Sombor.info

Policija je danas uhapsila M. M. (1979), lekara Opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, kog je ranije Marica Mihajlović iz Šida optužila za akušersko nasilje, ali i za smrt svoje bebe.

On je uhapšen zbog sumnje da je izvršio krivično delo teška dela protiv zdravlja ljudi.

Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici, M. M. biće određeno zadržavanje do 48 časova, u kom roku će, uz krivičnu prijavu biti priveden tužilaštvu.

Podsetimo, večeras je ispred Ministarstva zdravlja u Beogradu održan protest protiv akušerskog nasilja.

Nastavlja se serija duela Somboraca i Kragujevčana koja traje od prethodnog, nižeg, ranga takmičenja.

Svaki meč je bio veoma neizvestan, rešavan u poslednjim trenucima utakmice, a Radnički je svaki put do sada izlazio kao pobednik.

Utakmica se igra 22. januara u 18 časova u Somboru u okviru 18. kola Košarkaške lige Srbije.

Izvor: kragujevacke.rs

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki je svečanom akademijom obeležila - 165 godina od osnivanja biblioteke i 75 godina od osnivanja Dečjeg odeljenja.

Somborci su 1859. godine, zahvaljujući njihovom sugrađaninu, Karlu Bijelickom, pre 165 godina postali bogatiji za biblioteku, 75 godina je prošlo od osnivanja njenog Dečjeg odeljenja, časopis za kulturu „Dometi“ objavio je svoj prvi broj pre tačno pola veka, dok je pet godina prošlo od uručivanja prvih Bebiteka paketića.

Uz brojne jubileje, u 2024. godini, očekuju nas i 15. Veljkovi dani, književna manifestacija koju Biblioteka priređuje od 2007. godine.

Obeležavanje 165 godina od osnivanja gradske biblioteke “Karlo Bijelicki” u Somboru govori o istorijski značajnom doprinosu ove biblioteke u kulturnom i obrazovnom razvoju grada Sombora i okoline.Ministarstvo kulture i resorni pokrajinski sekretarijat podržavaju rad somborske biblioteke kroz projekte, a za bibliotečku delatnost u Srbiji, država je izdvojila preko šest milijardi dinara, kazao je Miodrag Ivanović, državni sekretar Ministarstva kulture.

Dr Milan Micić, pomoćnik pokrajinskog sekeratra za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama istakao je da somborska biblioteka predstavlja važnu ustanovu kulture za Somborce.

Kroz programe i radionice somborska biblioteka ide u korak sa vremenom i neguje čitalačku kulturu građana Sombora i okoline.

Nataša Turkić, direktor somborske biblioteke Karlo Bijelicki: “Veoma sam ponosna što sam na čelu jedne važne insittucije kao što je somborska biblioteka “Karlo Bijelicki”, što smo mnogo toga zajedno svi koji radimo u bibliotekci uradili”.

Na svečanoj akademiji uručene su nagrade najvernijim čitaocima, koji će imati besplatnu članarinu godinu dana, dodeljene su zahvalnice gradskim institucijama kao i dopisništvu Radio televizije Vojvodine.

Izvor: RTV

U čast proslave velikog hrišćanskog praznika Bogojavlјenja, na Gradskom kupalištu „Štrand“ danas je održano plivanje za Časni krst u organizaciji Zavičajnog udruženja Srba „Korijeni“. Učestvovalo je 56 plivača, a simboličnih 33 metra prvi je preplivao osamnaestogodišnji Nikola Popović koji učestvuje po prvi put.

„Želeo sam da ispunim želјu svoje majke i da doplivam do Časnog krsta što sam i uspeo. Bilo je hladno naravno, ali to nisam osetio dok sam bio u vodi, a sam osećaj je odličan“, rekao je Nikola.

Kao i prethodnih godina, podršku plivačima su pružili gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, članica Gradskog veća za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva Antonija Nađ Kosanović, član Gradskog veća za oblast ekologije i zaštite životne sredine Slobodan Stanić, predsednik Sportskog saveza grada Sombora Miloš Mijić i brojni sugrađani koji su se ove godine pojavili u izuzetno velikom broju.

Tradicionalna manifestacija je održana uz podršku Grada Sombora i Sportskog saveza grada Sombora, kao i nadležnih institucija, udruženja i medija.

Nakon uspešnih teorijskih i terenskih obuka u Sakulama, Novom Sadu, Kragujevcu, Zaječaru, Požegi i Deronjama, članove Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije-Apatin, očekuje nova obuka za Međunarodni zimski popis ptica vodenih staništa (IWC) u Apatinu u severozapadnoj Bačkoj.

U nedelјu, 21. januara 2024. godine biće održana obuka za članove i saradnike ovog društva iz Apatina, kao i opština Sombor, Kula i Odžaci. Kako su za sajt Dunav radija rekli članovi ovog društva, terenska obuka biće održana na ribnjaku kod Svilojeva, a pre terenske obuke biće održano i predavanje na temu problematike (IWC-a) i sprečavanja nezakonitog stradanja ptica (IKB).

Okuplјanje učesnika zakazano je 10 sati u nedelјu kod apatinske Marine, a događaj bi trebalo da traje do 17 sati, jer će se na ribnjaku čekati večernji dolet gusaka i popisivati ptice vodenih staništa.

Obavezne prijave na mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. najkasnije do 20 januara 2024. godine u 16 sati.

Izvor: Radio Dunav

Kada vozači poštuju ograničenje brzine, ActiBump ostaje na nivou puta, omogućavajući neometan prolaz

Za vozače koji poštuju ograničenje brzine, novi tip "ležećih policajaca", poznat kao Edeva ActiBump, obećava neprimetno i udobno iskustvo. Ovaj inovativni sistem, razvijen od strane švedske kompanije Edeva, poseduje nadzornu kameru i mehanizam koji se aktivira samo kada je potrebno.

Kada vozači poštuju ograničenje brzine, ActiBump ostaje na nivou puta, omogućavajući neometan prolaz. Međutim, ukoliko vozač prekorači dozvoljenu brzinu, ActiBump se podiže nekoliko centimetara, uzrokujući osetan udarac, što efikasno usporava prebrze vozače, prenosi Večernji.hr.

Edeva ActiBump pruža brojne prednosti u odnosu na tradicionalne "ležeće policajce". Vozači koji se pridržavaju propisa ne doživljavaju nikakav udarac, čime se povećava udobnost putovanja i smanjuje rizik od oštećenja vozila. Osim toga, ovaj sistem pruža i psihološki efekat, podstičući vozače da se pridržavaju ograničenja brzine, što doprinosi većoj bezbednosti na putevima.

Već implementiran u nekoliko švedskih gradova kao što su Stokholm, Linkoping, Upsala i Malme, kao i u nemačkom gradu Hanau i u Australiji, Edeva ActiBump pokazuje svoju efikasnost u različitim urbanim sredinama. Uvođenje ovog sistema u saobraćajnu infrastrukturu predstavlja značajan korak napred u oblasti bezbednosti saobraćaja i upravljanja brzinom vozila.

Izvor: telegraf.rs

I pre nego je film „Nedelja“ imao premijeru i ušao u bioskope, samo na osnovu nekoliko scena trejlera pojavio se opšti konsenzus dežurnih kritičara i komentatora sa interneta, pri kojem je Husein Alijević Husa za ulogu Džeja Ramadanovskog pravi pogodak.

Huse se sećamo kao klinca iz devedesetih koji je plesao i pevao u dance pop grupi „Beat Street“. Grupa je nastala 1992, a tri godine kasnije su izbacili prvi album na kom se našla i verovatno njihova najpoznatija pesma „Opsesija“.

U mračnim devedesetim bend je ispratio trend euro-dance stila, sa laganim koketiranjem sa hip hopom ali i turbo folkom. Grupu je pod svoje krilo uzela Dragana Mirković, s kojom su imali duet ali i kojoj su postali plesna grupa.

Nakon bombardovanja 1999. bend prestaje da radi u svojoj klasičnoj postavci. Nastavljaju još par godina, samo sa ženskim vokalima, dok se Alijević povukao iz benda i probao je sa solo karijerom u kojoj se okrenuo nešto tvrđim narodnjacima.

Husino ime se ipak vezivalo za rad devedesetih, tako da je već neko vreme bio u onoj grupi poznatih koji bi se našli u odeljku „gde su i šta rade“, povučen iz javnog života, kad je odjeknula vest da će upravo on imati glavnu ulogu u biografskom filmu o Džeju.

Kako je Husein Alijević Husa postao Džej Ramadanovski

Kako su pričali već autori, u nekim prvim verzijama scenarija su probali sa nekim drugim, poznatijim domaćim glumcima, ali tek sa dolaskom Huse na kasting kako je rekao reditelj Nemanja Ćeranić, „upala im je kašika u med“.

Pored toga što se Husa odlično uklopio u ekipu i na probnim snimanjima, otkrio im je da sam početak karijere ga vezuje za Ramadanovskog, jer je Beat Street nastupao na bini 1992. kao plesna grupa pokojnog pevača, i to na njegovo insistiranje.

S obzirom da glumi Džeja u periodu njegove mladosti, Husa je smršao preko 20 kilograma za potrebe uloge, a kako je i sam više puta naglasio, pomoglo mu je što je pevača poznavao, i što je osećao dug prema njemu, jer ga je upravo Džej stavio u vreme njegove najveće slave na binu pored sebe.

Alijevića voli kamera, iako nije glumac, u filmu „Nedelja“ je svojoj blagom i nenametljivom pojavom efektan u priči koja je koliko o pevaču, toliko i o Dorćolu osamdesetih, njegovim ulicama, ali i prijateljstvu Roma i belih ljudi u jednoj nepretencioznoj antirasističkoj priči.

Ako ovaj film uspe na blagajnama, u šta gotovo da ne sumnjamo, film „Nedelja“ neće biti naš poslednji susret sa Huseinom Alijevićem Husom na bioskopskom platnu.

Izvor: danas.rs

Menadžeri proizvoda u Britaniji mogu da zarade i preko 150.000 evra godišnje.

Ukoliko ste na pragu da promenite profesiju, ili tek birate na koje polje da se usmerite, lista najplaćenijih poslova u Evropi može da bude od koristi.

Kako se industrije razvijaju i potražnja za određenim specijalnostima sve više raste, a upravo one i predstavljaju pozicije na kojima zaposleni najviše zarađuju. SchengenVisaInfo.com je sastavio listu visoko plaćenih pozicija u Evropi, a primetićete, za neke od njih i kurs može da bude osnova.

Data Scientist
Ova profesija je veoma tražena širom Evrope jer je njihova stručnost potrebna za donošenje odluka potkovanih znanjem, optimizaciju operacija i predviđanje budućih trendova – što je neophodno za svet zasnovan na algoritmima i proračunima, u kojem danas živimo. Njihov rad se sastoji od statističkih, matematičkih i računskih metoda koje oni koriste za rešavanje složenih problema vezanih za poslovanje.

Prema stranici NorthWest Executive Education, zaposleni na ovoj poziciji u Nemačkoj zarađuju oko 61.854 evra godišnje, dok u Švajcarskoj njihova zarada iznosi 9.443 evra mesečno, odnosno 113.318 evra godišnje.

Finansijski direktor

Budući da su odgovorni za finansijsku situaciju organizacije, finansijski direktori vode kompaniju ka profitabilnosti i održivosti. Ovaj posao je plaćen oko 144.366 evra godišnje u Nemačkoj i 75.002 evra u Francuskoj, dok finansijski direktori u Velikoj Britaniji zarađuju oko 110.061 evra godišnje.

Menadžer poslovnog razvoja

Holandija je zemlja koja ove profesionalce plaća najviše u Evropi – oko 100.504 evra godišnje, a slede Velika Britanija sa 119.154 evra i Nemačka sa 101.182 evra.

Menadžeri poslovnog razvoja odgovorni su za identifikaciju prilika za poslovni rast, izgradnju i održavanje odnosa sa potencijalnim klijentima i širenje kompanije. To je veoma konkurentan i izazovan posao, ali veoma isplativa karijera.

Menadžer proizvoda

Ovi profesionalci nadgledaju razvoj, proizvodnju i marketing proizvoda kompanije, osiguravajući da proizvodi zadovolje potrebe tržišta. Ova uloga je takođe odgovorna za kreiranje relevantnih i konkurentnih proizvoda.

Menadžer proizvoda u Nemačkoj dobija platu od oko 5.950 evra mesečno (71.404 evra godišnje), dok Velika Britanija, koja je zemlja koja najviše plaća za ovu profesiju, menadžerima proizvoda plaća oko 152.127 evra godišnje – što je oko 12.677 evra svakog meseca. U Francuskoj, menadžer proizvoda može da zaradi, u proseku, oko 8.844 mesečno.

Menadžer projekta

Prosečne godišnje plate menadžera projekata su oko 127.362 evra u Ujedinjenom Kraljevstvu, 113.211 evra u Nemačkoj i 109.673 evra u Francuskoj.

S obzirom na to da preduzeća istovremeno razvijaju različite složene projekte, efektivno upravljanje projektima igra ključnu ulogu u obezbeđivanju prijema i korišćenja resursa. Menadžeri projekata imaju odgovornost u garantovanju da se projekti završe u određenim vremenskim rokovima, da se pridržavaju obima i da ostanu u okviru budžeta. Njihove odgovornosti uključuju koordinaciju tima, raspodelu resursa i postizanje ciljeva projekta.

Izvor: nova.rs

Roditelji bi trebalo da usmere vreme sa detetom ka aktivnostima koje podstiču emocionalni razvoj.

Školska godina može biti stresna za decu, koliko i za roditelje. A glavni krivac za to je upravo – domaći.

U jednoj od epizoda Mamazjanije, učiteljica Marija Milinović i logoped dr Violeta Nestorov, pričale su o tome kako roditelji mogu pomoći deci da se lakše nose sa školskim obavezama. Na osnovu njihovog iskustva rada sa najmlađima, od predškolskog uzrasta do petog razreda osnovne škole, gošće su otkrile ključne trenutke kada je podrška roditelja najvažnija.

Razgovarajući o ulozi učitelja, nastavnika i roditelja u procesu učenja, Marija i Violeta su istakle značaj postavljanja pravilnih temelja za školski uspeh, posebno kada deca ulaze u svet obrazovanja bez nepotrebnog stresa i pritiska.

U isto vreme, istraživanje profesora sa Pen Stejta dodatno osvetljava aspekte roditeljske podrške, konkretno u vezi sa domaćim zadacima. Oni pre svega povezuju vrstu domaćeg i dečiji uzrast.

„Razvojno odgovarajući domaći zadaci koje dete može da uradi samostalno doprinose formiranju navika koje će detetu dobro služiti tokom obrazovanja. Pravilo ’10 minuta po razredu’ izgleda kao razumna praksa, tako da se od učenika drugog razreda, na primer, može očekivati da čita 20 minuta dnevno.“

Iako postoji tradicionalno shvatanje da roditelji treba da nadziru i pomažu deci u izradi domaćih zadataka, ispitivanja sprovedena na univerzitetu ukazuju na to da takva vrsta kontrole možda nema pozitivan uticaj na akademska postignuća dece.

Naime, istraživanje, koje je pratilo oko 20.000 dece od vrtića do petog razreda, pokazuje da se nadzor roditelja u izradi domaćih zadataka ne povezuje sa značajnim poboljšanjem rezultata u matematici ili srpskom. Ovo postavlja pitanje o tradicionalnim verovanjima koja podržavaju aktivno uključivanje roditelja u svakodnevne školske zadatke. Štaviše, rezultati sugerišu da preterano usmeravanje i kontrola mogu rezultirati negativnim efektima na emocionalne odnose u porodici, izazvati stres i odložiti razvoj osećaja odgovornosti kod dece.

S druge strane, roditeljska aktivnost može biti od velikog značaja i imati veliki uticaj na dečiji uspeh. To podrazumeva podržavanje učenja kroz stvaranje mirnog prostora i prenošenje važnosti o obrazovanju.

Važno je takođe naglasiti da pomoć ne bi trebalo da bude automatska, već dostupna kada dete zaista ima poteškoća. Roditelji bi trebalo da usmere vreme sa detetom ka aktivnostima koje podstiču emocionalni razvoj, ne fokusirajući se isključivo na definisane ishode kao što su ocene.

Za konkretne savete možete pogledati pomeniti epizodu Mamazjanije, gde gošće ukazuju na važnost postavljanja pravih granica i podsticanja samostalnosti kod dece u vezi sa školskim obavezama.

Pitali smo i naše čitaoce „Da li roditelj stvarno pomaže detetu ako svakog dana radi s njim domaći? Šta vi mislite o ovoj temi?“ u Fejsbuk anketi. Evo šta ste rekli:

„Kad je ćerka bila u nižim razredima, ja sam pretežno bila bolesna i nisam se bavila njenom školom. Bila je solidna, ali ništa posebno. U petom razredu sam joj rekla da ona može da bude jak odlikaš i da ću prvo polugodište raditi s njom koje god predmete želi. Podvlačile smo zajedno, pravile mape, preslišavale se…. I bila je odlična. Videla je da može i od onda sve sama radi i blista, eno je na fakultetu“, kaže jedna čitatetljka.

„Mislim da im ponekad treba pomoći kad zagusti, i sa puno strpljenja objasniti. Ali ne i svaki dan raditi sa njima. Nadgledati, a to kratko traje, da li ispunjavaju obaveze. Pređe im u naviku da im je to obaveza, i polako postaju disciplinovani.“

„Možda se dete treba osamostaliti da samo radi, ali imajući u vidu da većini dece roditelji rade domaće zadatke ili pomažu u radu, samostalni rad nekog deteta bi bio protumačen kao nedovoljan i slab, pa bi dete dobilo slabiju ocenu od ostale dece. To je zato što se ostaloj deci vrednuje udruženi rad sa roditeljima, a ovoj koja sama rade, samo samostalni rad, ali to nastavik ne zna.“

„Kome nije jasno da roditelji u početnim razredima treba da prate i pomažu detetu da samostalno uči. Ako se roditelj osloni samo na učitelja-nastavnika bez znanja, iskustva i motiva propusti u znanju i radnim navikama se teško mogu ispraviti. Roditelji ne mogu pomagati na pravi način ako ne prate program po udžbeniku i uputstvo za njegovu realizaciju. Ne može to onako usput. Od toga koliko se dete osamostali u učenju zavisi koliko će roditelji kasnije da plaćaju dodatnu nastavu.“

„Moji roditelji nikad sa mnom nisu seli, ni jedan jedini put, bila sam uspešna učenica. Isti metod planiram da primenim i sa svojim detetom.“

„Ja sam pomagao i dobio sam jedinicu. Posle mi dete nije dalo da mu radim zadatke, a morao sam da idem i kod direktora na ribanje.“

„Da i ne. Ako dete nešto ne razume, roditelj treba da objasni, da proveri da li je tačno urađeno i slično, ali da radi sa detetom ili još gore umesto deteta ni slučajno.“

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Teška saobraćajna nesreća dogodila se sinoć u naselju Kljajićevo kod Sombora, kada su se sudarili kamion i autombil.

O težini udesa svedoči fotografija objavljena na instagram profilu "192_rs", na kojoj se vidi automobil čiji je prednji deo smrskan.

Jedna osoba poginula?
Prema nezvaničnim informacijama portala Telegraf.rs, poginula je jedna osoba koja je bila u automobilu.

Na licu mesta su policija, vatrogasci i hitna pomoć.