Sombor.info

Muškarci u Srbiji mogu da se penzionišu sa 65 godina, a žene sa 63 godine i osam meseci. Da bi ostvarili uslov za punu penziju potrebno je da pored godina života imaju i 40 godina radnog staža. Sve manje od toga znači i manju penziju, ali i za prevremeni odlazak potrebno je ispuniti određene uslove.

Aleksandar M. je mlad počeo da radi pa je 40 godina radnog staža imao i pre nego što je napunio 65. godina. Odlučio je da se već tada penzioniše jer je jedan uslov već ispunio.

„Penzionisao sam se sa 62 godine i inače sam očekivao da bi moja penzija bila oko 50.000 dinara. Međutim, znao sam da će, ukoliko se ranije penzionišem, ovaj iznos biti manji. Tako sada primam 43.880 dinara svakog meseca“, kaže ovaj penzioner.

Takvo umanjenje propisano je Zakonom o PIO prema kojem se, za svaki mesec ranijeg odlaska, iznos penzije umanjuje za 0,34 odsto. Kada se sve sabere, penzija može da bude manja maksimum 20,4 odsto u odnosu na regularnu, onu koja bi se isplaćivala da su ispunjena oba uslova.

U Aleksandrovom slučaju, njegova primanja umanjena su za 170 dinara za svaki od 36 meseci, koliko je ranije prestao da radi.

Ko sve može u penziju ranije?

U Srbiji, da bi ostvarili penziju, građani moraju da imaju minimum 15 godina radnog staža, ali istovremeno 65 godina života, odnosno za žene 63 godine i osam meseci.

Međutim, postoje penzioneri poput Aleksandra, koji rano počnu da rade, te se njima otvara mogućnost da odu u penziju ranije.

Tako svi koji sa najmanje 60 godina već „nakupe“ 40 godina radnog staža, mogu da se penzionišu, ali će svi oni primati niži iznos penzije.

Za penziju potrebno mnogo dokumentacije

Da bi ranije otišli u penziju, građani treba da pripreme mnogo dokumentacije.

Prvi potrebni dokument je, naravno, lična karta ili uverenje o prebivalištu, radi potvrde identiteta. Potom, svakako su potrebni i dokazi o penzijskom stažu, kao što su radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, ali i druge isprave, poput uverenja, potvrda i slično, u originalu ili overenoj kopijia, a svakako PIO fondu treba dostaviti i fotokopiju rešenja o prestanku zaposlenja.

Zatim, potrebno je dostaviti i dokaz o regulisanom vojnom roku( oni koji su ga služili). Potom, građani koji primaju neku vrstu novčane naknade od države, treba da dostave dokaz o koršćenju prava kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Ako je budući penzioner radio u sopstvenom preduzeću, potrebno mu je uverenje o obavljanju samostalne delatnosti, koje može da mu izda nadležni organ u opštini ili Agencija za privredne registre, i to za period od 1. januara 2006. godine pa nadalje.

Sledeći dokument je uverenje o plaćenom doprinosi za PIO, koje izdaje Poreska uprava za obavljanja samostalne delatnosti, ali i za sve ostale građane, koji nisu radili u svojoj firmi.

Inače, samostalni umetnici, filmski radnici i sportisti koji su radili do 31. decembra 2006. godine ne moraju da podnesu ovo uverenje, a i sto važi i za sveštenike i verske službenike koji su posao obavljali do 31. avgusta 2004.

Konačno, ukoliko je budući penzioner radio u inostranstvu, treba da podnese dokaz o stažu koji je tamo ostvario.

I nakon penzionisanja može da se radi

Penzioner u bilo kom trenutku može ponovo da se ponovo zaposli.

Naravno, on tada neće primati istovremeno i platu i penziju, ali ukoliko na novom radnom mestu bude radio duže od godinu dana, imaće pravo na novi obračun penzije.

Izvor: nova.rs

Sezona trka u 2024. godini započela je sa dve trke i to u Odžacima i Kuli. U subotu je održano prvo izdanje Zimske humanitarne trke na 5 kilometara u Odžacima.

Trku su istrčali članovi atletsko rekreativnog kluba ‘‘Somaraton‘‘ iz Sombora Nedeljko Katić, Damir Ivković, Monika Maunić, Mina Bošnjak, Dragana Bogojević, Branko Nenadić, Bogdan Nikolić, Zoran Nikolić, Srđan Buzadžić, Lana Nenadić i Biljana Nelica.

Dan kasnije u nedelju u Kuli je održano četvrto izdanje Božićne trke koja se takođe trčala na 5 kilometara. Trku su finiširali Damir Milankov, Nedeljko Katić, Zoran Nikolić, Bogdan Nikolić, Srđan Buzadžić, Branko Nenadić i Zoran Popić.

Novak Đoković dao je opširan intervju za francuski Ekip u kojem između ostalog kaže da nikada ne provocira publiku, kao i da je imao ličnih problema tokom turnira u Monte Karlu prošle godine.

„Posle meča razmišljam mnogo o promašajima – ne posle svih, ali posle važnih. Posle Vimbldona, ali i posle meča sa Sinerom u Malagi. Pogledao sam ponovo najbolje detalje s tog meča, na jednoj meč lopti sam mogao da gađam paralelu, naravno da žalim za time“, rekao je Đoković za Ekip u intervjuu datom krajem novembra, ali koji je objavljen tek sada.

„Nekada ti život uzme, nekada ti da. Dobio sam neke neverovatne mečeve u 2023. za koje se pitam kako sam ih dobio, poput finala Sinsinatija sa Alkarazom. Na 6-6 u taj brejku drugog seta on je imao otvorenu paralelu, ali sam pogodio u koju će stranu gađati, uzeo sam set i meč. Kao sa Federerom 2019. godine u finalu Vimbldona, tada je on bio bolji, kao što sam ja možda bio bolji sada u finalu Vimbldona od Alkaraza. To ne znači da Karlos nije zaslužio pobedu, na ovako visokom nivou svaki promašaj je skup. Ne dopada mi se osećaj koji imam posle takvih poraza, ali ga istovremeno i volim, jer znam da mi to daje gorivo, da me gura napred, što se i videlo posle Vimbldona“, dodao je Novak.

Baš tokom spomenutog finala u Sinsinatiju, Đoković je viknuo ka svom timu da mu donesu kreatin.

„Bilo je smešno, braća i brojni prijatelji me zezaju, to je postao ’mim’. Različita su mišljenja o kreatinu, o njegovim efektima. Nekada ga uzimam, nekada ne. Tog dana je bilo vrlo vruće, fizički me je bolelo i želeo sam da ga uzmem, ali nije ga bilo u torbini. Tri-četiri puta sam rekao svojima u timu, nisu znali šta hoću, i na kraju sam zaurlao“.

Posle poraza u Monte Karlu od Lorenca Muzetija, Đoković je bio ljut pred medijima i konferencija je zbirno trajala 100 sekundi.

„Nisam govorio tada o tome, ali imao sam velikih ličnih problema, a tada postajem jako frustriran. Ne želim to previše da pokazujem, trudim se da ostanem što je profesionalniji moguće, ali i dalje sam čovek sa emocijama. Nisam bio srećan zbog poraza, ali ono što me je čekalo van terena bilo mi je važnije toga dana“.

Đoković je govorio i o „spuštanju slušalice“ Benu Šeltonu, ali i o odnosu sa publikom.

„Nikada ne provociram, nikada. Ono što vidite je moja reakcija. Kada izlazim na teren, ne želim da svi budu protiv mene, volim prijateljsku atmosferu. Kada se neke stvari dese, ja to ili prihvatim i nastavim dalje, ili reagujem. Ako se neko prema meni ponaša nefer i ako ja doživim da to nije sportski i da je to nepoštovanje, nekada ću istolerisati, ali kada reagujem – onda reagujem. Medvedev i ja u tom smislu kao da smo u pozorištu“, zaključuje Novak.

Đoković u Melburnu juri 11. titulu.

Izvor: sportklub.n1info.rs

Građani koji ne žele da ih trgovci uznemiravaju telefonskim pozivima i nude im na prodaju razne proizvode i usluge, mogu kod svog operatora da se upišu u registar "Ne zovi" i na taj način se zaštite od nasrtljivih trgovaca i oglašivača. Uvid u registar moguć je na sajtu RATEL-a, a operatori za sada upis omogućavaju uglavnom u svojim poslovnicama.

Registar „Ne zovi“ konačno je zaživeo 5. januara ove godine, piše N1.

Svi građani koji žele da ih trgovci ne pozivaju ni za kakve ponude, mogu da se upišu u ovaj registar kod svog operatora. Oni koji su to već učinili, mogu da provere da li se njihov broj telefona nalazi u registru koji se vodi pri RATEL-u, a u koji je uvid moguć samo po broju telefona.

Na ovom linku moguće je proveriti da li je određeni broj telefona upisan u registar „Ne zovi“.

To je, od sada, obaveza za svakog trgovca koji prodaju obavlja telefonski – da pre nego što pozove potrošača, proveri da li se on upisom u registar izjasnio da ne želi da bude pozivan.

Pojedini operatori na svojim sajtovima imaju obaveštenja o načinu upisa u ovaj registar, ali je za sada upis najčešće omogućen samo u poslovnicama.

Postupak upisa

Pravilnikom Ministarstva trgovine propisano je da se upis obavlja elektronski, popunjavanjem zahteva na internet stranici operatora ili direktnim pristupom preko aplikacije, koje uglavnom još nisu dostupne.

Prema pravilniku o upisu, operator je dužan da, ako nema tehničkih mogućnosti da zahtev primi elektronski – bilo preko internet stranice ili preko aplikacije – zahtev primi u papirnoj formi, koji korisnik telefonskog broja podnosi lično na prodajnom mestu, na propisanom obrascu.

U zahtev se unosi broj ili više brojeva telefona, označava da li je reč o upisu ili ispisu broja iz registra. Navodi se ime i prezime, kao i JMBG i datum i mesto upisa.

U registru su vidljivi samo brojevi telefona i datum upisa u registar „Ne zovi“.

Većina operatora, za sada, omogućava upis u ovaj registar samo u svojim poslovnicama.

Šta se vidi u registru

Pravilnikom o upisu u registar „Ne zovi“ predviđeno je da je broj vidljiv u registru prvog narednog dana od dana upisa. Isto važi i za ispis telefonskog broja – potrebno je da protekne dan od upisa zahteva da broj ne bude vidljiv u registru.

„Operator je taj koji unosi u registar promene koje se odnose na brojeve telefona korisnika. Promene su vidljive prvog narednog dana od dana kada je operator izvršio upis ili ispis telefonskog broja u registar“, pojašnjavaju u RATEL-u.

Upis ili ispis pojedinog broja u ovaj registar, kako je predviđeno pravilnikom, može da traži samo korisnik telefonskog broja. To mogu da učine i potrošači koji koriste pripejd broj, ali samo ukoliko su registrovani korisnik kod nekog operatora.

Kome se žaliti

U RATEL-u ističu da je obaveza trgovaca i promotera da pre pozivanja provere u Registru „Ne zovi“ da li se određeni telefonski broj nalazi na spisku brojeva koje ne treba zvati.

„U slučaju neželjenog poziva – prigovori se podnose Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine“, precizira RATEL.

Trgovac koji ipak pozove potrošača upisanog u registar, načinio je prekršaj, a za to je, prema navodima iz Republičke unije potrošača, zaprećena kazna od 50.000 dinara za pravno lice.

Izvor: nova.rs

Mesto u Somboru na kome se vodi briga o napuštenim psima i mačkama, simbolično nosi naziv "Otpisani". Smešten na periferiji grada na oko 9.000 kvadratnih metara, azil se sve češće suočava sa nedostatkom prostora i problemima u nabavci hrane za sve ove životinje.

Bez donacija hrane od brojnih ljubitelja životinja kuce i mace u somborskom azilu "Otpisani" ne bi preživele, kaže Branimir Abadžin koji već osam godina vodi brigu o napuštenim životinjama u Somboru. Na tri lokacije smešteno je oko 180 životinja o kojima brinu trojica aktivista.

"Mi kao pojedinci ne možemo mnogo da uradimo. Mi se nažalost borimo samo sa posledicom problema, da zbrinemo one što su već tu. Zakon Republike Srbije je veoma dobar i za životinje. Ne bi smeli da imamo nesterilisane kuje koje su zapravo izvor svih tih neželjenih kučića i pasa, mada i dalje manje više, većina je nesterilisanih i psi se stalno rađaju", kaže Branimir Abadžin iz azila "Otpisani".

Dan u ovom azilu počinje uvek isto - doručkom. Svako ima svoje vreme za obrok, kaže pomoćnik za brigu o životinjama Zoran Ivanković.

"Svako jede iz svoje porcije, nema brljanja, svi su onako dosta dobro naučeni. Posle toga voda, neko čišćenje, i onda uvek tu ostane vremena za maženje svakog psa jer svi su onako posebni", objašnjava Ivanković.

U akcije pomoći se uključuju i udruženja, pa je tako sportski klub "Figura" iz Sombora prikupio hranu za napuštene životinje.

"Cilj ove akcije je podizanje svesti kod dece o tome da treba da se brinu o životinjama, da budu savesni vlasnici i da vole svoje ljubimce kao članove porodice", kaže Dragana Pezelj iz sportskog kluba "Figura".

U azil stižu ostavljene životinje, ali i one koje lutaju gradom i njivama ili se nađu pored puta. Svima se obezbedi hrana dva puta dnevno, a budu i sterilisane i lečene po potrebi.

"Sve nam treba. I hrana i veterinarski troškovi se uvek nagomilaju. Građevinski materijal za proširenje, za održavanje objekata, fizička pomoć", ističe Branimir Abadžin.

Odgovornih vlasnika je malo, te je teško pronaći udomitelje. Apeli za to se stalno šalju onima koji žele da imaju kućnog ljubimca.

Izvor:RTS

U prvih nedelju dana ove godine saobraćajna policija obavila je 2.799 kontrola vozača u Zapadnobačkom okrugu od čega je konstatovano da je svaki 37. vozač bio pod dejstvom alkohola. Pojedini vozači su i dalje nesavesni budući da dovode u opasnost sebe i druge vozeći pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih susptanci. 

Tokom novogodišnjih praznika saobraćajna policija je u Zapadnobačkom okrugu imala pune ruke posla - zabeleženo je 18 saobraćajnih nezgoda i priličan broj vožnji pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, objašnjava za RTV Marinko Ivošev, oficir saobraćajne policije za saobraćajne nezgode.

Zimski period obeleželi su i požari u stambenim objektima, gde je najčešći uzročnik ljudski faktor ističe Žarko Dmitrović, komadant VSB, kapetan vatrogasac i dodaje da su imali preko 30 intervencija od početka 2024. godine.

Saobraćajna policija obavljaće redovne kontrole tokom narednog perioda, naročito pred proslavljanje pravoslavne Nove godine tokom ovog vikenda. Budimo savesni, mislimo na bezbednost svih u saobraćaju, ne vozimo pod dejstvom alkohola i droga i poštujmo ograničenja brzine.

Izvor: RTV

Svi zainteresovani za subvencionisani odmor mogu od ponedeljka 15. januara da se prijave za državne vaučere, koji od ove godine iznose 10.000 dinara. Prijava za vaučere se popunjava u Pošti.

Neophodni obrasci potrebni za konkurs se mogu preuzeti sa sajta vauceri.net, a krajnji rok za korišćenje vaučera je 20. novembar 2024. godine.

Građani koji su u 2023. dobili mogućnost da odmaraju uz subvenciju države i u 2024. mogu da konkurišu nevezano za prethodnu godinu.

Postupak prijavljivanja je isti kao i ranije, a iz Pošte Srbije su objasnili da je još efikasnije ako se prethodno preuzme obrazac prijave, odštampa, popuni i sa pratećom dokumentacijom preda u najbližoj Pošti.

Prema listi objavljenoj na sajtu Ministarstva turizma najviše prijavljenih ugostitelja je iz Sokobanje, Koviljače, Niške, Sijarinske, Pribojske i Banje Gornja Trepča. Po broju prijava slede vlasnici smeštaja na planinama, prvenstveno na Zlatiboru i Kopaoniku.

Pravo da se prijave imaju penzioneri, nezaposleni, korisnici posebne naknade i prava na negu drugog lica, zaposleni čija primanja ne prelaze 80.000 dinara, ratni vojni invalidi, nosioci poljoprivrednog gazdinstva i studenti.

Vaučer se može koristiti za usluge smeštaja u ugostiteljskim objektima izvan grada, opštine, odnosno mesta prebivališta, kao i mesta studiranja korisnika vaučera, u trajanju od najmanje pet noćenja.

Komisija za sprovođenje postupka za utvrđivanje javnih priznanja raspisala je Javni poziv za dodelu Povelјe grada Sombora koja se dodelјuje kao društveno priznanje za postignute rezultate i dostignuća u prethodnoj godini. Povelјa grada Sombora se može dodeliti građaninu, grupi građana, preduzećima, ustanovama, državnim organima, mesnim zajednicama, udruženjima i drugim društvenim organizacijama sa i van teritorije grada Sombora i to u oblastima:
-Nauke , kulture i umetnosti, odnosno svih vidova stvaralaštva (književnog, muzičkog, scenskog, rtv, likovnog, primenjene umetnosti i sl.)

-Planiranja i uređenja prostora i naselјa, arhitekture i graditelјstva
-Unapređenje i zaštita životne sredine
-Prosvete i razvoja školstva
-Sporta i postignutih sportskih rezultata
-Zdravstva i zdravstvene zaštite
-Socijalnog i humanitarnog rada
-Privrednog razvoja i drugih nenavedenih oblasti od značaja za grad Sombor.

Predloge za dodelu Povelјe grada Sombora mogu podneti pojedinci, grupe građana i institucije, prijavom na javni poziv. Predlozi se podnose Komisiji u pisanoj formi sa obrazloženjem koje sadrži biografske podatke o kandidatu i rezultate rada kandidata.

Prijave se podnose najkasnije do 26. januara 2024. godine, u zatvorenim kovertama, lično u Uslužnom centru Gradske uprave grada Sombora, ili putem pošte na adresu: Trg Cara Uroša 1. Odelјenje za društvene delatnosti, Komisija za sprovođenje postupka za utvrđivanje predloga za dodelu povelјe i nagrade, sa naznakom „ Predlog za Povelјu grada Sombora-ne otvarati“.
Dodatne informacije o javnom pozivu možete pogledati klikom na link ovde.

Kao i prethodnih godina, Grad Sombor će stipendirati perspektivne studente, a ugovore o stipendiranju danas je uručio gradonačelnik Antonio Ratković. Na ovogodišnji konkurs prijavio se 101 student, a njih 35 će dobiti stipendiju koja će se isplaćivati u 10 jednakih rata u mesečnom iznosu od 15.000 dinara.

Tokom svog obraćanja stipendistima, gradonačelnik Ratković je rekao da su za deset godina koliko se dodelјuju stipendije studentima, uložena velika sredstva kako bi se motivisali mladi koji žele da se školuju i kasnije tokom života stečenim znanjem doprinesu svom gradu.

„Poštovani studenti, dragi naši stipendisti, čestitam vam od srca na ostvarenim rezultatima. Kao gradonačelnik, oduvek sam se zalagao i zalagaću se i u budućnosti da obrazovanje bude visoko na listi prioriteta i investicija grada jer je ulaganje u obrazovanje jedini siguran put u bolјu budućnost. Vaš Sombor i mi koji radimo u gradskoj upravi smo uz vas, u želјi da budemo podrška u vašem usavršavanju. Vrata mog kabineta su vam uvek otvorena! Želimo da vam pokažemo da prepoznajemo i cenimo vaš trud, ambiciju, želјu da date svoj maksimum i budete najbolјi i da se nadamo da ćete po završetku studija, ostati ovde i vratiti svom gradu kroz znanje, posvećenost i kreativnost u radu i da će neki od vas poželeti i da se zaposle u našoj upravi i doprinesu dalјem razvoju zajednice. U ime vaših dosadašnjih, ali i budućih uspeha, ja vam od srca čestitam na stipendijama i želim vam zdravlјe i uspeh u Novoj godini i budućim akademskim postignućima“, rekao je gradonačelnik Ratković prilikom obraćanja.

Prilikom odabira kriterijuma za stipendiranje vođeno je računa i o deficitarnosti zanimanja na teritoriji grada Sombora, a prema podacima koje dostavlјa Nacionalna služba za zapošlјavanje i potvrđuje Savet za zapošlјavanje grada Sombora, ove godine to su bila zanimanja: diplomirani inženjer mašinstva – mašinsko inženjerstvo, diplomirani inženjer građevinarstva, master profesor matematike, master profesor fizike, diplomirani defektolog logoped i diplomirani socijalni radnik.
Za potrebe finansiranja studentskih stipendija, Grad je za deset godina koliko traje ovaj projekat, izdvojio oko 40 miliona dinara, a pored toga, dodatno još izdvojio oko 40 miliona dinara za gradske stipendije najbolјima među najbolјima koji traje već dvadeset godina.

Uručivanju ugovora su prisustvovali i zamenica gradonačelnika Ljilјana Tica, gradski većnik za oblast finansija i privrede Sava Dojić, gradska većnica za oblast kulture i obrazovanja Anita Stojakov i načelnik Odelјenja za obrazovanje Goran Todorić sa saradnicima.

Muška kadetska reprezentacija Srbije je na najbolji mogući način započela 2024. godinu. Igrači 2006. godište i mlađi su 05. i 06. januara ove godine otputovali u Pariz gde su u dvomeču odmerili snage sa kadetskom reprezentacijom Francuske.
U prvoj utakmici naši momci su slavili rezultatom 29:30 (17:17), a na golu je blistao prigrevčanin Dušan Zekić sa svojih 17 odbrana. Dan kasnije odigrana je druga utakmica, svi momci su dobili minutažu ali su poraženi rezultatom 34:32 (13:16). Ovog leta naši kadeti će učestvovati na Evropskom prvenstvu koje se igra u Crnoj Gori.

Dušane, želimo ti mnogo sportske sreće i puno uspeha u predstojećim utakmicama, poručuju iz prigrevačkog rukometnog kluba, a redakcija Novih Apatinskih Novina se pridružuje čestitkama.