Sombor.info

Stručnjaci tvrde da je moguć pad cena kvadrata u 2024. godini. U Srbiji se u 2024. očekuje dalja stabilizacija cena na tržištu nekretnina uz moguć blagi pad njihove vrednosti, kažu u agencijama za nekretnine.
Direktor Art nekretnina Uroš Jovanović rekao je Tanjugu da će i 2024. karakterisati stabilizacija cena kvadrata kao što je to bio slučaj u 2023. godini.

- Važno je napomenuti da je tražnja za nekretninama u Srbiji generalno stabilna zbog kulturoloških navika. Ja uvek sugerišem ljudima da pogledaju koliko ljudi iz njihove okoline ulažu višak novca u nešto što nisu nekretnine. Dakle, u pitanju je naša kultura, jer ljudi višak novca shodno mogućnostima ulažu u nekretnine, naveo je Jovanović.

Sve manje kreditnih kupaca

On je objasnio da je u Srbiji broj kreditnih kupaca u konstantnom padu, za razliku od evropskih zemalja čije je tržište nekretnina uglavnom hipotekarno.

- Kod nas je broj kreditnih kupaca u konstantnom padu u poslednjih godinu i po do dve, tako da ova kriza u kontekstu povećanih kamatnih stopa se nije toliko odrazila. Manji je broj transakcija što se tiče kreditnih kupaca, međutim kreditni kupci su i pre krize činili 30 odsto tržišta, tako da to nije bitno uticalo na cene i zato se drže na ovom nivou, naveo je Jovanović.

Na pitanje da li je u 2024. godini isplativija kupovina stana ili izdavanje u prestonici Srbije, Jovanović je rekao da je po novim kamatnim stopama, koje su fiksirane do kraja 2024. godine povoljnija kupovina u odnosu na izdavanje.

- Kada pričamo o novogradnji, čini se da će na najatraktivnijim, najskupljim lokacijama cena mesečne rente biti povoljnija od cene mesečne rate, to važi za mali segment tržišta kada pričamo o novogradnji, ukazao je Jovanović.

U 2023. 30 odsto manje transakcija u odnosu na 2022. godinu

Komentarišući kretanja na tržištu nekretnina tokom 2023. godine, Jovanović je rekao da je tražnja tokom godine opadala i dodao da ima 30 odsto manje transakcija u odnosu na 2022. godinu.

- To nije dovelo do nekog očekivanog pada cena, nekretnine su se manje više prometovale po cenama koje su bile krajem 2022. godine, samo je obim transakcija, odnosno broj prodaje, za 30 odsto manji u odnosu na 2022. godinu, rekao je Jovanović.

Na pitanje u kojim delovima Beograda je bila najveća potražnja za nekretninama u 2023. godini, Jovanović je rekao da su to bili Novi Beograd, Dorćol i Vračar.

Jovanović je istakao da su se cene izdavanja stabilizovale u odnosu na kraj 2022. godine kada su bile na vrhuncu.

Izvor: nekretnine.rs

Viski je jedno od pića koje postoji od davnina, a koje se često povezuje sa svečanim trenucima ili proslavama.

O viskiju je napisano bezbroj popularnih kantri pesama, a potražnja ovog pića je u porastu, piše RTS.

Prema izveštaju koji je napravio „Global Market Insights“, prodaja viskija na tržištu premašiće 84 milijarde dolara širom sveta do 2025. godine.

Brojne studije su pokazale da ovo piće ima određene medicinska korist, ali samo ukoliko je u pitanju jedna čašica viskija na dan.

„Interesantno je da mlađe generacije sve više piju viski, pivo je palo na drugo mesto“, istakao je Džozef Malicio, predsednik jedne od destilerija viskija.

Viski se prvi put pominje u zapisima u 15. veku u irskim analima. Najpoznatije vrste viskija potiču iz Škotske, Irske i SAD. Najviše se prodaje u Francuskoj iako je to zemlja vina i konjaka.

Po statistikama u ovoj državi popije se oko dva i po litra ovog pića po glavi stanovnika.

Viski je vrsta destilovanog alkoholnog pića koje se pravi od fermentisanih žitarica – ječma, raži, kukuruza, pšenice.

A šta se dešava sa našim telom kada pijemo viski svakog dana. Da li je izbor pića povezan sa našim genima?

Svi su potpuno različiti kada su u pitanju ukusi i vrste alkohola koje preferiraju, a viski je definitivno piće koji se dopada određenim ljudima.

Kako ističu istraživači, izbor pića povezan je sa našim genima. Različite vrste pića različito deluju na naš organizam.

Viski se obično smatra „muškim pićem“. Smatra se da su žene bolje u testiranju ukusa viskija od muškaraca, navode istraživači i ističu da je to zbog njihovog pojačanog čula mirisa.

Ako pijete viski svake večeri umesto drugih vrsta alkohola, u svoj organizam ćete uneti manje kalorija i ugljenih hidrata.

Za ljude koji vole da popiju alkohol, a ne žele da imaju pivski stomak, viski je odličan izbor. Ne sadrži ugljene hidrate i šećer. Ima manje kalorija od vina i piva.

Do ovog zaključka došli su istraživači koji su svoju studiju objavili u časopisu Medical Day Plus.

Neke studije sa klinike Mejo su čak sugerisale da konzumiranje viskija može da pomogne kod mršavljenja.

Prema studijama univerziteta Harvard, „umereno pijenje može biti posebno korisno ako imate nizak HDL koji jednostavno ne raste uz ishranu i vežbanje“.

HDL je dobar tip holesterola i pomaže da se ukloni višak holesterola u krvotoku kako bi se organizam održao u boljem stanju.

Ako tražite alternativu koja ima manje kalorija, izbegavajte aromatizovane votke i začinjene rumove.

Da li viski ublažava prehladu?

Kada se osoba oseća loše, viski može da poboljša cirkulaciju. Čak i tokom prohibicije dvadesetih godina prošlog veka, kada je alkohol bio zabranjen u celoj SAD, lekari su prepisivali male količine viskija pacijentima u medicinske svrhe. O tome je govorio Danijel Okrent u svojoj knjizi „Uspon i pad prohibicije“.

Međutim, kako su se moderna medicina i nauka vremenom poboljšali, današnje studije su pokazale da zaista postoji određena medicinska korist od samo jedne čaše viskija na dan.

Iako ne postoji poznati lek za prehladu, viski ima svojstva koja mogu pomoći u ublažavanju simptoma i pomoći da se osoba oseća bolje.

„Alkohol malo širi krvne sudove, a to olakšava sluzokoži da se nosi sa infekcijom“, rekao je dr Vilijam Šafner sa Medicinskog centra Univerziteta Vanderbilt za ABC News.

Ako ljudi piju po čašu viskija svakog dana prema studiji koju je uradio Univerzitet zdravlja i nauke Oregon, mogu da se zaštite od prehlade.

Eksperiment univerziteta je pokazao je da konzumiranje alkohola u umerenim količinama (jedno piće dnevno za žene i dva za muškarce, prema Univerzitetu Harvard) može pomoći u jačanju imunog sistema, pa čak i u borbi protiv infekcija.

Alkohol se, kako istorijski, tako i danas, koristio i smatrao antiseptikom. Zbog toga, nije ni čudno što su mnogi likovi u akcionim filmovima prikazani kako sipaju viski na svoje rane u hitnim situacijama (mada postoje mnogo bolji načini za čišćenje rana).

Prema jednoj studiji, viski pomaže da se uklone bakterije koje ljudi nesvesno unose.

Da bi to dokazali autori studije su u razne napitke stavljali kockice leda koje su bile kontaminirane sa četiri različite vrste bakterija. Oni su uključivali votku, čaj od breskve, koka kolu, viski, martini i tonik.

Kada su kasnije kultivisali bakterije u raznim pićima, viski je bio jedini koji nije dozvolio ni jednoj vrstu bakterija da se u njemu razvije.

Pošto viski utiče na ljude na različite načine, Univerzitet Harvard je otkrio da su rizici za ljude u tridesetim godinama veći nego korist.

Za šezdesetogodišnjake jedno piće dnevno može da ima više koristi zbog zaštite od srčanih bolesti nego štete.

U malim količinama viski popravlja raspoloženje, poboljšava varenje, dobar je stimulans. Oslobađa nas od stresa i smiruje naše nerve. Usporava moždane aktivnosti i poboljšava cirkulaciju.

Viski nema kalorije, pa i ne goji. Poboljšava našu memoriju jer sadrži antioksidanse koji poboljšavaju rad mozga. Neki smatraju i da osvežava sećanja.

Ne utiče na nivo šećera u krvi, smanjuje rizik od demencije jer sadrži antioksidanse i eleginske kiseline.

Čovek sa lupom u ruci i dugačkim kišnim mantilom — verovatno ovako izgleda prva slika detektiva koja vam je pala napamet. Ipak, usluge kao što su prisluškivanje mobilnih telefona i provera zloupotrebe bolovanja svedoče da rad privatnih detektiva danas izgleda drugačije. Ko angažuje detektivske agencije i na koji način je ova oblast regulisana u Srbiji?

„U detektivskom poslu nikada nema dosadnih slučajeva”, ocenio je za Danas Ratko Jolić, licencirani detektiv i direktor jedne beogradske detektivske agencije.

To zaista deluje kao slučaj nakon listanja prospekta usluga koje detektivske agencije nude — među njima se nalazi sve od poligrafskog testiranja i forenzike mobilnih telefona do provere kandidata za zaposlenje i istraga zloupotrebe prava na bolovanje.

Ova oblast uređena je Zakonom o detektivskoj delatnosti iz 2013. godine koji definiše uslove licenciranja privatnih detektiva i poslove kojima oni mogu da se bave.

„Da bi neko postao detektiv, on mora biti državljanin Republike Srbije koji ima završene osnovne akademske ili strukovne studije, obavljenu bezbednosnu proveru, završenu stručnu obuku i položen stručni ispit pred komisijom MUP-a. Ukoliko lice ispuni sve uslove, MUP izdaje licencu za bavljenje detektivskom delatnošću koja se obnavlja na pet godina. Postoje dve vrste licence, za fizičko i pravno lice, a nadležno ministarstvo vrši kontrolu nad radom agencija”, objašnjava Nikola Novak iz jedne od detektivskih agencija.

Ko su korisnici detektivskih usluga?

Sagovornici našeg lista objašnjavaju kako se fizička lica najčešće obraćaju detektivskim agencijama za usluge pružanja zaštite i pomoći porodici.

„Podjednako su zastupljena fizička lica koja najčešće zanimaju porodične istrage poput provere dece i društva u kojem se kreću, kao i klijenti iz korporativnog sveta za istrage unutar kompanija i prikupljanje podataka o njihovim konkurentima”, objašnjava Jolić.

Da angažovanje privatnog detektiva u te svrhe može biti korisno, svedoči primer koji je za Danas ispričao Nikola Novak.

„Našoj agenciji se obratio klijent koji je primetio iznenadni pad profita u svojoj kompaniji. Došli smo do saznanja da su tri osobe iz njegove kompanije otvorile paralelnu firmu koja se bavi istim poslom, a obavljali su ga tako što su naizmenično uzimali bolovanje. Sve smo dokumentovali video snimcima sa datumima, fakturama koje su vađene iz đubreta pa ponovo lepljene, kao i nadgledanjem kurira koji su raznosili materijale. Ubrzo je pokrenut sudski proces koji je okončan u korist klijenta”, ispričao je on.

Ratko Jolić objašnjava kako je poligrafski centar naročito popularan među pravnim licima koja angažuju detektive za različite provere svojih zaposlenih — od provere zloupotrebe bolovanja i drugih povreda radne discipline, pa sve do rasvetljavanja krađa i pronevera.

„Pravna lica često traže usluge istraživanja lažnih bolovanja, a po nekim poslednjim analizama takvih slučajeva je oko pedeset odsto. Ona nam se javljaju i zbog sumnji na industrijsku špijunažu, ‘curenje informacija’ i saradnju sa konkurencijom, a interesuju ih i krađe robe i novca iz kompanije”, dodaje Novak.

Uređaji koje detektivi koriste

Napredak tehnologije je znatno promenio obavljanje detektivskog posla.

Poznate metode kao što su praćenje i klasično prikupljanje informacija su danas samo jedni od načina za obavljanje detektivskog istraživanja.

Jolić objašnjava da detektivi iz njegove agencije običnu idu na teren opremljeni alatima za fotografisanje i naoružani, u skladu sa Zakonom o detektivskoj delatnosti.

„Mi imamo sopstveni softver za nadgledanje mobilnih telefona koji je razvio naš IT tim i koji klijentu omogućava da ima uvid u sve što se dešava na telefonu na kom je softver instaliran. Taj softver koristimo kod klijenata koji žele da kontrolišu kretanje i komunikaciju svoje maloletne dece, ali i poslovne telefone radnika neke firme. Vlasnici na taj način štite interese svoje kompanije i kontrolišu protok informacija”, objašnjava Novak.

Kako zakon reguliše rad detektiva?

„Donošenjem Zakona o detektivskoj delatnosti svi su dobili – detektivi licence i ovlašćenja, a klijenti garanciju da imaju posla sa profesionalcima koji su obučeni i licencirani za detektivsku delatnost”, objašnjava Ratko Jolić za Danas.

Zakon detaljno propisuje uslove za dobijanje detektivske licence, proces obuke i ovlašćenja detektiva, ali i kaznene odredbe u slučaju njihovog kršenja.

Nikola Novak kaže da je tu reč o konačnom regulisanju delatnosti koja je do tada bila “u sivoj zoni i pravnom vakuumu”.

„Pre donošenja zakona, svako je mogao da otvori detektivsku agenciju jer nisu postojali uslovi za njeno osnivanje. Detektivska oblast je bila degradirana jer su se tim poslom bavili ljudi koji nisu kompetentni. U roku od godinu dana od donošenja zakona, veliki broj agencija se zatvorio jer nije mogao da ispuni neophodne uslove za poslovanje. Zakon je zaštitio interese i klijenata i detektiva time što je definisao uslove za njihovo angažovanje i neophodnu papirologiju koja se prilikom njega popunjava”, objašnjava on.

Saradnja detektiva i nadležnih organa

Zakon propisuje da detektivi mogu prikupljati i obrađivati podatke u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti i slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Zbog toga, veliki deo posla se obavlja u obaveznoj saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.

„Tokom posla dolazimo do raznih informacija na terenu i zbog toga imamo obavezu da sva saznanja do kojih dođemo, a koja mogu ukazivati na izvršenje krivičnog dela, podelimo i prosledimo Ministarstvu unutrašnjih poslova”, navodi Novak.

Sa druge strane, MUP je dužan da izađe u susret detektivima kojima je potrebna neka informacija iz njihovog sistema.

„Mi podnesemo zahtev MUP-u za dostavljanje informacije u ime klijenta, zajedno sa njegovim ovlašćenjem i dokazom o pravnom osnovu u skladu sa kojim klijent potražuje određenu informaciju. To je osnovni preduslov za dobijanje bilo kakve informacije iz MUP-a, a njihov odgovor dobijamo u roku od 15 dana”, objašnjava on.

Koliko košta angažovanje privatnog detektiva?

Cene detektivskih usluga se obično razlikuju u odnosu na lokaciju i to da li je detektiv angažovan radnim danom ili vikendom, navedeno je na stranici jedne od agencija.

Poligrafske, forenzičke i usluge bezbednosnog konsaltinga su zasebno definisane.

Primera radi, provera lažnog bolovanja i invaliditeta kreće se od 25 evra po radnom satu, a detektiva je moguće angažovati za minimalno pet sati po danu. Ista je i cena prikupljanja informacija i provere konkurencije, poslovnih partnera i zaposlenih u okviru kompanije.

Cene popularne usluge poligrafskog testiranja se uglavnom kreću od 150 evra, a ostale cene su dostupne na sajtovima pomenutih agencija.

Izvor: danas.rs

Statistika pokazuje da svakih 40 sekundi neko u svetu doživi moždani udar.

Mnogi smatraju da se to može dogoditi samo starijim osobama, ali stručnjaci upozoravaju da nije tako.

U 2009. godini, na primer, 34 odsto ljudi hospitalizovanih zbog moždanog udara bilo je mlađe od 65 godina.

Zato je važno da svi obratimo pažnju na znakove i preduzmemo odgovarajuće mere, piše aktivni.si.

A šta je mini moždani udar?

Prolazni ishemijski napad (TIA) ili „mini moždani udar“ rezultat je privremenog poremećaja u snabdevanju krvlju dela mozga.

Ovi poremećaji dovode do nedostatka kiseonika u mozgu.

TIA može izazvati simptome slične moždanom udaru, ali ne traje toliko dugo. Simptomi traju od nekoliko minuta do nekoliko sati, ali potpuno nestaju u roku od 24 sata.

„Mini“ moždani udar ne oštećuje moždane ćelije niti uzrokuje trajni invaliditet, ali je uobičajen znak ranog upozorenja da je osoba u opasnosti od moždanog udara.

Otprilike jedna od tri osobe koje dožive TIA takođe dožive naknadni moždani udar. Rizik od moždanog udara je posebno visok u prvih 48 sati od TIA.

Koji su znaci “mini moždanog udara”?

Problemi s vidom
Problemi sa vidom na jednom ili oba oka mogu biti znak predstojećeg moždanog udara, kao i moždanog udara koji se već desio. Ako vam se vid naglo pogorša bez objašnjenja, odmah potražite medicinsku pomoć.

Utrnulost i opušteno lice
Utrnulost se obično oseća samo na jednoj strani tela; može se javiti slabost mišića, paraliza ili samo neobičan osećaj. Istovremeno, možete imati osećaj da vam je lice malo opušteno ili preterano opušteno.

Vrtoglavica
Kada mozak ne prima dovoljno krvi, to takođe može izazvati vrtoglavicu ili vrtoglavicu.

Problemi sa govorom
Problemi sa govorom se takođe mogu javiti kao rezultat TIA. Osoba govori nekoherentno ili nerazumljivo, možda čak i izobličava reči dok govori.

Slabost
Može se javiti i slabost mišića, otežano hodanje, problemi sa koordinacijom ili slabost na jednoj strani tela.

Ako sumnjate na „mini moždani udar”, odmah se obratite lekaru. Ovo će odrediti najbolju strategiju za prevenciju moždanog udara u budućnosti, pomažući da se spreče ozbiljnije TIA komplikacije.

Izvor: nova.rs

U periodu od decembra 2022. do kraja februara 2023., više od 10.000 beba u srpskim porodilištima, primile su Torlakovu BSŽ (BeSeŽe-BSG) vakcinu, koja je u martu prošle godine hitno povučena iz upotrebe zbog smanjene efikasnosti. Roditelji ove dece još nisu dobili uputstva od nadležnih institucija šta da rade, da li da ih ponovo vakcinišu i koliko su bebe sada zaštićene. Protokol, koji je najavljivan od strane Ministarstva zdravlja, o daljem postupanju sa vakcinacijom ovih beba i dalje ne postoji.

Ustanove, kojima su se obraćali pojedini roditelji, šetaju ih od šaltera do šaltera, bez jasnog odgovora, dok vreme prolazi, a “zaboravljeni” virusi se vraćaju na mala vrata. Kako je krenula epidemija velikog kašlja, ne bi iznenadilo i povećanje obolelih od tuberkuloze, protiv koje štiti upravo ova – BSŽ vakcina.

“Naše dete je zbog problema na rođenju prebačeno iz porodilišta na Institut za neonatologiju, prošle godine u januaru, pa je nešto kasnije primilo vakcinu BSŽ. Tada je to još bila Torlakova vakcina. Međutim, kada smo dete doveli kući, a potom čuli da je vakcina povučena, obratili smo se domu zdravlja i pedijatru koji nam je rekao da ćemo dobiti poziv iz porodilišta, ukoliko je potrebno da se opet vakciniše. Taj poziv nikada nije stigao, a mi smo se mesecima raspitivali kod različitih ustanova i nigde nismo dobili odgovor. Sad nas je strah jer se vraćaju zaboravljene bolesti, a ne znamo koliko je naše dete zaštićeno”, ispričao je za Nova.rs Jovan Momirović, iz Beograda, čiji sin sada ima godinu dana, a BSŽ vakcina prima se najkasnije do 12. meseca života.

Prebacivanje odgovornosti

Pedijatri u domovima zdravlja, međutim tvrde da nije bio njihov posao da obaveštavaju roditelje o ponovnoj vakcinaciji BSŽ-om.

“Mi od tada do danas nismo dobili nikakvo uputstvo ni od ministarstva, niti od Batuta, šta treba da radimo po pitanju dece koja su u porodilištu primila Torlakovu vakcinu, koja je kasnije povučena iz upotrebe. Roditelje su pozivali iz porodilišta, jer tamo imaju evidenciju koje bebe su primile ovu vakcinu. Ako je bilo potrebno da se dete ponovo vakciniše, roditelji su dobijali poziv, a sada je prošlo svakako previše vremena i nema svrhe da deca od godinu dana primaju BSŽ. Ta vakcina je nešto slabija, ali svakako štiti više od 90 odsto”, kaže za Nova.rs pedijatar iz jednog beogradskog doma zdravlja.

Ipak, u porodilištima smatraju da je vakcinacija posao za pedijatre.

“Roditelje beba koje su primile ovu vakcinu trebalo je da pozivaju iz dečjeg dispanzera. Taj deo posla je na pedijatrima, pa ne možemo mi iz porodilišta da vodimo evidenciju. Kad se majka javi sa detetom u dispanzer za žene, ta deca su evidentirana u kartonima, gde piše da li su primila vakcinu ili nisu i koju vakcinu su dobila. Pedijatar mora to da proverava i da preporuči ponovnu vakcinaciju ukoliko smatra da je potrebno”, objašnjava za Nova.rs dr Tatjana Vešović, specijalistkinja ginekologije i akušerstva u Opštoj bolnici u Vršcu.

Svaki roditelj, čije je dete dobilo “nevažeću” vakcinu, dužan da se obrati izabranom pedijatru, ističe ona.

Ne zna se tačan broj beba

U gradskim zavodima za javno zdravlje rečeno nam je da oni nemaju nikakvu informaciju da li bi ta deca sada naknadno trebalo da budu vakcinisana.

“Ministarstvo je trebalo da donese odluku i da je javno saopšti, ali to se nije dogodilo. Ta deca su svakako zaštićena, čim nije doneta nikakva odluka o primanju nove vakcine”, kaže epidemiolog iz Zavoda za javno zdravlje.

Podsetimo, direktor Instituta “Torlak” Luka Dragačević, izjavio je još prošle godine, da je do povlačenja vakcine došlo zbog minimalnih odstupanja u kvalitetu leka prilikom interne provere.

“Videli smo da postoje određena odstupanja u kvalitetu leka, iako je njegova aktivnost bila preko 92 odsto. Povukli smo ga i to je normalno i dešava se i u drugim zemljama. Apelujem na roditelje da znaju da kliničke studije pokazuju da nema potrebe da brinu, jer čak i pad od 50 odsto aktivnosti ne utiče na razvijanje imunskog odgovora“, rekao je Dragačević.

U dokumentu koji je u martu 2023. “Torlak” poslao zdravstvenim ustanovama, navedeno je da je ovu seriju potrebno povući zato što „očekivani imunski odgovor može biti nepotpun kod izuzetno malog broja pacijenata”.

Ipak, i dalje ne znamo koliki je tačan broj beba kod kojih vakcina neće potencijalno dovesti do odgovarajuće zaštite.

Naime, u jesen 2022. u Ginekološko-akušerskoj klinici (GAK) „Narodni front“ 676 beba uopšte nije primilo BSŽ vakcinu, već umesto nje, samo fiziološki rastvor.

U febrauru prošle godine, Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je vakcinisano 623 bebe, čija je vakcinacija propuštena, a da su pozivi prosleđeni i drugim roditeljima koji se nisu odazvali.

Ove bebe su vakcinisane naknadno, ali su primile Torlakovu BSŽ vakcinu jer su sve imunizovane do početka februara, a domaća BSŽ je povučena u martu.

Podsećamo da bebe mogu biti vakcinisane BSŽ-om sve dok ne napune godinu dana. Aktivna imunizacija protiv tuberkuloze sprovodi se sa BSŽ vakcinom kod dece u prvoj godini života sa ciljem da se spreče određeni teži klinički oblici tuberkuloze (tuberkulozni meningitis, diseminovani oblici tuberkuloze).

Deca se vakcinišu prilikom otpuštanja iz porodilišta. Ona deca koja nisu mogla biti vakcinisana na navedeni način, treba da prime vakcinu do navršenih 12 meseci života u teritorijalno nadležnom domu zdravlja. Prema Stručno metodološkom uputstvu BSŽ vakcina se daje jednom, ali pojedini pedijatri i epidemiolozi su ranije objasnili da dete može da dobije i više doza, ako je neophodno.

Izvor: nova.rs

Potvrđena je optužnica protiv šezdesettrogodišnjeg Somborca koji je 7. juna, nakon porodičnog nasilja, pucao na pripadnike Žandarmerije.

Kako piše Dnevnik, optužnicu je potvrdilo vanpretresno veće Višeg suda u Somboru, ali ona još uvek nije pravnosnažna.

Somborac se od privođenja nalazi u pritvor zbog sumnje da je počinio tri krivična dela: teško ubistvo u pokušaju, nasilje u porodici i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih naprava.
Sumnja se da je on najpre pretio supruzi da će je ubiti, nakon čega je ispalio jedan hitac iz pištolja u zid kuće, posle čega je pozvana policaja.

Nakon što su pripadnici MUP-a izašli na teren, osumnjičeni je pucao i na njih. Kako je tada saopšteno iz somborskog Višeg javnog tužilaštva, prilikom intervencije, kojoj je pridružila i Žandarmerija, koji su upozorili osumnjičenog da baci oružje, isti je ispalio najmanje četiri hica iz pištolja u pravcu policajaca, pri čemu su dvojica povređena

U akciji je ranjen i osumnjičeni, koji je potom hospitalizovan i operisan u Somboru.

Izvor: 021.rs

Pored same povelje, Olivera Marić je dobila priliku da joj „Makulatura desetice“ bude i štampana

U predvečerje proslave jubileja, 165 godina postojanja i rada, Gradska biblioteka u Somboru „Karlo Bijelicki“ je ovenčala pobednika konkursa za nagradu „Golub“ za 2023. godinu, prenosi Dnevnik.rs.

To je Olivera Marić, mlada spisateljica iz Novog Sada, čija je zbirka priča „Makulatura desetice“, po mišljenju stručnog žirija, zaslužila da bude i štampana u ediciji „Golub“ koja se oslanja na tradiciju istoimenog književnog časopisa koji je izlazio u Somboru do Prvog svetskog rata.

Pored same povelje, Olivera Marić je dobila priliku da joj „Makulatura desetice“ bude i štampana, pošto je nagrada „Golub“ namenjena autorima mlađim od 30 godina čiji rukopisi do sada nisu objavljivani. Prilikom uručenja nagrade, direktorka somborske biblioteke Nataša Turkić je, uz čestitke, poručila ovogodišnjoj laureatkinji da sledećim delom učestvuje i na konkursu ustanove za objavljivanje drugog po redu autorskog dela, što je još jedan vid podrške GB „Karlo Bijelicki“ mladim autorima.

- Svako ko počinje da piše neminovno se zapita zašto ja to radim, ko bi uopšte želeo da čita ono što ja pišem, pa ovu nagradu, za koju su stručni ljudi mislili da zaslužujem, doživljavam kao podstrek za dalji rad, kao vetar u leđa – rekla je Olivera Marić, primajući nagradu, pojašnjavajući da se u slučaju „Makulature desetice“ radi o 11 priča, od kojih se njih 10 odnosi na Božije zapovesti.

Izvor: Telegraf.rs

Drugog dana Božića sneg je zabeleo i mesta u Zapadnobačkom okrugu. Temperatura po mestima i okolnim naseljima varira od Apatina, Sombora, Odžaka i Kule se kreće od -2 do 1 stepen. Sneg koji je napadao noćas do jutros se lagano topi,u mestima gde je temperatura iznad nule.

Kako je prognozirao RHMZ padavine se mogu očekivati tokom dana, stoga su Javno-komunalna preduzeća koja rade u četiri opštine Zapadnobačkog okruga u pripravnosti kako padavine ne bi ometale normalno funkcionisanje saobraćaja i građana.

Nadležni vozačima savetuju da obrate pažnju na putu, da poštuju saobraćajne propise i brzinu kretanja prilagode stanju na putu i ne sedaju za volan pod dejstvom alkohola.

Izvor: RTV

Kada kupujete novi automobil, trebalo bi da istražite njegovu preprodajnu vrednost. Iako novi automobil može da izgleda sjajno kada ga kupite, ključni deo procesa je procena koliko će automobil zadržati svoju vrednost nakon nekoliko godina. Donosimo vam 10 automobila koji su poznati po tome što ih je teško preprodati.

1. Mercedes EQS

Iako ovaj automobil ima impresivne tehnološke karakteristike, visoki troškovi održavanja razlog su njegove beskompromisne preprodajne vrednosti, a ako posedujete ovaj automobil, nisu vam strani odlasci kod mehaničara na brojne manje popravke, pišu Budžet i Invest.

2. Mitsubishi Mirage

Ovaj manji automobil je u prodaji od 2011. godine, ali ima lošu reputaciju u preprodaji zbog problema kao što su mali motor, napredne bezbednosne karakteristike i loša vožnja. Jedna od retkih prednosti automobila je potrošnja goriva.

3. Volkswagen Arteon

Ovaj Folksvagen je dva puta unapređen u pogledu stila i tehničkih karakteristika, što je značajno podiglo cenu i gurnulo nove kupce sa stola, kao i one koji žele da preprodaju svoje trenutne Arteone.

4. Volvo S90

Uprkos tome što je prelep automobil sa naprednom tehnologijom, Volvo S90 ima lošu reputaciju zbog razočaravajućeg upravljanja i sporog ubrzanja, što je razočaralo Volvo fanove.

5. BMW serije 7

Iako BMV serije 7 dolazi sa besnim motorom, to ne nadoknađuje koliko je često vozilo kod mehaničara, sa mnogo različitih problema.

6. Chevrolet Bolt

Dok je lansiranje Bolta prošlo dobro, usledeo je opoziv u vezi sa baterijom koja se zapalila tokom vožnje, što je narušilo reputaciju Bolta. Pored opasnog opoziva, unutrašnjost ovog automobila dobila je dosta kritika zbog loših materijala.

7. Genesis G90

U osnovi, sve u vezi sa ovim automobilom je bilo ogroman uspeh, čak i sa nadogradnjom enterijera i eksterijera tokom godina. Ono gde su ljudi počeli da gube interesovanje za Genesis su opcije motora. Opcija V-8 je skoro ista kao i V-6 motor, koji se ljudima nije dopao i smanjio je vrednost preprodaje.

8. Jaguar XF

Jaguar KSF se dobro prodaje, ali se više ne takmiči sa svojim rivalima za opcije motora. Još jedan razlog za nisku vrednost preprodaje bila bi suspenzija, koja deluje kruto i nestabilno.

9. Nissan Leaf

Nissan Leaf nema sjajnu ukupnu sliku i ljudi su nezadovoljni sa nekoliko stvari. Leaf ima mnogo manji doseg od svojih konkurenata i malo, skučeno zadnje sedište. Pored toga, mehaničari vožnje ovog vozila dobili su niske ocene.

10. Toyota Mirai

Mirai je propao iz više razloga, a glavni je taj što su automobili na vodonik zakazali i nisu bili ni blizu uspeha električnih vozila.

Izvor: n1info.rs

Godina je prošla, a ostali su isti problemi potrošača u Srbiji, kaže za "Blic Biznis" Marko Dragić, pravni savetnik pri NOPS (Nacionalna organizacija potrošača), sumirajući mesece za nama. Prema njegovim rečima, iz godine u godinu se prenose isti problemi koji se uporno ne rešavaju, iako za to postoji mogućnost, pre svega u vidu Zakona o zaštiti potrošača.

Da nije sve tako crno, govore upravo podaci gde je ova oblast unapređena, ukazuje naš sagovornik.

- Jedino što je napredak i što je pohvalno jeste što je uveden prekršajni nalog, gde se sankcionišu trgovci koji krše zakon, a i to nije u dovoljnoj meri, jer nema dovoljno tržišnog nadzora i kontrole nad trgovcima - kaže Dragić.

Ova praksa je posebno primetna prilikom perioda takozvanih velikih sniženja, akcija ili popusta.

- Vidimo da trgovci konstantno krše Zakon o trgovini, Zakon o zaštiti potrošača, a tržišna inspekcija ne sankcioniše takve privredne subjekte. Podsećam da upravo naplata od prekršajnog naloga ide u budžet Republike Srbije, pa mi se čini da je ovom slučaju trgovački lobi jači od same države. Država bi trebalo da pokaže da štiti svoje građane, u ovom slučaju potrošače, kao i da posluša između ostalog i potrošačke organizacije, kad ukazuju na propuste u samom radu nadležnih institucija, trgovaca. Trebalo bi da se priključi svim akcijama, kako bi se zaštitili potrošači - rekao je Dragić.

Još jedan očigledan problem je veliki broj reklamacija na kvalitet obuće i odeće i bele tehnike.

- Zašto toliko dovodimo u pitanje kvalitet? Delimično, toliki broj žalbi odnosi se najviše na uvoznu robu koja nema kvalitet, odnosno koja nema standarde i koja nema dovoljno kontrole prilikom uvoza da bi se ona dalje plasirala u domaće tržište. Treba naglasiti da imamo veliko tržište, pa je samim tim i broj reklamacija veliki, ali činjenica je da svaki drugi, treći tako kupljen proizvod završi na reklamaciji. To je kod nas u kancelariji situacija na dnevnom nivou - kaže Dragić.

Dodatno, postavlja se dalje pitanje na koji način da se reši reklamacija kada nedostaje veliki broj ovlašćenih servisera, kao i veliki broj nezavisnih veštaka.

"To su sve problemi koji se prenose iz godine u godinu", dodaje.

Nedostaje veliki broj ovlašćenih servisera, kao i veliki broj nezavisnih veštaka

Kao rešenje, Dragić predlaže da se uvede standardizacija, odnosno veća kontrola prilikom uvoza proizvoda.

- Da se vodi više računa o deklaracijama. Potrebno je više servisera, možda i mreža koja bi u svakom trenutku mogla da brže i efikasnije rešava probleme, i između ostalog da se konačno radi na tome da se nađu veštaci koji će moći da utvrde šta je problem sa proizvodom - savetuje on.

Kada je u pitanju obuća i odeća, između ostalog nedostaje da država konačno formira nezavisni organ koji će se baviti uporednom analizom proizvoda.

Izvor: blic.rs