako će i koliko vremena posvetiti”, zaključuje specijalista medicine rada.
Cene lekarskog pregleda
Lekarski pregled za vozače A i B kategorije u Srbiji košta od 2.500 u domovima zdravlja do 4.000 dinara u privatnim zdravstvenim ustanovama. Za profesionalne vozače C, D,E kategorije pregledi su skuplji. Cena zavise od ustanove do ustanove.
